Биочић је насељено мјесто у саставу града Дрниша, у сјеверној Далмацији. Налази се у Шибенско-книнској жупанији, Република Хрватска.

Биочић
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ГрадДрниш
ОбластДрнишка Крајина
Становништво
 — 2011.Пад 129
Географске карактеристике
Координате43°53′50″ СГШ; 16°13′45″ ИГД / 43.89723° СГШ; 16.22920° ИГД / 43.89723; 16.22920Координате: 43°53′50″ СГШ; 16°13′45″ ИГД / 43.89723° СГШ; 16.22920° ИГД / 43.89723; 16.22920
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина376 м
Биочић на мапи Хрватске
Биочић
Биочић
Биочић на мапи Хрватске
Биочић на мапи Шибенско-книнске жупаније
Биочић
Биочић
Биочић на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22321 Сиверић
Позивни број+385 22

ГеографијаУреди

Налази се на сјевероисточном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Насеље је удаљено око 8 км сјевероисточно од Дрниша.

ИсторијаУреди

Биочић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

КултураУреди

Између Биочића и Тепљуха се налази храм Српске православне цркве Св. Петра и Павла из 1780. године, која је заједничка за ова два села.

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2001. године, Биочић је имао 145 становника.[1] Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 129 становника.[2]

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 143 (98,62%) 378 (94,26%) 416 (90,23%) 588 (98,16%) 754 (98,56%)
Југословени 11 (2,74%) 36 (7,80%) 1 (0,16%)
Хрвати 0 2 (0,49%) 5 (1,08%) 4 (0,66%) 9 (1,17%)
остали и непознато 2 (1,37%) 10 (2,49%) 4 (0,86%) 6 (1,00%) 2 (0,26%)
Укупно 145 401 461 599 765
Демографија[3]
Година Становника
1857. 755
1869. 667
1880. 581
1890. 698
1900. 791
1910. 883
1921. 760
1931. 839
1948. 863
1953. 819
1961. 765
1971. 599
1981. 461
1991. 401
2001. 145
2011. 129

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Биочић је имало 401 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
378 94,26 %
Југословени
  
11 2,74 %
Хрвати
  
2 0,49 %
Муслимани
  
1 0,24 %
непознато
  
9 2,24 %
укупно: 401

ПрезименаУреди

  • Бодрожић — Православци, славе Св. Стевана
  • Бура — Православци, славе Св. Луку
  • Водогаз — Православци, славе Св. Пантелејмона
  • Вугделија — Православци, славе Ђурђевдан
  • Вуцеља — Православци, славе Св. Николу
  • Грубач — Православци, славе Ђурђевдан
  • Гундељ — Православци, славе Св. Николу
  • Дерета — Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Девић — Православци, славе Св. Луку
  • Ђапић — Православци, славе Св. Николу
  • Ђорђевић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Јањић — Православци, славе Св. Кузмана и Дамјана (Враче)
  • Јелић — Православци, славе Часне Вериге
  • Клашнић — Православци, славе Св. Стефана
  • Лончар — Православци, славе Св. Јована
  • Његић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Ожеговић — Православци, славе Св. Стефана
  • Паклар — Православци, славе Ђурђевдан
  • Стојић — Православци, славе Св. Јована
  • Татомир — Православци, славе Св. Јована
  • Трампа — Православци, славе Св. Јована
  • Црнчевић — Православци, славе Св. Јована
  • Шаин — Православци, славе Св. Николу

РеференцеУреди

  1. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 24. 4. 2013. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.