Бечкеречки округ
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Бечкеречки округ (немачки: Bezirk Großbetschkerek; познат и као Торонталски округ) је био један од пет округа Војводства Србије и Тамишког Баната (крунске области Аустријског царства) између 1850. и 1860. године. Управни центар округа био је Велики Бечкерек.
Бечкеречки округ Bezirk Großbetschkerek | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1850—1860 | |||||||||
Главни град | Велики Бечкерек | ||||||||
Регија | Панонска низија — Банат | ||||||||
Земља | Аустријско царство — Војводство Србија и Тамишки Банат | ||||||||
Становништво | 388.704 (1850) | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Историја | |||||||||
• Успостављено | 1850 | ||||||||
• Укинуто | 1860 | ||||||||
|
Историја
уредиВојводство Србија и Тамишки Банат формирано је 1849. године и првобитно је подељено на три округа: Бачко-торонталски, Темишварско-крашовски и Сремски. 1850. године је војводство подељено на пет округа, а подручје некадашњег Бачко-торонталског округа је подељено између Бечкеречког (Торонталског), Новосадског, Сомборског и Темишварског округа.
Године 1860. укинути су и Војводство Србија и Тамишки Банат и његови окрузи, а територија Бечкеречког округа је тада укључена у оквир Торонталске жупаније (у саставу аустријске Краљевине Угарске).
Географија
уредиБечкеречки округ је укључивао северозападни део Баната. Граничио се са Новосадским округом и Сомборским округом на западу, Темишварским округом на истоку, аустријском Војном крајином на југозападу и аустријском Краљевином Угарском на северу.
Демографија
уредиПо попису из 1850. године, округ је имао 388.704 становника, од чега:
Градови
уредиНајважнији градови у округу:
- Велика Кикинда
- Велики Бечкерек
- Велики Семиклуш
- Жомбољ
- Зичидорф
- Модош
- Нови Бечеј
- Пардањ
- Перјамош
- Турска Кањижа
- Ченеј
- Чока
Изузев Великог Семиклуша, Перјамоша, Жомбоља и Ченеја који се данас налазе у Румунији, сви поменути градови су данас у саставу Србије.
Види још
уредиЛитература
уреди- Крестић, Василије (1981). „Срби у Хабсбуршкој Монархији 1849-1868”. Историја српског народа. 5 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 107—150.
- Стевановић, Зоран (2013). „Процес организације власти у Српском Војводству и Тамишком Банату”. Споменица Историјског архива Срем. 12: 110—140.
- Стевановић, Зоран (2014). Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1861) (PDF). Нови Сад: Архив Војводине. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 11. 2021. г. Приступљено 16. 09. 2024.
Спољашње везе
уреди- Мапа округа
- Мапа округа Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2022)
- Мапа округа
- Мапа округа Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014)