Архимандрит Венијамин (Мићић)
Венијамин (световно Велимир Мићић; Остружањ код Осечине, 17. фебруар 1938) православни је архимандрит и игуман Манастира Преображење.[1][2]
| Венијамин (Мићић) | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Световно име | Велимир Мићић |
| Датум рођења | 17. фебруар 1938. |
| Место рођења | Остружањ код Осечине, Краљевина Србија |
| игуман Манастира Преображења | |
| Године | од 28. августа 1972. |
| Претходник | Евстатије (Ракић) |
| Претходник | Васијан (Мишић) |
Биографија уреди
Архимандрит Венијамин Мићић рођен је у селу Остружању, у Осечини, код Ваљева, 17. фебруара 1938. године.
Крштено му је име Велимир. Родитељи су му се звали Манојло касније монах Јаков Мићић и Милојка. Основну школу завршио је у Остружју, а малу матуру у Осечини. Затим се 1956. године, уписао у Београдска богословију у Раковици.
Цела је њихова породица, као и многе друге у Осечини, изникла из богомољачког покрета, па се у том духу васпитао и мали Велимир.
Често је с родитељима посећивао богомољачке молитвене скупове у овачарским манастирима и другим местима, или су код њих у село долазили познати преображењски духовници да у богомољачком братству на скупу проповедају реч Божју.
Тако се Велимир брзо и лако одлучио и из другог разреда Богословије у Раковици дошао у Манастир Преображење 1960. године, после служења војног рока.
Попут Светог Сава и Стефана Немање, Велимиру у преображење долази и његов отац Манојло, који остаје да ту поред сина заврши свој живот као монах Јаков.
Искушеник Велимир на дан храмовне славе Преображења Господњег прима монашки постирг и монашко име Ванијамин, 19. августа 1961. године.
Истог дана на светој Литургији рукоположио га је за јерођакона епископ жички Василије Костић. За јеромонаха рукополаже га у Манастиру Жичи на светог ђакона Авакума 1963. године.
После смрти старца игумана Евстатија Ракића 28. августа
1972. године, постављен је за старешину манастира Преображења отац Венијамин.
У чин игумана произведен је 1983. године, а у чин архимандрита на Свете Оце 1995. године у Манастиру Преображењу.
Референце уреди
- ^ „Нови Манастир Преображење”. Манастри Лепавина. Приступљено 20. 7. 2019.
- ^ „Монашење и рукоположење у манастиру Преображење | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. spc.rs. Архивирано из оригинала 24. 03. 2020. г. Приступљено 2020-03-24.
