Ваташа (мкд. Ваташа) је насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Ваташа је насеље у оквиру општине Кавадарци.

Ваташа
мкд. Ваташа
Панорама на Ваташа.jpg
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаКавадарци
Становништво
 — (2002)3.120
Географске карактеристике
Координате41°25′01″ СГШ; 22°01′08″ ИГД / 41.4169° СГШ; 22.0189° ИГД / 41.4169; 22.0189Координате: 41°25′01″ СГШ; 22°01′08″ ИГД / 41.4169° СГШ; 22.0189° ИГД / 41.4169; 22.0189
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина300 м
Ваташа на мапи Северне Македоније
Ваташа
Ваташа
Ваташа на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1430
Позивни број034
Регистарска ознакаKA

ГеографијаУреди

Ваташа је смештена у јужном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 3 km јужно.

Насеље Ваташа се налази у историјској области Тиквеш. Село је у јужном делу Тиквешке котлине. Насеље је положено на приближно 300 метара надморске висине, у бреговитом подручју Витачево.

Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).

ИсторијаУреди

Ваташа је постојала још у 14. веку, а за време Османлијске владавине у Македонији (1395-1912), она је највеће насеље у Тиквешу.

У априлу 1941. године село улази у састав бугарске окупационе зоне.

Македонци од почетка нису прихватили бугарску окупациону власт и масовно су учествовали у Народноослободилачком покрету.

Дана 16. јула 1943. године, бугарски војници су у селу стрељали дванаест комуниста-омладинаца. То су били Васил Хаџи Јорданов, Ферчо Поп-Ђорђијев, Диме Чекоров, Блаже Ицев, Ванчо Гурев, Пане Џунов, Данко Дафков, Илчо Димов, Герасим Матаков, Пане Мешков, Ристо Ђондев и Перо Видев. После рата, њима у част је подигнут споменик у центру села, рад Јордана Грабулоског.

СтановништвоУреди

Ваташа је према последњем попису из 2002. године имао 3.120 становника.

Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (98%), а мањина су Срби и Цигани. Почетком 20. века 1/3 становништва били су Турци, који су се после Првог светског рата иселили у матицу.

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Сеоски садржајиУреди

У селу постоји средњовековна црква Светог Аранђела која је вероватно настала у 14. веку. Поред тога село има и амбуланту, земљорадничку задругу, дом културе и осумогодишњу основну школу.

ЛичностиУреди

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди