Братислав Р. Милановић

Братислав Р. Милановић (Алексинац, 1950), српски је песник, романописац, новинар, књижевни критичар и преводилац.

Братислав Р. Милановић
Братислав Р. Милановић.jpg
Датум рођења1950.
Место рођењаАлексинац
 Србија

БиографијаУреди

Рођен је 1950. године у Алексинцу. Студирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету[1] у Београду. Своју прву песму објавио је у београдском Студенту 1968. године. Од 1974. године објављује приказе и критике о песничким књигама у емисији „Хроника Трећег програма Радио Београда“, „Отворена књига“ ТВ Београд, „Књижевној речи“, „Књижевним новинама“ и по бројним листовима и часописима.

Од 1978. године стално ради у Радио Београду[2] као новинар, водитељ и уредник у емисијама Београда 202, Радио Београда 1 и Радио Београда 2, које се баве књижевношћу и културом уопште. Уређивао је књижевност у програму Радио Београд 1 и водио културни магазин „Десет и по“.

Члан је Удружења књижевника Србије[3] од 1976. године. Члан је српског ПЕН-а[4]. Од 1980. до 1982. године био је уредник за поезију у Књижевним новинама[5].

Од 1989. до 1992. године живео је у Паризу.

Према његовом сценарију (поема Сто на раскршћу) изведена је 1995, у амфитеатру Спомен-парка Краљевачки октобар у Краљеву, сценска игра Србија на раскршћу, коју је режирао Дејан Мијач. Аутор је радио-драме Вучија вечера, Драмски програм Радио Београда, 1998.

Године 2000. био је председник Одбора за међународну сарадњу Удружења књижевника Србије, а од јануара 2001. до децембра 2004. налазио се на месту Уметничког директора Међународних сусрета писаца Удружења књижевника Србије.

Заступљен у избору Биљане Д. Обрадовић Fives/Петице, пет америчких и пет српских песника, Contact Line and Cross-Culural Comunication 2002, Beograd – New York, двојезично енглеско-српско издање. Заступљен је у више антологија српске поезије објављених у свету (Шведска, Пољска, Чешка, Словачка, Румунија, Русија, САД, Немачка, Француска, Бразил). Посебни избори његове поезије објављивани су у периодици у Пољској, Мађарској, Румунији, САД и Италији. За песму „Летописац пред библиотеком на Косанчићевом венцу“, објављену у листу „Књижевни магазин“ на „Миљковићевим данима поезије“ у Гаџином Хану 2005. добио је је награду Заплањски Орфеј.

Добитник је престижне награде Жичка хрисовуља за 2009. годину[6]. Поводом награде одржан је научно критички скуп о његовом песничком делу. Са тог научног скупа објављен је 2010. године зборник радова „Братислав Р. Милановић – песник“[7]. Добитник је Националног признања за допринос српској култури[8] 2010. Говори француски и италијански језик, служи се словеначким и македонским.

КњигеУреди

ПоезијаУреди

  • Јелен у прозору, ДОБ, 1975, Бранкова награда;
  • Клатно, Народна књига, Слово љубве, 1980, Награда Милан Ракић;
  • Неман, Просвета, Београд, 1987. Награда Ђура Јакшић [9] ;
  • Балкански певач, Просвета, Београд, 1995, Награда Србољуб Митић;
  • Врата у пољу, Просвета, Београд, 1999, Просветина награда [10];
  • Силазак, Српска књижевна задруга, Београд, 2004, Награда Раде Драинац [11];
  • Cîntăreţul balcanic, Râmnicu Sărat; Rafet 2001, двојезично српски/румунски;
  • Мале лампе у тамнини, Библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево, 2006, Змајева награда[12].
  • Непотребан летопис, Смедеревска песничка јесен, Смедерево, 2007, двојезично српски/енглески[13]
  • Писма из прастаре будућности, Завод за уџбенике, Београд, 2009[14].
  • Door’s in a medow, Edwin Mellen Press, Lewiston, New York, 2010.[15]
  • Јелен у прозору, друго издање, Манауфактура снова, Београд, 2011.
  • Lettere da un futuro remoto, SECOP eidizioni, Corato-Bari, 2012.[16]
  • Цврчак у децембру, избране и нове песме, ЦКУ Алексинац[17], Просвета, Београд, 2013.[18]
  • Мали ламби во темнината/Мале лампе у тамнини, изабране песме, македонско-српско издање, Арка, Смедерево; Матица македонска, Скопје, 2015[19]
  • Одрон светлости, ЦКУ Алексинац, Српска књижевна задруга, Београд 2017.[20]
  • Lettere da un futuro remoto/Писма из прастаре будућности, двојезично италијански/српски, превод Драган Мраовић, SECOP edizioni, Corato-Bari, 2017.[21]


ПрозаУреди

  • Поток, роман, Нолит, Београд 2001, Нолитова награда[22].
  • Тајне светлих и сеновитих светова, приче, Повеља, Краљево, 2015[23]

Приредио књигеУреди

  • Добро јутро децо, РТС, Радио Београд, Први програм (заједно са Весном Ћоровић Бутрић и Јовом Љуштановићем), Народна књига – Алфа, Београд, 2003;
  • Најлепше песме Владислава Петковића-Диса, Просвета, Београд; 2004.
  • Најлепше песме Анице Савић Ребац, Аријадна, Београд, 2010.
  • Виолина, изабране песме Владисалава Петковића-Диса, са предговором приређивача, Просвета, 2011.

ПреводиУреди

  • Алберто Принчис: Невини вампир (Alberto Princcis: Il vampiro innocente), песме, Смедеревска песничка јесен, 2008.
  • Пјердоменико Бакаларио: Ватрени прстен (Pierdomenico Baccalario: L’anello di fuoco), Evro book, Београд 2012.
  • Пјердоменико Бакаларио:Камена звезда (Pierdomenico Baccalario: La stella di pietra), Evro book , Београд 2014.

ИзвориУреди