Интегрално бошњаштво

(преусмерено са Бошњачки интегрализам)
За другу употребу, погледајте страницу Бошњаштво.

Интегрално бошњаштво, односно интегралистичко бошњаштво или бошњачки интегрализам је политички појам, којим се означавају поједини екстремни облици бошњачког национализма, оличени у две посебне равни, од којих је прва етнополитичка, а друга етнорелигијска. Етнополитички аспект интегралног бошњаштва се огледа у тези о "изворном" етничком бошњаштву целокупног становништва Босне, уз отворено оспоравање етничке посебности босанских Срба и босанских Хрвата, за које поборници интегралног бошњаштва тврде да представљају посрбљени, односно похрваћени део становништва Босне. На другој страни, етнорелигијски аспект интегралног бошњаштва огледа се у тези о етничком бошњаштву свих јужнословенских муслимана са простора бивше Југославије, уз отворено оспоравање етничке посебности Горанаца, Торбеша, преосталог дела етничких Муслимана, као и Срба муслиманске вере, а такође и Хрвата муслиманске вере. Поменути аспекти интегралног бошњаштва, као екстремни видови савременог бошњачког национализма, представљају велики изазов за саму бошњачку политичку заједницу, а првенствено за умерени, односно грађански и либерално оријентисани део бошњачких првака, који се залажу за поштовање начела етничке и верске толеранције.[1][2][3][4][5]

Концепт интегралног бошњаштва, односно бошњачког интегрализма, треба разликовати од концепта босанског интегрализма, којим се заговара стварање интегралне босанске нације.[6]

Антисрпство и антихрватствоУреди

 
Сафвет Башагић (1870-1934), један од првих заговорника бошњачког интегрализма

Једна од основних одлика бошњачког интегрализма огледа се у изразитој нетрпељивости према српству и хрватству на просторима Босне и Херцеговине. Творац таквог идеолошког обрасца био је аустроугарски политичар Бењамин Калај (1839-1903), који се залагао за стварање посебне бошњачке нације, као "једине изворне" нације на босанским просторима.[7]

Аустроугарска окупациона власт је за такву политику свеопште бошњакизације успела да придобије део босанског беговата, а један од првих заговорника бошњачког интегрализма био је Сафвет Башагић (1870-1934), који је припадао радикалном крилу бошњачког националног покрета, чија се идеологија огледала у отвореном порицању националне посебности босанско-херцеговачких Срба и Хрвата. О размерама Башагићевог екстремизма и шовинизма сведоче стихови које је испевао 1891. године, а који су објављени у сарајевском листу "Бошњак", под покровитељством тадашњих аустроугарских окупационих власти у Босни и Херцеговини:[8]

Znaš Bošnjače, nije davno bilo,
Sveg mi sv'jeta! nema petnaest ljeta,
Kad u našoj Bosni ponositoj
I junačkoj zemlji Hercegovoj,
Od Trebinja do brodskijeh vrata
Nije bilo Srba ni Hrvata.
A danas se kroza svoje hire
Oba stranca ko u svome šire.

Сличне интегралистичке ставове заступали су и Башагићеви саборци, мећу којима се истицао политичар и књижевник Махмед Капетановић Љубушак (1839-1902), који је српство и хрватство признавао само изван босанских граница, позивајући православце и католике у Босни и Херцеговини да пристану уз бошњачку националну идеју.[9]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Сољашње везеУреди