Битка код Слатине (1562)

Битка код Слатине 1562. била је део хрватско-турских ратова.

Битка код Слатине (1562)
Део Аустријско-турског рата

Остаци Хрватске и Славоније у време највећег турског напредовања (1593)
Време25. март 1562.
Место
УзрокУпад хрватске и крајишке војске у турску Подравину
Исход Хришћанска победа
Сукобљене стране
Краљевина Хрватска
Хабсбуршка монархија
 Османско царство
Команданти и вође
Хрватски бан Петар Ердеди
капетан Гашпар Рабе
Никола Зрински
Османско царство Арслан-бег из Пожеге
Јачина
око 1.000 око 3.000
Жртве и губици
лаки тешки

Хрватска офанзива

уреди

Месеца марта год. 1562. провали бан Ердеди с копривничким капетаном Гашпаром Ра­бом у турску Подравину. Потукавши Турке код Слатине, запали тај град и 1.000 влашких кућа око Воћина, Слатине и Миклеуша, одакле су Власи често у хрватску Подравину проваљивали и велику јој штету наносили. Споразумно с Ердедом провалио је истовремено (25. марта 1562) из јужне Угарске у турску Подравину такође Никола Зрински, који је после смрти Марка Стан­чића Хорвата г. 1561. постао капетан града Сигета. Турци су наиме наумили, да на реци Драви подигну тврђаве у Св. Ђурђу и у Мославини, одакле ће лакше ударати на Сигет. Овај посао преузео је Арслан-бег, за­поведник санџака у Пожеги; он је уз себе имао 3.000 војника, те много Влаха и сељака, који су довозили грађу. Зрински је код Мославине 26. марта распршио турску војску, те Арслан бега потиснуо према Валпову до Св. Ђурђа, отевши му две заставе и све топове.[1]

Последице

уреди

Разваливши још утврде код Мославине и спаливши дрвену грађу, вратио се Зрински у Сигет, одакле је 31. марта успех свог похода јавио краљевићу Максимилијану. Три месеца иза тога дође у турску Подравину мостарски санџак Малкоч-бег с великом војском, у којој су били и Арслан-бег и Ферхат-бег, па даде утврдити Мославину.

Цар Фердинанд је 1. јуна 1562. од султана Сулејмана измолио осмогодишњи мир, обећавши Турској годишњи данак од 30.000 дуката.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б „Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Ban Petar Erdedi – Wikizvor”. hr.wikisource.org. Приступљено 15. 1. 2019. 

Литература

уреди