Иако доскора сеоце, Бубањ се у 15. веку помиње у облику два одвојена напредна села: Горњи Бубањ и Доњи Бубањ. Први је у попису 1498. године исказан са 109 кућа и са приходом од 11.131 акче, а други са 37 кућа, 5 рајинских воденица које раде целе године и са приходом од 4.389 акчи. Судећи према овим подацима, Горњи Бубањ је једно од највећих села у нишкој околини у 15. веку. Ако је његова позиција одговарала садашњој позицији села, чини се да је позиција Доњег Бубња са 5 воденица била у атару данашњег Новог Села (Насеље 9. мај), у потесу званом Бубањ. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Горњи Бубањ, а имало је 81 кућа, 15 удовичка домаћинства, 13 самачка домаћинства.[1]
Пред ослобођење од Турака данашњим селом Бубањ господарио је Мустафа Емир, ага из Ниша. У селу је имао кулу и држао харем. По истеривању Турака постепено губи натуралне карактеристике, оријентишући се ка тржишној и приградској пољопривреди. Године 1878. Бубањ је село са 15 домаћинстава и 100 становника, а 1930. године има 38 домаћинстава и 302 становника. Развој после 1945. године изазвао је, с једне стране, исељавање становништва у Ниш, док је близина града, с друге стране, привукла досељавање придошлица из других села. Број становника испољио је, на тој основи, тенденцију благог пораста, док се број домаћинстава удвостручио. У овоме се огледа тенденција одумирања проширене породице и њено свођење на малу породицу (домаћинство), с малим бројем чланова.
До Бубањ Села се може доћи линијама 35 ПАС Ниш - Бубањ - Горње Међурово - Бубањ Село - Ледена Стена - ПАС Ниш и линијом 35 ПАС Ниш - Ледена Стена - Бубањ Село - Горње Међурово - Бубањ - ПАС Ниш.
У насељу Бубањ живи 441 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (45,6 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 173 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[4]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
2 |
80+ |
4 |
|
|
6 |
75—79 |
7 |
|
|
7 |
70—74 |
8 |
|
|
10 |
65—69 |
14 |
|
|
14 |
60—64 |
13 |
|
|
14 |
55—59 |
23 |
|
|
16 |
50—54 |
17 |
|
|
25 |
45—49 |
23 |
|
|
22 |
40—44 |
10 |
|
|
9 |
35—39 |
20 |
|
|
17 |
30—34 |
18 |
|
|
18 |
25—29 |
19 |
|
|
22 |
20—24 |
16 |
|
|
16 |
15—19 |
17 |
|
|
19 |
10—14 |
10 |
|
|
11 |
5—9 |
17 |
|
|
20 |
0—4 |
18 |
|
|
14 |
Просек : |
38,4 |
|
|
38,9 |
|
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 13.