Отворите главни мени

Василије III Петровић Његош (Његуши, 1709Санкт Петербург, 10. март 1766) је био владика и митрополит црногорски (1750—1766). Владао је заједно са стрицем Савом Петровићем од 1750. до 1766. године. Писац је прве домаће историје Црне Горе.[1]

Василије III Петровић Његош
Vasilije petrovic.jpg
Василије Петровић
Датум рођења1709.
Место рођењаЊегуши
Црна Гора
Датум смрти10. март 1766.(1766-03-10) (56/57 год.)
Место смртиПетроград
Руска Империја
Митрополит скендеријски и приморски Црне Горе
Године(1750-1766)
ПретходникСава Петровић Његош (1719 — 1735)
НаследникАрсеније Пламенац
Гроб владике Василија у Петрограду. Титула: „Митрополит скендеријски, приморски, све Црне Горе и патријашког трона сербског егзарх”

На предлог митрополита Саве, хиротонисан је 1750. године од стране српског патријарха Атанасија II и од тада је учествовао у вођењу црквених и народних послова. Одржавао је блиске везе са царском Русијом и одиграо значајну улогу у обнови српске државе.

Представници црногорско-османске комисије, у којој су били и владика Василије и требињски капетан Хамза као представник османске власти су 10. јула 1761. утврдили су мир између херцеговачких и црногорских нахија орочен на најмање три године. Договором је била загарантована слобода кретања у оба смјера Црногорцима у нахијама под османском влашћу и султанових поданика у Црној Гори.

Умро је 10. марта 1766. године у Петрограду [2] где је и сахрањен. [3] Патријарх Василије Јовановић-Бркић је умро 10. фебруара 1772. године, исто у Петрограду и сутрадан је сахрањен у Благовештенској цркви, поред гроба Василија Петровића Његоша. [4]

Садржај

Дела Василија ПетровићаУреди

  • Кратка историја Црне Горе (Кратка историја о Черној Гори) - Москва 1754.
  • Похвала Немањи

Поред наведених познато је да је Василије написао још две кратке црногорске историје које су остале у рукопису. Такође, у историји књижевности је прихваћено мишљење да и његова преписка има извесну литерарну вредност.

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди