Василиј Михајлович Андросов

Василиј Михајлович Андросов (рус. Василий Михайлович Андросов ; Одеса, 6. јун 1873 — 13. септембар 1944, Београд) био је руски архитекта. Пројектовао је преко шездесет цркава широм бивше Југославије, многа спомен-обележја и јавне грађевине. Дао је значајан допринос обнови националног стила у српској међуратној архитектури. Један је од најплоднијих стваралаца у области црквеног градитељства.

Василиј Михајлович Андросов
Пуно имеВасилиј Михајлович Андросов
Датум рођења(1873-06-06)6. јун 1873.
Место рођењаОдеса
 Руска Империја
Датум смрти13. септембар 1944.(1944-09-13) (71 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Југославија
ПољеАрхитектура

БиографијаУреди

Студирао је на Архитектонском одељењу Царске академије уметности у Санкт Петербургу, а дипломирао је 1897.[1] У Русији је осамнаест година радио у приватној и државној служби и пројектовао сакралне и профане објекте. После Октобарске социјалистичке револуције, као један од 400 руских архитеката, инжењера, сликара и примењених уметника, емигрира у Краљевину СХС. До 1918. био је запослен у Београду; почев од 1919. радио је у Министарству грађевина, где је прошао уобичајени пут стручног усавршавања. Пројектовао је преко шездесет цркава широм бивше Југославије, многа спомен-обележја и јавне грађевине. Један је од најплоднијих стваралаца у области црквеног градитељства. Инспирацију је црпео из српског средњовековног неимарства, изградивши сопствени израз заснован на стилизацији мотива преузетих из богате традиције, прилагођених новим потребама. Одликован је Орденом св. Саве III реда.

 
Црква св. Александра Невског у улици Цара Душана 63б

ДелаУреди

 
Главна пошта у Таковској улици

РеференцеУреди

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

  • А. Аресењев, Андросов Василиј Михајлович, Биографски именик руских емиграната, Руска емиграција у српској култури 20. века, Зборник радова 1 и 2, Београд 1944, 228
  • Снежана Тошева, Капитална дела руских архитеката у Београду, Београд 1944, 302-307
  • Александар Кадијевић, Цркве архитекте Василија Андросова у Лесковцу и околини, ЛЗ 35, Лесковац 1995, 75-79, Један век тражења националног стила у српској архитектури, Београд 1997.