Википедија:Гласање/Предлог/Ћирилица као примарно писмо на Википедији

Недавно смо започели једну дискусију у вези са кориштењем ћириличног и латиничног писма на Википедији на српском језику. Као што сви знамо, српски језик званично (и примарно) користи ћирилично писмо и два изговора (екавски и ијекавски). Када је основана, Википедија на српском језику је за уређивање у главном именском простору користила искључиво ћирилично писмо. У једном тренутку добили смо и конвертор са ћириличног на латинично писмо, са циљем да могу да нас читају и они који разумеју овај језик, али не познају ћирилично писмо (углавном екс-ју братија). У једном моменту на Википедији на српском језику почело је да се користи и латинично писмо у уређивању, а одлука о увођењу латинице донета је без неке конкретније расправе и гласања, и више је била предмет усменог договора, него консензуса међу уредницима википедије.

Увођење латинице прилично је закомпликовало уређивање на овој википедији, појавила се потреба за дуплирањем инфо кутија, категорије су остајале на ћирилици у латиничним чланцима, а чланци писани латиницом у категоријама су сврставани у посебне ставке. Дошло је и до интензивнијег копирања чланака са језички сродних википедија без њиховог прилагођавања српском језику (или са много пропуста у тим прилагођавањима), и у много таквих чланака и данас имамо гомилу кроатизама и речи које нису својствене српском језику.

Једно од оправдања је било и да потенцијални уредници из дијаспоре не знају ћирилично писмо. Међутим, пракса није показала да је и један од разлога био оправдан.

Основа за уређивање било које језичке варијанте википедије јесте адекватно познавање језичких норми и правила одговарајућих језика. А основа сваког језика је његово писмо, и самим тим особа која не познаје писмо неког језика не може се сматрати говорником истог тог језика. Самим тим, особа која не познаје српско ћирилично писмо не може се сматрати лингвистички писменом у домену српског језика, и као таква и не треба да доприноси на овоој википедији, јер такви едитори углавном праве додатни посао патролерима.

Српска ћирилица се деценијама бори за опстанак, и полако али сигурно нестаје на многим подручјима. До настанка Википедије на српском језику, српска ћирилица је била готово непозната на интернету, а ситуација није била ништа боља ни у свакодневном животу. Са настанком ове википедије ситуација се променила, на боље. Ја бих рекао драстично боље. И сваки нови чланак написан ћириличним писмом је корак напред у очувању нашег језика и његовог писма. И на нама уредницима ове википедије је велика одговорност. Полако и сигурно идемо ка бројци од милион написаних чланака, милион чланака писаних ћириличним писмом, нашим писмом, и од готово непостојећег постајемо и те како видљиви и присутни на глобалној мрежи. Сваки ботом унесен чланак о неком месту и његова ћирилична транскрипција, аутоматски уносе и ћирилчне и транскрибоване називе на српском језику на све глобалне онлајн мапе.

Да резимирам, покрећем расправу о увођењу ћириличног писма као јединог званичног писма за уређивање у главном именском простору википедије на српском језику. На разговорима и расправама ван ГИП-а уредници могу и даље да користе писмо које желе. За све оне који желе да читају садржаје писане српским језиком и ћириличним писмом, а који недовољно познају то писмо, остаје конвертор. Дакле, уређивање искључиво на ћирилици, читање на писму по жељи. Прелазак на искључиво ћирилично писмо би, поред огромног значаја у опстанку нашег писма у глобалу, увелико олакшао и само уређивање на овој википедији. Доста смо мислили на друге, сада је време да као заједница мислимо на себе. Не заборавите да је српска ћирилица почела поново да живи захваљујући управо нама, википедијанцима, и овој енциклопедији.

Расправу можемо наставити на овој страници, или ако постоји потреба да направимо посебну подстраницу. Мислим да ће бити довољно седам дана, а потом можемо и да гласамо о свему томе. Сви предлози и сугестије су и више него добродошли. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:22, 12. јануар 2020. (CET)

Расправа

 Коментар: Апсолутна подршка! Иако јесте истина да се у српском језику дозвољено користити како ћирилицу, тако и латиницу, сматрам да је наше главно, и једино писмо, ћирилица. Као народ, морамо направити дистанцу од глобализације, а једно од главних решења јесте коришћење писма које су користили сви наши великани кроз историју. Све разлоге је већ навео корисник @ΝικόλαςΜπ. Ако вам, пак, није стало до очувања националних и традиционалних вредности, погледајте и сам изглед, мени је лично ружно да видим чланак на латиници, а цео оквир Википедије је на ћирилици. Или када претражујете чланак, искаче вам мало предлог на латиници, а мало на ћирилици.

Наравно, латиницу дозволити уколико је присутно коришћење дугачких или учесталих речи/фраза из других језика, као и за оригиналне називе одређених појмова. --Вукан ® 22:46, 12. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Vikipedija je jezički projekat. Ona nije i ne treba da bude sredstvo za nametanje ideoloških stavova. Svi oni koji govore srpski jezik imaju slobodu izbora pisma. Urednike kojima je latinaca primarno pismo, ne treba lišavati mogućnosti da doprinose Vikipediji na pismu kojim su celog života pisali. --Dcirovic (разговор) 22:51, 12. јануар 2020. (CET)

Извини али о каквом идеологизму ти причаш? Захтев је у складу са званичним Правописом српског језика, ова Википедија је настала као ћирилични пројекат и никада није званично усвојено правило о кориштењу латиничног писма. Википедија јесте језички пројекат и као таква треба (и мора) да поштује језичке норме језика којим се користи. Ако је раније био проблем кориштења ћириличне тастатуре, данас то више није случај. И заиста ми није јасно зашто би то био проблем. Генерално, чим се помене ћирилица многи то одмах повезују са некаквом идеологијом и наметањима, што је ван сваке памети. Јер ако је нешто идеолошки наметнуто, онда је то латинично писмо српском језику. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:13, 12. јануар 2020. (CET)

Pravopis sasvim jasno podržava oba pisma. Celog života sam pisao latinicom, i nemam namere da je odričem pod stare dane. Jednostrane inicijative poput ove mogu naneti samo štetu ovom projektu. --Dcirovic (разговор) 23:41, 12. јануар 2020. (CET)

Свако може да пише језиком и писмом којим жели, то је неспорно. Овде се расправља о неким глобалнијим стварима, а не о навикама појединаца. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:48, 12. јануар 2020. (CET)

 Коментар: У потпуности подржавам све што је @ΝικόλαςΜπ написао и искрено се надам да ће се овај предлог усвојити! И додао бих само да већ дуже времена постоје проблеми у апликацији за мобилни телефон, на чланцима који су писани ћирилицом, а имају везе ка чланцима који су писани латиницом. Увођењем ћирилице као јединог писма за уређивање би се и то средило. --Uw17 (разговор) 22:57, 12. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Ја се слажем да наставимо само са ћириличним писмом, то је наше основно писмо и веома је запостављено. Правопис српскога језика који је штампала Матица Српска на првој страни говори: Ћирилица је, по важности, прво и основно српско писмо, од седамдесетих година XX века запостављена, маргинализована и запуштена, од потискивања у службеној и јавној употреби до уметничке стагнације. Она у српској традицији има и неоспорну симболичку функцију и зато је оправдана њена фаворизација у службеној, јавној, просветној и културној делатности. На нама је велика одговорност да српску ћирилицу учинимо јасније видљивом, сада када за то постоји шанса. Вук Стефановић Караџић нам је оставио ћирилично писмо које се може видети на табли у свакој основној школи у Србији и ја сматрам да је то сасвим довољaн разлог да наставимо са уређивањем википедије на српском језику само на ћириличном писму. Ближимо се броју од 130.000.000 речи на свим страницама са садржајем и то је значајан број који наше основно писмо чини видљивим широкој интернет популацији, те ће нас и она и преко писма доживљавати и разумети; уколико занемаримо наше основно писмо и ми сами, као људска бића, ћемо се изгубити и нећемо знати ко смо и где припадамо. Filipović Zoran (разговор) 23:01, 12. јануар 2020. (CET)

 Коментар: И од мене огромна подршка, слажем се са свим што је Никола написао. Код латиничних чланака се често провуку нетранскрибована имена, што не би требало бити допустиво. Једино ме занима, с обзиром да смо скоро имали недоумицу око писања назива неког софтвера који је изворно на енглеском језику, да ли ћемо у таквим случајевима направити изузетак, гдје ће само назив тог софтвера бити латиницом, а остатак чланка ћирилицом? Исто важи и за музичке групе и остало. — Марина Симић (разговор) 23:05, 12. јануар 2020. (CET)

Правопис је то детаљно објаснио. Мислим да је препорука да се вишечлани називи остављају у изворном облику, а једночлани транскрибују. Називи песама су увек у оригиналу, и слично. Али то су све детаљи који и немају пуно везе са свим овим --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:22, 12. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Не подржавам. Суживот двају писама карактеристична је појава коју ваља очувати у српском — и кад је у питању читање, а и писање чланака — а ово представља намјерно ускраћивање другима да пишу како желе по упитној основи. Технички аргументи могу се користити и за употребу ијекавице у шаблонима, категоријама и другдје. – Srdjan m (разговор) 23:10, 12. јануар 2020. (CET)

Кад смо код суживота, у званичном правопису бошњачког/босанског језика такође се прописује употреба оба писма. Ја нешто не видим да се то поштује на википедији на босанском језику на којој си ти, између осталих администратор. И још једном подсећам да никада није усвојено званично правило о увођењу латинице на ову википедију --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:18, 12. јануар 2020. (CET)

Kratka digresija na bs.wiki: Pisanje stranih imena, koja su od kad sam ja urednik, pa valjda i po pravopisu bosanskog jezika, je po pravilu u originalu. Ko bi sad sve te članke ili dijelove članaka prebacio i transkribovao, da bi se mogli pretvoriti u ćirilicu? Tehnički moguće? Ne vjerujem! Ja prvi nisam u mogućnosti da pravilno transkribujem njemačke pojmove na srpski, a to mi je prvi jezik, ali ne poznajem pravila transkripcije. Nisam filolog, ali znam srpski, toliko da koristim oba pisma. Važno je napomenuti da su latinicu koristili i mnogi srpski pisci, te da su dva pisma prednost jednog jezika, a i prednost svih onih kojima je srpski maternji jezik. Zato mislim i pridajem prednost, varijanti koja je trenutno aktuelna na sr.wiki: da se koriste oba pisma. Ne znam da li je glasanje pravo rješenje? Uzgred: ovo pišem sa mobilnog telefona, koji nema instaliranu srpsku ćirilicu.--АнТони_{(разговор)} 18:30, 13. јануар 2020. (CET)

Tu quoque. Апсурдно је мишљење да је потребно „званично правило” о употреби једног од двају писама језика пројекта на којем уређујеш. Није се усвојило „смију” ли се користити римски бројеви. Можда би и њих требало по тој логици укинути. – Srdjan m (разговор) 23:27, 12. јануар 2020. (CET)

Не карикирај, покренуо сам једну озбиљну расправу и било би пожељно користити озбиљне аргументе у истој. Ни у једном језику се не пише онако како ко жели, већ онако како Правопис налаже. Не видим због чега би српски језик био изнимка. Много је диграфских језика на свету, али сваки од њих на википедији има примарно писмо --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:32, 12. јануар 2020. (CET)

Не слажем се с твојим аргументима јер сматрам да су апсурдни из примјера који сам дао и то је то. Правопис нигдје не налаже да се мора искључиво писати ћирилицом. Сходно томе, сумњам да има шта што можеш рећи да ће ме убиједити да промијеним мишљење (чисто да не трошимо вријеме). – Srdjan m (разговор) 23:37, 12. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Такође подржавам, надам се да ће се на овај начин решити многи технички проблеми као на пример конвертовање шаблона из једног писма у друго. Ипак као што су неке колеге рекле, мора се оставити могућност уноса страних термина у оригиналу као што су песме, музички албуми итд. Главна ствар по мени је прва реченица у петом пасусу Николине поруке и са тим се апсолутно слажем и ово би допринело побољшању на том пољу. Такође би се сигурно олакшало препознавање вандализама јер се углавном странице вандализују на латиници, чак и оне које су написане на ћирилици, вероватно су то многи приметили. — SimplyFreddie (разговор) 23:22, 12. јануар 2020. (CET)

Страни термини ће се као и до сада уносити у изворном облику, то је неспорно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:27, 12. јануар 2020. (CET)

@НиколаБ: Због поменутих грешака било би добро сачекати можда чак и пар месеци са применом овога да би се прво средиле све рупе и грешке у техници, а има их доста везаних за ћир/лат, има грешака у инфокутијама, нешто је и Обсусер чачкао па је настао хаос. — SimplyFreddie (разговор) 23:38, 12. јануар 2020. (CET)

Наравно да би требало време да се реше и та нека ситнија техничка питања. латиничне инфокутије би се просто замениле ћириличним и проблем би био решен брзо и ефикасно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:48, 12. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Подржао бих предлог да се нови чланци пишу на ћирилици. Читаоцима ће и даље бити омогућено да им се чланци приказују на оба писма по жељи. Уређивањем на једном писму би се спречили многи технички проблеми који се јављају када се уређују чланци на оба писма. Ова Википедија је изворно и настала на ћирилици на којој је и сада већина чланака. Приликом увођења опције за конверзију ћирилица-латиница није било гласања да ли да се одобри писање нових чланака на латиници него је то прихваћено у дискусији кроз неку танку аргументацију која је тада можда и била донекле оправдана. Постојање једног броја чланака на латиници и једног на ћирлици, затим чланци који се исто зову само на различитим писмима, само је рецепт за хаос који се овим може избећи. --Ђорђе Стакић (р) 23:28, 12. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Што се мене лично тиче, мени је латиница практично непотребна на овом пројекту. Једино за шта је користим јесу неке техничке ознаке. Притом је незгодно прилагођавање шаблона и параметара латиници, посебно новим корисницима. Ћирилица и јесте примарно писмо, на крају крајева. Међутим, поштоваћу консезус и став заједнице, ма какав он био. Узгред, све би са собом повукло конвертовање свих латиничних чланака, а поставља се питање и како ће корисници надаље да се спрече да користе латиницу при писању чланака. Требаће нам нешто написмено, шта год да буде закључак ове расправе. --Lotom (разговор) 23:38, 12. јануар 2020. (CET)

Конверзије би се урадиле ботом, то је најмањи проблем. Расправа ће свакако завршити гласањем које ће одредити те неке техничке детаље на овом пројекту. За почетак би се уредници упућивали да чланке пишу ћириличним писмом, лако би се конвертовали, а после би се такве измене враћале. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:48, 12. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Са правописне стране фаворизовање ћирилице као примарног српског писма је неспорно. Са техничке стране је оправдано будући да су се уредници годинама уназад, а који су се највише бавили шаблонима и техникалијама, изјашњавали да би требало прећи на ћирилицу. Пројекат ће и формалним преласком само на ћирилицу добити на значају и олакшати/консолидовати одређене ствари зарад лакшег уређивања, а ништа неће изгубити. Конвертор је и даље ту за очитавање садржаја на латиници. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:43, 12. јануар 2020. (CET) с. р.

 Коментар: Да се не бих понављао за покретачем распаве, а ни за осталим корисницима који су подржали приједлог, укратко — приједлог има моју свесрдну подршку. — Ранко   Нико лић  ✉ 00:31, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Ако сте већ донијели одлуку, размислите бар о опцији да потпуно не забраните уређивање латиницом већ да такве чланке означите и ботовима конвертујете, ако већ тврдите да конверзија није проблем. На тај начин би корисници задржали могућност да стварају чланке на латиници а терет конверзије би се пребацио на ботове. Из искуства знам да има доста нових корисника који у почетку пишу латиницом па се пребаце на ћирилицу када се упознају са основама уређивања и када виде да је већина чланака на ћирилици. Тиме би се испоштовао став правописа о ћирилици као главном писму, али и чињеница да је и латиница прихваћена као писмо које је у употреби. Нема смисла аутоматски брисати нове чланке само зато што су на латиници. Никакав проблем се тиме не решава.— WR 00:39, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Најпре, желим да се захвалим Николи на покретању дискусије, јер је од великог значаја за Википедију на српском, а њен исход сигурно ће обележити ову годину на пројекту. Уопштено говорећи, Правопис Матице српске из 2010. наводи да је основно и примарно писмо српскога језика ћирилица, па немам ништа против да садржај буде писан само на ћирилици. Постоји конвертер који лагано пресловљава чланке на латиници. Када би ћирилица била једино писмо садржаја, знатно би се олакшао систем линковања чланака, рад ботова, уношење инфокутија и бројних „техникалија”. Нека се ботовски преслове сви чланци на ћирилицу. Корисна би била и напомена (едитнотис) да је препоручено писати на ћирилици, а ако се буде написало нешто на латиници, означити и ботовски конвертовати. — Жиле (✉) 01:14, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Дајем снажну подршку овом предлогу! Такође, као инжењер (информатичар) бих додао још пар техничких аргумената.

Српска латиница на жалост није довољно прилагођена српском језику (јер постоје диграфи nj, dž, lj) и постоје речи које се не могу једнозначно/исправно написати латиницом. Последица тога је да већина људи мисли да је исправно „ињекција” а не „инјекција”, јер неисправан и исправан облик не могу да се разликују на латиници (додатни примери су конјункција, конјугација, конјуктивитис, конјектура, ТАНЈУГ, одживети, оджутети, оджалити, оджвакати...). Ово даље значи да доста помињана аутоматска транслитерација из латинице у ћирилицу у општем случају није тачна. Са друге стране уколико је текст изворно у ћирилици, он се врло једноставно и тачно може пресловити у латиницу, зато што је пресликавање из ћирилице у латиницу инјективно пресликавање (упс, ево га опет, инјективно а не ињективно :)).

Следећи проблем су римски бројеви које је готово немогуће исправно пресловити из латинице у ћирилицу због незгодне чињенице да је најчешће употребљавани римски број I уједно и једна од најчешће употребљаваних речи у српском језику.

Даље, као што знамо, у медијавики синтаксу су уграђени тагови за избегавање транслиетерације (-{}-), који би требало да омогуће да читалац који преферира да чита у одређеном писму добије квалитетан текст а не гомилу транслитерисаног ђубрета где је некад био текст на страном језику. На жалост, ови тагови се ни изблиза не користе онолико колико би морали да се користе, и то је велики проблем за оне који желе да читају на ћирилици (јер сигурно у преко 95% случајева текст који хоћемо да се не транскрибује је латиничан, врло ретко је ћириличан!), они који желе да читају латиницу то већ сад могу да раде много, МНОГО лагодније. Даље, накнадно додавање тагова је много лакше у ћириличном тексту него у латиничном.

Даље, ови тагови нису исправно подржани у андроид апликацији, и текст се тренутно уопште не приказује.

Као закључак, српска ћирилица је модерније и технички напредније писмо од латинице, које је боље прилагођено српском језику (нема диграфа, нема дијакритика), и стога би било добро да се у бази похрањују текстови у ћириличном оригиналу, што ће поједноставити разне проблеме (шаблони, категорије...), ни на који начин неће нашкодити онима који желе да садржај конзумирају на латиничном писму, а коначно ће омогућити да они који желе садржај да конзумирају на ћириличном писму постану равноправни (јер до сада је квалитет транслитерисања у ћирилицу био врло лош, често катастрофалан).

На крају, у духу добре сарадње на пројекту сматрам да треба да покушамо да нађемо решење које је најприхватљивије за све, и слажем се да уколико неко из неког разлога заиста преферира да пише латиницом, то му не треба бранити. После неко може да прође и да (полу)аутоматски преслови његове измене. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:07, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Велика подршка за ћирилицу и Николин приједлог. И да поновим оно што је већ рекао Ђорђе а и други – није било никаквог гласања својевременно када је одлучено да се може уређивати на оба писма. Ми немамо толико активних корисника да сређујемо све проблеме које намеће двоазбучност у писању чланака. Дупли шаблони, шарене категорије, шаренило у смислу један чланак овако, други онако, итд, што наравно обавезује да мијењаш писмо тастатуре свако мало... Да не говорим о проблемима који долазе приликом програмирања апликација за мобилнно коришћење Википедије и томе сл. Шаблоне референци такође треба превести на српски језик и ћирилицу гдје год је то могуће. Отежавају уређивање и напреднијим корисницима, а камоли почетницима. Мјерне јединице, а мислим да то Правопис оправдава, у чланцима и шаблонима који се не тичу науке и техннике, такође би требало писати ћирилицом (типа цм, м, км и сл.). --Славен Косановић {разговор} 04:29, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: На Википедији уређујем искључиво ћирилицом, али мислим да треба задржати оба писма у употреби, јер су и ћирилица и латиница део српског језика и српске културне баштине. Технички проблеми које ствара употреба два писма, мислим да могу бити решени и на други начин, а не забраном употребе једног писма. Надам се да ће то бити уважено приликом доношења коначне одлуке и да се коначна одлука неће доносити прегласавањем, већ уважавањем свих аргумената и само онако како је у најбољем интересу Википедије на српском језику. --Немања001 (разговор) 04:48, 13. јануар 2020. (CET)

Својевремено нису били уваженни аргуметни против увођења латинице за уређивање чланака. Корисници који су били против су се повукли и нису правили проблем. Тако да, немојмо сад с том причом да су људи који воле ћирилицу фанатици. Употреба латинице за уређивање на Википедији на српском језику прави техничке проблеме и то је факт. Ко не може да уређује на ћирилици из ког год разлога, неће му бити забрањено уређивање, већ његов допринос пресловљен на ћирилицу било ботом, или прође други корисник и преслови. --Славен Косановић {разговор} 05:00, 13. јануар 2020. (CET)

То је недвосмислено фаворизовање ћирилице и мислим да је то недопустиво, јер су и ћирилица и латиница равноправне у српском језику и део српског језичког наслеђа. Ако су раније доношене лоше одлуке, не значи да то треба да буде и сада. Морамо мењати своје поступке на боље. --Немања001 (разговор) 05:12, 13. јануар 2020. (CET)

Недопустиво је да се садржај на енциклопедијском пројекту слободног садржаја на интернету брише јер то није у складу са речима које нам је упутио отац интернета Тим Бернерс-Ли приликом пуштања првe веб-странице на мрежу 6. августа 1991. године из Церна када је представљајући World Wide Web рекао: World Wide Web је направљен да буде библиотека људског знања, људске културе, која дозвољава креирање индивидуалних веб сајтова преко којих људи могу размјењивати идеје. па се питам каква се културна баштина остварује брисањем чланака на википедији, али изгледа да је то у реду, па је онда у реду фаворизовати ћирилицу док за латиницу има сасвим довољно места на википедији на српскохрватском језику. Filipović Zoran (разговор) 10:35, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Сви кључни и суштински аргументи су већ изречени. Подржавам предлог као и допуну односно размишљање које је изнео уредник Wикиwинд. Садкσ (речи су ветар) 07:45, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Slažem se sa komentarom iznad da ne smemo da dozvolimo favorizovanje jednog pisma. Srpski jezik ih ima dva i to treba da poštujemo. Zašto ne bi umesto toga rešavali taj tehnički problem a ako je on nerešiv onda da eventualno razmišljamo u tom smeru. Vilena66 (разговор) 07:59, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Слажем се и апсолутна потпора. Главни аргументи су изречени, да се не понављам. --IndexAccount (разговор) 08:29, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: ово је изузетно битна расправа за Википедију и драго ми је што се укључио оволики број корисника, а што (још увек) није било никакве свађе у досадашњој дискусији. Што се мене лично тиче, ја преферирам ћирилицу на Википедији и не бих имао проблем да то буде једино писмо. Са друге стране, постоје корисници који се цео живот служе латиницом и којима је просто лакше уређивање на том писму, па то не треба игнорисати. Аргумент да правопис фаворизује ћирилицу и да због тога она треба да буде једино писмо овде не пије воду, пошто исти тај правопис дозвољава коришћење латинице, а ми смо сасвим фино спровели то правило у пракси — и ми фаворизујемо ћирилицу, пошто нам је цео интерфејс на ћирилици, као и већина чланака, а латиница је остављена као могућност и дозвољава се да неко пише на том писму. Такође, помињање техничких проблема у 2020. години је помало смешно — имамо децу од 14 година која савршено владају синтаксом на веома напредном нивоу и која са лакоћом решавају знатан број техничких проблема. То значи да технички проблеми постоје (и постојаће увек и свуда), али то никако не значи да су они непремостиви, нити да због неких техничких ствари треба да се завучемо у мишју рупу и кажемо „жао нам је, не умемо да решимо проблеме техничке природе, пишите ћирилицом”. Оно што мени такође смета код „екскомуникације” латинице јесте што би нас то срозало на Гуглу. Иако је та 2020. ту, системи за претрагу нису и нити ће у скорије време бити толико добри на „локалним писмима” као што су на латиници. Искључивим коришћењем ћирилице ћемо уклонити хиљаде латиничких и ASCII преусмерења која омогућавају да се чланци са ове Википедије прикажу први у претрази.

Да резимирам: „ћирилизацијом” ове Википедије олакшаћемо себи живот смањивањем броја техничких проблема који могу настати, а који се у 21. веку и те како могу решити и који се мало по мало решавају; неговаћемо запостављено писмо, а по мени га већ негујемо тако што је цео интерфејс на ћирилици; и учинићемо ову Википедију знатно мање видљивом на интернету због гашења латинице и самим тим онемогућавања појављивања на првом месту у претрази. Кад се овако сумира, мени делује да хоћемо да из неких недовољно јасних разлога забијемо главу у песак и себи привидно олакшамо живот, отежавајући га тако на бројне друге начине. --Миљан Симоновић (разговор) 08:38, 13. јануар 2020. (CET)

Неће нас „срозати на Гуглу”. Остаје конвертор и наравно да се преусмјерења неће брисати, и даље ће се правити. Конвертор је потрошио неким корисницима неколико година, да би се његов рад довео у неко иоле прихватљиво стање. Али овдје је ријеч о уређивању. Као неко ко је својевремено подржао конвертор и његову израду, врло добро су ми познате његове предности и мане. Конвертор је прављен са идејом да се Википедија на српском може читати на оба писма, а у вези уређивања нисмо имали јасну идеју како ће то функционисати. Више од деценије послије, нисмо ријешили ниједан једини проблем који се тиче уређивања на оба писма. Једноставно, ми бисмо требали имати посебну верзију вики софтвера да ријешимо све проблеме. Тако нешто није реално очекивати нити ће се десити. Сад треба правити и нове шаблое који ће аутоматски убацивати податке на пројекат „вики дата” – нећу ни да замишљам какви нас тек ту нови проблеми очекују уколико наставимо са оба писма за уређивање. Славен Косановић {разговор} 08:57, 13. јануар 2020. (CET)

Један детаљ који се тиче претраге на Гуглу. Наши чланци писани ћирилицом нису међу првим погоцима уколико се претражује ћирилицом, већ руски, украјински, бугарски, македонски. Зашто? Просто зато што велика већина наших интернаута претражује на Гуглу латиницом, а ови други углавном ћирилицом. Али то је наш проблем, проблем наше културе и навика. Гуглов алгоритам у овом случају је просто ствар аритметике. Чланци на овим другим језицима су више тражени од наших, такође писаних ћириличним писмом. Тако да наши корисници који примарно користе ћирилицу, не добијају увијек наше чланке у претрази на Гуглу. Али то, овдје на Википедији, нећемо промијенити било којим рјешењем. Славен Косановић {разговор} 10:02, 13. јануар 2020. (CET)

Миљане, извини али константно подсећање на то да је 21. век није аргумент. Не једном него двапут си одбацио техничке аргументе као смешне јер је „2020. година” и „21. век” без икаквог објашњења како нам то само по себи помаже. Изнети су конкретни технички проблеми који нису решени 15 година, а за неке од њих сам објаснио зашто врло, врло тешко могу да буду решени и теоријски (још увек у домену научне фантастике). Можеш ли да објасниш како ће чињеница да је 2020. година магично да нам помогне да решимо проблем тога што корисници не постављају тагове за нетранслитерацију? Или како ће да реши проблем транслитерације римских бројева? Што се тиче преусмерења, као што Славен рече, не верујем да је икоме пало на памет да их брише, а што се тиче рангирања на претраживачима, оно се неће покварити јер је и овако већина чланака на ћирилици. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:43, 13. јануар 2020. (CET)

@Обрадовић Горан: Ни проблем екавице/ијекавице није решен ево 15 година, па нико не потеже за укидањем ијекавице. Чак ни немамо конвертор за изговоре, па опет нико не помишља да забранимо ијекавицу (као мање распрострањен и мање употребљиван изговор).

Што се тиче „магичне” 2020. године, она је поменута у контексту напретка технологије у односу на време када је ова Википедија успостављена и у контексту да је данас решен велики број проблема који су постојали раније. Поменута је у контексту да се данас деца од малих ногу упознају са програмирањем и да имамо изузетно младе људе који познају технологију и програмске језике, што раније није толико био случај. И поменута је у контексту да је Задужбина у последње време и више него свесна техничких проблема и да се стално организују конференције, хакатони и други догађаји техничке природе, као и радионице на тему напредне вики синтаксе, шаблона, модула и сличних ствари, покушавајући да се на тај начин реше ствари са којима се боре уредници на различитим пројектима.

Преусмерења су на латиници, можда ће некоме за пар месеци пасти на памет да се и то уклони, како бисмо били „чиста” Википедија.

Транслитерација и њено спречавање је проблем сам за себе ком се никада није посвећивала велика пажња. Ја нигде у уређивачком оквиру (горњем) не видим дугме којим се спречава транслитерација. Спречавање транслитерације се можда ето помиње у неким пренатрпаним правилима и то је то, нико сем искусних уредника не зна шта значи -{}- — просто није интуитивно нити је пружено објашњење. Једно од решења би било додати дугме у горњи уређивачки оквир за спречавање транслитерације. Друго би било додати јасно уоквирену напомену (што да не и црвеним словима, како год) која ће се појавити уреднику када започне чланак на латиници, а која би га обавестила о томе да обавезно стави тагове уколико наводи стране изразе и ствари које би требало да остану на латиници. --Миљан Симоновић (разговор) 21:18, 13. јануар 2020. (CET)

@Miljan Simonović: Преусмерења су на латиници, можда ће некоме за пар месеци пасти на памет да се и то уклони, како бисмо били „чиста” Википедија. Wow, slippery slope much? :D А онда ће се јамачно организоватијуришни одреди који ће ловити људе који пишу латиницом и стављати их у конц-логоре? :) Претера га сад. :) -- Обрадовић Горан (разговор) 12:58, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Слажем се са @ΝικόλαςΜπ, све је већ наведено. --Немања 93 (разговор) 10:24, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Википедија на српском језику у највећој мери представља српски језик и писмо. Устав Републике Србије у делу Језик и писмо, Члан 10. каже: У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава. па сматрам да је ово довољан разлог да се на википедији на српском језику настави само са ћириличним писмом. Filipović Zoran (разговор) 10:48, 13. јануар 2020. (CET)

@Filipović Zoran: Премда подржавам предлог, морам ти оповргнути аргумент, јер ово није Википедија Србије и она не мора нужно да поштује устав неке земље. — Жиле (✉) 11:13, 13. јануар 2020. (CET)

@Acamicamacaraca: Ако не Устав Србије, онда хајде да погледамо у Нормативну граматику српског језика, који је штампала Матица Српска, где на страни 17. у поглављу Графија у делу Српска ћирилица и српскохрватска латиница у §16. пише: У јавној употреби данас су и српска ћирилица (ређе) и српскохрватска латиница (чешће). С обзиром на значај ћирилице на српски културни идентитет, њено потискивање из јавне употребе је штетно за неговање и развој тог идентитета. Зато тај процес треба зауставити, а ћирилици треба дати место које јој у српској култури традиционално припада. Закључак је јасан: За српскохрватску латиницу има сасвим довољно простора на википедији на српскохрватском језику, док је на википедији на српском језику неопходно инсистирати на ћирилици.

ово је пре свега правописно питање, тако да би требало бити на правописном тргу.

колико видим горе је речено да је википедија од самог почетка уређивана на ћириличном писму а да се потом без било какве расправе и гласања прешло на уређивање и латиницом, што је недопустиво. притом, на пројекту неретко сам виђао да поједини корисници пишу како су ова два писма равноправна у српском језику, што не вреди коментарисати.

ако се за много мање језичке недоумице позивамо на правопис српскога језика, онда тако треба бити и у овом случају. нема потребе било шта расправљати и евентуално гласати, само применити правопис. Lackope (разговор) 11:05, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Зависи и шта ко сматра равноправним, за неке је довољно то што им нико не забрањује да користе латиницу. У суштини, сви званични акти у Србији, где је српски језик најзаступљенији, писани су ћирилицом. За остале државе где је српски у употреби не могу да тврдим, али све варијације језика које се употребљавају у суседним државама су временом добиле посебне називе и готово у свим случајевима се користи латиница као примарно писмо. Што се тиче погодака претраге, уколико се тражи латиницом, углавном као први резултат излази sh, претпостављам да је већини јасно зашто. С једне стране, два писма су богатство српског језика, али исто тако не видим проблем у томе да они који знају ћирилицу истом и пишу. Једино што може да представља извесно ограничење јесу уређаји који немају инсталирану ћирилицу. --Lotom (разговор) 11:49, 13. јануар 2020. (CET)

Да, слажем се! Уколико наставимо да википедију на српском језику уређујемо само на ћирилици, онда ће и корисници интернета који користе српски језик у једном тренутку схватити и бити принуђени да у претрагама користе српску ћирилицу да би добили резултате које траже и очекују да ће их наћи, па на тај начин можемо очекиквати погодке из претраге. Filipović Zoran (разговор) 12:06, 13. јануар 2020. (CET)

Чланци Википедије на великим језицима нису популарни у претраживачима само због претрага, већ понајвише из разлога што на њих има хиљаде повезница са других сајтова, пдф и других врста докумената. Наша мрежа интернета је далеко мање повезана линковима и то је један од разлога што лоше стојимо у претрагама, не само кад је у питању Википедија. Наши корисници интернета генерално мисле да је довољно да нешто објаве на интернету и ето посјетилаца и високог рангирања у претраживачима. Чак и када копирају чланке са Википедије на своје блогове не схватају да би повратни линк на Википедију био и њима од велике користи. Кључ за високо позиционирање у претраживачима је хиперлинковање са што је више могуће различитих веб страница. Роботи Гугла и сличних претраживача праве хикерархијске спискове на основу повезаности неког појма са различитих страница. Што више веза са различитих адреса, то је појам значајнији и према томе виши у тој хијерархији. --Славен Косановић {разговор} 13:16, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Podržavam Nikolin predlog, ali ovo pre svega doživljavam kao tehničko pitanje, a ne pitanje pravopisa i ustava. --Pinki (разговор) 11:59, 13. јануар 2020. (CET)

Три деценије уназад српске ћирилице готово да није било на интернету. Захваљујући овој википедији то се променило на боље. И тек ће да се промени ако усвојимо ово као правило. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:17, 13. јануар 2020. (CET)

нема шта да се усваја, или ће се поштовати правопис или не. а коме се не свиђа шта пише у њему нека се жали ономе ко га је и написао. Lackope (разговор) 12:36, 13. јануар 2020. (CET)

@Lackope: Uporno pričaš o pravopisu, a očigledno ga ne primenjuješ prilikom pisanja komentara! Ovo uopšte nije pitanje pravopisa ili Ustava, već tehničko pitanje. Zato se i nalazi na odeljku Tehnika. --Pinki (разговор) 14:55, 13. јануар 2020. (CET)

као прво, било би лепо да не употребљаваш узвичник када ми се обраћаш, јер ја тако нисам радио. друго, моје је право како ћу писати коментар, то ми ти нити било ко неће одређивати јер не пишем у гип-у. треће, устав нисам поменуо и немој га мени подметати. четврто, да ли ће се писати неким писмом на неком језику никако не може бити техничко питање већ језичко. Lackope (разговор) 15:08, 13. јануар 2020. (CET)

Šta je problem u vezi sa mojom upotrebom interpukcijskih znakova, kada ih ti ne koristiš. Ni tačku, zarez, pa ni uzvičnik. Nema veze da li pišeš u GIP ili gde drugo. Jednostavno pišeš i pozivaš se na pravopis, a ne koristiš osnovna pravila pravopisa. Nisi pomenuo ustav, pominjali su ga neki drugi gore, ali nebitno. Ovo je isključivo tehničko pitanje, jer se odlučujemo za jedno od dva važeća pisma srpskog jezika! --Pinki (разговор) 15:25, 13. јануар 2020. (CET)

када на неком техничком факултету буде постојала катедра за српски језик, онда ми можеш причати о техничком питању. „jer se odlučujemo za jedno od dva važeća pisma srpskog jezika!” — ово што си написао је скандалозно. ко си ти или било ко други овде да одлучујеш које ће се писмо користити на српском језику? боље мало смањи доживљај. остало не вреди коментарисати, већ си показао склоности ка омаловажавању и дискриминацији неистомишљеника, а сада и ка лагању (у мом коментару изнад видим и тачке и зарезе) с тога немам шта даље да полемишем са таквом особом. пријатно. Lackope (разговор) 11:44, 14. јануар 2020. (CET)

Учествујеш у расправи, а не разумеш ни разлог њеног вођења. Постоје технички проблеми због коришћења два писма на Википедији и због тога се предлаже увођење једног писма, а то је у овом случају ћирилица и то из два разлога — јер је почетно писмо којим је почео рад на Википедији и јер је преко 90% садржаја на ћирилици. Нема везе правопис са тим ништа. Које ће мо ми писмо користити не треба да одређује правопис. Да је обрнута ситуација подржао би латиницу.--Pinki (разговор) 12:17, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Подржавам приједлог. -- руди |e?| 14:13, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Са свиме што је Никола написао се слажем. Ово би решило многе техничке проблеме, а по мом мишљењу је ћирилица лепша и више приличи српском језику. Ћирилизација постојећих чланака писаних латиницом би била сређена ботовски, а верујем да би још неко, поред мене, ручно (помоћу конвертора) ћирилизовао неке чланке. Видим да је неколико вас питало за чланке о страним песамама, компанијама и сл. — подразумева се да би наслов остао у оригиналу. Укратко речено, потпуна подршка од мене! — ВЛАДА ^да? 14:20, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Подржавам предлог из већине разлога који су навели претходни коментатори. Поред тога, битан разлог који нико није написао је то што је овој Википедији постоји мноштво чланака ископираних са хрватске, босанске или српскохрватске Википедије писаних по њиховим правописима насталим после 1992, где много тога одступа од наших норми. Наравно да ово неће решити проблем, али ће обесхрабрити многе који би покушали. Предложио бих да се иницијатива о уређивању искључиво ћириличним писмом стави на гласање. Slatibarfast (разговор) 14:23, 13. јануар 2020. (CET)

@Slatibarfast: Гласање ће се свакако одржати након завршетка расправе. Слажем се, копирање са хр, бс и сх. вики без усклађивања би се овом променом свакако избегло у великој мери. — ВЛАДА ^да? 14:27, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Nikako ne podržavam ovaj predlog. I prvi i glavni razlog je jednostavan: Pravopis srpskog jezika Matice srpske, po kojem privređuje ova enciklopedija, jasno i nedvosmisleno navodi da je latinično pismo ravnopravno pismo sa ćirilicom u srpskom jeziku. Ako je ovo enciklopedije na srpskom jeziku, onda je latinica deo paketa.

Nadalje, Nikola ovde dalje navodi političke razloga za uvođenje ćirlice. Slagao se ja sa njima ili ne, vikipedija nije mesto za vođenje politike i politizaciju. Tako da ovo vidim kao čist pokušaj politizacije srpskojezične vikipedije u cilju vođenja ove ili one politike. A to je najgore što možemo sebi da dopustimo.

Treće, ovde se izvrću neke istorijske činjenice. Ćirilica na ovom projektu je spontana odluka par ljudi koji su se dogovorili, kad je startovao projekat, da softver projekta bude na ćirilici. Niko ovde nije planski projektovao neku jezičku politiku. Dakle, Nikola, to što su ljudi koji se politički zalažu za isključivo korištenje ćirilice u ovome, naknadno, videli šansu i realizaciju nečega što im se sviđa, ne znači da tu interpretaciju i mi moramo ovde da prihvatimo. Šta se nas uopšte tiče kako se vodi jezička politika u Srbiji/RS? To je pitanje za parlamente, tv studije i druge forume. Šta ima to da mi se petlja u enciklopediju????

Dalje, implikacije ovoga su veom ozbiljne. Ovo će biti odsudan udar na urednike koji pišu latinicom, kao što sam recimo ja, gde će se meni ukidati i gušiti pravo da pišem pismom kojim mi se ćefne. Naravno, pošto ja neću pristati na ovo, onda će odmah morati da se smisle mehanizmi restrikcije, pa će tako tona ljudi popiti blokove i proširiće se priča celim internetom. I tu ulazimo već hr.wiki lalalend. Dakle, ovim korakom, nametanjem politike i ideologije, definitivno približavamo hr.wikipediji. Ovom projektu preti uništenje.

Da zaključim, mislim da je ovo izričito štetan predlog. Ako je ćirlica do sada dominantno pismo na ovom projektu, onda je to jer je to slobodna odluka ljudi koji pišu članke ovde, a ne proizvod nekakve zakonske sankcije. U tom smislu ako ovo postane prinuda i nametanje, mislim da će to upravo najviše štetiti ljudima koji su zainteresovani za širenje ćirličkog sadržaja na projektu. Nadalje, pošto je ovo direktno kršenje Pravopisa srpskog jezika, a time se zalazi i u PET STUBOVA vikipedije, mislim da ovo nikako ne sme biti predmet glasanja i odluke. Ako bude pokrenuto glasanje o ovome, odmah da ga admini osujete. O Pet stubova se ne može glasati. --ANTI_PRO (разговор) 15:37, 13. јануар 2020. (CET)

@Ivan VA:: То није истина. У Правопису српскога језика из 2010. аутора Пешикана, Јерковића и Пижурице у издању Матице српске, у поглављу Писмо јасно се каже:

Основ савремене европске писмености чине три писма - грчко, латuнско или латuнuчко (латиница) и ћuрuлско или ћuрuлuчко (ћирилица). Ћирилица је, по важности, прво и ОСНОВНО српско писмо, од седамдесетих година хх века запостављена, маргинализована и запуштена, од потискивања у службеној и јавној употреби до уметничке стагнације. Она у српској традицији има и неспорну симболичку функцију и зато је оправдана њена фаворизација у службеној, јавној, просветној и културној делатности. Новији културноисторијски И политички развој, везан пре свега за скоро једноиповековно српско-хрватско језичко заједништво (седамдесетак година и државно), из којег је настало богато српско наслеђе писано односно штампано латиницом (наравно, делом и старије од тог периода), потом савремене потребе културе и науке и комуникације (с доминацијом латиничких култура) - учинили су да сигурно владање латиницом и у писању српским језиком постане наша свакодневна потреба. Такав, истина редак, суживот двају писама, за нас с једино прихватљивим редоследом савладавања и приоритетом употребе - ћuрuлuца па латuнuца, верујемо, не може бити штетан по српску културу све дотле док ћирилица не би заиста била егзистенцијално угрожена.

Према томе, тврдња да у Правопису МС пише да српски језик има два равноправна писма не стоји. То јесте став који радо износе присталице латинице у чију се анализу не бих упуштао јер није тема, али се то у Правопису на који се позивате не може наћи. Осим тога, у претходној расправи корисник @Lackope: је већ навео цитат сличан моме из Нормативне граматике српског језика Матице српске који вас такође демантује. Ако можете аргументовано да демантујете уз навођење извора овога што сам написао, изволите. Радо ћу признати грешку.

Slatibarfast (разговор) 18:37, 13. јануар 2020. (CET)

@Slatibarfast: Čoveče, pročitaj ovo što si citirao. Tu se konstatuju neke istorijske činjenice (glede razvoja i odnosa ćirlice i latinice), ali jasno i glasno piše da su oba pisma srpskog jezika. Faktička primena ove odluke je ukidanje latinice, a to je protivno pravopisu.

Inače, kad su ovakve stvari bile po sredi, nekakve dileme u tumačenju pravopisa, obično se mejlom kontaktiralo Ivana Klajna (kao za slučaj Pape Franje). Evo, da li da kontaktiramo Klajna da nam on pojasni, da li u pravopsu piše da treba ukinuti latinicu? --ANTI_PRO (разговор) 18:53, 13. јануар 2020. (CET)

@Ivan VA:: Апсолутно не пише тако, већ је то ваше слободно тумачење. Пише да састављачи Правописа сматрају да је фаворизовање ћирилице оправдано и да је за њих једини прихватљив редослед ћирилица па латиница. Прочитајте ви то што сам цитирао па ми реците где видите реч равноправно.

Иако нико не размишља о укидању латинице на овој Википедији, нити је то тема ове расправе, ви сте одлучили да од техничког питања на силу Бога направите политичко. Молим вас, немојте то радити и немојте извртати чињенице. Тиме не само да нећете никога убедити, већ ћете унети непотребну острашћеност у пристојну расправу. Осим тога кафанско - фамилијарно обраћање (Čoveče, pročitaj ovo što si citirao.) не доприноси квалитету, а поготово не нивоу дискусије.

Slatibarfast (разговор) 19:46, 13. јануар 2020. (CET)

@Slatibarfast: Tehnička posledica ove odluke je ukidanje latince na ovom projektu. Ako se ova odluka sprovede i svi članci, sadašnji i budući se konvertuju u latinicu, to faktički znači ukidanje latinice. Poričete da je to drugačije? I sam predlagač govori da je njegvog motiv političke prirode, a ne nekakva tekhnika. Sa tehnikom se makljaju ljudi koji pišu članke na latinici, jer je većina šablona na ćirlici, a ne urednici koji pišu na ćirlici.

Nadalje, glede favorizovanja ćrilice, empirijska je istina da je 90% članaka na sr.wiki na ćirilici? Kao i ceo softver i sve glavne stranice. Molim vas definišite mi pojam *favorizovati*? Jel 90% nije favorizovanje.

I odjednom se digla halabuka oko latinice. Postoji projekat već 15+ godina, 90% sadržaja je na ćirilici, i odjednom sad kao ima nekakav „problem“ sa ćirilicom u praksi projekta. Ma hajte molim vas. Ideološke pozicije su posve jasne. I protivne su Pravopisu. Jer ako je posledica ove odluke ukidanje latiničkog sadržaja na projektu (i blokiranje korisnika koji se ne budu slagali sa ovom odlukom kao mene, što je posebna diskusija), to znači ukidanje latinice. A pravopis jasno i glasno kaže da je *latinica pismo srpskog jezika*. Znači sprovođenje ove odluke je protivno Pravopisu. --ANTI_PRO (разговор) 19:56, 13. јануар 2020. (CET)

@Ivan VA: Ако ми дате шест редова написаних руком најпоштенијег човека, наћи ћу у њима разлог да га обесим.

Арман Жан ди Плеси де Ришеље

Slatibarfast (разговор) 20:34, 13. јануар 2020. (CET)

@Slatibarfast: То је твоја аргументација на моје замерке да фактичким укидањем латинице на ср.њики прича о првенству ћирилице нема смисла, јер нема у односу на шта да буде прва? И на 90% садржаја итд. --ANTI_PRO (разговор) 00:21, 14. јануар 2020. (CET)

Шта год да буде исход ове расправе, оно шта охрабрује је што је расправа до сада углавном коректна, и људи се држе аргумената и конструктивни су. И ти си изнео пар аргумената (неки од њих су нови), и то је добро, али се види да си прилично узрујан и да си кренуо са фаталистичком реториком, како ето мораће да буду блокирања, „одсудан удар на уреднике”, „гушиће се право”, „постаћемо као хр.вики”. Мислим да нема потребе за тиме, и да о овоме можемо да дискутујемо хладне главе. Ево, да одговорим на неке од твојих примедби. Прво, кажеш да ће ти се „гушити право да пишеш писмом којим ти се ћефне”. Извини, али ти ни сада немаш то „право”. Уколико уређујеш већ постојећи чланак ти и сад мораш да поштујеш писмо којим је он писан или ће ти измена бити ревертована по виђењу. Огромна већина чланака су написани ћирилицом, тако да ти или већ уређујеш ћирилицом тј. немаш „право да пишеш како ти се ћефне”, или уређујеш само латиничне чланке, што би било врло... „занимљиво”. Друго што се тиче блокирања, заиста не очекујем да ће тако нешта бити потребно, чак и са корисницима који имају толику аверзију према ћирилици (хм?!) да би ишли против одлуке заједнице макар били блокирани, само да не би писали мрским писмом. Многи су овде већ предложили и заиста мислим да је коректно да уколико некон започне смислен чланак латиницом то не буде санкционисано (брисањем, блокирањем, какогод), већ да после други корисник прође и преслови чланак у ћирилицу. Не треба падати у ватру, ако овај предлог буде усвојен и примењен ништа се драматично неће десити. Неке ствари ће постати једноставније, неки технички проблеми ће бити решени и сврха конвертора (да свако може да чита википедију у писму које преферира) ће коначно, након више од деценије, бити испуњена (тренутно је то „право” доступно само онима који преферирају латиницу, они који преферирају ћирилицу практично не могу да користе конвертор). -- Обрадовић Горан (разговор) 17:17, 13. јануар 2020. (CET)

@Обрадовић Горан: Naravno da sam odreagovao burno. Jer se ovde zadire u najintimnije stvari. A to je pravo na upotrebu vlastitog pisma. Želi se ukinuti latinica, pismo koje koristim, na projektu koji funkcioniše pod zastavom jezika na kom govorim. Brani mi se da pišem kako želim!!! Drugo, jasna je ideološka pozadina da se ukine latinica. Podvlačim ideološka. Jer u stvarnoj praksi 90% članaka je ionako na ćirlici. Otkud sad problem da se „reguliše“ bezmalo 10% sadržaja na ovom projektu. I to je predlagač jasno i glasno saopštio. On je ovde u ulozi političara. Razlika između ideologije i nauke je u tome što nauka opisuje realnost, a ideologija je propisuje. Naučnik će se prošetati svakim srpskim gradom i videti bar 50% znakova na latinici i konstatovati da je latinica deo govora i življenja tih ljudi koji govore tim jezikom. Ideolog će da propisuje ljudima šta valja a šta ne. I to se ovde radi.

I da, ja sam potpuno spreman da rizikujem da budem blokiram trajno ovde ako mi se uskrati korišćenje mog pisma. Lično koristim i ćirlicu i latinicu ravnomerno, kako poželim. Zato je latinica i moje pismo. Šta je sporno ako to usporedim sa hr.wiki. Tamo se ljudi blokraju iz političkih ubeđenja. I ovde će biti tako, ako ja ne delim političko ubeđenje da „treba širiti ćirlicu gde god može jer je to srpski“. Ja ne delim to političko opredeljenje. Želim da me Kubure sr.wiki blokiraju, kao što me je i onaj tamo Kubura blokirao.

I za finiš, ja pišem članke (i) na latinici ovde. Uskoro se spremem da iz peska stavim najveći članak koji sr.wiki ima, možda će biti veći i od članka o Hilari Klinton, i biće na latinici. Imam krš članaka na latinici napisanih. Imam osvedočenu praksu pisanja tim pismom ovde. --ANTI_PRO (разговор) 18:22, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Само ћирилицом пишем на пројекту, али велико против ове идеје. Људима не треба да се намеће било шта. Да се све средити и прилагодити за оба писма. Плус, са пројекта би отишао добар део људи а и тренутно имамо врло мало активних. --MareBG (разговор) 15:46, 13. јануар 2020. (CET)

Да ли би могао да даш конкретне предлоге за решење проблема? Десетак конкретних техничких проблема је изнето, у чијем решавању се нисмо помакли ни милиметар већ преко десет година, неки од њих уопште нису ни решиви, а са друге стране се стално чује аргумент „да се све средити и прилагодити”. Ако решења постоје, хајде да их чујемо, за сад овде нисам чуо ниједно решење, и док ствари стоје тако, са техничког и практичног аспекта би овај предлог многе проблеме решио а не би увео нове проблеме (уколико се допусти корисницима да пишу латиницом а да се чланци накнадно преслове). Стога заиста не видим разлог за противљење предлогу који ће унапредити пројекат. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:17, 13. јануар 2020. (CET)

@НиколаБ: Molim Nikolu, ili neke druge administratore da promene naziv ovog pitanja u sajtnotisu. Nije ovo nikakva rasprava o korištenju pisma ne vikipediji, nego predlog ukidanja latinice na sr.wiki. --ANTI_PRO (разговор) 16:24, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Ne slažem se s ukidanjem latinice. Nemam nikakav problem s tim da pišem članke na ćirilici, šta više, ćirilica mi je draža, ali smatram da je latinica daleko praktičnija.

• (1) Za početak, internet pretraživači nisu jednako optimizovani za ćirilicu i latinicu - latinica ima daleko veću vidljivost.
• (2) Tehničke probleme, neko je gore spomenuo, imamo i sa ekavicom/ijekavicom, pa niko ne predlaže da pređemo na jedan ili drugi izgovor.
• (3) I po našem pravopisu i po našim zakonima, oba pisma su ravnoporavna.
• (4) Jasno mi je da ima ljudi koji ćirilicu doživljavaju kao važan deo našeg identiteta, ali ima i dosta ljudi, uključujući i mene, koji to ne misle.
• (5) Konačno, ne bih se složio da je svejedno da li "eks-ju bratija" može da pročita naše članke ili ne.

--Dzombijaner (разговор) 20:27, 13. јануар 2020. (CET)

Ovde se ne govori o ukidanju konvertora/preslovljavača iz jednog pisma u drugo. Ovdje je riječ o uređivanju članaka. Konvertor i dalje ostaje i bilo bi apsurdno da se ukine. Tako da se situacija s pretraživačima nimalo ne mijenja. Gugl će i dalje preuzimati članke na oba pisma. Svi sa eks-ju prostora znaju ćirilicu. Ko kaže da ne zna, laže. Ko treba tek da uči, eto mu dobre prilike da postane pismeniji. A srpski Pravopis kaže, ne samo da je stvar pismenosti u Evropi poznavati latinicu i ćirilicu već treba poznavati i grčki alfabet iz kog oba pisma vode svoje izvorno porijeklo; takođe je stvar pismenosti poznavati oba štokavska narječja. Povodom ovoga, ja ne bih ništa dodao niti oduzeo. --Славен Косановић {разговор} 22:20, 13. јануар 2020. (CET)

@Славен Косановић: Ja tebe ništa ne razumem. Zašto ti onda hoćeš da zabraniš uređivanje na latinici, ako ti je okej latinica na sr.wiki? Pliz mi objasni. --ANTI_PRO (разговор) 01:03, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Апсолутно подржавам предлог да се на нашој Википедији основни текстови пишу ћирилицом. Ћирилица је наше основно писмо и треба је чувати као очи у глави. Конвертовање у латиницу треба омогућити. У Грчкој, коју годишње посећује десетина милиона туриста, све ознаке и сви текстови на њиховим приозводима су писани грчким писмом. Можда је само један посто текстова на латиници. Клонимо се свакојаких подела у нашем друштву. Уважавајући разне напред изнете предлоге, мисли да се по овом питању можемо сложити да ћирилица буде основно писмо на нашој Википедији. Gmitrovicni (разговор) 22:49, 13. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Када се, некада давно, причало о овој теми често се у разговору потезао аргумент читалаца српске википедије из иностранства, друге или треће генерације дијаспоре. Па је онда омогућено да они читају и ћирилицом и латиницом. То је тада било довољно. Међутим, уколико су желели нешто да сами напишу тј. додају, били су одбијени чињеницом да нису сви били у могућности да иду у школе српског језика и науче добро ћирилицу. Родитељи су их нешто научили да причају али су окружени латиницом и то би читали и са тим би се снашли али да пишу је већ проблем. Е сад, са друге стране последњих година постоје и друштвене мреже на које људи из иностранства могу да се пријаве и куцкају нешто на ћирилици и уче се, али то тада није постојало. Углавном, ћирилица је супер, али ако добијемо ћириличну ексклузивност и изгубимо универзалност два писма ... изгубили смо аргумент у расправи са ликовима који су "једносмерни" и то би ми тешко пало. Лично, прихатио бих правило да постоји предност ћирилице и да се то реализује кроз право сваког да латинични чланак пребаци у ћирилични. Ексклузивност би ми била већ мало ... heavy. Зато молим да питање за гласање буде прецизно. - JustUser  d[-_-]b  23:43, 13. јануар 2020. (CET)

@JustUser: 90% sadržaja na sr.wiki je napisano ćirilicom. Jel to dovoljan argument da je ćrilica ovde itekako favorizovana kao pismo (u odnosu na korištenje među generalnom populacijom) i da je sa tih 90% očigledno primarna u odnosu na latinicu? --ANTI_PRO (разговор) 01:05, 14. јануар 2020. (CET)

Иване ти баш имаш таленат за спинове. У нашем друштву генерално шта год се коме не допада одмах му да политичку конотацију. О каквој забрани латинице ти причаш,ко ће да је забрани? Конвертор и даље остаје и омогућава приказивање целокупног садржаја и на латиници, тако да ти тврдње не пију воду. Да ли је вама јасно да смо ми једина википедија која се паралелно пише на два писма,и да то поред што је технички непрактично,визуелно изгледа очајно. Ми на овој википедији користимо 60 словних карактера, а у обимнијим категоријама имамо колапс код категорисања чланака. Ти би да пишеш кало ти се ћефне? Па можеш наравно, али на неком свом личном блогу,овде свакако не. Сваки језик има своја правила и сви који би да уређују на неком од њих морају да поштују та правила. Ћирилица је основно и примарно писмо српског језика,писмо на ком је овај језик нормиран. А ако је нешто наметнуто овом језику, онда је то латинично писмо. И оно најважније, Одбор за стандардизацију српског језика, Матица Српска, Правопис, и на крају ако хоћеш и државне институције и Устави обе српске државе ћирилицу означавају као примарно писмо. А што се тиче техничких проблема које имамо због ове диграфије у гип-у, а који су изнесени у коментарима изнад па да се не понављам, буди слободан па изнеси на који начин да се реше. А гласање ће свакако да се одржи након окончања расправе. Ово је јако важно питање и о њему свакако треба да се изјасне они који уређују овај сајт.

Неко написа да је латиница практичнија јер је има више на интернету. Па водећи се том логиком онда треба укинути сва остала писма ван латинице. Ја сасвим солидно користим руски и грчки језик,оба писма имају и званичне транскрипције на латинично писмо,па бих и ја могао отићи мало да уређујем тамошње википедије на латиничном писму јер ми је ето практичније. Parakalo tovarisch. Данас је у тридесет секунди могуће на све уређаје инсталирати било коју језичку скрипту на свету, па не видим што би ћирилица била проблем. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:47, 13. јануар 2020. (CET)

@НиколаБ:Да кренемо редом: Српска ћирилица се деценијама бори за опстанак, и полако али сигурно нестаје на многим подручјима. До настанка Википедије на српском језику, српска ћирилица је била готово непозната на интернету, а ситуација није била ништа боља ни у свакодневном животу. Са настанком ове википедије ситуација се променила, на боље. Ја бих рекао драстично боље. И сваки нови чланак написан ћириличним писмом је корак напред у очувању нашег језика и његовог писма. И на нама уредницима ове википедије је велика одговорност...

Ово је политички став пар екселанс. Ја могу теби овде да наведем контра став да ћирлица уопште није угрожена (јер се учи у првом разреду основне школе и свако је научи од 7 године живота). А не морам уопште да ти и наводим ишта. Јер ме политичка дебата уопште не интересује. Дале је угрожена или није. И та одговорност о којој у коментару причаш се на мене не односи.

О каквој забрани латинице ти причаш,ко ће да је забрани? Конвертор и даље остаје и омогућава приказивање целокупног садржаја и на латиници, тако да ти тврдње не пију воду. БРАНИ ми се да пишем чланак на латиници, ако ја тако хоћу. То је моје писмо. Зашто да не окренемо ствари и конвертујемо све чланке на латиницу, па нек користи конвертор ко хоће да чита чланак на ћирилици? Реално то је пуно практичније. Дакле, да, укида ми се могућност као уреднику да пишем писмом који је мој (српски) језик ставио на располагање. Кад би овде био предлог да се забрани писање чланака на ћирилици, ти би први пенио како је то удар на твоје право да пишеш ћирилицом. А то си и потврдио овде:

Неко написа да је латиница практичнија јер је има више на интернету. Па водећи се том логиком онда треба укинути сва остала писма ван латинице....зашто мислиш да не постоје људи, као ја, који гаје исти однос према латиници као ти према ћирилици? Ти се спрдаш како људи ради конформизма одбацују своје писмодео идентитета. Зашто не мислиш да брањењем ми да пишем латиницом, ти на исти начин радиш то и мени? Јел само људи који се користе ћирилицом имају осећај прикраћености у односу на кориштење свог писма?!

Да ли је вама јасно да смо ми једина википедија која се паралелно пише на два писма,и да то поред што је технички непрактично,визуелно изгледа очајно. Ми на овој википедији користимо 60 словних карактера, а у обимнијим категоријама имамо колапс код категорисања чланака. Ти би да пишеш кало ти се ћефне? Па можеш наравно, али на неком свом личном блогу,овде свакако не... Овде си већ бахат. Ако на википедији постоји хаос, онда постоји и међу свим говорницима српског језика. Прођи мало градом у којем живиш, Београд вероватно? Замисли какав је ту тек хаос. Шљаште латиничне рекламе. А у општини користе ћирилицу. Боже сачувај нас тог хаоса. И мог ЋЕИФА да пишем писмом којим безмало пише 50% говорника српског језика у свом дневном писању. О, како сам само бахат!!! Какве прохтеве имам. Наравно, могу латиницом на свој приватни блог. Ал на википедију на српском језику, таман посла. Ићи на страницу једне енциклопедије и очекивати да ћу тамо затећи латиницу?

Ћирилица је основно и примарно писмо српског језика,писмо на ком је овај језик нормиран. А ако је нешто наметнуто овом језику, онда је то латинично писмо. И оно најважније, Одбор за стандардизацију српског језика, Матица Српска, Правопис, и на крају ако хоћеш и државне институције и Устави обе српске државе ћирилицу означавају као примарно писмо....Изађи мало из собице у којој седиш и прошетај се градом у којем живиш, поново. Упали тв. и види које се писмо тамо користи. То су све не-српски градови и не-српске телевизије, које гледају говорници не-српског језика? Понављам опет и ПОНОВО! Овом одлуком се фактички укида латиница на ср.википедији. Ако има само једно писмо, онда нема то писмо у односу на било шта да буде примарно. И овде поново изричеш властите политичке ставове. Ти си стварно озбиљан у тврдњи да 2019 некон неко **намеће латиницу**? Латиница је наметнута српском језику? То је горљиви идеолог који из тебе говори!

. А што се тиче техничких проблема које имамо због ове диграфије у гип-у, а који су изнесени у коментарима изнад па да се не понављам, буди слободан па изнеси на који начин да се реше....Одједном ти смета диграфија? Одлучи се шта хоћеш? Дал би да угушиш латиницу јер ти је технички захтевно или јел је наметнута Србима? И сам, веома добро знаш, да теби то најмање смета јер су сви шаблони превасходно ћирлички па латинички. Тај проблем се тиче само људи који пишу чланке на латиници. Они преводе шаблоне. Ти, пшошто све време пишеш ћирлицом, се никад ниси ни сусрео са проблемом који сад овде наводно покушаваш да решиш. Ја сам се сусрео са тим проблемом јел пишем чланке на латиници. Тебе никад нисам видео у тим дебатама да се јављаш, кад се пита и прича како направити шаблоне за чланке на латиници. Неискрен си у овој замерци максимално.

А гласање ће свакако да се одржи након окончања расправе. Ово је јако важно питање и о њему свакако треба да се изјасне они који уређују овај сајт. .. Неће се о овоме гласати ако крши политику Пет стубова. А крши. О томе нема гласања.

И да завршим. Цео тон ове дебате и аргументи са којим је највећи број корисника подржао овај захтев су очевидни. Тон је ниподнаштавачки спрам латинице. И жели се прегласавањем наметнути властита политичка идеологија на све остале. Зато дебата и није у доброј вери/бона фидес. Него мучка и мучна. На већину аругмената које сам изнео се не одговара противаргументима, него се или деле адхоминеми или ћути и чека гласање. Нема те отворености и лепршавости у дебати. Зато што се не одвија у доброј вери, базирано на аргументима. Све је ово жалосно. И посве истинито кад кажем да личимо све више на хр.њики. Јер већина која хејтује хр.њики је не хејтује због политичког пова који се тамо, као и сад овде, покушава спровести, него је хејтује јер је њихова. --ANTI_PRO (разговор) 01:00, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: У потпуности подржавам. Нисам баш чест уредник на Википедији, али јесам изузетно чест корисник. Уз то, по струци сам „језичар“ и просвјетни радник. Као таквом, веома ми је битно да су чланци не само правописно и граматички тачни, него и да су на српском језику. Треба да имамо на уму да је википедија помало као јавна личност. Није свеједно како се нека јавна личност изражава и како пише, јер се многи угледају на њу. Исто је и са Википедијом. Није свеједно како су јој написани чланци, јер је многи користе. Из личног искуства, велики број ученика у основним и средњим школама се користи чланцима са Википедије за израду „семинарских“ и сличних радова. --2e1a0 (разговор) 01:11, 14. јануар 2020. (CET)

@2e1a0: Jel možete da objasnite kako su argumenti koje ste izneli u korelaciji sa pitanjem da li ima latinice na sr.wiki ili ne? Pošto ih ja nisam video ni razumeo. --ANTI_PRO (разговор) 01:20, 14. јануар 2020. (CET)

ANTI_PRO Извињавам се што се убацујем у туђ коментар, али пошто видим да си ти највећи противник овог прегледа, можеш ли ми рећи да зар и теби мешање ћирилице и латинице чак и ван гип-а не изгледа помало накарадно? Чак и да имамо два писма коју су равноправна, а јасно је да ћирилица примарно писмо српског језика, то не значи да треба да их мешамо. Мислим да то не прописује ни један једини правопис, а неизбежно је код чланака који су писани латиницом, јер је све око њих ћирилицом.

Непрестано причаш о некој идеологији и политици, а ово је првенствено начин да се реше бројни технички проблеми које стварају чланци на латиници већ више од 10 година и пошто нису решени до сад сумњам и да ће се решити. И овде нико не говори о укидању латинице, тако да без претеривања... --Uw17 (разговор) 02:00, 14. јануар 2020. (CET)

@Uw17: Ja stvarno ne vidim kakvi se to tehnički problem ovim rešavaju. Ništa u sadašnjoj praksi nije nedostatno. Imaš jasna pravila. Ispade da je ceo problem oko latinice na sr.wiki jer se dupliraju šabloni. Vau. Dakle, koji su to brojni i teški tehnički problem kojim se obrazlaže ukidanje latinice na sr.wiki, konkretno? I da, jeste reč o ukidanju latinice. Jer će se to dogoditi u praksi.

Glede ostalih stvari, ne delim tvoje mišljenje. Ja često mešam u vlastitom pisanju ćirilicu i latinicu. I sa time se, kao i svi ostali ovde, non stop srećemo u svojoj svakodnevici. Ništa novo pod kapom božijom. Tako je kad jedan jezik koristi 2 pisma. --ANTI_PRO (разговор) 02:50, 14. јануар 2020. (CET)

Да ли си прочитао ово што је Обрадовић Горан навео у расправи? Не знам, можда је мала ствар то што се текст не приказује у андроид апликацијама и што је немогуће направити везу ка чланку који је писан латиницом. Већ и да не спомињемо то што конвертор из ћирилице у латиницу ради без проблема, док у обрнутом случају не, па се добије поџанр уместо поджанр и слични примери које је Горан навео. Осим тога чињеница је да се на латиници налази већи број рогобатних чланака који су прекопирани са Википедија на другим језицима без транскрипције. А с друге стране, уколико би се усвојила и ова опција да они који желе да пишу латиницом то и могу, па да се преслови, онда не остаје ни један једини разлог због ког се овај предлог не би усвојио.--Uw17 (разговор) 03:20, 14. јануар 2020. (CET)

Ostaju identitetski razlozi. Ako se držimo tehničkih kriterijuma, ova vikipedija bi bla puno vidljivija na guglu ako bi bila cela na latinici. A kad bi se to poteglo ovde, bilo bi odmah napad na prvo srpsko pismo.. I takođe, kao što je Miljan iznad napisao, latinica stvarno doprinosi vidljivosti na guglu, i to je jedan od razloga zašto ne sme da se menja trenutno stanje. Dakle, identitetski razlog: pravo da pišem na pismu koje želim. Ostale tehničke probleme koje navodiš su minorne prirode. Za celih 8 godina koliko sam na ovom projektu, toga sam se nagledao ihaha. I svi su rešeni. Do pre godinu dana ni trenutna glavna strana nije bila podesna za neke mobilne telefone, pa se to vrlo brzo rešilo. Te stvari odlaze i dolaze. I rešavaju se ciljano. --ANTI_PRO (разговор) 03:44, 14. јануар 2020. (CET)

Видим да је бесмислено расправљати се са тобом на ову тему, пошто или не желиш да видиш да ниси у праву или видиш, а нећеш да признаш. Према томе нећу више губити ни своје ни твоје време. --Uw17 (разговор) 12:35, 14. јануар 2020. (CET)

Да се разумијемо. Конвертор пробитно није ни замишљен да пресловљава чланке из латинице у ћирилицу већ из ћирилице у латиницу. Дакле, кључ је био да се сви чланци пишу ћирилицом. Горан је већ објаснио због чега. Јесте, касније смо на неки начин прећутно допустили и писање чланака латиницом али то је довело до тих проблема које нисмо ни могли ријешити конвертором. За ријешавање тих проблема била би потребна наша властита верзија медијавики софтвера, двострука база података, другим ријечима, хибрид. То се неће десити, људи. Мало ко овдје је написао више ријечи латиницом од мене, посебно на страним језицима, јер се ја њима највише служим и то на дневној бази. И не сматрам да ми то производи некакав „идентитетски” проблем. Као културни пројекат, мишљења сам да Википедија на српском треба да се пише ћирилицом. Читати се, и тако ће и остати, може и моћи ће, на оба писма. Тако да се никоме не укида латиница нити се у претрагама било на Википедији било на Гуглу мијења било шта. И даље, како на претрази Википедије, тако и на Гуглу ће се чланци моћи претраживати латиницом. --Славен Косановић {разговор} 05:21, 14. јануар 2020. (CET)

@Славен Косановић: Више од целе деценије никоме није ништа фалило да имамо 2 писма на пројекту, ал ето сад, после 10 година паде људима на памет да исправљају криве Дрине. ПОСЛЕ 10 ГОДИНА и 10% чланака на пројекту написаних латиницом. 10% од садашњих 600к је 60к чланака. И сви ми пишемо латиницом, нас пар уредника овде. И свима је комотно. И сад, ево после 10 година се неко сетио да то није тако требало пре 10 година и сад ћемо да укинемо латиницу. Веома наивно размишљање, у најмању руку, дипломатски речено.

Надаље оповргаваш да ово има икакав дискриминаторски учинак према људима који латиницу осећају и пишу као својим примарним писмом. Што је малициозно. Технички посматрано, пошто то одређени уредници потенцирају као главни аргумент за укидање латинице, ова википедија цела има пуно више разлога цела да буде на латиници:

• латиница је више у употреби од ћирилице код говорника српског језика, сви то знају
• на интернету је овај проценат још пуно већи. Бар 95% комуникација на интернету се догађа на латиници
• за разлику од ћирилице, латиница је међународно схватљива и читана, пре свега у англосаксонском контексту који доминира и производи садржај на интернету, па и ову енциклопедију
• умногоме би се повећала видљивост википедије на интернету

И сада, кад ово, као недвосмислене и истините аргументе, предочиш људима који говоре о „техничким предностима“ укидања латинице, јел, ако је технички критеријум оно што нас све усмерава, онда ће, исправно, потегнути идентитетски аргумент. Одмах ће рећи да је ћирилица прва, да се због њиховог идентитета и односа спрам ћирилице не може продавати вера за вечеру. И то је све ок, ја то схватам, разумем, поштујем, прихватам и делим тај аргумент.

Али онда децо, дозволите људима који гаје исти индентитетски однос спрам латинице, да се њима не брани да је користе на овом пројекту. Има нас уредника овде који пишу латиницом, ево већ скоро 10 година. Зашто се подцењује да има људи који исто толико воле латиницу као горе потписани што воле ћирилицу? Значи, ако се држимо истог стандарда за оба случаја, пробамо и једне и друге ципеле, ова предлог не би никако могао да прође. И ту долази идеологија или политика у игру. Јер ће идеолози перфидно да кажу, ма хајте молим вас, шта се буни овај, нико овде никога не угрожава. Посебно предлагач. Што је крајње не колегијално и подцењивачки. Познају се људи који овде уређују годинама и, после толико времена, на такве јевтине форе да се потцени интелектуални интегритет друге стране и колегијалност. Срамотно. СРАМОТНО! --ANTI_PRO (разговор) 10:54, 14. јануар 2020. (CET)

@Ivan VA: Не треба паничити одмах, нико неће „забранити” латиницу, просто више ће се промовисати ћирилица колико сам ја схватио. Нема препреке да људи раде и на латиници, нити било ко може то забранити. Просто, неке ствари ће се технички лакше посложити. Постоје проблеми, чак је једно време био проблем категорија на латиници, што је признаћеш мало чудно да имамо мешане категорије. Боље да буду све на једном писму, а то нема везе са политиком или некаквим забранама. Најбоље посложити све да буде једнообразно, а конвертор је увек ту ко хоће да чита на латиници. Дакле, нема говора о забранама, нико теби не може забранити да пишеш на латиници.--Soundwaweserb (разговор) 11:40, 14. јануар 2020. (CET)

Него шта је него реч о забрани! ништа друго. Насилно, противно мојој жељи, ће се конвертовати чланци у ћирилицу. Иако ја изричито хоћу да буду на латиници. То је забрана. Ја пишем чланак на једном писму, а онда неко дође и конвертује. Или хоћеш да кажеш да то није „забрана”, као да сам ја мало дете од 10 година. О аргументу категорија и слично не треба ни дискутовати. То се лагано решава и до сада је крш тих случајева решен. Аутоматским пресловљавањем. Одмах се креира дупли код на латиници и ћирилици, по дифолту. Све те примере које наводиш су матори бар 10 година, у времену кад википедија није била технички поткована као данас. То је исто као кад ови из Слагалице узимају да нам пакују да не вредимо као пројекат, јер нико не прегледа садржај, а ваде непатролисан садржај од пре 12 година, кад није било 5 уредника свеукупно на пројекту. Тако је и са тим „дуплим категоријама”. --ANTI_PRO (разговор) 11:49, 14. јануар 2020. (CET)

@Ivan VA: Мислим да мало претерујеш. Као да ће неко ићи за тобом и конвертовати, пази богати. Ово је само препорука. Здравим разумом се може закључити да ће се лакше решавати техничка питања кад су чланци на ћирилици. Замисли да на Главној страни имамо мешана писма, па нашта би то личило. Овде се само даје предност писму које то већ има на неки начин, а никако се не умањује значај другог. Мало исхитрено реагујеш, није ово политика. Могао би комотно да будеш посланик у скупштини. Поздрав.--Soundwaweserb (разговор) 11:59, 14. јануар 2020. (CET)

Dobro znaš da taj problem sa Glavnom stranom nikad neće niti je ikad iskrsao, jer je glavna strana uvek na ćirlici. To nikada nije postojao problem, kao ni te kategorije. I nije nikakva preporuka, nego će posledica biti stvaranje bota koji automatski ide i konvertuje članke na latinici na ćirilicu. A ako se ja usprotivim tome, onda će me blokirati. Dakle, primena je zabrana latinice u praksi. Ja stvarno ne znam šta ima da se doda i oduzme trenutnom sistemu koji imamo danas. Ništa mu ne fali. --ANTI_PRO (разговор) 12:05, 14. јануар 2020. (CET)

Иване, Википедија на српском није англосаксонски пројекат, ни шпански ни италијански, али ни српскохрватски ни хрватски. Сваки од поменутих има своје верзије Википедије. Али за разлику од поменутих, овде сви чланци се могу читати и претраживати на оба писма, те и ти „англосаксонци” могу да читају и претражују српску Википедију на латиници, уколико не познају ћирилицу. Тако ће и остати. Српски језик је увијек имао као примарно писмо ћирилицу и то је једна од његових основних разлика са западним сусједима. Ако је Википедија културно-језички пројекат онда то треба и да се види у пракси. --Славен Косановић {разговор} 11:47, 14. јануар 2020. (CET)

@Славен Косановић: Odjednom potežeš identitetske argumente. Jel latinica srpsko pismo ili nije? Što da ne bude na latinici vikipedija? 95% Srba na internetu koristi latinicu. Vidiš kako te sad boli, kad se to iznese kao protivargument navodnim „tehničkim prednostima” ćirilice. Onda je odjednom ćirilica prva i ne može se prodavati vera za večeru. A kad ti hoćeš da prodaš moju veru (latinicu) za večeru, onda može.

Nadalje, Ако је Википедија културно-језички пројекат онда то треба и да се види у пракси... jel brani tebi neko da pišeš na ćirlici ovde? Ne brani. Kako je onda to ćirlica ugrožena? Nadalje navodiš, онда то треба и да се види у пракси.., daj mi taj kriterijum praktičnosti. Koliko % vikipedije treba da bude na ćirilici da bi se pokazalo da je ona Prvo pismo? 90% nije dovoljno kao danas? Navedi mi koliko %? Šta, treba da bude 100%, kao što se predlaže? Da se ukine latinica načisto. Pa bratac, to onda nije favorizovanje ćirilice kako bi se istaklo da je ona prva, nego ukidanje drugog pisam nad kojim treba da bude favorizovana. To onda nije favorizacija nego čist monopol. I zato je i protivno pravopisu. Navedi mi razliku između favorizacije i monopola? I praktičnu primenu toga. Ako 90% sadržaja nije favorizacija, šta jeste? --ANTI_PRO (разговор) 12:00, 14. јануар 2020. (CET)

Латиница није српско писмо. Историјски гледано није. Ако ћемо се гађати тим аргументима. Било је једно од писама тзв. српско-хрватског језика, али тај хибридни језик више није званичан ни у једној од бивших екс-ју република. Хтио не хтио, политика такође кроји судбину језика и писма. Посебно на нашем простору. А нисмо једини, у Европи имаш примјера колико волиш. Културно-језички идентитет је везан за језик и писмо на ком се тај језик изражава и развија. --Славен Косановић {разговор} 12:11, 14. јануар 2020. (CET)

@Славен Косановић: Znači nisi odgovorio ni na jedan argument i pitanje koje sam postavio gore, nego si baš uzeo ovime da se baviš. I sad si odjednom istoričar jezika i lingivsta. I to govoriš očigledne neistine. Koje su opovrgnute u svakoj knjizi iz lingivistike i književnosti na srpskim fakultetima. Čuj, latinica nije srpsko pismo. Hoćeš promeniti mišljenje ako ti donesem refrence recentnih dela naše lingivistike gde piše da jeste? Хтио не хтио, политика такође кроји судбину језика... Naravno, uvek politika umesto nauke. Zato ti je uloga političara puno lagodnija. Jer oni propisuju realnost, naučnici je opisuju. Naučnik kaže latinica je srpsko pismo, političar kaže — nije. Samo je ovde pitanje jel se mi kao zajednica u donošenju odluka vodimo argumentima, kao recimo naučnom debatom, ili političkim voluntarizmom. I šta je tu loše ako stavim primer hrvatske Ukipedije. Oni se tamo bave političkim voluntarizmom mesto naukom. Podudarnost je očigledna. --ANTI_PRO (разговор) 12:23, 14. јануар 2020. (CET)

У књигама које су настале у доба српскохрватског језика пише свашта о тим полемичним стварима између осталог и на српским универзитетима. И то је била тадашња „политика”. Гајицу је створио Људевит Гај поријеклом Њемац, за потребе Хрвата који су културно, вјерски и историјски окренути Западу. До овде доста. Немам намјеру да улазим у даљу расправу на ову тему. --Славен Косановић {разговор} 12:41, 14. јануар 2020. (CET)

@Славен Косановић: Naravno da nećeš da učestvuješ, jer nemaš arugmente i što duže ovo traje ispada sve smešnije. Pazi molim te, diskreditovao si dela Aleksandra Belića i Pavla Ivića, najvećih srpskih lingivsta, jer su настале у доба српскохрватског језика пише свашта о тим полемичним стварима између осталог и на српским универзитетима. И то је била тадашња „политика”.. Kakva je ovo sprdnja? Ako iznesem tvrdnje, savremenika, Klajna i Kovačevića glede ove teme, hoće li ti biti milije. U ovu orginalniu interpretaciju kako je Gaj stvorio latinicu neću da ulazim. Pošto bi da vodim akademsku debatu, očekujem od tebe kredibilne reference, a ne originalna tumačenja. --ANTI_PRO (разговор) 12:50, 14. јануар 2020. (CET)

@Славен Косановић: Inače, pošto se referišeš na tu „tamo, tadašnju” (mračnu) politiku, znao bi da se današnje kapitalno delo Srpske akademije nauka i umetnosti, njenog Instituta za jezik, zove Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (http://www.isj.sanu.ac.rs/projekti/rsanu/ ). Članak kog još uvek nema na sr.wiki.

Možda nema veze sa temom, ali evo, na brzinu preveden članak Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika na bs.wiki. Moram(o) ga doraditi i pogledati još koji podatak!--АнТони_{(разговор)} 20:54, 15. јануар 2020. (CET)

Kako se samo ovde olako frlja i diskredituje rad treće, četvrte i pete generacije srpskih lingvista. --ANTI_PRO (разговор) 12:58, 14. јануар 2020. (CET)

Овде не пишемо чланак о језику, већ разговарамо такорећи приватно на јавном простору. :) У оваквим „академским разговорима” се не наводе референце ни литература. Наши различити ставови су засновани на различитим поимањима српске културе и језика. Ти имаш своје ставове, ја своје, и они се међусобно очигледно не слажу. Наравно да је у доба српскохрватског језика написано толико литературе у којој се латиница брани као српско писмо, јер то била тадашња политика, чак и за вријеме Краљевине. Било је потребно то радити да се држава не распадне. Опет политика. И тешко ономе ко би се у то вријеме усудио друкчије да каже. Али, ова расправа нам неће помоћи ништа. Лингвистима српскохрватсог, и након 150 година, није успјело да убједе Србе да им је латиница примарно писмо, јер то тако већина Срба просто не осјећа. И сад у Правопису пише сасвим супротно у самом Уводу. Можда су чак људи који су тај Увод написали (Правопис 2010), раније бранили латиницу као примарно писмо српског језика!? Славен Косановић {разговор} 13:07, 14. јануар 2020. (CET)

@Славен Косановић: Nema ovde nikakvih privatnih mišljenja. Ja za stav da je latinica srpsko pismo imam reference emanentnih lingistva srpskog jezika. Nije ovo nikakva kafanska rasprava. Ti za svoje tvrdnje nemaš reference, nego govoriš ofrlje kako si negde čuo i šta ti znaš. To nije naučno mišljenje i akademska rasprava. A ja u fiktivnim i saj faj pričama neću da učestvujem. Dole ću ispod navesti sve reference lingvista koji kažu da je latinica srpsko pismo. --ANTI_PRO (разговор) 13:38, 14. јануар 2020. (CET)

Ја предлажем да додате и дугме за шиптарски као и за језике већих мањинских народа у Србији...па наравски само ћирилица ! Што Хрвати не ставе ћирилицу ? Или Босанци ? А Македонци латиницу ?Марко Краљевић (разговор) 16:58, 16. јануар 2020. (CET)

Ja sam protiv, i predlažem da latinica bude primarno i jedino pismo na Vikipediji. Činjenica je da 90% ljudi u Srbiji preferira i češće koristi latinicu u odnosu na ćirilicu. RexOxladeChamberlain (разговор) 21:59, 19. јануар 2020. (CET)

Latinica srpsko pismo?

Pošto je krš ljudi ovde, a posebno Kosanović izneo da latinica nije srpsko pismo, hajde malo da vidimo šta kažu ljudi koji su školovani da govore o ovim stvarima i žive od toga. Prvi na redu od autoriteta naše lingivstike je Ivan Klajn, uvaženi autor i na sr.wiki.

Klajn jasno i glasno kaže da je latinica srpsko pismo i da je zabrana ljudima da koriste latinicu ugrožavanje njihovih ljudskih i građanskih prava. To je ovo što ja tvrdim sve vreme. I da se ovaj novokomponovani sistem bez policije ne može sprovoditi (Klajn kaže autoritarni režim). Dakle ovo je korak ka organizovanju ćirilične policije na sr.vikipediji. Evo Nikola, Slaven, Lackope i Željko Todorović se već kandiduju u najavi. Elem, da vidimo šta Ivan Klajn kaže:

• http://www.politika.rs/sr/clanak/825/Tema-nedelje/Odumiranje-cirilice/IVAN-KLAJN
• https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:403899-Lingvisti-o-izbacivanju-latinice

--ANTI_PRO (разговор) 14:14, 14. јануар 2020. (CET)

Па и нисмо ни у каквој академској расправи. Драги мој приајатељу, немаш ти никакве референце, из разлога што нормативна лигвистика констатује стања у одређеним периодима, а не њихове узроке. У вези историје језика, то је већ код нас полемична тема, па се ту свашта писало. Одређени лингвисти су дакле, у одређним моментима констатовали стање, па је тако и у Правопису 1994. године писало да су латиница и ћирилица равноправна писма (само преписано из раније верзије српскохрватског), а у његовом издању из 2010. године, да то уопште нису и да је ћирилица примарно писмо српског језика. Ти треба доста тога још да прочиташ и проживиш да би се гађао тим својим „академским аргуметнима”. Славен Косановић {разговор} 14:07, 14. јануар 2020. (CET)

Ovde se postavlja pitanje, da li je DANAS latinica srpsko pismo ili ne. Time se nauka bavi. Ne govorim o debati o primatu, jer da bi se govorilo o primatu ćirilice nad latinicom, mora prvo da se konstatuje da je latinica *srpska*. A to ti i krš ovde gore neobaveštenih (ili zlonamernih?) negirate. I pliz polemiši malo sa Klajnovim argumentima da je uskraćivanje pisanja latinicom kršenje mog ljudskog prava. --ANTI_PRO (разговор) 14:14, 14. јануар 2020. (CET)

Idemo dalje sa edicijom lingivisti o srpskoj latinici. Sledeći je Milan Šipka. Kaže, latinica je nedvosmisleno srpsko pismo:

• http://www.politika.co.rs/sr/clanak/35359/Kultura/Srpska-latinica-kao-cirilica#!

--ANTI_PRO (разговор) 14:14, 14. јануар 2020. (CET)

Nadalje jezikoslovac Milan Šipka u svom standardnom delu konstatuje:

„ Све до почетка двадесетог века ћирилица је била једино српско писмо. У тежњи да се оствари стандарднојезичко јединство с Хрватима, који су крајем деветнаестог и почетком двадесетог века свој књижевни језик, после дугог трагања, засновали на вуковским темељима с ијекавским изговором и тиме се знатно приближили Србима, а служили су се латиницом, Јован Скерлић је предложио да се потпуно јединство оствари на тај начин што би се и на једној и на другој страни прихватио екавски изговор са латиничким писмом. У почетку је та идеја била прихваћена, али се од ње, стицајем различитих политичких околности, одустало, па су Хрвати наставили да пишу ијекавским изговором и латиничким писмом, док су Срби уз своју ћирилицу прихватили и латиницу, која је . . временом све више превладавала у СрПСКОЈ култури, тако да Је данас по ширини употребе постала друго српско писмо. [...] СРПСКОХРВАТСКА ЛАТИНИЦА Српскохрватска (у почетку само хрватска) латиница настала је првих деценија XIX века,...Ово латиничко писмо сматра се заједничким, хрватским и српским, зато што је у њеном коначном обликовању учествовао и Србин Ђуро Даничић, а и по томе што се Срби од почетка двадесетог века, поред ћирилице, служе и тим писмом, које је између два светска рата, а нарочито у другој половини ХХ века, дакле у времену кад су живели у заједничкој држави с Хрватима (1918-1990), пајош и данас, све више превладавало у јавном животу, потискујући примарно српско писмо, ћирилицу. Данас се хрватскосрпска или српскохрватска латиница сматра другим српским писмом,... (stranice: 1325—1328 ”

• Шипка, Милан Н. (2010). Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником (PDF) (1. изд.). Нови Сад: Прометеј. 

Тај рјечник није подржала ни објавила Матица Српска. Не зато што није добар и стручан у домену рјечника, већ из разлога што се ту износе ставови с којима се Матица Српска не би сложила. Посебно у вези потискивања ћирилице у корист латинице. То су све политички, а не стручни језички или лингвистички ставови. Добар дио културне елите у Србији који се школовао у вријеме српскохрватског, има, или је имао сличне ставове. То не значи да су они општеприхваћени. Напротив. --Славен Косановић {разговор} 14:40, 14. јануар 2020. (CET)

@Славен Косановић: Ajde, molim te, u celoj ovoj raspravi iznesi JEDNU JEDINU REFRENCU za svoje tvrdnje. Ovo ti pišeš na svoju ruku. Ja sam ti izneo do sad 6 referenci. Rečnik koji se u 15om tomu trenutno izdaje u izdanju SANU, stav poznatog lingviste akademika, i stav poznatog lingviste uvaženog profesora. I izneću ih tek još. Sve što ti odgovaraš na to su adhominemi i diskvalifikacije ad-personam. --ANTI_PRO (разговор) 14:53, 14. јануар 2020. (CET)

Ko je tebe ovlastio da staneš na čelo ideološkog komiteta koji kaže da su Klajn i Šipka (a staviću i Belića i Ivića) šarlatani i nekakvi političarčići. Stvarno vređaš ovde pamet. --ANTI_PRO (разговор) 14:56, 14. јануар 2020. (CET)

Нико ти није ни тражио референце. У расправама на Трговима се не траже референце ни литература. Ти си мало побркао ствари. Ја бих више волио да си нешто својим ријечима срочио, то би значило да бараташ неким чињеницама, а не да гуглаш насумице. Саме твоје референце те оповргавају у твом дискурсу. Лијепо сам ти рекао да историјски латиница није српско писмо. Ти си пошизио. А то исто ти горе каже Шипка у првим реченицама цитираног текста, твоја референца. Опет не разумијем даље инсистирање на нечему што је општепознато. Још мање, шта ћеш с тиме постићи? Мишљење нас који сматрамо да Википедија на српском треба да настави даље уређивање искључиво ћирилицом, нећеш промијенити ни овим, ни било којим другим референцама. --Славен Косановић {разговор} 15:08, 14. јануар 2020. (CET)

Nego šta nego se traže reference. Ovo je akademsko pitanje a ne kafanska rasprava. I jasno i glasno si rekao da latinica nije srpsko pismo. Takve gluposti ovde ne mogu da prolaze. . Још мање, шта ћеш с тиме постићи? Мишљење нас који сматрамо да Википедија на српском треба да настави даље уређивање искључиво ћирилицом, нећеш промијенити ни овим, ни било којим другим референцама. E ovo je ključ cele priče. Jer je suština u tome da ti i tvoji istomišljenici i nećete debatu. Još manje naučno fundiranu debatu. Vi se ovde bavite politikom par ekselans. I šta se tu ima polemisati kad ti sve znaš. --ANTI_PRO (разговор) 15:23, 14. јануар 2020. (CET)

Ти и нећеш друге референце које се не слажу с твојим виђењем свијета. Навођени су ти цитати из Правописа, Матице српске која каже да у свим културно-просвјетним пројектима треба дати предност ћирилици. Нашироко објашњавани технички проблеми с којима се овде суочавамо, итд. Сâм Шипка, ког ти цитираш, у првој реченици ти каже да латиница историјски није српско писмо, већ хрватско. Али тебе то не занима. На страну што су те ствари општепознате, за њих нису потребни цитати. --Славен Косановић {разговор} 15:42, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Апсолутна подршка! У Србији је званично писмо ћирилица и поштујте то. Овде неки кажу да су навикли да пишу латиницом. Мењајте навику јер не живите одавно у Југославији. Дајте линк једног чланка например на Хрватској Википедији где је аутор навикао да пише ћирилицом. Не постоји. Све јасно. Жрнов (разговор) 15:37, 14. јануар 2020. (CET)

Tako je! Mi Srbi, nas pola Srbije i RS koje piše latinicom, mrš u Hrvatsku pa tamo da pišemo latinicom! Šta mi ovde bezveze u Srbiji i RS živimo i tražimo nešto. --ANTI_PRO (разговор) 14:36, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Није истина да пола Срба пише латиницом јер у Србији и Републици Српској наставни програм је на ћирилици. Чему нервирање нико Вам није рекао марш никуда? Овде је реч о лакшем и практичнијем функционисању Српске верзије Википедије слободне енцикопедије. Чињеница је да ће бити лакше урећивати ако се прате стандарди и поштује правопис у Републици Србији. А у Србији је званично писмо азбучна ћирилица. Ваше негодовање не иде у прилог бољем раду Српске верзије Википедије. То што ви познајете латинично писмо је похвално као и познавање других језика ако их знате, али безмислено је овде мешати бабе и жабе. Замислите кад би Кинези (милиони становника у САД) почели да уређују странице Википедије на Енглеском језику на свом писму. Француска на француском, Немачка Википедија немачки, Српска верзија Википедије азбучна ћирилица - једноставије и организованије за кориштење. Жрнов (разговор) 15:37, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: @Славен Косановић: @Ivan VA: Мислим да ова расправа не води нигде. Латиница јесте једно од два писма српског језика и бесмислено је тврдити да није. Усталом била или не била српско писмо, то није разлог овог предлога већ проблем са Викитехником. Концетриште се на проблеме из те тематике. --Pinki (разговор) 14:58, 14. јануар 2020. (CET)

Ja sam ponudio argumente iz tehnike. Mislim da ne postoji nikakav valjan tehnički razlog za ukidanje latinice. Ali na ovoj identitetskoj debati upravo insistiraju predlagač rasprave (dobro pročitaj njegov pledoje) i Kosanović. On je upočetku pričao kako je eto problem u tehnici, pa kad je izgubio taj argument ond je prešao da priča kako je to jer je ćirilica prvo pismo, a kad je i taj argument izgubio jer nije odgovorio pitanje gde počinje favorizacija na projektu gde je 90% ćiriličkog sadržaja, onda je prešao da priča kako latinica uopšte nije srpsko pismo. Sad pošto mu predočavam da to kažu svi redom srpski lingvisti zadnjih 100 godina, onda se upušta u debatu kako su to sve udbaški agenti i da je to kvazinauka. Mora ovo da se istera na čistac. --ANTI_PRO (разговор) 15:04, 14. јануар 2020. (CET)

@Ivan VA: Зашто наседаш на његове коментаре. Ето баш данас се човек одлучио да уређује Википедију и хоп одмах на расправу о ћирилици. Коментаре нерегистрованих корисника треба обрисати. Не знам ни како када се покрене расправа почну да васкрсавају неки корисници са свега пар стотина или пар хиљада измена (током вишегодина) и почну да деле савете нама који смо ту сваки дан. --Pinki (разговор) 15:07, 14. јануар 2020. (CET)

@Pinki: Nisam naseo, namerno sam izabrao debatu sa njim. Jer sam prilično siguran da je on tipski slučaj, tj. da mnogo ljudi koji je gore podržalo ili će podržati ovaj predlog upravo razmišlja kao on. I sa tim argumentima se treba raspraviti. --ANTI_PRO (разговор) 15:23, 14. јануар 2020. (CET)

Вас брине како размишља много људи који подржавају писање чланак на ћирилици на Српској Википедији? А да ли вас брине Ваших 80000 измена на Википедији? Колико сте времена потрошили на то и која је Ваша мотивација да проводите толико времена на Википедији? Жрнов (разговор) 15:37, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Ма шта сте навалили да Срби пишу латиницом? То је смешно инсистирање. Југословенска пропаганда и правописи не важе и те референце су ништавне. Комплетан наставни програм у Србији је на ћирилици. Почните са Југословенском Википедијом нико вам не брани па пишите тамо Српско-хрватски и обрнуто. Српска верзија Википедије Српски језик. А он се пише азбучном ћирилицом и целокупан наставни програм је на азбучној ћирилици. Шта није јасно? Г. Пинки ви још додељујете споменице. Па хит сте заиста та земља и те титуле одавно не постоје као ни српско-хрватски језик! Жрнов (разговор) 15:37, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Цењене колеге! (Овде мислим на активне уреднике, као и оне које лично познам - а не на оне, који су се данас у 11:40 сати пријавили на пројекат да свима "кроје капу", или у недостатку храбости пишу са другим именом.) Чувајте те се таквих који вам прописују како ћете писати, јер ће вам сутра, рећи, шта ћете писати, а прекосутра да потписујете њихово написано. Чувајте се и оних који вас шаљу да пишете негде друго, такви и још гори су мене слали црном ђаволу, само да им не сметам у њиховим циљевима! Нису успели, а мислим да неће ни овде да успеју да вас испровоцирају! Леп поздрав! --АнТони_{(разговор)} 20:31, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Расправља се о томе да ли би Српска верзија слободне енциклопедије Википедије била организованија да се пише само азбучном ћирилицом. ДА БИЛО БИ ЈЕДНОСТАВНИЈЕ за кориштење и ОРГАНИЗОВАНИЈЕ! Који су Ваши аргументи да није тако? Шпанци урећују странице на шпанском, Француци француском, Немци немачком и тако редом. У чему је Ваш проблем? Овде није реч о никаквим идеологијама зашто то потежете (осим ако то није ваш проблем)? Неки инсистирају на ауторитету због броја измена и датуму регистровања на Википедији. Значи да Вам се овде сад лично обрати било који универзитетски професор или неки познати светски лингвиста или Јован Дучић и Вук Караџић лично они би морали да пазе на то ко је колико измена урадио на енциклопедији и кад се ко регистровао? Смешно и неозбиљно. Неки остављају линкове као референце из Југославенских времена. Људи та држава и Српско-хрватски језик не постоји од 1991 године, чак шта више веома трагично је завршила (више пута) по нас и нашу Србију, народ, а како видимо и на језик и писмо. А све то заједно на културу. О како се све лепо уклапа видите. Значи у пракси имамо доказано да је то лоша опција. Данас је 2020 година и у Србији је читава администрација, документи, школски и универзитетски програм на азбуци. Тако да је ово одличан предлог да систем брже, боље и лакше функционише не само Ср. Википедија! ПОДРШКА АЗБУЦИ И ЋИРИЛИЦИ! Жрнов (разговор) 09:57, 15. јануар 2020. (CET)

@Жрнов: Не постоји Српска Википедија већ Википедија на српском језику на којој се управо пише српским језиком на оба његова писма - ћириличном и латиничном. Уколико ти не знаш да је латиница једно од два писма српског језика, врати се у други разред основне школе. Администрација у Републици Србији такође користи и латинично писмо, поред ћириличног. --Pinki (разговор) 10:46, 15. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Ипак, ми не треба да губимо из вида да смо ми срби, а нисмо latini. Filipović Zoran (разговор) 10:36, 16. јануар 2020. (CET)

Hoćemo li, cenjeni kolega Filipoviću, za pisanje na sr.wiki ubuduće trebati predočiti krsni list ili neku srpsku inačicu domovnice? Pod geslom: SSSS? Samo Srbi surađivati smiju? Ovo smo imali na bs.wiki a lalaland je to već skuburio...čuvajte se ovakvih!--АнТони_{(разговор)} 14:00, 16. јануар 2020. (CET)

@АнТони: Али када отворимо налог на некој друштвеној мрежи и подесимо да хоћемо да користимо српски језик, имамо само ћирилицу као опцију; заправо не постоји друштвена мрежа која нам даје могућност да изаберемо српску latinicu, зар не? Filipović Zoran (разговор) 20:11, 17. јануар 2020. (CET)

@АнТони:Не разумем шта је крсни лист или шта значи иначица. Садкσ (речи су ветар) 04:05, 20. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Није директно везано за тему, али бих свакако да скренем пажњу. Ваљало би и стандардизовати именовање чланака у одређеним областима по питању транскрипције, и уопште коришћење (не)транскрибованих облика у тексту. Конкретно за софтвер, мишљења сам да би требало следити руску википедију и рачунарске програме и апликације не транскрибовати ради препознатљивости и доследности. Тренутно стање је хаотично: с једне стране 3D-Secure, Ableton Live и PostgreSQL2000, а с друге Корелдро, Мењует ОС и Фубар2000 (!). Слично и са музичким бендовима: Аеросмит, Квинс оф (д) стоун ејџ и Флоренс енд (д) машин наспрам Disturbed, Lynyrd Skynyrd и System of a Down.

Зашто се, заправо, избацују чланови при транскрипцији? Никад не бих рекао Флоренс енд машин, на пример. Иначе, овде је већ ствар компликованија због општеприхваћених имена попут Битлса и Ролингстонса, али без обзира на то бих, опет ради доследности, пратио Русе и писао све нетранскрибовано, попут видео-игара. Досадашње решење да се вишечлана имена бендова не транскрибују само ствара шароликост, а колико видим и не поштује се. – Ранчер (разговор) 06:14, 18. јануар 2020. (CET)

@Ranching: Апсолутно се слажем с тим да би поједине ствари требало остављати нетранскрибовано баш због препознатљивости и досљедности. Ипак, најбоље би било да то питање покренеш на Википедија:Трг/Правописна питања или Википедија:Трг/Википолитика јер ће ова тема дефинитивно надјачати то поприлично битно питање (поготово корисницима који пишу у областима музике, информатике и сл.). — Srdjan m (разговор) 10:20, 18. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Reći da latinica nije srpsko pismo i da se do 1918. nije koristila za pisanje srpskog jezika je netačno. Srbi u Vojvodini, Bosni, Hrvatskoj ... koji su srbi koliko i oni južnije i istocnije, su latinicu koristili vekovima i pisali srpski jezik latinicnim pismom. Kada su ovi delovi ušli u sastav Srbije i Jugoslavije 1918. sa njima je usla i latinica i sve knjige na srpskom jeziku pisane latinicom. Odricanje od latinice kao (i) srpskog pisma je odricanje od sve te kulturne i naučne građe stvarane vekovima. To je odricanje of Sime Matavulja, Matije Bana, Vladana Desnice, ... i drugih koji su pisali i objavljivali skoro iskljucivo na latinici. . --Kobajagi (разговор) 23:39, 21. јануар 2020. (CET)

Дефинисање предлога за гласање

Из дискусије је потребно извући кратак и конкретан предлог правила о којем би се гласало. У правилима не би ишли широко у објашњења и разлоге као овде у дискусијама. Стартни предлог правила би могао да буде:

1. Примарно писмо на Википедији на српском језику је ћирилица.
2. То подразумева да се нови чланци пишу ћирилицом.
3. Уколико је нов чланак написан латиницом он може бити пребачен у ћирилицу или означен одговарајућим шаблоном да га је потребно пресловити.
4. Помоћу софтвера за конверзију сваки се чланак може видети на оба писма. Латинична преусмерења се не бришу, где је потребно могу се направити додатна преусмерења.

Дискусија се онда наставља глачањем предлога док се не дође до верзије која покрива ове што треба да стоји у правилима. --Ђорђе Стакић (р) 08:31, 14. јануар 2020. (CET)

@Djordjes: Мени ови предлози делују сасвим на месту --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:12, 14. јануар 2020. (CET)

А што не напишеш лепо, гласање за практично укидање латинице на ср.вики. --ANTI_PRO (разговор) 10:33, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Против сам овог предлога. Иако лично користим ћирилицу и на Википедији и кроз друге комуникационе канале и апсолутно мислим да треба радити на промоције исте, сматрам да се на овај начин дискриминишу људи коју уређују на латиници, а то је њихово пуно право. Хајде да упоредимо колико нам тешко падају ти технички проблеми са једне и колико се врши неправда према људима који уређују на латиници са друге стране. Говоримо о људима који су дуги низ година на пројекту, али говоримо и о онима који ће се тек придружити. Замислите да данас, у времену када би сви требало да имамо свест о слободи избора, неком кажете „није дозвољено уређивање на латиници”. Мислим да би то људе у старту одбило. Пројекат се занива на раду добровољаца и уредника је све мање, да ли желимо онда да се тај број и дање смањује? Верујем да ће се то десити уколико се примени оно што је горе изнето. Дакле, Википедија је слободна и људи треба да имају слободу избора писма. Ћирилица се у старту покретања пројекта није посматрала као што се посматра у овој дискусији. Схватам да не говори о потпуном избацивању латинице и да ће читање бити доступно на оба писма, али опет долазимо до тога да ћемо тиме пазити на кориснике, али не и на уреднике (садашње и будуће), који одржавају пројекат и држе га живим. Истина, немам решења за техничке проблеме, али мислим да они никако не смеју бити основ за покретање укидања уређивања на латиници. Такође, шта ће се десити уколико дугогодишњи уредници наставе са уређивањем на латиници? Не говорим о ботовима који ће решити проблем, већ о потенцијалном блокирању неког ко је хтео да напише квалитетне чланке на Википедији. То као помисао ми је страшно. --IvanaMadzarevic (разговор) 13:33, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Апсолутна подршка! У Србији је званично писмо ћирилица и поштујте то. Овде неки кажу да су навикли да пишу латиницом. Мењајте навику јер не живите одавно у Југославији. Дајте линк једног чланка например на Хрватској Википедији где је аутор навикао да пише ћирилицом. Не постоји. Све јасно.

Tako je! Mi Srbi, nas pola Srbije i RS koje piše latinicom, mrš u Hrvatsku pa tamo da pišemo latinicom! Šta mi ovde bezveze u Srbiji i RS živimo i tražimo nešto. --ANTI_PRO (разговор) 14:36, 14. јануар 2020. (CET)

Није истина да пола Срба пише латиницом јер у Србији и Републици Српској наставни програм је на ћирилици. Чему нервирање нико Вам није рекао марш никуда? Овде је реч о лакшем и практичнијем функционисању Српске верзине Википедије слободне енцикопедије. Чињеница је да ће бити лакше урећивати ако се прате стандарди и поштује правопис у Републици Србији. А у Србији је званично писмо азбучна ћирилица. Ваше негодовање не иде у прилог бољем раду Српске верзије Википедије. То што ви познајете латинично писмо је похвално као и познавање других језика ако их знате, али безмислено је овде мешати бабе и жабе. Замислите кад би Кинези (милиони становника у САД) почели да уређују странице Википедије на Енглеском језику на свом писму. Француска на француском, Немачка Википедија немачки, Српска верзија Википедије азбучна ћирилица - једноставије и организованије за кориштење.

Za početak diskusije ne bi bilo loše da se potpišete i imate u uvidu da pričate sa urednikom koji gotovo celu deceniju uređuje vikipediju, apropo vaše brige o radu srpske vikipedije. O nonsensu od argumenata koje ste ponudili otom potom. --ANTI_PRO (разговор) 14:59, 14. јануар 2020. (CET)

Ћирилица је српско писмо. Латиница није. Латиница је латинско писмо, ћирилица није. Постоји ли енглез који пише "Хај, мај нејм из Џон Греј!"? - не. Понављам: Ћирилица је српско писмо, и латиница није.--Сивисоколе (разговор) 15:54, 14. јануар 2020. (CET)

Напрасно се отварају налози (данас) са три измене и одмах убацују у расправу. Не, нимало није сумњиво. --IvanaMadzarevic (разговор) 16:05, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Само не падајте на провокације, то прво. Док год расправа има сврсисходне коментаре, ово има смисла. Предлог, као предлог, јесте на месту, да ли ће бити подржан зависи од свих изнетих аргумената. Треба извући неки попис свега, па упоредити. Гласови, као гласови не значе овде превише, опет се своди на лупање рецки. Исто тако, ни то што неки изигравају чувене „борце за људска права”. Имајте на уму да се нечије право протеже све док не угрожава право неког другог. Зато будите опрезни приликом једностраних изјава, у овом случају писаних. Технички проблеми и јесу иницирали ово питање и нису тако безазлени како неки тврде. Ако имате конкретно решење, или идеју за било какав покушај да се до њега дође, верујем да су сви расположени да прочитају. Тек да не би испало да мењам мишљење како ветар дува, уколико неко чита неке од претходних расправа, написао сам да је неосновано некоме нешто забранити или укидати. И даље стојим иза тога, с тим што овај предлог не подразумева укидање било чега, већ увођење извесних ограничења. Ја сам навикао да пишем ћирилицом, то је мој избор, а опет се своди на то што је примарно писмо у српском језику. И верујем да никоме овде не представља проблем уређивање на истој. Чињеница је да нам транскрипција представља проблем у већем броју случајева, посебно уколико се врши конверзија из латинице у ћирилицу. Обратно таквих проблема готово да нема, јер је текст или већ транскрибован, или остављен у оригиналу. Такође би се донекле спречило и преписивање, односно копирање са сличних језичких пројеката. Ово сигурно јесте и језичко и техничко, али донекле и политичко питање, бар мени то није спорно. Међутим, опет не крши правило о пет стубова, јер је питање појединачног пројекта. Исто тако, играње на карту људских права је дискутабилно, јер нико не забрањује да се пише, већ је идеја да се чланци уједначе стилски и технички. Не треба превелика памет да би се закључило да тражимо најбезболнији модел да ово решимо по свим питањима. Мислим да би све ово могло да се извуче на посебну страну, а да се у оквиру исте дода заглавље са подстраницама за закључке и гласања, уколико буде потребе. Губимо суштину ако се бесциљно вртимо укруг. Чини ми се да још увек немамо предуслове за покретање гласања, јер треба да видимо шта и како после. Да знамо тачно шта је идеја. --Lotom (разговор) 16:36, 14. јануар 2020. (CET)

Ово већ постаје кафкијански процес. Шта је овде технички проблем? Проблем транскирпције у конвертору. Па то се решава заградама за не транскирбовање. Готово, решено. Даље, шта има још? Категорије? Па то је реч о категоријама од пре 10 година кад није било аутоматског дуплог стварања ћириличних и латиничних категорија. Значи ако такве и данас постоје то је оставштина из времена кад пројекат није био технички развијен. То данас није проблем. Даље шта има још? Нема ништа друго.

Кршење људиских права каже Иван Клајн не ја. Надаље, јесте забрана. Ја хоћу да бирам у ком писму ће бити мој чланак. Нећу у то никакав бот да ми се петља нити админ да ме због тога блокира. Овде су пре годину дана Ранко и Жељко дизали буку, са правом, кад је неко пребацивао чланке са ијекавице на екавицу. И кад је ускраћивао право ијекавичарима да пишу чланке на ијекавици. Исти технички аргументи се могу потезати и у име иејкавице која је у мањини овде: дупли шаблони, дупле категорије, све редом. И што онда да се не укине ијекавица. Да се избаци из оперативне употребе, јер ето, сви ијекавичари ионако разумеју екавицу. Ја би био први који је против тога. И исто је и са латиницом. Позиција ијекавице и латинице на ср.вики су близу комплементарне. --ANTI_PRO (разговор) 17:09, 14. јануар 2020. (CET)

Ти бираш писмо којим пишеш, али исто тако треба да будеш свестан и да то неко треба да прочита. Искључиво у том контексту има смисла поредити са ијекавицом. С тим што верујем да се сви разумемо, јер је различит изговор истог језика. И ијекавица се конвертором равноправно пресловљава на латиницу. Али проблем настаје када се пребацује из латинице. Горан је горе писао о врло битном и израженом проблему. Како решити проблем слова која се латиницом не могу записати помоћу једног симбола. Притом, кад смо већ код слободе, да ли је оправдано писати ђ као dj, пошто неки имају и ту праксу? Постоји пример где је лику због тога био неупотребљив пасош, пошто му негде пише dj, а негде đ. Самим тим што се слова не пребацују како су написана крши се правопис. Не грешком уредника, већ зато што софтвер не препознаје латиницу на прави начин. То ко реши добије бамбија, а можда и Нобела, ко зна?! Само што је Јозеф К, на ког се позиваш, измишљени лик, а ми овде имамо конкретне проблеме. Кад је већ све тако једноставно, што то до сада неко није решио? Не тврдим да је немогуће, али посао је огроман и захтева много тестирања, а све и да се некако изведе, треба и да се представи корисницима, посебно онима који нису баш спретни око технике. Нико није написао да би укинуо латиницу, притом верујем да ни ово питање не би било постављено да све протиче без проблема. Можда једног дана успемо да прилагодимо све тако да се ћирилица и латиница не мешају, да може да се уређује у писму по жељи, иако је започет оним другим и да то не утиче на квалитет чланка. Али то није извесно и на дугачком је штапу. Притом, сасвим сигурно би заузело много више ресурса него сада. Мени, а верујем ни било ком колико-толико разумном бићу, нису спорна људска права, већ истеривање некакве селективне правде. Зато сам алергичан кад неко употреби ту фразу. --Lotom (разговор) 17:50, 14. јануар 2020. (CET)

@Lotom: Pa ako se do sada stvari nisu trebale konvertovati stavljale su se one zagrade. Glede recimo nekih fraza itd. Glede tih grešaka u nekim rečima, tu se može nepraviti fond reči koji se prepoznaje ne bi li se pogrešno konvertovao. I to je posve moguće, i resursno. Nemačka vikimedija svake godina nudi džaba usluge sa servisiranje svih vikipedija, i to baš ovakvih stvari. Dakle, da, postoje resursi. Glede slova đ, tu su stvari posve jasne. đ je jedino ispravno. Srpska latinica ne poznaje dj. Dakle to je pravopisna greška. Dakle, kako ja vidim stvar, svi se ovi problemi mogu pojedinačno, an tenane rešavati. Ako je ponuđeno rešenje način da se rešavaju ovi, iskreno ipak ne preveliki tehnički problemi, onda je ovo definitivno lomljenje preko kolena. Iz to iz krš, i puno većih problema, koji slede iz takovg lomljenja na prečac. A čulismo ih u debati (ne samo tehničke prirode). Dakle, po meni, je to klanje krave radi parčeta mesa. --ANTI_PRO (разговор) 20:47, 14. јануар 2020. (CET)

Екавица и ијекавица су Правописом одређене као равноправне, а латиница је одређена тек као секундарна. Уз наглашавање да је оправдано фаворизовати ћирилицу, парола ћирилица па латиница и сл. Дакле, ту нема мјеста поређењу. Узрок за овакву расправу и јесте техничке природе а не што ће се десити нека битна вјештачка, присилна промјена. И сам наглашаваш да је и досад 90% садржаја на ћирилици. Проблем и јесте што неких 10% технички годинама квари пројекат, а не види се реално оправдање зашто сами себи да пуцамо у ногу у оваквом капацитету каквим радимо. И да, овдје нема говора ни о каквом укидању латинице како се хоће драматично представити. Сви наши ћирилични чланци су уједно и латинични. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:21, 14. јануар 2020. (CET) с. р.

@Жељко Тодоровић: Колега мој, кад сте Ранко и ти потезали то питање овде, нисте га потезали у име Правописа. Него да је ијекавица процентуално маргинализована, и да корисници у РС читају и користе екавичку српску википедију. И позивали сте се управо на то (омражена реч) људско право вас као матичних говорника/уредника ијекавице да се тај садржај повећа и буде видљивији. И у саосећању и прихватању те аргументације то је и учињено. И то на уштрб позитивних правила википедије. Тако је удовољено Ранку да преименује и ијекавизује чланак Немачка у Њемачка, иако је тај чланак био исписан на екавици и био далеко од клице. И тако је било са још пар примера. А ја сам лично, иако нисам говорник ијекавице ни мало, почео да пишем чланке на ијекавици и 2 моја чланка на ијекавици су изабрана за сјајне. Ту је дошло и још пар нових уредника. Дакле, сви су се потрудили да исфорсирају ијекавицу колико могу, јер су увидели да је запостављена и у неправедном положају у односу на уреднике које се њом служе.

А сад, кад ја као уредник (заједно са Ћировићем и другима) који пише/у и латиницом, траже да се за њих заузме заједница и остави нас на миру да пишемо латиницом, те колегијалности нема.

Друго, погледај мало аргументацију која је понуђена у целој расправи. Свима је јасно да то са техником нема везе. Него са идеологијом. Проблем је одједном 10% садржаја. Није то, него ово, што је Никола написао: да као пројекат легнемо за ћириличку ствар у нашој јавности. Ако си пратио и учествовао у расправи као ја, најмање ћеш се срести са аргументом техничке фалинке.

И немој ми причати да није забрана, кад јесте. Исто као кад су неки кретени екавизовали ијекавичке чланке јер то нико тако не говори, тако ће се и овде мој чланак на латиници (мојом одлуком написан искључиво и само на латиници, мојом изричитом жељом) пребацивати у ћирлициу. А шта ће бити кад ја ревертујем ту измену, то је нова авантура. Дакле, оваквим дискриминаторским одлукама, ми као заједница сами себи, на тај начин, пуцамо у ногу. Јер су сви који су се заузели за не мењање овог правила истакли да је то кршење њиховог уређивачког права. Само се нико на то не осврће. Сви су написали да је то кршење њиховог права. И нико то није полемизовао, са ове друге стране аргумента.

Узгред, на послетку, ја за ове силне године на пројекту никад нисам видео икакву већу расправу око техничких проблема које задаје латиница, овде на трговима. Расправљало се о ботовима, о бојама шаблона, о којекаквим кодовима, и то веома жустро. Али НИКАДА о латиници. --ANTI_PRO (разговор) 17:49, 14. јануар 2020. (CET)

Оног момента када Одбор за стандардизацију српског језика донесе одлуку да се овај језик користи искључиво икавицом као нормом, а да као матично писмо користи глагољицу или хијероглифе, тако ће бити и на овој википедији. Немаш ти шта да бираш из простог разлога јер овде нема мог или твог чланка. Кад објавиш књигу чији ди једини аутор можеш да је штампаш и на клинастом писму. Ми овде не стварамо "наше" чланке, већ само преносимо оно што су други и паметнији од нас написали на одређену тему. Ово је енциклопедија, а не Хелсиншки одбор за људска права. Овде се чланци пишу онако како одреди институција која се бави овим језиком, а та институција је и више него јасна по овом питању. Што се референци које качиш тиче, па боље немој, сам себи скачеш у стомак. На сваку твоју пробрану референцу, било ко одавде може да окачи педесет које тврде супротно, и шта онда? Конвертуј задња три латинична чланка која си написао са латинице на ћирилицу, јер ето ја хоћу да их читам на ћирилици, али брате много су фалични. Што се видиљивости на Гуглу тиче, испаде да се само латинични чланци са ове википедије могу изгуглати, док остали практично не постоје. Како да не.

− − Иначе, готово 80% латиничних чланака на овој википедији није у складу са правописним нормама српског језика. Огроман део тих чланака су АСКИ и то је такође огроман проблем. Али то се може решити ако озваничимо и ошишану латиницу. Као да је битно да ли се Цецина песма зове Koža pamti или Koza pamti. Изледа да није битно ни то што тренутно у уређивању википедије на српском језику користимо целих 60 слова, пошто А и A за систем нису иста слова.

Oва расправа има првенствено технички, а потом и културолошки карактер, и то је ваљда јасно. Пиши као што говориш, а читај како је написано, по модусу једно слово за један глас. То је основно начело савременог српског језика. Паметном доста ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:46, 14. јануар 2020. (CET)

Ти си тако мрзовољно и насилнички ушао у ову целу дебату да ја немам речи. Види се из старта да ниси имао добру намеру ка уредницима неистомишљеницима. У историјске лекције нећу ни да улазим. Имам референце у којима пише да је латиница српско писмо и да је друга по реду, а да се ћирилица форсира. То је максимално испоштовано на овој енциклопедији, јер је 90% садржаја на ћирлилици. Дакле, не ти ово ниси предложио да би повећао ћирилицу на википедији, јер би то било, у тренутном контексту, бушење рупе на саксији. Иако то и није била намера стварача ср.википедије, да удовољавају којекаквим нормама. То ти је лепо написала Ивана која је ту од почетка. И рећи ће ти и Филип. Нико ћирлицију није поставио као прву 2004е да би се готивио са ставовима из Матице. То је историјска истина. Ово је енциклопедија, а не Хелсиншки одбор за људска права. . То расправи са Иваном Клајном који каже да је то кршење људских права. Немој се увредити ако кажем да је он 100 пута већи ауторитет за ове ствари од тебе.

Овде се чланци пишу онако како одреди институција која се бави овим језиком, а та институција је и више него јасна по овом питању. Није ништа овде јасно. Инситуција каже ово што сам горе написао. Фаворизовање ћирилице је већ задовољено на овом пројекту.

Што се референци које качиш тиче, па боље немој, сам себи скачеш у стомак. На сваку твоју пробрану референцу, било ко одавде може да окачи педесет које тврде супротно, и шта онда? Дај тих педесет МОЛИМ ТЕ! САМО ДА ИХ ПРОЧИТАМ, плиз! Ево дај их бар 6, пошто сам ја изнео 6.

Конвертуј задња три латинична чланка која си написао са латинице на ћирилицу, јер ето ја хоћу да их читам на ћирилици, али брате много су фалични. Што се видиљивости на Гуглу тиче, испаде да се само латинични чланци са ове википедије могу изгуглати, док остали практично не постоје. Како да не... Научи да читаш, за прво. За друго, то зна сваки интернетски писмен човек. Да је видљивост латинице 100% пута већа од ћирилице. Можеш се мрштити колико год хоћеш, али то је реалност.

Надаље, тебе НИКАД за све ове године на википедији, нисам видео да учествујеш И У ЈЕДНОЈ ТЕХНИЧКОЈ ДЕБАТИ. Ни у једној. И сад те одједном ухватила брига за технику. Ма дај молим те. Линкуј ми 5 расправа и доприноса, где си се ти ангажовао у техничким дебатама, а посебно овим око „техничких проблема латинице”. Мораћеш да копаш задњих 5 година по својим доприносима, а можда и више. --ANTI_PRO (разговор) 18:07, 14. јануар 2020. (CET)

Најприје, не слажем се да расправа на ову тему треба да траје 7 дана. Ако је тема озбиљна, онда засигурно заслужује дужи тајминг. Друго, ако је ово само техничко питање, да ли је оправдан страх да сутра можемо очекивати да неко на сличан начин покрене иницијативу потискивања јекавице са ср.вп. због „техничке једноставности” (инфокутије, шаблони, униформисаност и сл)? Треће ријечи: крух, трбух, тисућа, мрква, Низоземска, враг... нису кроатизми и не треба да буду потиснуте са овог пројекта. То што неки сусједни народи у својим школама уче неку искривљену варијанту српског (раније сх) језика – и ту варијанту називају језиком, то није наш, и није лингвистички, већ њихов политички проблем. Четврто, ја сам свјестан да уз потпуну равноправност писама на ср.вп, латиница у неко будуће вријеме, може да угрози доминацију ћирилице. Али, бојим се да ми често под плаштом „србовања” и сами десрбујемо нешто што је такође српско... Овде се више пута понавља теза да смо ми латиницу преузели од Хрвата — што није тачно! Дубровачки књижевници су још у 15. вијеку писали српским језиком и латиницом (коју су преузели из латинског језика). Онда, да ли би потпуним одрицањем од латинице значило поклањање неком квази језику тапија на српску латиницу, те дијела српских књижевника? И на крају (можда није у вези са темом, али) већина Срба (говорника српског језика) своје претраге на гуглу укуцава латиницом, а онда нам претраживач понуди чланке на бш, хр или сх варијанти... Како ово ријешити, а да задржимо латиницу у претрагама? Хвала! Радован ⁂ 18:57, 14. јануар 2020. (CET)

@CarRadovan: Slažem se sa svim što si napisao. Osim sa ovim: Четврто, ја сам свјестан да уз потпуну равноправност писама на ср.вп, латиница у неко будуће вријеме, може да угрози доминацију ћирилице. ...Za 15 godina postojanja ovog projekta, a to je sasvim dovoljan vremenski period da se oceni nekakav istorijski proces, nije došlo do ugoržavanja dominacije ćirilice na projektu, unatoč postojanju digrafije. Ljudi se jadnostavno svičuju na ćirliciu kad dođu da uređuju (iako možda privatno koriste latinicu). Inače, dobro potenciranje ovo oko Dubrovačke književnosti, pisane latinicom, koja ej deo srpskog književnog kanona. Dežurni branioci srpstva ovo zaboravljaju. --ANTI_PRO (разговор) 20:04, 14. јануар 2020. (CET)

@CarRadovan: Дубровачка књижњвност није писана гајевицом већ италијанском латиницом. За гласове који ње њоме нису могли представити а које српски и хрватски језик имају, Дубровчани су довијали на разне начине. Имате примјер овдје. И није сва дубровачка књижевност српска, немојте сад претјеривати. Има ту и римокатоличке књижевности. --Славен Косановић {разговор} 20:22, 14. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Гугл претрага није никакав проблем. Уколико је језик подешен на српски (што нема везе са ћирилицом и латиницом) Гугл свакако даје предност Википедији на српском (уколико на њој постоји чланак о тој теми), без обзира да ли је укуцано ћирилицом или латиницом. Такође, за многе ствари (географске појмове, особе, жива бића...) појављује се кутијица за тај појам која, поред неких основних података, води право на Википедију. — ВЛАДА ^да? 19:13, 14. јануар 2020. (CET)

@Serbian Nickmen:Ponekad da, ponekad ne. Ali takođe ne pokazuje ako je gugl na hrvatskom ili bosanskom jeziku. A to je tržište na koje mi takođe pretendujemo. Jer realno Bošnjaci i Hrvati mogu da čitaju ovu vikipediju. A pošto su vikipedije na njihovim varijantama dosta slabije, srpskojezična vikipedija i tu mekano može da konkuriše i izgradi sebi reputaciju pouzdanog izvora. Ne treba bežati od toga. --ANTI_PRO (разговор) 20:04, 14. јануар 2020. (CET)

 Komentar: @НиколаБ: молио бих те као покретача расправе да или закључаш страницу за нерегистроване кориснике или њихове коментаре уклониш. @IvanaMadzarevic: је такође оправдано упозорила да се у расправи тенденциозно појављују новорегистровани корисници којима је прва измена на Википедији управо овде на тргу (заиста чудно да је неко тек данас открио Википедију и одмах се јавио да изнесе свој навијачки коментар). Ја дајем подршку овом предлогу, као техничком за побољшање стања на Википедији и мислим да нема места политизацији самог предлога и изношењу бесмислених тврдњи да латиница није српско писмо. Молим те као покретача да реагујеш и учеснике у расправи вратиш на основну расправу како би изнели своје предлоге и мишљења о техничком питању овог предлога, а не своје историјско/политичке погледе на тему. Поздрав --Pinki (разговор) 21:58, 14. јануар 2020. (CET)

A to je tržište na koje mi takođe pretendujemo. Jer realno Bošnjaci i Hrvati mogu da čitaju ovu vikipediju.

Са овим си све рекао. Могу да је и читају и уређују и Бугари и Македонци, али добро, то ипак није примамљиво „тржиште”. Ајде брате онда фино да се утопимо у онај квазијезички пројекат звани српскохрватска википедија, јер тамо је најважније да се уредници осећају угодно и да им се не крше људска права у избору писма (латиничног наравно).

Расправа је и покренута са циљем да се дискутује о једној јако важној теми, као што је ова. Нажалост неки су то искористили да би, по старом српском обичају, етикетирали друге и правили драму.

@Pinki: Расправе су доступне свима и нико нема право да одређује ко може, а ко не да коментарише било шта. Када се буду доносиле одлуке такви налози свакако неће имати могућност да утичу на исте --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:12, 14. јануар 2020. (CET)

Навео сам један од разлога, свакако не главни. Латиница треба да буде на ср.вики јер је српско писмо. То је суштина. И јесте присутниај на претраживачу од ћирлице, ал то свакакако није аргумент првог реда. И тај аргумент који цитираш је посве реалан. Није никаква тајна да људи у Хрватској и Федерацији читају ср.вики. И то је предност овог пројекта. Дакле они читају википедију на српском језику. Шта је проблем ако овај пројекат тежи да има репутацију и код те публике као изврстан извор. Ми свакако нисмо национални пројекат него језички. --ANTI_PRO (разговор) 22:26, 14. јануар 2020. (CET)

Читам и ја и те две википедије, и википедију на енглеском, и ону на руском, не контам шта хоћеш са тим да кажеш? Хоће моћи да је читају и даље? Обсусер је док је био на овој википедији све чланке писао ћирилицом, па још и на екавици (не желим да помињем његову националност и матерњи језик да не испадне да етикетирам). Латиница јесте на ср вики и остаће на ср вики каквом год одлуком ова расправа да резултира. Ми не уређујемо новине или таблоид да би се борили за тржиште, много је битнији начин на који се чланци пишу и неутрална тачка гледишта, него писмо и језик који се користе у истима. Да ли је решење дозволити свима максималну слободу у уређивању? Недавн је један уредник ишао по чланцима и мењао име Београда у Биоград, биографију у животопис, фотографију у свјетлопис... То генерално нису биле вандалске измене саме по себи, али ово је општа енциклопедија и да би опстала мора имати неки свој стандард уређивања. Иначе оде све у хаос. И теби је то савршено јасно. И када покренемо неку расправу о неким техничким питањима, а ово јесте техничко питање када конкретно говоримо о уређивању овде (али је уједно и национално јер између језика и народа стоји знак једнакости), одмах се јаве дежурни душебрижници који ће на овај или онај начин да етикетирају предлагача (зависи од става према одређеном питању). Ја сам већ навикао да ме етикетирају како коме падне на памет, па сам час усташа и шиптар (кад напишем нешто у вези са Косовом), ти ме сад прозва Шешељом (мада не видим разлику између оног првог и тога), један админ ми рече и да сам педер јер се кроз чланке провлачи и та тематика. Све је то најмање битно, овде то није тема. Баш ме брига шта ко мисли о мени, много је битније како да се усагласимо у вези са овом темом. И било би много корисније када би и ти дао неке конкретне предлоге, а не да ти се привиђају тамо неки Ћирилични Гестапо. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:05, 14. јануар 2020. (CET)

Obsuserova odluka da piše ekavicom i ćirilicom je bio lični izbor. Ovde je reč o nametanju pisma. Nadalje, ovo nije nikakvo tehničko pitanje i ti si to sam naveo u svom predlogu. Jasno i glasno si rekao da si pokrenuo ovo da bi „vikipedija bila svetionik u borbi za ćirilicu“, da parafraziram. Da te interesuju tehnička pitanja, recimo problem transkripcije, ti bi o tome često pisao na ovom trgu. Ili problem duplih šablona. Ali ti se ionako uređivački time ne baviš, i ne bi postavio ovako radikalan zahtev da si ozbiljno ulazio u te mikro-diskusije. Zato ti ni malo ne verujem da si ovo pokrenuo iz nekakvih tehničkih razloga.

Dalje, tvoj predlog nije kompletan. Apropo Ćiriličnog Gestapoa. Jer ja se ove odluke sigurno neću držati ako prođe. I revertovaću botovsko konvertovanje mojih namerno latinicom napisanih članaka. Nisi izneo predlog kako nameravaš da sankcionišeš ljude koji se ne budu držali ovog pravila.

I da, ovo jeste autoritaran predlog. Više korisnika (ne samo ja) je ovde jasno i glasno reklo da ovaj predlog zadire u njihovu uređivačku intimu glede odabira pisma koje im svoj jezik stavlja na raspolaganje, a drugi korisnici koji ne pišu latinicom su izneli bojazan za toksičnost ovog predloga na radnu atmosferu i mogućnost razdora i odlaska ljudi iz zajednice. Pogledaj malo koji su argumenti ispisani u debati. Ne moram ja ovde da ti napišem, a jesam jer me se tiče, da ti bude jasno da ovde zadireš u neka temeljna prava ljudi. I naravno da će biti burnih reakcija. --ANTI_PRO (разговор) 23:58, 14. јануар 2020. (CET)

Обсусерова одлука да пише ћирилицом јесте била његов лични избор, али је уједно и шамарчина по сред лица свима онима којима је непознавање ћирилице међу осталим екс ју народима главни аргумент за латиницу. Између осталог и теби. Википедија на српском језику јесте најзаслужнија за видљивост српске ћирилице на интернету, и ми уредници исте треба да се поносимо тиме јер смо урадили оно у чему су много релевантније институције заказале. Шта је ту спорно? То шта ти верујеш ме апсолутно не занима. Ја не намеравам да санкционишем никога док год се тај неко придржава правила. За мене као администратора и као уредника овде, правила која имамо су светиња. И да се сутра овде донесе одлука да пишемо латиницом све чланке, или арапским писмом, ја ћу да поштујем вољу већине и став ауторитета. Видиш, ту је разлика између мене и тебе јер тебе у ствари заболе она ствар за туђе мишљење. И шта да радимо са онима који подржавају овај предлог, они се не рачунају, они су небитни. Јер ти имаш право да радиш шта хоћеш, али сам ја зато шовиниста и националиста јер ето имам м да покрећем неке теме које многи не желе да виде. И живота ти, поштеди нас свију јефтине патетике о драмским одласима, добробити пројекта и слично. И она фамозна сх вики је замишљена као диграфски пројекат, да би на крају дошли до тога да се тамошња заједница договорила да се ипак користи латиница за све техникалије, јер је побогу практичнија. О непостојању конвертора да не причам. Ако као језички пројекат нећемо поштовати правопис властитог језика и ставове тела који тај језик нормирају, чему онда постојимо. Угасимо онда све ово, преселимо се сви заједно држећи се за руке на сх википедију и тамо нека пише како коме падне на памет, у име слободе и људских права. А за Правопис, ма кога брига за то у земљи у којој су на врху листе најтраженијих појмова Happy, Pink, Zadruga, Parovi. И само нека си ти слободан да пишеш како желиш, да су твоја људска и грађанска права неугрожена. Ко шиша Даничића, Караџића, Обрадовића, Његоша, Ћосића, Павића, ионако су превазиђени и они и њихово дело, битно је да се теби не угрози људско право за Black Friday, shooting на netu и after party након сваког озбиљнијег happeninga. Мене као особу, која се сматра писменом, би било срамота да као аргумент у једној расправи која тежи да буде академска, користим аргументе типа „прошетај градом и погледај рекламе”. Лаку ноћ и пријатно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:39, 15. јануар 2020. (CET)

Meni nije trebao Obsuser da znam ljude ne-srpske nacionalnosti koji znaju ćirlicu. Znam ih krš. I šta ima tu da se ističe. Očigledno je to tebi palo za oko, jer razmišljaš o tim stvarima. I to su tvoje privatne opservacije. Ja ne znam da li se ko ponosi ili ne time što je vikipedija većinski ćirilička, ali to svakako je nastalo slobodnom voljom njenih urednika da pišu ćirilicom a ne jer ih je neko pravilom naterao. Na to mogu da budu ponosni ako ih to nosi. A ne da budu ponosni što će im neko dekretom NALOŽITI da pišu ćirilicom. Tu nema šta za ponos.

Ја не намеравам да санкционишем никога док год се тај неко придржава правила. За мене као администратора и као уредника овде, правила која имамо су светиња. И да се сутра овде донесе одлука да пишемо латиницом све чланке, или арапским писмом, ја ћу да поштујем вољу већине и став ауторитета. Видиш, ту је разлика између мене и тебе јер тебе у ствари заболе она ствар за туђе мишљење....izneo si predlog frajeru. Moraš zajednici da objasniš kako ćeš da ga implementiraš u praksi. To implicira postojanje sankcije. Odgovori konačno koje sankcije idu uz ovu dispoziciju! Ovo je temeljno proceduralno pitanje, ne prozivam te. Kad se raspravlja o novim pravilima za, recimo, administratore, jasno se definišu sankcije. Koje su sankcije za ovo pravilo. Ono je, ovako postavljeno, procedrualno manjkavo i nesprovodivo operativno na projektu. Ili se voluntaristički ostavlja adminima da ga implementiraju kako god hoće? Ti nećeš blokirati ali Ćirović hoće? Kako se kome ćefne?

И шта да радимо са онима који подржавају овај предлог, они се не рачунају, они су небитни. Јер ти имаш право да радиш шта хоћеш, али сам ја зато шовиниста и националиста јер ето имам м да покрећем неке теме које многи не желе да виде. И живота ти, поштеди нас свију јефтине патетике о драмским одласима, добробити пројекта и слично... Ja nikad nikome nisam branio da piše ćirilicom. I ako se ikada takva pravila budu ovde usvajala, ja ću biti prvi koji je protiv njih.

И она фамозна сх вики је замишљена као диграфски пројекат, да би на крају дошли до тога да се тамошња заједница договорила да се ипак користи латиница за све техникалије, јер је побогу практичнија. О непостојању конвертора да не причам. U ovj debati se radi o sr.viki, ne sh.viki. Šta oni tamo rade me ovde uopšte ne interesuje. Koga interesuje, nek ode na sh.viki i tamo postavi to pitanje. Što se mene tiče, kad budem tamo uređivao, ja ću to pitanje tamo i postaviti. Za sad ne planiram da napustim sr.viki.

Ако као језички пројекат нећемо поштовати правопис властитог језика и ставове тела који тај језик нормирају, чему онда постојимо. Угасимо онда све ово, преселимо се сви заједно држећи се за руке на сх википедију и тамо нека пише како коме падне на памет, у име слободе и људских права... Pravopis se ovde itekako poštuje, samo ti imaš maksimalističko, gotovo nakaradno tumačenje istog. Prvenstvo ćirilice se ogleda u 90% sadržaja. Ti hoćeš da braniš ljudima da pišu jednim pismom srpskog jezika. To je PROTIVNO Pravopisu. Ne boriš se ti ovde za Pravopis. Bar ne za ovaj Matice srpske.

А за Правопис, ма кога брига за то у земљи у којој су на врху листе најтраженијих појмова Happy, Pink, Zadruga, Parovi. И само нека си ти слободан да пишеш како желиш, да су твоја људска и грађанска права неугрожена. Ко шиша Даничића, Караџића, Обрадовића, Његоша, Ћосића, Павића, ионако су превазиђени и они и њихово дело, битно је да се теби не угрози људско право за Black Friday, shooting на netu и after party након сваког озбиљнијег happeninga... Ako se ovo slučajno odnosi na mene, ne ne gledam te emisije. Niti sam ikada bio na Blek Frajdeju. I ovo već postaje, na ovom mestu, patetično. Ne drži političke govore, nego se drži argumenata.

Мене као особу, која се сматра писменом, би било срамота да као аргумент у једној расправи која тежи да буде академска, користим аргументе типа „прошетај градом и погледај рекламе”....Ovako izgleda začetak svakog empirijskog istraživanja u društvenim naukama, posebno u (socio)lingivstici i ljudima koji prate tekuća kretanja jezika i pisma. A sve u cilju da te razuverim da latinica nije srpska.

Лаку ноћ и пријатно..Laku noć. --ANTI_PRO (разговор) 01:02, 15. јануар 2020. (CET)

@НиколаБ: не видим шта је Иван ружно рекао тиме да Бошњаци и Хрвати могу читати у уређивати нашу Википедију. Па ипак је језичка сличност између нас и њих много већ у односу на Македонце и Бугаре, мораш то признати. --Pinki (разговор) 22:28, 14. јануар 2020. (CET)

Сомборцу или Апатинцу да, мени лично да, Пироћанцу или Врањанцу сасвим сигурно су ближи и разумљивији ови други.

А гледе српскохрватског квазијезика, топли поздрав од највећег Павла Ивића, уживај:

• Ивић, Павле (1986). Српски народ и његов језик (PDF). Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ивић, Павле (1998). Преглед историје српског језика. Сремски Карловци : Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. 

Ал да не офтопичаримо.

П.с. још увек чекам на тих 50 референци које си обећао. --ANTI_PRO (разговор) 22:36, 14. јануар 2020. (CET)

Ево и теби професорка Стојановић, и шта сад? [1]

Pročitao sam ceo rad i ovde se nigde ne tvrdi da latinica nije srpsko pismo, što sam i očekivao da će pisati. Jer ni jedan školovani srbista to neće tvrditi. Ovde jasno i glasno piše da je latinica srpsko pismo i to ona lično tvrdi (Због тога се српски језик никако не може одрећи свог латиничног насљеђа str. 33). Svi znaju od odluke Odbora o standardizaciji za vreme raspada Jugoslavije, koja je doneta na čelu sa Pavlom Ivićem da u srpski jezik ulazi sva štokavština i da je to ustvari ono što se do tada zvalo srpskohrvatski jezik. Čak je ta formulacija zadržana do pred kraj 90ih. I to je ponovio Kovačević pre 2 godine kad je bila ona debata oko Deklaracije u tv. emisiji sa Snježanom Kordić (23:35 pa dalje). Tako da je ova debata, akademski, efemerna. Ona je aktuelna samo kod lingvistički neupućenih ljudi. A ovde je takvih MNOGO. --ANTI_PRO (разговор) 00:14, 15. јануар 2020. (CET)

 Komentar: Против сам овог предлога. Иако пишем ћирилицом, мислим да латиница и правописно, и практично, има своје место у српском језику. Такође, мислим да је осећај угрожености, који је овај предлог произвео код вредних и активних уредника и стваралаца ове Википедије који радије користе латиницу, сасвим довољан разлог да се од предлога одустане. Мислим да Википедија на српском језику има премало активних уредника, и да не смемо да отуђимо баш ниједног. Такође, мислим да људи који већ годинама добровољно и бесплатно доприносе овом пројекту заслужују разумевање и подршку заједнице. Ако их предлог вређа, повуцимо га! --DrMako (разговор) 00:16, 15. јануар 2020. (CET)

Ако ћемо поштено, ми овде имамо свега два уредника који пишу озбиљне чланке латиничним писмом, то су Ћировић и Иван. Већина осталог латиничног садржаја је копирање текстова што са сличних језичких пројеката, што из неких спољашњних медија (јер лакше је прекопирати садржај него га преписати, мада се то не односи на колегу са сх пројекта под именом ОЦ Рипер који се урдно кити туђим перјем и копира чланке одавде, али гле чуда у латиници, зар је важно дал се пева или пјева, изгледа да је важно). Кориштење ошишане латинице поприма екстремне размере и готово да нема дана, а да се не враћају измене тог типа, да не кажем да имамо чланке који су у целости АСКИ. Проблем је у томе што значајан део таквих уноса промакне патролерима и остане у садржају, па имамо озбиљан проблем када стоји да се раса одређује на основу boje koze, а у супу ставља kokos. Никоме неће бити забрањено да пише нове чланке латиницом, једино би се ти чланци након што се заврше конвертовали у ћирилицу, а латинична верзија за читање свакако би остала доступна и преко конвертора, и преко старијих верзија у историји измена. Шта је ту диктаторско и спорно, осим што се тежи унификацији и поједностављењу --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:03, 15. јануар 2020. (CET)

Latinični članci čine (oko) 10% vikipedije. To je oko 60k članaka. Taj broj ja sigurno nisam napisao, a nije ni Ćirović (bar latiničnih). Tu cifru je napisala hrpa raznih korisnika ovdašnjih, nekih koji odavno nisu tu, a biće ih drugih i u budućnosti. Tako da, iako pokušavaš da pitanje latiničnog pisma na sr.viki svedeš na Ćirovića i mene, što mi, priznajem, pomalo laska, daleko si od istine druže.

Glede šišane latinice, ona se tretira isto kao i krš drugih nepravilnosti na prijektu. Kao i vandalizmi i unosi bez izvora. I ovi bi mogli da se reše tako što bi ukinuli slobodnu enciklopediju i tako rešili problem. Bajdvej, ja uopšte ne vidim kako će ovo automatsko konvertovanje da reši problem šišane latinice. Šta, konvertor će tekst na šišanoj latinici da pretovri u ćirilicu, i on će onda postati još nerazumljiviji nego na šišanoj latinici (koji bar može da se i nekako pročita i shvati)? Nonsens.

Naposletku, pošto težimo unifikaciji i pojednostavljivanju, hajde da ukinemo ijekavicu na ovom projektu. Ja sam očekivao da će taj predlog doći pre ovog. Realno, svi govornici ijekavice govore ekavicu, nikakvih problema nema. Ionako su u manjini, samo štrče ta (j). Čine oko 15%, plus minus govornika srpskog, što je svakako manja brojka od broja latiničara. Imamo sve dispozicije da maknemo ijekavicu sa ovog projekta. Imaćemo onda ćiriličnu ekavsku vikipediju i to je to. Ako već unifikujemo, ajde u paketu. Ko je za?! (/IRONY ON) --ANTI_PRO (разговор) 01:17, 15. јануар 2020. (CET)

А зашто да не? Да укинемо Вука Караџића и да узмемо Људевита Гаја и чешке лингвисте као творце српског савременог језика, и успут да обришемо историју Срба и српског језика до краја 19. вијека. Али не иде латиница и екавица историјски… Неки су својевремено предлагали да екавица и латиница буду основа српскохрватског, али западни сусједи нису прихватали екавицу. И како ће ти онда Бошњаци и Хрвати читати екавицу на Википедији? Мрскија им је од ћирилице. Дај бре Иване, окани се историје језика, не иде ти. --Славен Косановић {разговор} 02:06, 15. јануар 2020. (CET)

Istorijske tačnosti radi, ekavicu je pokušao da sprovede i Momčilo Krajišnik i zvanično Pale od 93-e do 98-e, kad se od toga odustalo:

• https://www.google.rs/search?q=mom%C4%8Dilo+kraji%C5%A1nik+ekavica&ei=BGYeXp-1G52Lk74P5NmaeA&start=20&sa=N&ved=2ahUKEwifx6XBtYTnAhWdxcQBHeSsBg84PBDy0wN6BAgLEDY&biw=1366&bih=608 (Odluka Odbora za standardizaciju srpskog jezika, na Wordu, sredina stranice)
• http://www.pecat.co.rs/2011/03/momcilo-krajisnik-odbrana-ijekavice-od-nasilne-ekavizacije-jeste-pirova-pobeda/
• https://www.frontal.rs/evo-kojim-argumentima-momcilo-krajisnik-brani-neuspjesnu-ekavizaciju-srpske/

Ovo čisto postujem da te naučim malo nečega, i za zainteresovane koje interesuje ovaj manje poznati detalj naše istorije. Elem, na ostale tvoje gluposti se neću osvrtati. Nisi dao ni jedan jedini izvor u ovoj debati, nisi ozbiljan diskutant. --ANTI_PRO (разговор) 02:14, 15. јануар 2020. (CET)

Писменост није познавати облике слова него умјети читати оно што је написано. Тврдоглавост и хистерија се не може сматрати аргументом. --Славен Косановић {разговор} 02:28, 15. јануар 2020. (CET)

 Коментар: За Википедију на српском искључиво на ћирилици са дозвољавањем искључиво навођења латиничних, грчких имена људи и географских појмова као секундарних (уз ћириличну транскрипцију) и евентуално назива компанија, брендова и уметничких дела у оригиналу и као примарних, као и имена на другим језицима (кинески, хебрејски итд) али уз обавезну и латиничну транскрипцију поред ћириличне.

Плус, наравно, међународни знаци из мерног система исл које правопис пшрописује у латиничном оригиналу. Ни у једном другом случају не прихватати латиницу. То је мој коначни став по овом питању. Annabelleigh (разговор) 02:38, 15. јануар 2020. (CET)

@Annabelleigh: Sada kada ste Vi izneli svoj konačni stav mnogo nam je lakše. --Pinki (разговор) 09:34, 15. јануар 2020. (CET)

@Pinki: Можеш ли ово да напишеш на српском а не на непознатом језику, дијете Пинки? Not sure which language you wrote your reply in, kid, but try Serbian or indeed English. Annabelleigh (разговор) 15:23, 18. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Наравно да је једина! Не видим поенту да се о томе дискутује уопште. DusanSilniVujovic (разговор) 03:04, 15. јануар 2020. (CET)

@DusanSilniVujovic: Zaista ne vidim poentu da se diskutuje o tome, jer je glupo objašnjavati bilo kome da srpski jezik ima dva pisma — ćirilicu i latinicu. Ovo nije predlog da se ukine latinica jer je antisrpska, već radi tehničkih stavri, jer je preko 80% sadržaja na ćirilici. --Pinki (разговор) 09:34, 15. јануар 2020. (CET)

 Komentar: @Ivan VA и НиколаБ: да ли би се чињенице да је латиница почетно писмо скоро свих уредника Википедије могла поткрепити чињеницом да је 95% корисничких налога, односно корисничких имена, управо написано латиницом. И неки који овде негирају латиницу као српско писмо имају корисничко име на латиници. --Pinki (разговор) 09:34, 15. јануар 2020. (CET)

Svima je to očigledno. Treba stvarno da budeš slep da misliš da latinica nije srpsko pismo. A očigledno da je u tom slepilu par dotičnih itekako zadovoljno. --ANTI_PRO (разговор) 11:24, 15. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Не слажем се са предлогом. Ми смо један од малобројних народа који равноправно користе оба писма и свако има право да се определи које ће користоти. Не сматрам да било ко од нас има право да укида то право. У стварном свету користим готово искључиво латиницу, док овде апсолутно подржавам очување ћирилице. Сматрам да је чињеница да српска деца подједнако добро владају са оба писма изузетан цивилизацијски напредак и у том смислу сам апсолутно против фаворизовања само једног писма. По мени, то би био велики корак уназад.--BuhaM (разговор) 09:37, 15. јануар 2020. (CET)

@Miljan Simonović:@Dungodung:@MarinaSimic: Molim admine malo da provere ove nove korisnike, koji se uključuju u debatu posle ravno 10 godina neaktivnosti. Kao ovaj Žrnov, još jedan gore i ova Annabelleigh. Veoma mi stvari smrde na sokpapetovanje, a istu bojazan je gore iznela i Ivana. Ova Annabelleigh je sad kod mene oglasila alarm, jer nije izgleda više reč o samostalnom korisniku. --ANTI_PRO (разговор) 11:16, 15. јануар 2020. (CET)

@Pinki: Мени је корисничко име на латиници зато што сам се прво регистровао на en.wiki. За остале не знам и не интересује ме. Исто тако, нема потребе за ниподаштавањем било кога. Ово је отворен пројекат, па то што неки ретко уређују, не значи да нису присутни бар као читаоци. И то нешто значи, јер чланке и пишемо да би неко могао да их чита. Конвертор имамо, али и доста проблема које не може да покрије. Само не наседати на провокације, а уколико буде реметилачких и увредљивих коментара, уследиће одговарајуће санкције. То није спорно. Али у сваком случају, ко жели, може да обавести чекјузере.

@Ivan VA: Слободно отвори посебну страну са конкретним замеркама и предлозима за решавање постојећих проблема. На пример, како правилно пресловљавати диграфе, коме се, евентуално обратити за помоћ и слично. Зашто конкретно овај предлог није пожељан, или лоше осмишљен, шта су мане и остало, ако је могуће у кратким цртама. Ти си најактивнији противник, па зато тебе позивам. Нема сврхе да се вртимо укруг. У оквиру исте стране, пожељно је да се направи и секција са предностима и погодностима, па да упоредимо.

Није питање да ли је ћирилица српско писмо. Чим је у употреби значи да јесте. Али се свуда наводи као друго писмо. Нигде нисам наишао на то да се препоручује мешање писама, сем неких изузетака, приликом навођења оригиналних нетранскрибованих назива и појединих ознака. Ово се своди на технику. Рачунам да је свако ко је завршио основну школу и имао премет српски језик способан да користи оба писма. --Lotom (разговор) 11:28, 15. јануар 2020. (CET)

@Lotom: Lotome, zar ti nije, čitajući celu debatu i argumente koji su se iznostili, postalo jasno da ovde nije reč samo o tehničkom pitanju. I da dobar deo korisnika ovo shvata kao udar na njihovo uredničko pravo odabira pisma. A drugi deo koji ne piše latincom to shvata i solidariše se sa njima. To ne kažem samo ja. Ovako su argumentovali i drugi, stalni korisnici, kao Ivana Madžarević, DrMako, Milica Buha, Vilena, Miljan Simonović, MareBG, Car Radovan, Dragan Ćirović i još par. To su sve iskusni korisnici, koji dnevno doprinose i imaju par, najmanje desetina hiljada izmena.

A u ime prava se ne može ukidati nešto zbog tehničkih zamerki. Tehnički argumenti su argumenti drugog reda. I ja sam posve siguran da oni, gledajući trenutnu situaciju, nisu ni veliki ni nerešivi. Ali nikako se ne mogu tematizovati u skolopu ukidanja latinice kao izbornog pisma na projektu. A u to se ova debata pretvorila, i tako je i bila zamišljena (pročitaj Nikolin predlog). Dakle, nema tu sad nazad. Ja kad sam potencirao da bi se u ime tehnike/tehničkog argumenta kao vrhunskog i tehničke superiornosti latinice cela sr.viki trebala prebaciti na latinici, odmah bi to, sa pravom, bilo odbačeno sa istom argumentacijom kojom mi sad ovde branimo latinicu. Dakle, ako se ovo skine sa stola, ja sam sasvim rad da krenem u jednu po jednu diskusiju, sa kroisnicima koji su sigurno tehnički pismeniji od mene i razumeju se puno bolje u taj deo projekta, da razgovaramo kako rešiti sve te tehničke probleme. --ANTI_PRO (разговор) 11:42, 15. јануар 2020. (CET)

Било је јасно да ће ово да се затрпа чим је покренута расправа. Зато мислим да је пожељно да се конкретни предлози издвоје на посебној страни и да се о њима расправља. Ово иде предалеко и превазилази оквире теме. --Lotom (разговор) 12:01, 15. јануар 2020. (CET)

Okej, nek onda zaključi ovu debatu i neka pokrene novu o problemima konverzije određenih imena i slova kao što su *lj* i *nj*, pa da vidimo kako to tehnički da rešimo, bez da ukidamo latinicu kao izborno pismo. Ja sam za. --ANTI_PRO (разговор) 12:25, 15. јануар 2020. (CET)

Predloži to Nikoli, on je na potezu, jer je on preglagač. --ANTI_PRO (разговор) 12:26, 15. јануар 2020. (CET)

Конвертор није уопште замишљен да пресловљава из латинице у ћирилицу, већ из ћирилице у латиницу. Својевремено смо разговарали и о прављењу конвертора из екавице у ијекавицу. Такође је било ријечи да фонт који се буде користио на Википедији на српском има наше курзиве слова типа п, ш, т, д и сл. Тако би се сви чланци писали екавицом и ћирилицом а могли би се читати на ћирилици и латиници и на оба штокавска изговора и све би изгледало „писмено”. То је био почетни импулс када се око техничиких ствари могло лакше договорити. Ти проблеми се данас само нагомилавају, и наравно системских рјешења нема. Како би избјегли даље нагомилавање истих, за почетак, ја не видим друго рјешење пд предложеног. Навике су свакако лична ствар појединаца. Чланци које овдје напишемо и садржај који додамо, нису више „наши” већ припадају читавој заједнници. Фраза „не дам да ми ико дира моје чланке”, просто није у складу са основним принципима уређивања на Википедији. --Славен Косановић {разговор} 12:53, 15. јануар 2020. (CET)

Kaže čovek koji tvrdi da latinica nije srpsko pismo. Ti si sebe diskvalifikovao iz ove rasprave. I 10 godina je ova vikipedija od tada odlično funkcionisala i dalje isto čini. Otkrio si gore svoje prave namere, tebe tehnika uopšte ne interesuje, nego ukidanje latinice kao preferiranog pisma za pisanje članaka. --ANTI_PRO (разговор) 13:11, 15. јануар 2020. (CET)

Ти свакако ниси једини корисник у овој расправи. Мада се својски трудиш да саботираш сваки коментар који се не слаже с твојим свијетом, њен коначни исход ни у ком случају не може зависити од једног мишљења. --Славен Косановић {разговор} 13:17, 15. јануар 2020. (CET)

Дословно је саботирао све и један коментар са којим се не слаже, етикетирајући ауторе истих оваквим или онаквим именима. Иване ти си тек један од учесника у дискусији, рекао си своје и нема потребе да више понављаш. Свакако ћемо расправити и о детаљнијим смерницама везано за ово, а које ће се наћи на гласању. Па како заједница одлучи тако ће и бити --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:23, 15. јануар 2020. (CET)

Nikoga ja ne sabotiram, nego sam uporan kada vidim da ljudi ne odgovaraju na argumente i osvedočeno se prave da su nešto što nisu. Ti se zalažeš navodno za unifikaciju srpske vikipedije, a nećeš da odgovoriš na pitanje zašto onda ne ukinuti ijekavicu? Kao se zalažeš za tehnička rešenja a svako ko iole malo prati tvoj rad ovde zna da te vikitehnika ne interesuje ni promil. Nego ti smeta latinica kao takva. To si izneo u predlogu, u raspravi i na više mesta i pre ove rasprave. Sećam se jednom kad si meni diskretno zamerio, kad sam kandidovao članak Značka Zlatni ljiljan, što ga nisam pisao na ćirilici jer sve što je reprezentativo i ide na glavnu stranu treba da bude na ćirilici. Dakle, zaobilaziš argumente, isto kao i ovaj Kosanović i obojica se pretvarate da ste nešto što niste. I to čitaoci i učesnici moraju da vide i shvate. --ANTI_PRO (разговор) 13:35, 15. јануар 2020. (CET)

Za zainteresovane diskutante a i radi spisa, evo tih rečenica ovde: Прва ствар која мени боде очи код овог чланка је латинично писмо. Мени је јасно да су оба писма равноправна у српском језику, али мислим да би ми ипак требали у складу са препорукама лингвиста да идемо ка томе да сјајни и добри чланци изворно буду писани ћириличним писмом. ..

I verovatno ima još krš ovakvih primera po projektu, možda i ovih gde si preslovljavao članke. Dakle, ne izmišljaj da ti se haje ovde za vikitehniku i tu problematiku. Ovo kažem zbog korisnika koji su podržali tvoj predlog iz tih tehničkih razloga. Tebi je problem latinica. Imaš odavno pik na latinicu na sr.viki i sada si odlučio konačno da presečeš stvari i ukineš je ovde kao privatno pismo pisanja. To je suština celog ovog predloga. Ko to ne vidi je slep! --ANTI_PRO (разговор) 13:43, 15. јануар 2020. (CET)

Ја сам видио и супротне примјере, гдје корисници премјештају чланнке започете ћирилицом у латиницу, што је оправдано ако ће се чланак значајно унаприједити, као и супротно, по садашњим неписаним правилима. Кажем неписаних јер није о њима гласано. Тако да је ова твоја прича још један покушај скретања теме на твоју воденицу. Тај твој патос пресраста у страшно смарање. Аргумената, поред што је теби је ћирилица мрска па не би њоме могао да се користиш да пишеш чланке, немаш. --Славен Косановић {разговор} 14:04, 15. јануар 2020. (CET)

Ja imam šest izabranih članaka i svi su na ćirilici. A kad sam govorio o ovome nisam mislio na klice. --ANTI_PRO (разговор) 14:15, 15. јануар 2020. (CET)

Низ корисника не прави разлику између појмова српско писмо и писмо српског језика. Латиница је друго а ћирилица је и једно и друго. Ово не наводим обавезно као аргумент. Садкσ (речи су ветар) 00:00, 16. јануар 2020. (CET)

Мислим да би званична расправа/гласање могло ићи у два главна правца: 1) ћирилизовати само све шаблоне, категорије и технички сродно (не дирати ни „забрањивати” текстове чланака на латиници у ГИП) или под 2) ћирилизовати све. Мени се чини да има корисника који су спремни подржати да из техничких разлога треба да имамо шаблоне и категорије на ћирилици, али да су скептични према томе да се неко ултимативно одвраћа јер пише латиницом. Ја лично проблем само видим у овом садашњем стању бућкуриша. А није ми проблем подржати ни 1) ни 2) зарад колико-толиког сређивања стања. За мене је то техничко и стилско питање, ово потезање идеологије и историје ми не припада овдје, граничи се са (не)намјерним провокацијама. Никада нисам нешто значајно ни сматрао да су нам посебни латинички шаблони уопште потребни у латиничком тексту. Ако читалац чита текст на латиници и около гледа интерфејс на ћирилици, па може гледати и такав шаблон. Укратко. Под рјешењем 1) корисницима би се препоручивало да пишу ћирилицом као основним писмом што се тиче уноса текста у ГИП. Све около текста иде на ћирилици. Под рјешењем 2) све би ишло на ћирилици. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:52, 16. јануар 2020. (CET) с. р.

@Жељко Тодоровић: Nema nikakvih tehničkih problema koji opravadavaju ovakvu intervenciju. Srđan je dole sve lepo izneo. Sve se može rešiti na drugi način, puno jednostavnije. Tehnički argument je ili fama tehnički nepismenih korisnika za podržavanje ovakve odluke, ili smokvin list za ideologiju i ukidanje slobodnog izbora pisma kao kod predlagača i ovog Kosanovića koji se pojavio ovde posle 10 godina. To je nakon cele ove debate potpuno jasno. A ti što ne uvažavaš argumente drugih korisnika (ultimativno ne uvažavajući njih kao ličnosti) koji kažu da se ovo tiče njihovog identiteta, nego sve redukuješ na neku tehničku razinu, samo svedoči o žalosnom nivou kolegijalnosti na ovom projektu. --ANTI_PRO (разговор) 13:42, 17. јануар 2020. (CET)

Ти си тај који нас хоће да убиједи да Матица српска и САНУ немају појма, да су погријешили и сада ћеш их ти демантовати. Ћирилица је основно писмо српског језика, као такво препознато у Правопису, и није једнако са латиницом како се то од неких намјерава представити. Ово је језичка енциклопедија и нема она никаква национална тржишта на коме треба да конкурише. Корисник Срђан није ништа понудио што нису причали и други корисници годинама уназад, а све се то заснива на причи како се неке ствари дају привремено/дјелимично поправити и њих ће поправити појединци, што је већ отрцана прича. Исти ти појединци оду сутра на мјешалицу у Њемачку и ми се овдје вратимо на почетак. Правопис и стручна тијела за српски језик сматрају оправданим фаворизовање ћирилице што аутоматски значи да и овдје код нас има простора за расправу како да се то спроведе на најзначајнијој интернет енциклопедији на српском језику. Као што сам горе рекао, на гласању треба да се појаве два основна предлога: 1) прогласити ћирилицу као једино „техничко писмо” Википедије (интерфејс /гдје већ јесте!/, шаблони, категорије и др. техника) или 2) прогласити ћирилицу као једино писмо уопште. Ако неко сматра је претјерана фаворизација под опцијом 2) онда му остаје опција 1) као неко ублажено рјешење али опет корак напријед. Али ако неко уопште одбија да прихвати став Матице српске и САНУ већ иде са неком политичком причом како је латиница равноправна ћирилици онда је са таквим бесмислено полемисати. Има своје неотуђиво право на коментар/глас и нека га искориштава како жели. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:50, 17. јануар 2020. (CET) с. р.

@Жељко Тодоровић: Ja nemam ništa protiv stava Matice i SANU da se favorizuje ćirilica. I to je već urađeno na sr.wiki. 90% sadržaja na ovoj enciklopedji, a sadržaj je okosnica svake enciklopedije, je na ćirilici. I interfejs je. Dakle, favorizacija je možda čak i preblaga reč za ovo što mi trenutno imamo ovde. 90% je već druga reč. I da budemo skroz jasni, ja nemam ništa protiv toga. Čak sam i sam doprineo vlastitim doprinosima toj „jače od favorizacije” ćirilice. Ali ovo što se ovde predlaže je monopol. To nije favorizacija. A za monopolizaciju nema uporišta ni u stavovima SANU ni Matice. Nigde ni SANU ni Matica nisu govorili da je srpski jezik jezik jednog pisma. Dakle, ako je ideja ovoga ideja favorizacije, onda je to bušenje rupe na saksiji, jer je već ispunjena favorizacija. Ali o tome nije reč ovde. Ovde se priča o „favorizaciji” koristi kao smokvin list za monopolizaciju ćirilice na sr.viki. --ANTI_PRO (разговор) 17:31, 17. јануар 2020. (CET)

Прича да је неких 80-90% садржаја на ћирилици довољна фаворизација би била на мјесту да са друге стране нисмо постали технички накарада и да се годинама не исцрпљујемо око истих тема. Ако нам је интерфејс на ћирилици јер такав технички мора бити онда могу и шаблони и категорије јер је то оно што рјешава проблем. О самом писању текста чланка као што сам горе предложио може се одвојено/додатно рјешавати. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:46, 17. јануар 2020. (CET) с. р.

@Жељко Тодоровић: О самом писању текста чланка као што сам горе предложио може се одвојено/додатно рјешавати.. Dakle, priznaješ da je ćirilica favorizovana kao što savetuju SANU i Matica i da ovaj predlog ne može nikako, kao što predlagač želi, da se odnosi na tekst?

Drugo, ja stvarno ne vidim nikakve nakarade tehničke o kojima govoriš ovde. Probleme tog tipa je Srđan predložio kako se rešavaju. Kategorije nisu problem, jer kad neko napiše članak na latinici, kategorizuje ga pomoću ove spravice dole iz pula kategorija koje su već ponuđene, koje su mahom (ili gotovo uvek) na ćirilici. Nadalje, sa tim tehničkim problemima se usključivo suočava populacija koja piše na latinici. Dakle, ja kad pišem na latinici, meni kad treba neki šablon na latinici, ja ga pravim i cimam se oko toga. Nikad nije obrnuto. Ako pišem na ćirilici sve je rešeno. U tom smislu, u celoj ovoj debati je veoma čudno da se zarad te „tehničke nakarade” nije oglasio ni jedan jedini urednik koji piše na latinici i koji se vlastitim iskustvom u praksi suočava sa tim problemima. Problemima sa kojima se urednici koji pišu na ćirilici ne suočavaju. Nego taj argument dolazi sve vreme od ljudi koji tih problema prilikom uređivanja nemaju. Meni je to malo sumnjivo. Da se brineš o problemima drugih ljudi.

Treće, to što se ponekad u latiničnom članku nađe ćirilični šablon ili katkad obrnuto, nije nikakva nakarada, nego fakat da si rođen i služiš se jezikom koji ima dva pisma koja se u praksi stalno koriste. To je, takoreći, po difoltu tako kad je u pitanju srpski jezik. --ANTI_PRO (разговор) 18:55, 17. јануар 2020. (CET)

Не, него ја не видим стилски проблем у томе да у латиничком чланку буде интерфејс и шаблон на ћирилици. Када неко споља пита а зашто је то тако, најлогичније му је рећи да техника мора бити на једном писму (ћирилици) и да то нема везе са уносом текста. Неко то види као неспојиво и сматра да би све у погледу читаоца требало бити на једном писму (ћирилици) и да је мијешање накарадно. Мени то не мора нужно тако. А ти би сутра убацио латиницу и у интерфејс и тврдио да то ништа технички и стилски не смета јер је то твоје љуЦко право као и Бошњака и Хрвата који су љубитељи наше енциклопедије. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:14, 17. јануар 2020. (CET) с. р.

Интерфејс је већ годинама доступан и на латиници. — Srdjan m (разговор) 20:18, 17. јануар 2020. (CET)

Корисник Срђан није ништа понудио што нису причали и други корисници годинама уназад, а све се то заснива на причи како се неке ствари дају привремено/дјелимично поправити и њих ће поправити појединци, што је већ отрцана прича. Изнесена рјешења нису „привремена”, а што се тиче једног који није цјеловит ја сам га лично пријавио да се поправи прије који дан и очекујем да ће то бити ријешено као што је и досад. Маните се празних прича о „огромним техничким проблемима”, „техничкој накаради” и сл. које би можда и могле проћи код неких лаика који немају појма о техници, али код који имало знају о овоме — тешко. — Srdjan m (разговор) 20:18, 17. јануар 2020. (CET)

Извјесни технички проблеми

Будући да се потежу „неријешени технички проблеми” и будући да редовно радим са софтвером MediaWiki, хајде да прођемо кроз те извјесне проблеме који су поменути:

• Језички конвертор (LanguageConverter, у даљњем тексту LC) некад не пресловљава латиничну словну комбинацију „nj” како треба:
  • Oво је већ ријешено, само што није документовано на ср.вики. Примјер можете погледати у акцији и у коду на подстраници моје корисничке странице. Синтакса за ријечи у тексту је -{jezičkikod:riječ; jezičkikod2:riječ;}-, а за прилагођени наслов -{T|jezičkikod:naslov; jezičkikod2:naslov;}-; цијелу синтаксу можете прочитати овдје. Може се направити и посебан шаблон за ово ако је потребно.
• Шаблони се дуплирају:
  • Поједине шаблоне није потребно поново правити на латиници, већ се ћирилични шаблон може обмотати одговарајућим модулом и било каква промјена која настане у ћирилично, приказаће се и у латиничном. Ово можете видјети у акцији овдје. Што се тиче инфокутија, техничарима као што сам ја најмањи је проблем направити латиничну инфокутију. Само се преслови текст помоћу бројних конвертора доступних на интернету за пар секунди и ажурира се шаблон. Ово је стварно минимално посла и то ми је далеко лакше урадити него додавати ијекавске параметре у инфокутије (што ми ионако није проблем, али компаративно говорим).
• Проблеми с категоријама — латинични чланци долазе након ћириличних:
  • Будући да је већина садржаја (рекао бих приближно 90%) написана на ћирилици, све чланке требало би категоризирати ћирилично. Ово је већ могуће употребом чаробне ријечи {{DEFAULTSORT:назив_странице_на_ћирилици}} и латинични чланци ће се приказивати међу ћириличним у категоријама испод одговарајућег слова, односно неће бити одвојени од ћириличних.
• Потешкоће програмирања мобилне апликације:
  • У тренутној стабилној верзији мобилне апликације LC не ради ни на једном језику (а не раде или се не приказују како треба ни разне друге ствари на разним пројектима). Ово није проблем искључив за Википедију на српском будући да овај пројект није једини који користи LC. То се неће ријешити онемогућавање писања чланака на латиници, а то ионако није нешто чиме се уредници требају бавити осим ако су програмери. Одговарајући тикети на Фабрикатору већ постоје и програмери активно раде на рјешењу тога. Узгред, гледајући статистику читаности за прошлу годину, од 619.393.748 укупних прегледа, свега је 2.006.428 — или само 0,32% — прегледа дошло из мобилне апликације, тако да је њен поправак вјероватно међу нижим приоритетима за програмере имајући у виду то да LC исправно ради на мобилној верзији сајта (43,10% прегледа).

С обзиром на ово, не видим те наводне дуго неријешене техничке проблеме које би оправдале ускраћивање некоме да пише латиницом на пројекту. — Srdjan m (разговор) 15:25, 15. јануар 2020. (CET)

Puno hvala na pojašnjenju. Bar smo ovaj deo argumenta raščistili. Meni je ovo špansko selo inače, stvarno ne bih znao bolje. --ANTI_PRO (разговор) 15:40, 15. јануар 2020. (CET)

Што се техничких проблема тиче ево једног - у категорији Птице Србије на крају стране има латиничних назива, па имамо мешовиту ћирилично-латиничну страницу. Веома подржавам пропагирање употребе ћирилице у свакодневном животу и сматрам да младе генерације треба усмеравати у том правцу. Ја ипак не бих никоме бранио да уређује на латиници, али сматрам да ’’званична’’ препорука треба да буде да се чланци пишу ћирилицом и да то треба да буде у поздравној поруци новим члановима. Orion1964 (разговор) 19:08, 15. јануар 2020. (CET)

Објашњено је изнад под „Проблеми с категоријама” шта треба радити у овом случају (исправио сам). Ако је потребно да LanguageConverter (LC) ради и на страницама категорија, може се отворити тикет на Фабрикатору, па ћемо видјети с програмерима како и шта. Ваља напоменути да једно вријеме категорије уопште нису имале Ш, Ђ, Ч, Ћ и Ж на правим мјестима па је и то поправљено. — Srdjan m (разговор) 19:25, 15. јануар 2020. (CET)

Кукувија, шумска шљука и зелентарка још увек пишу на латиници, само су имена пресложена, па шарениш у писмима на истој страници не изгледа добро.Orion1964 (разговор) 20:09, 15. јануар 2020. (CET)

У реду, пријављено је. — Srdjan m (разговор) 20:28, 15. јануар 2020. (CET)

Један занимљив наслов данас објављен у Новостима, који нема толико везе са овом расправом. °[2] --Lotom (разговор) 12:03, 16. јануар 2020. (CET)

Право да ти кажем и има везе… Док год се не уведу закони о томе како треба да изгледа њена јавна употреба, тешко да ће људи схватити неке ствари. У многим земљама ЕУ, мада немају проблема са писмом, тачно је прописано како треба да изгледају рекламе, билборди и имена предузећа и корпорација. А у неким чак и имена новорођене дјеце. Стари европски народи се нипошто не одричу своје традиције и немају никавих проблема да је ускладе са савременим тековинама. Наша изрека „Говори српски...” у Шпанији на примјер гласи „Habla en cristiano (español)… ” са истим значењем и са поријеклом из средњег вијека. Славен Косановић {разговор} 13:36, 16. јануар 2020. (CET)

• Латинични чланци су веома корисни - говорим ово као књижевни преводилац који често користи Википедију у потрази за информацијама од којих многе доспевају у фусноте; латиница штеди време (не морам да преписујем текст, само га пренесем). Такође, ћирилица и латиница су равноправна писма у Србији, па би се "укидање" латинице могло тумачити и погрешно. С друге стране, мој посао, кад се њиме бавите овако дуго као ја, доведе до одређене професионалне деформације, па ми небулозе из невешто посрбљених чланака преузетих са Википедија на сродним језицима (конкретно, са хрватске!) боду и уши и очи. Кад би укидање латинице допринело да их више не буде (или их макар свело на занемарљив број), тада бих се свакако залагала за то да српска Википедија буде искључиво ћирилична.

Међутим... Српски језик говори се и екавицом и ијекавицом, па ту не би смело да буде никаквог спора. Латиница је, као што рекох, у нашој лепој Србији равноправна с ћирилицом. По мом мишљењу - а верујем да као дугогодишњи корисник, и неко ко се труди да макар правописним и стилским исправкама поправи квалитет чланака, имам право на мишљење - тај лош квалитет чланака не потиче само од невештог посрбљавања које сам поменула. Много чланака је врло лоше преведено с енглеског и неких других светских језика, а укидањем латинице се то свакако неће решити. (Извињавам се што нисам потписана по правилима Википедије.) Корисник: Тањаам, 16.01.2020.Tanjaam (разговор) 14:30, 16. јануар 2020. (CET)

Не знам да ли си примјетила, горе у менију имаш таб Ћир/.lat. Кад на њега кликнеш, сваки чланак на Википедији се може читати и копирати текст на оба писма, без обзира којим писмом је написан. Славен Косановић {разговор} 14:18, 16. јануар 2020. (CET)

@Славен Косановић: У одређеној мери свакако има утицаја, али не толико са конкретном полемиком. Односи се на правилник Србије. Међутим, ако се пројектује на конкретан случај, онда може да се направи паралела са оним што је Никола написао у предлогу. Онда се опет појави неко ко ће да напише да ово није Српска википедија, већ Википедија на српском језику и за то ће бити у праву. А пошто се у основним школама уче и ћирилица и латиница, а притом су оба писма у употреби, ту је јасно да нема говора о било каквом укидању. Нити бих то подржао све док су оба писма званично у употреби. Занима ме само превазилажење проблема које са собом носи дупло писмо. Језици мањина немају никакве везе са овим питањем, јер су то посебни језици, а ово није питање које се тиче демографије Републике Србије и различитости међу културама њених становника. Можемо евентуално да полемишемо само о ономе што улази у књижевни језик, подразумева се српски, јер је ово језички део пројекта на српском. Сваки крај у Србији има специфичан дијалекат, па додајмо на то Републику Српску и све делове света где се говори српски, испало би да свако може да пише како му дође. Није да се вокатив употребљава на Википедији, у главном именском простору, сем у цитатима. Али постоје крајеви где се не користи више од 3-4 падежа. Било би занимљиво када би се јавио неко из Одбора за стандардизацију језика и шта би то тело могло да каже о идеји да се уређивање овог нашег пројекта ограничи само на ћирилицу, уз могућност читања на оба писма. На нама би свакако остало да пресечемо и окончамо ову расправу, али такво мишљење сигурно не би било занемарљиво. --Lotom (разговор) 19:09, 16. јануар 2020. (CET)

@Lotom: Покушаћу да мој одговор саставим у четири дијела.

1. Треба да разграничимо да је Википедија општа енциклопедија. Не познајем ни једну општу енциклопедију која се пише на локалним дијалектима. Обично се користи стандардни језик. Код нас, за стандардизацију језика је задужена Матица Српска. У неким другим државама се то зову Академије језика. Оне се баве нормализацијом или стандардизацијом језика за који су задужене. Наш стандардни српски језик има два нарјечја (не дијалекта; дијалект подразумијева да постоји одређена разлика у граматици и у рјечнику), главно писмо је ћирилица а споредно латиница. Тако каже Правопис из 2010. године у самом Уводу. Славен Косановић {разговор} 23:07, 16. јануар 2020. (CET)
2. Википедија на срппском језику се већ више од деценије може читати на оба писма. Уз помоћ конвертора/пресловљавача, чије функције се налазе у горњем падајућем менију Ћир./lat, читалац може да одабере на ком писму ће да чита нашу Википедију, тј. да преслови сваки чланак по жељи. Тако треба и да остане. (Намјерно сам овдје опширан због коментара по којима се види да има корисника којима ова функција наше Википедије није позната). Тема расправе је писање/уређивање чланака на Википедији. Да ли да наставимо са досадашњом праксом уређивања на оба писма (један чланак једним писмом, други другим), или да пређемо на уређивање чланака само ћирилицом. Славен Косановић {разговор} 23:07, 16. јануар 2020. (CET)
3. Током досадашње расправе могли су се прочитати коментари гдје су изражени аргументи За, али и Против. У аргуметнима За наставити писати чланке само ћирилицом, наведени су одређени технички проблеми, али и културолошки разлози који нису у нескладу са препорукама најскоријег издања Правописа српског језика (2010), ни препоруком Матице Српске која каже да би у свим просвјетно-културним пројектима требало дати предност ћирилици. (Ето одговора на питање који би став био Одбора за стандардизацију). Технички проблеми се донекле могу ријешавати ад-хок рјешењима, разним скриптама у модулима и сл. То свакако није системско рјешење и тиме се може закомпликовати уређивање обичном кориснику који нема програмерских знања. Ионако добар број корисника са потешкоћама савладава основну вики синтаксу. Славен Косановић {разговор} 23:07, 16. јануар 2020. (CET)
4. Корисници који се противе приједлогу, наводе као аргумент гушење слободе избора писма приликом писања чланака. Али има и аргумената гдје неки просто не би дозволили да се њихов допринос пребацује у ћирилицу и када би им се допустило да наставе да уређују латиницом, без обзира што би и даље, уз помоћ конвертора, чланци били доступни за читање на латиници, као што је уосталом, случај са сваким чланком на нашој Википедији. Дакле, нема говора о потпуном укидању латинице на српској Википедији, већ је ријеч о уједначавању садржаја и олакшавању уређивања, без употребе ових или оних скрипти. Дакле, писати ћирилицом а читати по жељи, на ћирилици или латиници. Славен Косановић {разговор} 23:07, 16. јануар 2020. (CET)

Ми сада можемо само да лицитирамо и извлачимо из контекста, пошто немамо конкретно виђење стручне и надлежне институције која се бави очувањем српског језика. Далеко од тога да је ово небитно питање. Немам намеру да се бавим борбом за људска права овде, нити је то тема, али немамо ништа написмено што би било кога спречило да пише латиницом. Па чак и уз препоруку стручног тела, чији чланови не морају да буду упознати са уређивањем Википедије, опет остаје на члановима заједнице да реше овај проблем. Ја ћу поштовати коначну одлуку заједнице, каква год била. Е сада, увек могу да се потежу приче о повреди сујете, индентитета чланака, па и угрожености нечијих права, али би требало размотрити и оправданост свих посебних случајева пре усвајања било каквих одлука. Техничка решења су некада компликована за људе који нису из струке, тако да би надаље за чланке писане латиницом свакако била неопходна додатна провера и накнадно чишћење како би се уклопили и како не би приказивали грешке, неке од горе поменутих. Под условом да не постигнемо конснзус и донесемо било какав конкретан закључак. Мада ми некако делује да би све то била привремена решења и прављење закрпа. --Lotom (разговор) 23:56, 16. јануар 2020. (CET)

Сад очекивати да ће академици српског језика овдје да се намећу и прописују рјешења није реално. Прво што то нису такви људи, друго они су своје рекли преко препорука из Правописа и ставова које промовише Матица Српска. (И они се договарају око коначних рјешења која иду у Правопис и његове рјечнике). Чак и кад су неки одговарали на питања наших корисника који су им слали имејлове, на примјер, у вези недоумица око транскрипција, њихови одговори су увијек били учтиви и у стилу препоруке, понекад и личног мишљења у одређеним случајевима који још увијек нису били на најбољи начин представљени у правописном рјечнику, али никада наметања. У нашем случају, свакако да ће бити онако како се ми овдје договоримо, ако се ишта договоримо. Све зависи од наше способности, прво, за аргуменнтовану дискусију, друго, да на крају извучемо закључке и дођемо до неког договора. --Славен Косановић {разговор} 09:15, 17. јануар 2020. (CET)

@Славен Косановић: Ма то је јасно, али би било добро питати их за став, а сигуран сам да ову расправу прати доста оних који не иначе не уређују Википедију. Да се видети и по неким коментарима. Овде је проблем и у томе што се јавља и доста оних који би одмах да пропагирају некакве личне политичке ставове, онако ратоборно, зато расправа и иде у нежељеном правцу. Ја први избегавам латиницу на овом пројекту, баш из разлога што ћирилицу сматрам првим писмом у српском језику и у већој мери делим Николин став да као пројекат имамо извесни утицај на очување писма. С друге стране ми се не свиђа ни спречавање корисника да доприносе писмом којим желе, ако већ постоји таква могућност. Али ако гледамо искључиво као техничко питање и даље остају проблеми који постоје због мешања писања и због неправилног конвертовања. Ја избегавам да дуплирам наслове, овако нешто на пример [[Most na Adi|Мост на Ади]], али онда настаје проблем непрепознатиљвости у визуелном уређивачу. Ово јесте решење које ради, али није идеално. Зато бих предност ипак дао решавању недостатака и унапређивању техничких решења, али и форсирању ћирилице, као и до сада. Можда има смисла да се ова расправа одложи на неко време, а да се види да ли и како могу да се реше проблеми које имамо. Па у зависности од тога да формирамо неки коначан исход. Вероватно нисмо ни свесни свих проблема који постоје, а с друге стране мишљења овде су подељена. Е сада, све то ће бити могуће ако се неки корисници буду појављивали и када буде требало да се ради, а не само да се паметује. У супротном, поставља се питање ко ће да одржава пројекат. --Lotom (разговор) 11:43, 17. јануар 2020. (CET)

@Lotom: Написао сам вјероватно превише коментара, али свакако не мислим да сам мјеродаван да одлучујем да ли расправу треба наставити, одложити, гласати о предложеном, или нешто четврто. То треба да одлучи већина учесника расправе, активних корисника Википедије. Али и корисници који само читају, а обично не уређују Википедију, имају право на своје мишљење, свеједно За или Против. Нисмо затворени круг ентузијаста енциклопедије. У вези упућивања питања Матици, па питајте. --Славен Косановић {разговор} 12:24, 17. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Подршка ћириличном писму! Мислим да је због млађих генерација битно да се сачува изворно писмо. Не знам чему оволика расправа о матичном писму и аутодеструкција, ко хоће латиницу нек иде на латиничне текстове. Ако не знамо да поштујемо своје, нећемо знати ни туђе. Оставите ћирилицу ту где јесте, Румуни су прво користили ћирилицу, а затим су прешли на латиницу. Не желим да учествујем у истој режији ни у ком сегменту, да не помињем регионални политички анимозитет према ћирилици. Хвала на пажњи! Vladancokic (разговор)

 Коментар: Дуго пратим расправу у вези ове теме. Мислим да је време да се изађе са конкретним предлогом да ћирилица буде основно писмо на Википедији у Србији. Отворите опцију гласања па да се ми обични википедијанци, људи из народа, изјаснимо.Gmitrovicni (разговор) 10:33, 17. јануар 2020. (CET)

Водећи рачуна о томе како је текла расправа и какве предлоге и замерке су износили сви учесници исте, потрудићу се да пре покретања гласања конкретизујемо предлоге о којима би се требало изјашњавати. Надам се да ћу стићи за дан, два да напишем неке своје предлоге --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:16, 17. јануар 2020. (CET)

НиколаБ: Треба имати у виду да за овакве промене на пројекту, сагласност мора дати барем 80 посто корисника, а колико видимо нема потребног консензуса. Много људи је против твог предлога. Постоји бојазан да изгубимо уреднике који уређују на латиници. Не сумњам у добре намере покретања, али пре свега тога и пре гласања, што би рекао наш народ, двапут мери, једном сеци. Размисли о свему, ова расправа је постала бесмислена више, треба је закључити што пре. Срдачан поздрав.--Soundwaweserb (разговор) 17:19, 17. јануар 2020. (CET)

Slažem se. --ANTI_PRO (разговор) 17:35, 17. јануар 2020. (CET)

Расправа је постала бесмислена јер ју је један уредник учинио бесмисленом, називајући неистомишљенике националистима и шовинистима, а главни аргумент ду му била његова људска права. Мош мислит. Ово је расправа у којој сви имају право да учествују у изнесу своје ставове. Дечко тражи чекјузер проверу свих налога са чијим мишљењем се не слаже, активне уреднике назива плаћеницима,али му не сметају новајлије које деле његове ставове. Гласања ће свакако бити и биће понуђено више опција. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:31, 17. јануар 2020. (CET)

@НиколаБ: Odlučio si u celoj raspravi da ne pobješ ni jedan argument koji sam izneo, ni ja ni drugi korisnici. Nego se gađaš adhominemima. O političkim govorima da ne govorim. --ANTI_PRO (разговор) 14:33, 18. јануар 2020. (CET)

A na moguće sokpapetovanje je prvo ukazala Ivana, a posle toga i ja. I veoma je providno. --ANTI_PRO (разговор) 15:06, 18. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Слажем се са предлогом. Корисник Обрадовић Горан је врло лепо објаснио да је са техничке тачке гледишта ћирилично писмо надмоћно у односу на латинично у оквиру српског језика, и да Вукова правила важе када се једино користи српска ћирилица. Непостојање диграфа у српској ћирилици је и једна од највећих предности. Имамо уникатни језички систем а ћирилично писмо је скрајнуто политичким одлукама прошлог века у сврху политичких циљева. Дошли смо до стања да се тренутно са ћирилицом одмах везује (ултра)национализам, а против тога се морамо борити. Немам ништа против остављања претварача из једног писма у друго у сврхе читања Википедије, али треба адекватно искористити предности свог изворног писма. Lockey007 (разговор) 21:26, 17. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Као и обично, савршено разумна иницијатива се претворила у Звезду и Партизан, партизане и четнике... Дајте аргументе за и против, али без острашћености и расправа да ли је старије јаје или кокошка, па да гласамо. И да се обавезено истакне и више пута нагласи да ће ова Википедија и даље моћи да се чита на оба писма и да то нико нема намеру да укине уколико прође предлог да ћирилица буде једино писмо за уређивање.

Slatibarfast (разговор) 21:40, 17. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Остављајући све остале аргументе (ваљане или не) по страни, гласам да ћирилица буде једино писмо за уређивање на основу датих аргумената који се тичу техничке надмоћи над латиницом (поново у оквиру српског језика). Ово ће довести до стандардизације шаблона, категорија и података у бази и олакшаног баратања истим подацима (пребацивање у латиницу ради читања).

Lockey007 (разговор) 23:25, 19. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Треба имати у виду да за овакве промене на пројекту, сагласност мора дати барем 80 посто корисника: Можда на гласањима. Ово је дебата (дискусија) и не гледа се број људи који су се изјаснили, већ изнети аргументи. Колико видим, @Srdjan m: поништио је аргумент о техничким проблемима, јер делује да су сви минорни и решиви. Однос 90%:10% довољан да се покаже предност ћирилице. Знатан број корисника у расправи гласао је према идеолошким ставовима, уместо износећи ваљане аргументе. Важно је напоменути и да Википедија нема стриктна правила (Википедија није бирократија), па ако би неко правило одвратило уреднике од уређивања, тек онда нема смисла дискутовати о овоме. Засад, нема консензуса о промени. Једино ако би се јавио неки чврст аргумент ЗА. — Жиле (✉) 21:57, 17. јануар 2020. (CET)

Прво, није тачно да је однос ћирилице и латинице 90:10, целокупан садржај ове википедије је доступан на оба писма. Друго, правопис овог језика и сам Одбор за стандардизацију истог су и више него јасни,ћирилица је основно и примарно писмо српског језика. И то мора да се поштује посебно када је реч о уређивању енциклопедијског садржаја,а ово јесте општа онлајн енциклопедија на српском језику. Чињеница је да је латиница помоћно писмо, али та реч помоћно не одређује колико процентуално чланака мора бити на латиници. Садржаји морају лингвистички бити једнообразни, а овако тренутно личе на мусаку и делују неозбиљно.

Треће, никоме се овде неће бранити да пише латиницом, иако ће препорука бити да се нови чланци уређују ћирилицом. Чланци би се након завршетка уређивања ботовски конвертовали на ћирилично писмо, и не видим у чему је проблем. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:31, 17. јануар 2020. (CET)

Ima problem. Odlučio si da ne dabatuješ o njima. Nego se gađaš adhominemima. Tvrdnja da nema problema je najgora drskost sa tvoje strane. --ANTI_PRO (разговор) 14:33, 18. јануар 2020. (CET)

Ма које аргументе си ти овде изнео за све ово време? Класичан дрвени филозоф који пресипа из шупљег у празног. Сваки нови пост понављаш једно те исто, ничије мишљење није вредно помена, осим твога. Сви су будале и идиоти,само си ти паметан. Изнео си свој став, ако уопште имаш став. Сад кад боље размислим, овај твој потпис у ствари идеално и описује твој карактер, вечито дижеш неке галаме, а ни сам немаш појма шта у ствари хоћеш. И остали имају право да изнесу свој став, без да их неко омаловажава због тога. И сад ти најозбиљније кажем да престанеш да прозиваш друге ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:22, 18. јануар 2020. (CET)

Закључак техничке расправе

@Srdjan m: Хвала на коментарима, освежавајуће је видети нове и конструктивне аргументе у ком год смеру, (на жалост, расправа се бесом једног корисника расточила у гомилу непријатног шума :(). Елем, одговарао си на „нерешене техничке проблеме”, али изгледа да ти је промакао мој коментар где сам навео нерешиве техничке проблеме. Ево, да поновим овде три: 1) Латинични диграфи. Софтвер не може да зна да ли латинични диграф треба да преслови у једно или два ћирилична слова. Једини начин да се ово реши је да се у софтверу наведе списак свих таквих речи. На жалост, обзиром на обилну флексију српског језика, покривање свих варијанти је прилично захтеван подухват, јер имамо падеже, родове, времена, аугментативе... и наравно комбинације свега овога. У пракси за сваку реч постоји ограничен број облика, али је број теоријских облика који би се морао ручно изанализирати врло велик (нпр. присвојни придев деминутива женског рода: инјекција -> инјекцијицино). Аутоматизовање овога не долази у обзир, верујте ми :) Са друге стране, број речи које би потпадале под ово је теоријски (не и практично наравно) неограничен (нпр. под + планина на ж: поджеговачко село). Наравно, могу се покрити најчешћи облици најчешћих речи и тиме исправити 95% случајева, а остале додавати по виђењу. Ово је најмањи проблем али је добра илустрација чињенице да постоји импеданса између српске латинице и српског језика, и кад се оригинал текста чува у латиници, увек ћеш „ићи уз длаку систему” (оно шта програмери називају code smell). 2) Римски бројеви. Транслитератор се да научити да не транслитерише бројеве као што је MXCVI, али проблем је у томе што је најчешће коришћени римски број I уједно и верујем најчешћа реч у српском језику. Тренутно се овај проблем решава ботовима који на best effort основи покушавају да оцене да ли је реч о везнику или о броју (нпр. „реченица не треба да почиње везником И”). Овакво решење је врло траљаво јер се ослања на граматичку/стилску исправност и никада не покрива све случајеве (нпр. цитирани текст који је стилски или граматички неисправан). Други начин на који ово решавамо је да избегавамо римске бројеве. Свако ко је икада покушао да користи конвертор ће се сложити да овај проблем већ није занемарљив, јер је мало ствари које могу да наруше кредибилитет енциклопедије и „покваре угођај” читања као кад се у тексту наиђе на Елизабету И. 3) Тагови за транслитерацију. Тј. одсуство истих. На већини места где тагови треба да постоје (сви карактери које не треба транслитерисати), они једноставно не постоје јер уредници или не знају за њих или их мрзи да их додају. Последица недостатка тагова је та да ће онај ко чита конвертован текст добити „оно шта програмери називају цоде смелл”. Сад, ово је врло мали проблем за оне који читају латиницу јер је у огромној већини случајева (~99%?) страни текст латиничан. Они који желе да читају текст ћирилицом (ја сам један од њих) немају среће, јер ће свако мало да налете на неку гадост типа Тхрее хилл. Више пута сам укључивао конвертор, и сваки пут сам га гасио после пар минута. Овај проблем технички није могуће решити јер ако је текст латиничан, страни сегмент није могуће аутоматски препознати (осим случајева који имају карактере који не постоје у српској латиници).

Технички посматрано, српска Википедија је база података која садржи неструктурисани текст на српском језику који се приказује на ћирилици и латиници. Уколико дате било ком инжењеру да дизајнира софтвер такве намене, сваки инжењер ће вам рећи да текст у бази треба да се похрањује ћирилицом (ако занемаримо потрошњу меморије, што нама тренутно није релевантно). Будите сигурни у то. Уколико нађете програмера који ће чувати текст у латиници, нашли сте неспособног програмера.

Мислим да то закључује технички аспект ове приче. То је управо оно о чему овај предлог расправља. У ком писму ћемо похрањивати текст у бази података. Технички посматрано, чланци би требало да буду ћирилични и да се конвертују у латиницу по потреби, ту не сме да буде спора.

Остају још два аспекта, политички и кориснички. У политички аспект не бих залазио јер је већ све речено у оба смера и табори се очигледно не слажу. Само бих рекао да се политичком аспекту придаје превелика пажња и да токсичност у тој димензији расправе загађује друга два, важнија, аспекта расправе (политички и кориснички).

Што се тиче корисничког аспекта (којим писмом и како ће корисници уређивати Википедију), он је најосетљивији и верујем да чини људе најузрујанијим. Са текућим предлогом промене политике се суштински ништа неће променити. Корисници ће и даље моћи да пишу чланке латиницом, а неко ће накнадно (полуаутоматски) пресловити те чланке. И до сада је важило да се у постојећем чланку измене морају вршити затеченим писмом, тако да су „латиничари” и овако у 90% чланака уређивали ћирилицом. Једина промена је што ће се тај проценат повећати. Међутим, ја бих ту евентуално предложио додатни компромис, и дозволио бих да се веће измене (додавање једног или више пасуса) у постојећим чланцима додају латиницом, а да се патролери обавежу да то испеглају што пре.

Да сумирам. Технички би усвајање овог предлога било дефинитивно унапређење, јер би многе компликације нестале, а конвертер би коначно постао употребљив за оба писма (тренутно је употребљив за латиницу а не и за ћирилицу!). Политички аргументи у оба смера су прилично слаби (и окрећу се око тога шта значи то што Правопис „фаворизује” ћирилицу), и не треба да воде вашу одлуку при гласању. Са корисничке стране се суштински ништа неће променити, и молиио бих све да престану да шире FUD. Неће нико брисати преусмерења, неће се људи прогањати са пројекта, нећемо постати хр.вики. Знам да сам написао пуно текста, али се надам да ће сви којима је стало до ове расправе прочитати све шта сам написао, и хладне главе размотрити аргументе. И још једном, молим вас, немојте да ширите панику и да успаљујете тензије, нема потребе за тиме. Хвала. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:35, 18. јануар 2020. (CET)

Не бих рекао да то није рјешиво. Што се тиче првог примјера, већ сам написао да постоји синтакса која се може користити и за наслове, а и за ријечи у тексту (примјер рада и код доступни су овдје). Будући да је број таквих ријечи минискулан кад се погледа читав лексикон српског и будући да се такве ријечи појављују само у одређеним областима, вјерујем да се већина корисника који су досада писали латиницом нису ни сусрели с тим нити да ће, а и ако се сусретну, није тешко додати одговарајући код у текст. Слична ситуација је и с римским бројевима. Довољно их је обмотати знаковима за спречавање пресловљавања (-{I, XIV}- и сл.) и проблем је ријешен. Ово је чак и далеко једноставније од првог примјера. А кад је ријеч о некориштењу ознака LanguageConverter-а, могуће је истаћи у добродошлици корисницима да то требају да раде ако ће писати латиницом. Што се инжињера тиче, нико се досад није жалио да је било шта нерјешиво због тога што користимо оба писма. С тим на уму, сматрам да је прича о техничким проблемима неоснована да се корисницима забрани уређивање на једном од писама српског. – Srdjan m (разговор) 10:05, 18. јануар 2020. (CET)

Ух. Бојим се да ме ниси добро разумео. Све шта сам горе написао подразумева реалне услове, а реални услови су да људи не додају тагове. Не знају где треба да их додају и нису довољно стручни да их исправно додају. Ни ти ниси довољно стручан да их исправно додаш. Управо у примеру горе си направио врло грубу грешку. Никако -{I, XIV}-, јер ће неко заменити запету везником (неће уочити, неће знати, неће пажљиво испрограмирати бота) и добио си ово -{I и XIV}-. Тако не може. „Истаћи ћемо људима у добродошлици да воде рачуна” није решење. За неинжењере, то је као да сам ја испројектовао кућу и поставио кутију за осигураче, а ти кажеш „ма не требају нам осигурачи, ставићемо на улазна врата налепницу где ће да пише колико оптерећење утикачи могу да поднесу”. И онда инсистираш да је твој пројекат подједнако добар као мој. То је апсурдно. Кад су овако базичне техничке ствари у питању ту нема различитих мишљења и „слажемо се да се не слажемо”. На Википедији нико не зна да си пас, али завршио сам врло озбиљне школе и појео сам пуно хлеба пројектујући врло озбиљне системе и знам шта причам. Оно шта сам горе написао морају да буду довољни аргументи. Кад кажем морају мислим да ко не разуме очигледност тих аргумената тај по дефиницији није квалификован да учествује у расправи. Гарантујем то својом радном књижицом. Ако познајеш неког школованог и искусног софтвер инжењера (не желим да звучи као ад хоминем, али из начина на који се не разумемо претпостављам да ниси програмер), дај му да прочита шта сам горе написао, рећи ће ти исто. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:33, 18. јануар 2020. (CET)

Прво, нисам никакву грешку направио, већ сам дао примјер. Дакле, ако неко убаци везник „и”, треба римске бројеве раздвојити тако да ће код изгледати -{I}- и -{XIV}-. И то је веома тешко документовати. Твоја аналогија није баш тачна. Тачнија би била: то је као да ја имам кућу која већином ради како треба, али укишњава око прозора у једној простори и моје је рјешење да замијеним прозоре и/или дорадим зид, а твоја да скинеш све прозоре из свих просторија и забетонираш зидове. Узгред, нисам те видио да си доприносио у овим областима нити на Фабрикатору, а ни на Gerrit-у. Да јеси и да си утврдио с другим програмерима који раде на овим стварима да нема другог рјешења осим забране писања латиницом, онда би твој аргумент бити ваљан, али будући да ниси и да нико од „школованих и искусних” софтверских програмера није тако рекао, и даље остајем при мишљењу да нема оправдања за ово с техничке перспективе. То је од мене то и на ово ћу се позвати кад (и ако) буде гласања. – Srdjan m (разговор) 16:02, 18. јануар 2020. (CET)

@Ivan VA: Вјероватно ћемо се сложити и да Срби и Хрвати говоре истим језиком, ма како га називали. Ћирилица јесте у опасности и она се одржава добрим дијелом захваљујући и тензијама између ова два народа, гдје се иста представља као „једино право” српско писмо. Оног часа кад тензије спласну, економија ће да ради своје, језичке разлике ће се умногоме истопити, а једно писмо ће надвладати над другим. И све у име заједничког тржишта... прича из економије ће се брзо пренијети на културу, науку... и на крају на википедију. Наравно, Балкан је тешко замислити без тензија, али овакав слијед догађаја је природан и ћирилица јесте у великој опасности.

Међутим, култура се брани стваралаштвом, а не забранама! И мене радује чињеница да је ср. википедија допринијела јачању ћирилице на интернету. Без ћирилице нема нашег културног идентитета и ми ћирилицу морамо јачати. АЛИ, то не значи да се требамо одрицати и прогонити латиницу. Поразна је чињеница да се у неким књижевним круговима, већ одавно, цјелокупно СХ стваралаштво на латиници класификује као хрватска књижевност. То такође не смијемо допустити! Такође, није лијепо од предлагача ових измјена, да за уреднике који доприносе на латиници, каже да нису добродошли овдје. Добро је што се касније сам кориговао око будућих латиничних чланака, и добро је што ће уз помоћ бота и тај проблем бити ријешен. Овим, мислим да смо ближе постизању консензуса око рјешавања свеобухватног проблема! Радован ⁂ 15:26, 18. јануар 2020. (CET)

@CarRadovan: Bojim se da razlozi zašto ćirilica nestaje (a čitao sam ponešto o tome), nisu tako jasno povezani sa politikom, nego su više antropološke prirode. Jednostavno, u ljudskoj je prirodi da pojednostavljuju stvari i da teže komforu (tehnička revolucija zadnjih 200 godina se svodi uglavnom na to, od mobilnog telefona pa nadalje). Isto je i sa pismom. Da je u ljudskoj prirodi praktičnije da se koriste dva pisma, sve nacije na ovom svetu bi imala 2. A ne jedno. I to je istorijska istina. Digrafija u Srba nije nastala jer smo mi demokratičniji, pametniji, civilizacijski potkovaniji pa nam treba 2 pisma da iskazujemo svoju civilizaciju, od drugih naroda. Mnogo se tu može debatovati. Al je negde suština da ljudima u praktičnom životu ne treba 2 pisma i da je to iz različitih razloga (uglavnom tehnološke prirode) latinica koja je uzela primat u srpskom. Neće ljudi ostati nepismeni na ćrilicu, jer se uči u prvom osnovne, ali preti da nestane iz upotrebe osim u par džepova u društvu. I iz tog uvida proizilaze sve ove odluke i stavovi SANU i Matice da je ona prvo i da treba da se favorizuje. I kao što si i sam primetio, tu se ide do svakakvih krajnosti (isključivanje svog latiničnog nasleđa iz srpskog i upisivanje u hrvatski kanon). Al to je debata koja je pitanje jedne široke politike u društvu. Šta će biti i kako sa ćirilicom u budućnosti.

Glede ovog projekta, mi smo ispunili preporuke SANU i Matice. Ćirilica je favorizovana na sr.viki. 90% sadržaja i softver su na ćirilici. To je definicija favorizacije (čak i jače od toga, jer 90% nije favorit, nego dominant. I nemam ništa protiv). Ovo što se traži ovim predlogom je monopolizacija. Da se sr.viki svede na jedno pismo, a u ime „čišćenja latinice” da se sprovode sankcije i zabrane. A u odlukama SANU i Matice nigde nema uporišta za ovaj predlog. Tamo niko ne govori o monopolizaciji. To je izmišljotina ovdašnjeg predlagača kad se poziva na Maticu i SANU. I nadalje, kako sam stavio u izvorima Klajna i drugih, oni eksplicitno navode da se protive svakoj politici koja vodi zabrani nečega. Klajn govori o dokidanju demokratije i kršenju ljudskih prava. Dakle, on kao trenutno glavni čovek Odbora za standardizaciju na kog se Nikola kvazipoziva, kaže da je protiv bilokakvih zabrana. I ja sam protiv toga. Iz istih razloga. Zato ovaj predlog treba odbaciti. Dobro smo mi utvrdili jezičku politiku na ovom projektu i dobro je išlo do sad. Nema potrebe bilo šta da se menja, osim tih tehničkih korekcija, koje su programerski fah. --ANTI_PRO (разговор) 14:07, 19. јануар 2020. (CET)

Озбиљна научна литература, уџбеници, енциклопедије итд не могу да се пишу једним језиком на два писма, не може се шарати (што ми сада радимо) јер то делује неозбиљно и неписмено. Колега филозоф упорно гура главу у зид и као мантру понавља неке проценте и некакво фаворизовање. Нема фаворизовања и процената у лингвистици. Правопис овог језика је и више него прецизан по овом питању, и нема ту шта да се расправља. Ћирилица је основно писмо и то значи да сви чланци морају бити на ћирилици, а ако је латиница секундарно (помоћно) писмо, онда и сви чланци морају бити доступни на њему. А то се постиже управо конвертором који имамо. Означавање ћирилице као примарног писма ГИП-а апсолутно не означава забрану латинице и кориштења истог писма на овом језичком пројекту. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:16, 19. јануар 2020. (CET)

Шта измишљаш мајке ти. И престани да вређаш. Ја тебе не вређам. Ти вређаш, јер у недсотатку аргумената и извора крећеш са личним нападима. А први си ту да осудиш кад видиш да то други раде. Друго, збиљна научна литература, уџбеници, енциклопедије итд не могу да се пишу једним језиком на два писма, не може се шарати. Ово под 1 није тачно. Јер сам читао крш научних зборника који су били ћирилично-латинично писани. У зависности за које се писмо аутор одлучио. Друго нико овде ништа „не шара”, како суфлираш. Јер је шарање кршење правописа. А овде се правопис стриктно спроводи и каже се: ако је чланак и наслов на ћирилици, то је једино писмо. Нађи овде иједан озбиљан, сређен чланак где се „шара”. Дакле ово је некаква твоја инстант-за размутити измишљотина. Треће, тумачиш правопис како нико није последњих 15 година овде. Замисли дошао Никола после 15 година ср.вики да нам каже да смо сви били у заблуди и да он зна шта правопис каже. А не рецимо људи који то 1000 пута боље познају од тебе: као својевремено Злаја, Јагода и други. Или нико никад у српској јавности од лингвиста, а Клајн је писао (можда и даље пише) недељне колумне у НИН-у о свему и свачему, далеко не битнијем од википедије, нико није написао у јавности реч како се овде гледе писма крши српски правопис. Ти си једини за 15 година који је ово рекао. Дакле, није истина. Говориш неистину да се овде крши правопис. Ствар је јасна. Став САНУ и Матице је овде испоштован (иако то није била интенција људи који су креирали ср.вики), све остало иде у забрану и полицијске часове, а против тога је Клајн и сви остали. Енде. --ANTI_PRO (разговор) 15:53, 19. јануар 2020. (CET)

С тобом је заиста бесмислено расправљати о било чему --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:15, 19. јануар 2020. (CET)

Predlog za razmišljanje

 Коментар: Predlažem sledeće kompromisno rešenje:

• 1. Svaki novi članak prati preporuka za pisanje na ćirilici (po uzoru na nemešanje dva izgovora)
• 2. Svakom registrovanom korisniku se pošalje poruka sa molbom da se izjasni da li prihvata ili ne da njegovi/njeni članci napisani na latinici budu prenapisani ćirilicom
• 3. Konvertor za pretvaranje ćiriličnog u latinično pismo istaći drugom bojom (ukoliko je tehnički moguće)– Dzombijaner (разговор) 19:54, 18. јануар 2020. (CET)

Мислим да је кроз целу расправу постало јасно да друга страна нема аргументе за овај тип интервенције, како се у почетку чинило. Нити да постоји консензус да се ишта мења. Мислим да ће једини полод ове расправе бити техничко унапређење о којима је Срђан говорио. Дакле, у том правцу. --ANTI_PRO (разговор) 02:48, 19. јануар 2020. (CET)

Какво техничко унапријеђење, ко ће пролазити кроз све те чланке. Па да се ради и ботом, то су такве ствари да се не могу радити скроз аутоматски, већ треба надгледати. (Ништа није предложео у вези технике што већ није било познато.) Сад их има преко 60.000 а док се провјери 10.000 биће још 30.000 нових. Питање је и ко би се прихватио тог тако обимног посла. Већина корисника се и не разумије у те ствари и уколико би имали воље и жеље. Велики број шаблона није ни преведен са енглеског, многи немају никаква упутства – нису пребачена ни она са енглеске вики, и сад одједном ће да се појави нека војска корисника која ће то све магично да ријеше само да се заврши расрпава. --Славен Косановић {разговор} 11:30, 19. јануар 2020. (CET)

Славене, морам да те допуним, није довољно проћи кроз латиничне чланке, тагови за транслитерацију подједнако недостају и у ћириличним чланцима. Да би конвертор за ћирилицу био употребљив, морали би се исправити сви чланци, се никада неће догодити. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:08, 19. јануар 2020. (CET)

Горане, не стижем све у сваком коментару поменути... Колико се само заблуда провлачи кроз коментаре, требало би сваки коментар/одговор у есеј претворити... Немогуће, као што је немогуће то што помињеш. Славен Косановић {разговор} 16:57, 19. јануар 2020. (CET)

Мене само занима како би тај неки извјесни магични бот који је предложен током расправе магично знао шта треба претворити у ћирилицу, а шта оставити да пише латиницом кад нема знакова за спречавање транслитерације? Исти клинац, друго паковање, дјечаци: знакови ће се требати додавати овако или онако. Само још једна ствар која показује да овај приједлог нема везе с техником. — Srdjan m (разговор) 17:19, 19. јануар 2020. (CET)

Зато и треба прећи на писање/уређивање ћирилицом, а читање по жељи, јер овај конвертор није направљен да пресловљава из латинице у ћирилицу, него обратно, тако да је пресловљавање чланака у ћирилицу за читање, пуно грешака. Проблеми су се почели јављати када смо почели са чланцима, категоријама, шаблонима и сл., латинцом. То јесте једна од главних и најбитнијих техничких замјерки. Славен Косановић {разговор} 18:00, 19. јануар 2020. (CET)

Супер Срђане, дакле коначно смо on the same page. То је оно шта сам све време покушавао да објасним, и поента коју Славен и ја овде правимо. Аутоматизацијом се не може решити проблем, чувањем текста у бази ћирилицом може, тј. тако се решавају практично сви технички проблеми (а не уводи се ниједан нови). -- Обрадовић Горан (разговор) 18:16, 19. јануар 2020. (CET)

А, изгледа да нисте баш разумјели моју поенту. Овај такозвани „проблем” (који заправо није технички, него људски, тј. то што људи не додају те ознаке) једино се ефикасно може ријешити потпуним онемогућавањем језичког конвертора, јер је сређивање чланака у виду додавања ознака за спречавање пресловљавања неизбјежно било да остане статус кво или да се морају додавати ствари за неког евентуалног бота. — Srdjan m (разговор) 19:38, 19. јануар 2020. (CET)

У тренутној поставци неко мора да прође кроз 600.000 чланака (и ћириличних и латиничних) и да их исправља ручно, и да све нове чланке исправља како се појављују, што се сви слажемо да је неизводљиво. У предложеној поставци неко треба да прође кроз ~60.000 латиничних чланака и да их преслови у ћирилицу, и да пресловљава додатни мали број нових латиничних чланака који се евтл. буду појављивали. Кроз ћириличне чланке у том случају не треба да се пролази јер ако су у бази ћирилични текстови, конвертер се не користи за ћирилицу, већ само за латиницу, где већ ради. То је изводљиво. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:53, 19. јануар 2020. (CET)

СТАНКЕ: САМО ЋИРИЛИЦА ЈЕ ТОТАЛНА ГЛУПОСТ-ОГРАНИЧАВА ТЕ.НЕКА ПИШЕ КО КАКО ХОЋЕ. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Stankekamera (разговор • доприноси) | 19. јануар 2020. у 13:16

Предлози за гласање

На основу ове расправе покушаћу да издвојим неколико предлога о којима би се касније гласало, а који би требало да следе ставове изнете током расправе. Ови предлози наравно нису коначни и свако од уредника има право да их коментарише, предлаже побољшања, изнесе мане и слично.

1. У складу са Правописом српског језика и ставом одбора за стандардизацију српског језика, ћирилично писмо је примарно писмо код уређивања чланака у главном именском простору Википедије на српском језику. То значи и да целокупан интерфејс мора бити исаписан на ћириличном писму (то је и сада случај, али чисто да не буде забуне).
2. Латиница и даље остаје помоћно писмо, а преко конвертора википедија на српском језику би и даље имала диграфски карактер у читалачком моду, сви чланци су доступни за читање на оба писма.
3. Уредницима који желе да креирају чланке на латиничном писму, то и даље остаје омогућено, али под напоменом да ће чланци писани латиницом након завршетка њиховог креирања (након рецимо уклањања шаблона рут, или одређеног временског периода од настанка чланка) ботом бити конвертовани на ћирилично писмо. На овај начин се омогућава уредницима који желе да пишу на латиници да то и даље чине, док би се конверзијом на ћирилицу испоштовала правила званичног правописа и постигла графичка једнообразност ове википедије.

Да би се избегло спамовање и гласање по наруџби за било коју верзију, потенцијални гласачи би морали имати најмање 500 (или чак 1000 измена) у ГИП-у у тренутку покретања гласања. Минималан број позитивних гласова би морао бити 75 % или 80 %, како се већ договоримо. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:47, 19. јануар 2020. (CET)

Веома мањкав предлог. Ово да се избаци, јер се о овоме не расправља: У складу са Правописом српског језика и ставом одбора за стандардизацију српског језика, ћирилично писмо је примарно писмо код уређивања чланака у главном именском простору Википедије на српском језику. То значи и да целокупан интерфејс мора бити исаписан на ћириличном писму (то је и сада случај, али чисто да не буде забуне).

Надаље, корисник на наводи примере како планира да санкционише кршења из ставке 3. То следи из тачака 2 и 3. Латиница се укида администраторским декретом као приватно писмо уређивања, и заводи се ћирилична полиција. Терају се корисници који не пристају да њихови чланци буду на латиници. Ја се први јављам да ме Никола прогони ако се ово изгласа јер ћу намерно ићи за ботом и ревертовати конверзију на латиници. Мој чланак написан на латиници ће остати на латиници. Желим да знам каква ме санкција чека за такво понашање. Предлагач то није овде изнео стога је правило недостатно, отвара могућност администарторске злоупотребе јер није дефинисана санкција и у пракси је не проведиво , или је спроведиво само кроз администарторски терор. О томе свакако Никола може да поразговара са Кубуром, јер је више пута учествовао у дискусијама на хр.вики. Посебно овим језичког типа. Можда и већ зна како се то ради. Па да не остане не доречен. --ANTI_PRO (разговор) 16:02, 19. јануар 2020. (CET)

Колико човек понавља претњу како се ето он тера овим предлогом тера са Википедије (што је којештарија, кога би овај предлог отерао са Википедије, боље да на њој и не буде, заиста), помислиће читалац да се ради о кориснику чији је стварни допринос на Википедији упоредив са његовим учешћем у овој расправи :D -- Обрадовић Горан (разговор) 16:14, 19. јануар 2020. (CET)

@Обрадовић Горан: Predlog je nedostatan jer nema proviziju sankcije. Kao i svaki zakon, bez sankcije nije zakon. Kad Skupština glasa za zakon o smanjenju praga alkohola u krvi kod vozača, onda navede šta sledi ako se novi zakon krši. Predlagač nije u svom predlogu novog pravila (zakona) naveo šta se dešava u slučaju kršenja zakona.

кога би овај предлог отерао са Википедије, боље да на њој и не буде, заиста). Evo ga. Tako je. Bolje da nas koji smo protiv toga, a ima nas bar 10ak u raspravi, ovde nema. Pogodio si u sridu.

помислиће читалац да се ради о кориснику чији је стварни допринос на Википедији упоредив са његовим учешћем у овој расправи.. ovakve uvrede neću ni da komentarišem. Svi imamu moje doprinose na uvid, pa neka čitaju ako ih interesuje. --ANTI_PRO (разговор) 16:29, 19. јануар 2020. (CET)

Не видим проблем. Уколико нема прописане санкције онда санкција не постоји, зар то није позитивно за тебе? Нико те неће моћи блокирати због кршења тих правила.

У праву си јесам боцнуо мало, и није коректно. Ја се због тога извињавам. Штавише, драго ми је да си променио став и да сад прихваташ да сви корисници имају право да учествују у расправи, чак и ако су у претходном периоду били неактивни, пошто си претходно ти сам протестовао због тога што се јављају неки корисници који су мање активни од тебе :)

Елем, обзиром да си овде убедљиво најгласнији и да стално понављаш да те боли то што нећеш више моћи да пишеш латиницом, јел може овако... Ти уређуј чланке (небитно да ли су ћирилични или латинични) било којим писмом (ћирилица, латиница, грчки, хебрејски, арапски, само немој далекоисточне плс), а ја обећавам да ћу да идем за тобом и да пеглам све твоје измене, колико год да их направиш! Ето, решен проблем. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:44, 19. јануар 2020. (CET)

@Обрадовић Горан: Био сам скренуо пажњу на корисника са не више од 100 или 500 измена, који су се активирали у овој расправи после 10 година. То се види по њиховим доприносима. Лако провериво. И за то држим да јесу сокпапети. Не, него је једном кориснику задњи допринос био пре равно 10 година, од њих 50 колико их има, и сад се ето после 10 година активирао да учествује у расправи. Ма ајде, и теби је то сумњиво. Гледе меритума, не мораш да идеш замном из било ког разлога и шта чистиш замном. Само да се не усвоји ова бедастоћа и целе фрке неће ни бити. А ја спремам чланак од најмање, брат брату 400 референци, и то пази — латиници и ијекавици. Најнезаступљенијој комбинацији овде. Да инаугуришем латиницу Николи уз нос, са највећим хоум-мејд чланком (не ен.вики преводом) на ср.вики, и то баш на латиници ће бити. --ANTI_PRO (разговор) 18:44, 19. јануар 2020. (CET)

Да инаугуришеш латиницу мени уз нос? Хаха, једина особа која има већи его од тебе је Јелена карлеуша која је себи увртела у главу да зна да пева. То што си ти себи увртео у главу неке ствари је већ твој проблем, не мој. Због чега би мене вређала латиница, на друштвеним мрежама је користим много више него ћирилицу, то знају многи овде. Али ово није друштвена мрежа, али то да ти објашњавам је бесмислено. Ево и ја сам написао чланак о Естонији исте „кубикаже”, убедљиво највећи чланак о тој земљи у конкуренцији свих осталих википедија, а доступна ми је била литература величине кутије шибица на српском језику, литературу ископавао по нету, успут урадио и преко хиљаду транскрипција са естонског на српски језик, и то све на ћирилици, и без копи-пејстовања (које ти обимно користиш кад користиш литературу). А то сам написао јер ме тема занимала, не да бих је било коме „натакињао на нос” како ти то кажеш колега филозофе. Ја овде пишем чланке о спортистима са Косова, певачима и пливачима из Хрватске, о ЛГБТ темама па ме вређа латиница хехе. И још сам националиста хаха. Занимљива је ова твоја хистерија, признајем, иако стварно знаш бити напоран. Али добро, свакоме своје. И узгред, ти рече да је твој матерњи језик српскохрватски, па ако може питање везано за тај језички пројекат, када мислите да инсталирате латинично-ћирилични конвертор тамо, не верујем да ће представљати проблем да тих 3−4 процента ћириличних чланака тамо пребаците на латиницу, зарад равноправности и људских права тамо --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:03, 20. јануар 2020. (CET)

Постоје правила гласања која постављају консензус најмање на 70% и прописују услове под којима се може гласати (а нису нимало либерални). Никада није било неких проблема у њиховој примјени. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:02, 19. јануар 2020. (CET) с. р.

@Жељко Тодоровић: Ako se glasalo o recimo pravilima koji korisnici mogu glasati, znalo se kako izgleda predlog. Ako se glasalo o promeni politike blokiranja, zanlo se za koliko i kako se menjaju kazne blokiranja.

Predlagač namerno ostavlja kršenje ovog pravila u tajnosti. I baca veo tajnosti na to kako će se ovo sprovoditi. Jer se u toj tajnovitosti krije tamna strana cele ove priče: da će se terati korisnici koji neće ovo da prihvate. Da je ovo teroristički predlog par ekselans. Tako ga ja osećam. Nije čudo što Klajn i svi školovani srbisti nikad u javnu raspravu u Srbiji i RS nisu uputili predlog da se ljudi sankcionišu zbog upotrebe pisma, a u svrhu očuvanja ćirilice. Jer bez pendreka to ne ide. A za raziliku od ovog Nikole, oni dovoljno poštuju drugi i demokratični su da vide gde ide politika pendreka. --ANTI_PRO (разговор) 16:12, 19. јануар 2020. (CET)

Прво, ја за тебе нисам овај.

Друго: Мој чланак написан на латиници ће остати на латиници — на Википедији нема личне својине, па према томе нема мојих и твојих чланака

Треће: јер ћу намерно ићи за ботом и ревертовати конверзију на латиници — правила о ратовима изменама су и више него јасна. Као и санкције у вези са кршењем истих.

И четврто, заиста постајеш напоран, класичан старлетанско-фолклорско-таблоидни трол. То што си ти против има да се гледа као Свето писмо, а стави оних који су за је крајње небитан --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:41, 19. јануар 2020. (CET)

Значи, да буде свима јасно шта је санкција за овај предлог. Прво иде блок од 24 сата, па 3 дана, па 3 месеца, па бесконачно. Никола ће нас који нећемо да се гурамо у његове идеолошке измишљотине и да будемо део његових глупости да блокира на бесконачно. А од предусетљивих и симпатизерски спрам корисника настројених администартора ове википедије, овим предлогом, захтева да буду ћирилична милиција. Они ће да нас гањају јер ми се овим правилом брани латиница. Играћемо се полицајаца и лопова. А овај пројекат ће дефинитовно бити претворен у банана пројекат ала хр.вики. --ANTI_PRO (разговор) 18:19, 19. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Уставом је предвиђено да су ћирилица и латиница равноправни, не видим зашто би ми то мењали. Видим да предлагач свакоме ко се не слаже са њим безобразно одговара. Ја нисам да се ово усвоји, не треба ограничавати писмо којим ће неком да доприноси на Википедији. На самом старту сам лепо рекао да ме плаши овај предлог, али добио сам да измишљам. Апсолутно сам против овога. Толико! --Zoranzoki21 (разговор) 22:30, 19. јануар 2020. (CET)

А коме сам ја то безобразно одговорио, а да се не слажем са његовим мишљењем? Изузетак је Иван који је кренуо да хистерише од старта, и већ у првој реченици ме је назвао плаћеником, шовинистом, националистом, и то не само мене. Нешто не видим да ти је као администратору то засметало, па да си дошао и рекао, ејјј брате чекај мало, спусту лопту. Он дође и ладно напише да га баш брига за то шта ће заједница одлучити, и да ће да ради по свом па макар сви поцркали, и ти ништа. Браво. Али сте зато Обсусера одстрелили из прве, ко младог фазана у густишу. Горан је у досадашњој расправи изнео убедљиво најјаче аргументе у корист овога, Срђан са друге стране прилично озбиљне аргументе зашто не би требало да буде тако, иако није успео да побије Горанове тврдње. Добар део вас се договара на дискорду о многим стварима, вероватно и сада о овоме, доносите одлуке тамо и спроводите их овде без да икога питате и обавестите, па се не диже џева око тога. И ја сам о овоме причао мало са другим уредницима посредством других средстава комуникације и зато и јесте покренута расправа о свему, да се види шта мисле други људи овде. Ово је превасходно требало да буде дебата и сврсисходна дискусија, док је један човек својим хистерисањем није претворио у лични обрачун. Јел ти мислиш да сам ја идиот па да не видим да покушава свим средствима да ме испровоцира, па да га блокирам, па да се онда дигне кука и мотика која ће њега да прогласи праведником пред Богом, а мени да се натакну Хитлерови брчићи. Твој став је да на Википедији на српском језику треба да се пише како коме падне на памет, океј, твој став. Не треба никога ограничавати. Поштујем. А што се ти онда самоограничи када си ономад прешао на хрватску википедију па преко ноћи парадајз претворио у рајчицу? Ајд мало да не будемо лицемери. И на крају, погледај моју и његову главну страну, па закључи ко је идеолошки настројен у овој расправи.

Овај корисник сматра да је требало да бошњачки, хрватски, српски и црногорски буду варијетети једног језика (што је етнократија спречила и спречава).

Да ли ја коме је на главној страни хокејашки пиктограм или колега АнтиПротивни који на својој страници има ову корисничку кутијицу ←. И узгред, предложи нешто и ти, реци шта није добро, а шта је добро. Па леба ти, ваљда је неко написао нешто корисно ту, ако сам ја већ весели диктатор --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:35, 20. јануар 2020. (CET)

И још једна дигресија, иако Устав било које земље нема везе са Википедијом, да те подсетим (а то си бар могао лако да пронађеш) — Први део, члан 10 у вези са језиком и писмом: У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава. Лаку и пријатну ноћ --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:41, 20. јануар 2020. (CET)

Ево један добар чланак на тему. За рамишљање пред спавање... :) Синиша Стефановић: О ћирилици Славен Косановић {разговор} 00:57, 20. јануар 2020. (CET)

Штета што ће га мало ко прочитати. А и где су ту људска права --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:29, 20. јануар 2020. (CET)

То о „љуцким правима” је нова мантра из ЕУ, како каже и Стефановић у чланку. Али то нема везе са језиком, већ да се Срби држе у стању „клиничке коме” и да им се дрма идентетет нон-стоп у име „демокрације” и глобалног тржишта, гдје је за Балканце резервисан незавидан положај. А ми још и са два писма у пракси... Људи не схватају да је ова тема (сад говорим независно од Википедије) битна и за њихов економски положај у скоријој будућности. Јер ко себе и своју културу не цијени, ни други неће. Фиренца се крајем средњег вијека одбранила од моћног Војводства Милана, које је војно покорило пола Италије, понајвише захваљујући вјери Фиренчана у своју културну и моралну надмоћ, која је, на крају, резултовала ренесансом у читавој Италији и касније Европи. Данашње моћне европске државе нису јаке само због финансијког капитала. Мада, ово су сад већ тешке теме за ову дискусију и сасвим оф-топик... Игноришите написано... :) Славен Косановић {разговор} 01:48, 20. јануар 2020. (CET)

Lažeš da sam te tokom ove raspravi i jednom uvredio. U nedostatku argumenata si ili ignorisao, ili selektivno izvalčio one koje ti odgovaraju, ili se pretvorio u žrtvenog jarca od mojih navodnih ad hominem napada, ili mene lično vređao. Ni jednom te nisam uvredio. Nadalje, moji politički stavovi su moji privatni stavovi, kao što je i to moja stranica (iako je svako vidi). Al ja valstite svetonazore, za razliku od tebe, ovde nisam gurao (osim u par momenata kada sam sebi dozvolio da napišem kako mi se lično dojmi ovaj predlog zakona). Za svaku svoju tvrdnju sam izeno referencu. Al tebe Klajn ne interesuje, jer duboko u sebni znaš da ova rasprava i nije naučna nego politička. Zato su ti lični napadi, diskreditacije i prozivanja jedino ostali. --ANTI_PRO (разговор) 01:51, 20. јануар 2020. (CET)

Inače, za informiranost zajednice, ja ovo pitanje o kom raspravljamo uopšte nisam postavljao na Diskordu. Svako može da pročita na zvaničnim kanalima, jer je zapamćeno. Bio sam samo pitao na brbljištu istog dana kad sam video ovaj predlog i tu razmenio par reči sa aktivnim korisnicima. Od tad se tamo uopšte nisam obraćao glede ove teme. Osim noćas kad me je Aca pitao kako ide debata ovde (vidi se na brbljištu). Čisto da referiše, apropo argumenta zavera iza leđa, baba tračara i kuvanje planova. --ANTI_PRO (разговор) 01:57, 20. јануар 2020. (CET)

I treće, ja sam bio protiv blokiranja Obsusera. I zalažem se za njegovu deblokadu. A inače fino sarađujemo van sr.viki. Tako da, ako je ovo prilika da se tematizuje i Obsuser, rado. Bio je dovoljno blokiran, skinite mu blokadu. --ANTI_PRO (разговор) 02:10, 20. јануар 2020. (CET)

Još jednom za korisnike, da vidimo kako Nikola izvrće Pravopis Matice srpske:

„ Основ савремене европске писмености чине три писма - грчко, лаiliuнско или лаiliuнuчко (латиница) и ћuрuлско или ћuрuлuчко (ћирилица). Ћирилица је, по важности, прво и ОСНОВНО српско писмо, од седамдесетих година хх века запостављена, маргинализована и запуштена, од потискивања у службеној и јавној употреби до уметничке стагнације. Она у српској традицији има и неспорну симболичку функцију и зато је оправдана њена фаворизација у службеној, јавној, просветној и културној делатности.· Новији културноисторијски И политички развој, везан пре свега за скоро једноиповековно српско-хрватско језичко заједништво (седамдесетак година и државно), из којег је настало богато српско наслеђе писано односно штампано латиницом (наравно, делом и старије од тог периода), потом савремене потребе културе и науке и комуникације (с доминацијом латиничких култура) - учинили су да сигурно владање латиницом и у писању српским језиком постане наша свакодневна потреба. Такав, истина редак, суживот двају писама, за нас с једино прихватљивим редоследом савладавања и приоритетом употребе - ћuрuлuца uа лаiliuнuца, верујемо, не може бити штетан по српску културу све дотле док ћирилица не би заиста била егзистенцијално угрожена. P10, str 15 ”

Ko ovde veruje da je ćirilica na sr.viki egzistencijalno ugrožena??? To ni predlagač u svom predlogu nije tvrdio. Dakle, ova intervencija nema uporušta u Pravopisu Matice srpske. --ANTI_PRO (разговор) 01:33, 20. јануар 2020. (CET)

Наравно, добих скроз очекиван одговор од Николе. Од речи до речи. Википедија на хрватском, нападање, фикс идеје како се неки уредници договарају на Дискорду о уређивачким одлукама. Никола се залепио за моје доприношење на Википедији на хрватском. Добро није рекао како ми тамошњи администратори диктирају како овде да радим. А што се тиче спуштања лопте, мислим да би сви требали мало да спустимо лопту, да се дође до неког решења, а не посебно некога да опомињем. Што се тиче греха који сам направио, мени би био већи блам да доприносим Википедији на квази језику, чији (поједини) уредници дежурају и само преносе чланке са других пројеката чим се направи неки нови. Али, наравно, свако има право да доприноси пројекту ком жели. Тако да бих замолио Николу да ми више не суди за доприношење на другом пројекту. Хвала! --Zoranzoki21 (разговор) 03:35, 20. јануар 2020. (CET)

Е да, пошто видим да се овде покреће и тема звана Обсусер. Искрено, ако баш желите да овде влада самовоља појединаца, врло радо ћу да га одблокирам, то ми је најмањи проблем. Па после када се буде кукало, немојте мене да нападате што сам га одблокирао, као што ме Никола вечито напада за Википедију на хрватском. --Zoranzoki21 (разговор) 03:39, 20. јануар 2020. (CET)

Горан је фино објаснио аргументацију, мени то делује довољно јасно и убедљиво. Заиста нема разлога за страх било које врсте, није идеја ни циљ ништа лоше према корисницима, нико не треба да буде блокиран. Као што је неко рекао и сада је преко 90% чланака написано ћирилицом и они се допуњавају ћирилицом, па промена неће бити велика. Идеја је да се технички ствари уједначе и избегну вишезначности и проблеми када није јасно дефинисано на ком писму се чланци пишу. Да се не понављамо превише пошто је већ све речено - корисници који желе да чланке читају латиницом наравно да ће то и даље моћи. Корисници који нове чланке пишу латиницом, неће имати последице, такође то могу и даље да раде с тим што се чланци могу у бази чувати на ћирилици и конвертовати. Зашто је ово технички боље и једноставније за одржавање пројекта описивано је горе у много детаља и зато мислим да овакав предлог можемо да подржимо. --Ђорђе Стакић (р) 21:07, 21. јануар 2020. (CET)

У најкраћем то је то. Измене, ако се усвоје наравно, неће бити велике, избегавамо вишезначност и знатно поједностављујемо техничка решења. Латиница свакако остаје потпуно равноправна са ћирилицом у моду читања, путем конвертора. Уредницима који то желе и даље ћебити омогућено да нове чланке пишу латиничним писмом, с тим да би ти чланци касније били конвертовани у ћирилицу. Ван ГИП-а свако има право да пише писмом и језиком којим жели --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:25, 21. јануар 2020. (CET)

@Djordjes: Твоје излагање можда може да прође код деце у обданишту, одрасли људи ово схватају као забрану латинице и ограничавање писања чланака на Википедији. Извини, али ово што радите, добрано нисте у праву, ни ти а ни онај који је ово предложио. Када се будете суочили са последицама да корисници који раде на латиници одлазе са ове Википедије на српскохрватску Википедију да раде, онда се немојте позивати на одлуке заједнице већ као појединци преузмите одговорност. Нажалост, такозваном борбом за ћирилицу ограничавате друге и основне слободе корисника које су до сада постојале.--Soundwaweserb (разговор) 21:15, 21. јануар 2020. (CET)

Узгред, један занимљив чланак о ћирилици и латиници, а његов аутор је председник Одбора за стандардизацију српског језика С. Танасић. Ово апропо тога да баљезгам глупости, ширим пропаганду и спроводим своје политичке ставове. @Soundwaweserb: Нико нигде неће да иде јер се никоме ништа неће ни бранити, а ако мало боље ишчиташ расправу (знам да је мучна и тешка за читање у појединим деловима) видећеш и сам да је само једна особа овде направила фрку око тога (а он иначе прави фрку и километарске расправе од свега). Свему овоме сам пришао са заиста најбољом намером и са циљем да поједноставимо уређивање. Али они који у свему и свагда виде неке скривене намере то ће увек и да раде без обзира на аргументе који им се износе. Аргументима су се у овој распправи апсолутно гађали Срђан, Славен и Горан, нама осталима је то слабије полазило за руком. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:14, 21. јануар 2020. (CET)

 Коментар: За ову расправу можемо да захвалимо и франкенштајну званом српскохрватски језик. А за постојање истог Карађорђевићима и комунистима. Значи политичку подлогу имамо. И није спорно што имамо латиницу, већ где и како треба да се користи. Нити је проблем што ће неколико људи да пише чланке латиницом, проблем је како све то спаковати да ради без проблема и описменити оне који желе да раде, а са правописом нису одмакли даље од Живадина Т. Јарића, без обзира којим писмом доприносе. А то неће баш да буде једноставно ако на то додамо и став „Писаћу како ми се ћефне!” У преводу, ја сам поштовао своје људско право да пишем како сам хтео, иако то није било у складу с правописом, а људско право мојих професора било је да ми уписују кечеве у дневник. По томе испада да треба да зажмуримо на једно око и гледамо кроз прсте, док се проблеми нагомилавају. А није да се није дешавало да се патролира свашта. Чак ни са становишта струке многе језичке недоумице нису разјашњене, а ми овде на све то треба да додамо и техничке немогућности и компликована решења. И даље чекам да неко у овој раправи понуди иоле разуман и конкретан предлог шта после и како то приближити корисницима, превасходно новим. И да се истовремено скрене пажња онима који им преносе знање, илити популистички, за оне који воле латиницу, врше KT, како читав процес не би поново заказао.

Ја овај предлог посматрам овако. Ми имамо два писма и оба су у употреби, с тим што је јасно да се предност даје ћирилици. Овде није предмет друштвено-политичка ситуација, али стање по питању употребе језика у Србији се у значајној мери одражава на овај случај. Е сада, рецимо, ми као заједница налазимо да нам је компликовано да се прилагодимо томе да одржавамо пројекат са два писма и желимо да сведемо функционисање на једно писмо. Одмах затим следи и одабир тог једног писма. Ако су писма равноправна, онда би заједница морала да се определи за једно од та два. Ако нису, јасно је да ће једно писмо увек да има преност, у било ком језику, онда се намеће као логично да ће основно писмо бити оно које се наводи као прво. У овом случају је то ћирилица. Притом, конвертор за латиницу би остао. Све у недостатку бољих решења. Ја на овај предлог тако гледам. А имамо доста проблема која се тичу непрегледности, преправилне транслитерације или непрактичних и нејасних решења за исту, разлике текста у односу на окружење које је у потпуности сведено на ћирилицу, па долази до мешања писама. Када напомињем непрактична и нејасна решења, мислим превасходно на нове кориснике, „староседеоци” ће се већ некако снаћи. Тако да ме приче о људским правима у овом случају не интересују, нити ко их и где помиње. Моје је људско право и да будем глуп, ни то нико не може да ми забрани, али ми због тога није пријатно.

Занима ме како ћемо практично да решимо, односно да се бавимо овим питањем надаље. Значи какав год да буде исход расправе, то је само почетак, ако желимо да ово стварно направимо да на нешто личи. Ако је решење потпуни прелазак на ћирилицу, треба да видимо шта нудимо корисницима који доприносе латиницом. У супротном, потребно је да се почне са решавањем одступања која тренутно постоје и приближавањем тих техничких решења корисницима. Да не испадне као када неписмен човек оде код лекара, а тамо слуша предавање на латинском. Значи да се не лута по песковима, те корисничким странама и данима ишчекује одговор по трговима, него да се истакне на тарабу, односно негде где ће бити доступно свима. И да решења буду колико је год могуће једноставнија за коришћење. Зато је Дискорд користан, јер убрзава комуникацију, али се подразумева да свако питање од значаја за пројекат мора да буде представљено овдашњој заједници. Ово је једино званично. --Lotom (разговор) 22:45, 21. јануар 2020. (CET)

Српскохрватски може бити само макројезичка целина, подгрупа у групи јужнословенских језика. Он се никако не може сматрати засебним језиком јер једноставно не постоји званична институција која се бави његовом стандардизацијом. Стандардизацијом српскохрватског језика данас се баве уредници википедије на тој лингвистичкој креатури, који у ходу одређују правила. И управо је тај лингвистички франкенштајн пример како не треба да се ради. Није овде проблем ћирилица и латиница, писање на једном или другом писму, сви који читају ове странице вероватно добро познају оба писма. Проблем је леност и незаинтересованост, о неписмености да не говорим. Проблем је што је огроман број доприноса на латиници граматички и правописно неисправан јер се по моделу копирај па налепи преузимају са таблоидних медија које уређују полуписмени људи. Копао сам мало по овдашњим архивама и дошао до закључка да је преко 60% унетог латиничног садржаја на недељном нивоу у форми ошишане латинице (то је онај феномен koza или koza, а ти сад погоди шта даје млеко од то двоје). Људе једноставно мрзи да на тастатури укуцају слово č и ć, па три слова убацише под један знак с. О погрешним транскрипцијама транскрипцијама и мењаеима страних имена кроз падеже у изворној графији боље да не причамо (Johnyju Newmanu, Warszawi, Stockholmski sindrom). Останемо ли на овом нивоу претворићемо се у нову верзију српскохрватске википедијанске мусаке, где све може. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:12, 21. јануар 2020. (CET)

Komentar komentatora: Odbijmo sve inkvizitorske predloge za regulativnu dominaciju ћирилице i ograničavanje ostalih pisama, kao kratkovidno ograničavanje slobode korisnika, te kao srezivanje srpskog jezika na siromašku minimalu. Neka "cveta sto miliona cvetova". Neka piše kako god ko hoće, i latinicom, i ćirilicom, i kоmбiнaцiјaмa, i kineskim 撒施 slovima (због браће Кинеза који су постали део српске културе kao što je i latinica), i to sa punim pravom zove srpskim pismom. Pozivam kao prvog svedoka najznačajnijeg mrtvog pisca na srpskom jeziku - Ivu Andrića, koji je pisao i ćirilicom i (većinom) latinicom, kao i ijekavicom i (većinom) ekavicom. Veličina i snaga jezika (kao i čoveka i svega ostalog) su u njegovoj inkluzivnosti. Podržavam stav korisnika "Sounwaveserb", koji ovu temu očito gleda iz više perspektive, za razliku od parohijalne perspektive predlagača. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 87.116.177.249 (разговор • доприноси) | 21. јануар 2020. у 22:41 ч.