Борово

општина у Хрватској
(преусмерено са Борово (Славонија))

Борово или како се често назива Борово село (јер је Борово насеље постало градска четврт Вуковара), је насеље и општина у североисточном делу Вуковарско-сремске жупаније, Република Хрватска. Општина Борово се састоји само од једног насеља. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у Борову је живело 3.555 становника.[1]

Борово
Православна црква Светог Стефана у Борову
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаВуковарско-сремска
ОпштинаБорово
Становништво
 — 2011.Пад 3.555
Географске карактеристике
Координате45° 24′ 07″ С; 18° 58′ 22″ И / 45.4020147579755° С; 18.9729166564212° И / 45.4020147579755; 18.9729166564212
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина85 m
Борово на карти Хрватске
Борово
Борово
Борово на карти Хрватске
Борово на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Борово
Борово
Борово на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Остали подаци
Поштански број32227 Борово
Позивни број+385 32
Регистарска ознакаVU
Веб-сајтwww.opcina-borovo.hr

Култура уреди

 

Културно уметничко друштво „Бранислав Нушић“ основано је 1951. године. Има четири секције: фолклорну, ликовну, драмско-рецитаторску и тамбурашку са око 200 активних чланова.

Историја уреди

 
Река Дунав у Борову
 

У млађем каменом добу крај око Борова био је континуирано насељен, и то траје од око 3400. до 3000. године п. н. е. Насеља су била изграђена близу текуће воде и бара. Куће су биле земљане (од прућа облепљене блатом), а кров од трске које је у мочварама било у изобиљу.

Из металног доба постоји много трагова, који су везани за различите утицаје првенствено вучедолске, а такође и баденске и костолачке културе. У старом гвозденом добу, овде су настањени Илири, који су се бавили риболовом, сточарством и земљорадњом. У млађем гвозденом добу, на ове просторе се досељавају Келти, чији су ковани новац, керамика и накит пронађени на локалитету Градац.[2]

За време Римљана, у околини се налазило неколико насеља. У то време, једини прелаз преко Дунава је био мост код утврде Градац, у чијој близини је данашња Савуља (северни део Борова).

Великом сеобом народа и распадом Римског царства, на ове просторе се досељавају Словени.

Први подаци везани за име Борово датирају из 1231. године када се спомиње као посед вуковарског града, када га је угарски краљ даровао племићкој породици Чак. Све до најезде Турака припадало је различитим вуковарским велепоседницима. Борово је почетком XV века било трговачко и занатско место, а у селу су се одржавали велики недељни сајмови.

Око 1540. године Борово насељавају Срби из горњег Подриња и Полимља.

Црква светог архиђакона Стефана изграђена је у периоду од 1761. до 1764. године. У то време се спомињу почеци образовања у склопу цркве, а по први пут је основана и боровска општина, којом је управљао сеоски кнез и кметови. Први познати кнез у боровској општини 1711. године био је Петар Радаковић. Око 1880. године Борово има статус самосталне управне општине са начелником, биљежником, благајником, пољаром и бабицом. Године 1884. установљен је грб општине Борово, који је у свом изворном облику прихваћен као грб данашње општине.

Прва школа у селу је отворена 1853. године. Једини претплатник популарне Видаковићеве књиге био је 1817. године парох, поп Евтимије Маркић.[3]

Прекретница у развоју села се дешава 1931. године када се оснива Батина фабрика гуме и обуће. Порастом броја становника и ширењем радничког насеља, Борово поново добија статус општине, да би након Другог светског рата постало месна заједница у саставу општине Вуковар.

Демографија уреди

Разлог наглог смањења становништва 1991. године, у односу на 1981. годину, је тај, што је део насељеног места Борово, познатији под именом Борово — насеље, постао део насељеног места Вуковар, док је део познатији као Борово — село наставио да егзистира као посебно насељено место под именом Борово.

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
2021. 3.555 3.224 (90,69%) 209 (5,88%) 0 (0%) 122 (3,43%)
2011. 5.056 4.537 (89,73%) 332 (6,57%) 0 (0%) 187 (3,7%)
2001. 5.360 4,640 (86,57%) 425 (7,93%) 0 (0%) 295 (5,5%)
1991 6.442 5.146 (79,88%) 604 (9,37%) 410 (6,36%) 282 (4,37%)
1981 13.491 5.708 (42,30%) 3.300 (24,46%) 3.809 (28,23%) 674 (4,99%)
1971 11.301 6.276 (55,53%) 3.651 (32,30%) 986 (8,72%) 388 (3,43%)

Привреда уреди

До 1991. године, основни извори прихода становништва били су рад у различитим гранама привреде (комбинат „Борово“, „Вутекс“ Вуковар, ПИК Вуковар и др.). По окончању ратних дејстава, долази до нужне оријентације на пољопривредну производњу (земљорадња и сточарство). Мањи део становништва усмерен је на малу привреду и занатство.

Општина уреди

 

Општина Борово се састоји од само једног насеља чије име и носи.

Образовање уреди

 

У селу делује осмогодишња основна школа „Борово“, у којој се наставни план и програм одвија на српском језику и писму. Такође, постоји и дечји вртић „Златокоса“ (раније се звао „Маслачак“).

Медији уреди

  • Радио Борово, радио-станица српске националне мањине

Спорт уреди

 

Удружења уреди

  • Ловачко друштво „Борово“
  • Удружење пензионера „Западни Срем“ — Филијала Борово
  • Удружење антифашистичких бораца НОР-а и антифашиста
  • Удружење пчелара „Милена“ Борово

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022. 
  2. ^ Ископано је насеље из четвртог века пре Христа, Време, 28. септ. 1938, стр. 7
  3. ^ Милован Видаковић: "Љубомир у Елисијуму или Светозар и Драгиња...", Будим 1817. године

Литература уреди

  • Издање Државног завода за статистику РХ: Народносни састав становништва РХ од 1880-1991. године.
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе уреди