Википедија

Винкс

(преусмерено са Винкс клуб)

Винкс (енгл. Winx Club) је италијанско-америчка[а] анимирана серија коју су копродуцирали Rainbow SpA и Nickelodeon. Створио ју је Иђинио Страфи. Радња је смештена у чаробни универзум у којем живе виле, вештице и друга митска бића. Главни лик је вилинска ратница Блум, која се уписује у школу Алфија да би тренирала и усавршила своје вештине. Серија употребљава серијски формат који има текућу причу. Премијерно је приказана 28. јануара 2004. године, постигавши успех у рејтингу у Италији и на међународним Nickelodeon-овим мрежама.

Винкс
Лого серије
Изворни називWinx Club
Жанр
АуторИђинио Страфи
Композитор
  • Ђовани Чера
  • Анђело Пођи
  • Микеле Бетали
  • Стефано Карара
  • Фабрицио Кастанија
  • Маурицио Д'Анијело
  • Питер Цицо
Земља
Језик
Број сезона8
Број епизода208 (+ 4 сата-дуга специјала) (списак епизода)
Време трајања24 минута
Продукција
Извршни продуцентЏоен Ли
Кеј Вилсон Стејлингс
ПродукцијаRainbow S.p.A.
RAI
Nickelodeon Animation Studio (ревитализована серија)
Емитовање
ЕмитерRAI (Италија)
Nickelodeon (међународно)
Премијерно
приказивање		Оригинална серија:
28. јануар 2004 (2004-01-28)[3] – 13. новембар 2009. (2009-11-13)
Ревитализована серија:
27. јун 2011 (2011-06-27) — 17. септембар 2019. (2019-09-17)
Сродно
приказивање
Емитовање у Србији
Емитер
Премијерно
приказивање		август 2007 (2007-08) — 4. март 2021. (2021-03-04)

Иђинио Страфи је у почетку изложио радњу серије како би трајала три сезоне. Одлучио је да причу настави четвртом сезоном 2009. године. Отприлике тада је њена популарност привукла пажњу америчког медијског предузећа Viacom-а, власника Nickelodeon-а. Viacom је купио 30% серијиног студија за анимацију, Rainbow SpA, а Nickelodeon је почео продукцију оживљене серије. Продукција пете, шесте и седме сезоне била је подељена између студија Rainbow-а и Nickelodeon Animation Studio-а. Како би привукао америчку публику, Viacom је окупио гласовне улоге звезда Nickelodeon-а (попут Аријане Гранде и Елизабет Гилис), уложио 100 милиона америчких долара у оглашавање серије и уврстио Винкс у Nickelodeon-ову франшизу Nicktoons.

Почев од 2010. године, епизоде серије су писане с америчким тимом Nickelodeon-а. Nickelodeon-ови писци теже к томе да серијал постане мултикултуралан и привлачан гледаоцима из различитих земаља. Током 2019. године, Страфи је коментарисао своју готово десетогодишњу сарадњу с каналом Nickelodeon рекавши: „Стручњаци Rainbow-а и Nickelodeon-а веома су комплементарни; сензибилитет Американаца, с нашим европским додиром”. Наставак партнерства студија Rainbow и канала Nickelodeon на серији Винкс довео је до развоја више копродукција, попут серије Клуб 57 из 2019, на којој је радио велики део екипе серије Винкс.

Буџет серије је био знатно смањен 2014. године, током своје седме сезоне. 3D сегменти генерисани рачунаром и холивудски гласовни глумци сматрани су прескупима, па нису нашли место у тој сезони. Седма сезона је на крају премијерно емитована на светским каналима Nickelodeon-а 2015. године. После четворогодишње паузе, осма сезона је премијерно емитована 2019. године. По Страфијевој одлуци, ова сезона је преуређена за предшколску циљну публику. Већина дугогодишње екипе серије нису позвани на посао у осмој сезони. Страфи се потом одмакнуо од серије, усредсређујући се на серију Клуб 57 и друге игране пројекте. Играна адаптација серије Винкс за младе, под насловом Винкс сага: Судбина, премијерно је емитована 2019. године.

Радња

уреди
 
Главни ликови серије Винкс су девојке које се могу трансформисати у вилинске ратнице.
Главни чланак: Списак ликова серије Винкс

Серија прати авантуре групе девојака познатих као Винкс, ученица Алфије, школе за виле, које се претварају у виле у борби против зликоваца. Тим чине Блум, црвенокоса вођа са моћима заснованим на ватри; Стела, вила Сунца; Флора, вила природе; Техна, вила технологије; Мјуза, вила музике и Ајша, вила таласа.[4] Рокси, вила животиња, повремено се придружи Винксу и све три продуцентске куће серије именују је за седмог члана Винкса.[5][6][7] Главни мушки ликови зову се Специјалци, група ученика школе Црвена фонтана који су уједно и момци вила Винкс. Укључују Блуминог вереника Скаја; Стелиног вереника Брендона; Флориног дечка Хелију; Техниног дечка Тимија и Мјузиног дечка Ривена. За разлику од својих женских колега, Специјалци немају магичне моћи и уместо тога тренирају како да се боре ласерским оружјем. Најчешћи противници Винкса и Специјалаца су трио вештица по имену Трикс: Ајси, Дарси и Сторми, бивше ученице школе Мрачни торањ.

Серија Винкс је смештена у огромном универзуму који има неколико димензија. Већина епизода одвија се у Магичној димензији, која је затворена за обичне људе и у којој живе бића из европске митологије попут вила, вештица и чудовишта. Главни град овог света је град Меџикс—који се налази на истоименој планети—где се налазе три главне магијске школе. Остале планете Магичне димензије укључују Блумину родну планету Домино, Стелину родну планету Соларију, Флорину родну планету Линфеју, Технину родну планету Зенит, Мјузину родну планету Мелоди и Ајшину родну планету Андрос. Неке епизоде се дешавају на Земљи, Роксиној родној планети и где је Блум провела детињство.[8]

Историја

уреди

Концепт и стварање

уреди
 
Иђинио Страфи, творац серије Винкс

Током 1990их, стрип цртач Иђинио Страфи приметио је да су акциони цртаћи углавном фокусирани на мушке јунаке;[9][10] у то време је осећао да је „свет цртаћа лишен женских ликова.”[11] Страфи се надао да ће представити алтернативну серију са главном женском особом старости од 16 до 18 година, јер је био заинтересован за „истраживање психолошке стране” преласка у одрасло доба.[12] Одлучио је да развије пилот усредсређен на сукоб између две супарничке школе; једна за виле и друга за вештице.[13] Страфи је упоредио своју првобитну радњу са „неком врстом ривалства Оксфорд—Кембриџ у магичној димензији”.[14] Проширујући концепт, Иђинио Страфи инспирацију је црпио из јапанске манге и стрипова Серђа Бонелија.[15]

Страфијев пилот, који је назван „Магична Блум”,[16] представио је оригиналних пет чланова Винкса у одеждама попут оних традиционалних европских вила.[17] Настао је током дванаестомесечног развојног периода који је укључивао тестове анимације, студије ликова и анкете тржишта.[18] Анимација је привукла интересовање студија Rai Fiction,[19] која је платила 25% трошкова продукције у замену за италијанска права на емитовање и део прихода серије током 15 година.[20] Након одржавања пробних пројекција пилота, Страфи је био незадовољан неодушевљеном реакцијом публике на застарели стил одевања ликова и изјавио је да га пилот није задовољио. У интервјуу из 2016. године, Страфи је рекао да је крајњи резултат „изгледао као само још један цртаћ у јапанском стилу... али ништа попут [модерне] серије Винкс”.[21] Своја осећања према пилоту упоредио је са „егзистенцијалном кризом” и одлучио је да укине целокупну тестну анимацију упркос улагању од преко 100.000 евра у завршени пилот.

Да би прерадио концепт, Страфијев тим ангажовао је италијанске модне дизајнере да преуреде серију и дају ликовима светлији, модернији изглед.[22][23] Продукција редизајниране серије започела је до 2002. године и Rainbow је проценио да ће епизоде дистрибутерима бити испоручене крајем 2003. године.[24] Ново име серије („Винкс”) изведено је из енглеске речи „wings”. Страфијев циљ је био да привуче оба пола, укључујући секвенце акција дизајниране за мушке гледаоце и модне елементе за женске гледаоце.[25] На догађају MIPCOM из октобра 2003. године, Rainbow је приказао прву епизоду серије међународним предузећима.[26] Прва сезона имала је светску премијеру 28. јануара 2004. на италијанском телевизијском каналу Rai 2.[27]

Од почетка развоја, Иђинио Страфи је планирао свеобухватни заплет који ће се завршити након 78 епизода.[28] Страфи је 2007. године изјавио да сага Винкс „неће трајати заувек” и намеравао је да први филм (Магија Винкс: Тајна изгубљеног краљевства) разреши било какве радње које су преостале од финала треће сезоне. Током 2008. године, Страфи је одлучио да продужи серију, позивајући се на све већу популарност.

Оживљена серија канала Nickelodeon

уреди
 
Џенис Берџес канала Nickelodeon, која је била уредница приче и креативна директорка оживљене серије.

У фебруару 2011. године, америчко предузеће Viacom (власник канала Nickelodeon) постало је сувласник студија Rainbow; Viacom је купио 30% студија Rainbow за 62 милиона евра. Viacom је првобитно планирао да откупи читав студио Rainbow[29] али је желео да на челу задржи Иђиниа Страфија, остављајући Страфију 70%.[30] Поклапајући се са куповином, Viacom је најавио да ће се Nickelodeon удружити са оригиналним творцем творцем у „сасвим новој Винкс” оживљеној серији.[31][32] Viacom је финансирао и запослио екипу за оживљену серију, поделивши продукцију између студија предузећа Viacom, Nickelodeon Animation Studio[33] у Сједињеним Државама и Rainbow у Италији.

Оживљена серија започела је са четири специјалне епизоде које резимирају прве две сезоне оригиналне серије, а затим су уследиле пета, шеста и седма сезона. Како је продукцијски тим био подељен између две земље, Nickelodeon је објавио изјаву коментаришући како је серија Винкс необична продукција за предузеће: „Није уобичајена пракса да копродуцирамо цртаће; правимо их сами. Али снажно верујемо у Винкс.” Заједно са још једном оживљеном серијом (Млади мутанти нинџа корњаче), серија Винкс је званично примљена у франшизу Nicktoons канала Nickelodeon,[34] бренд који обухвата оригиналне анимиране продукције створене за мрежу. У свакој епизоди оживљене серије, Nickelodeon је одобравао сценарије и све фазе анимације.[35] Nickelodeon је довео неке од својих дугогодишњих чланова екипе, попут креативне директорке Џенис Берџес и писаца Саше Паладиноа, Адама Пелцмана и Карин Гринберг.[36]

Дана 7. априла 2014. године, Rainbow и Nickelodeon најавили су своје континуирано партнерство у седмој сезони серије Винкс, са планираним датумом премијере за 2015. годину.[37] Страфи је рекао за сезону: „Биће привилегија да се још једном удружимо са каналом Nickelodeon на овоме”. Током овосезонске продукције, Rainbow је претрпео вишемилионски финансијски губитак због неуспеха на благајнама свог филма Гладијатори Рима.[38] Због тога су смањили трошкове за Винкс, своју најскупљу серију. CGI-анимирани сегменти и калифорнијске гласовне улоге из претходне две сезоне сматрани су прескупима да би се наставили користити за седму сезону. Као и у претходне две сезоне, ауторска права на седму сезону су у власништву студија Rainbow и предузећа Viacom. Прва епизода емитована је 22. јуна 2015. године на каналу Nickelodeon у Азији, које је пратило америчко емитовање од 10. јануара 2016. године на каналу Nick Jr..[39]

Председник предузећа Nickelodeon International, Пјерлуиђи Гацоло, био је одговоран за уређење копродукцијског партнерства и постао је члан одбора директора студија Rainbow (улога у којој и даље обавља службу, од новембра 2019. године).[40] Поред финансирања телевизијске серије, Viacom је обезбедио средства неопходна за продукцију трећег Винкс филма.[41] Током 2019, Иђинио Страфи је коментарисао скоро деценију заједничког наставка два студија, рекавши „познати Rainbow и познати Nickelodeon се веома допуњују; сензибилитет Американаца, са нашим европским додиром” Серија Винкс је отворила прилику канала Nickelodeon и студија Rainbow да заједно сарађују на додатним копродукцијама, укључујући разне пилоте од 2014. надаље и Клуб 57 из 2019. године.[42]

Преуређена осма сезона

уреди

У последњих десет година, публика анимације је искривила млађу популацију. У данашње време врло је тешко натерати десетогодишњака да гледа цртаће ... када вам је мета 4 до 8 година, ваша прича не може имати исти ниво сложености као почетне сезоне серије Винкс, где имали смо пуно слојева ... Обожаваоци претходне серије Винкс кажу на друштвеним мрежама да су нове сезоне детињасте, али не знају да смо то морали да урадимо.

—Иђинио Страфи током 2019.

Осма сезона серије није продуцирана одмах након седме. Уследила је након вишегодишње паузе и није направљена као директан наставак претходне сезоне. На одлуку Иђинија Страфија, 8. сезона је била увелико преуређена како би привукла предшколску циљну публику.

За 8. сезону, креативни тим студија Rainbow преуредио је ликове како би изгледали млађи, надајући се да ће повећати привлачност предшколаца. Линије заплета биле су поједностављене како би их млађа публика могла разумети. Већина дугогодишњих чланова екипе серије није позвана да раде на овој сезони, укључујући уметничку директорку Симон Борсели, која је дизајнирала ликове серије од 1. до 7. сезоне и певачицу Елису Росели која је извела већину песама.[43] У другој промени у односу на претходне сезоне, амерички тим канала Nickelodeon служио је као консултант, уместо да је директно надгледао епизоде; у то време Nickelodeon је уместо тога радио са студијом Rainbow на новој копродукцији, Клуб 57. 8. сезона је уједно била и прва сезона без учешћа студија Rai Fiction.

Иђинио Страфи донео је одлуку да преусмери публику намењену серији након година постепеног усмеравања ка млађој демографској категорији. У интервјуу 2019. године, Страфи је објаснио да је смањење гледаности старијих гледалаца и повећана публика мале деце учиниле да је ова промена неопходна. Појаснио је да „обожаваоци претходне серије Винкс на друштвеним мрежама кажу да су нове сезоне детињасте, али не знају да смо то морали да урадимо”. Страфи се тренутно повукао из серије и није надзирао продукцију 8. сезоне као у ранијим деловима. Уместо тога, фокус је преусмерио на игране пројекте намењене старијој публици: Клуб 57 и Судбина: Винкс сага. Страфи је објаснио да су „ствари које смо морали да ублажимо [у 8. сезони] наглашене у играној серији—односи, тучњаве и љубавне приче”. Додао је да се нада да ће Судбина задовољити „двадесетогодишњаке који и даље воле да гледају Винкс.”

Продукција

уреди

Дизајн

уреди
 
Табла лика за Флору уметничког директора Симона Борселија.

Визуелни елементи серије су мешавина јапанског анимеа и европских елемената,[44] које Иђинио Страфи назива „заштитним знаком стила студија Rainbow”.[45] Коначни дизајн главних ликова заснован је на Страфијевим оригиналним скицама, које су рађене по узору на познате личности популарне на прелазу у 21. век. У интервјуу за часопис IO Donna из 2011. године, Страфи је изјавио да је Бритни Спирс послужила као инспирација за Блум, Камерон Дијаз за Стелу, Џенифер Лопез за Флору, Пинк за Техну, Луси Лу за Мјузу и Бијонсе за Ајшу.[46] Овај приступ био је део Страфијевог циља да виле представљају „жене данашњице.”

Тим специјализованих уметника дизајнира изразе ликова и одећу за сваку сезону. За сваки лик нацртанно је око 20 табела израза и положаја из свих углова. Дизајнери почињу да развијају костиме ликова креирајући колаже из исечака из часописа најновијих модних трендова. Користећи их као референце, они цртају више одећа за сваки лик.[47] Симон Борсели, уметнички директор серије, дизајнирао је већину одеће за ликове у раној сезони упркос недостатку позадине у модном дизајну. На питање анкетара одакле му модна интуиција, Борсели је одговорио: „Од тога што сам геј.”[48]

Писање и анимација

уреди

Прва фаза у продукцији епизоде је развијање њеног сценарија, процеса који може трајати 5—6 месеци.[49] Када је серија започела продукцију, писци су били у потпуности смештени у Италији. Након што је Viacom постао сувласник студија Rainbow 2011. године, група од 30 писаца студија Rainbow започела је сарадњу са тимовима из Италије и Сједињених Држава. Међународна координација, која се наставља до 2019. године, намерава да сценарије приказане у програму учини мултикултурним и доступним гледаоцима из различитих земаља. Епизоде се пишу са две приче на уму: дужим наративним луком који траје десетинама епизода и подзаплетом који се завршава на крају 22-минутног извођења.[50] Ова структура епизода направљена је по узору на тинејџерске драме и америчке стрипове.[51] Теме написане у серији укључују љубав, стицање зрелости достизањем пунолетства[52] и (у петој сезони) очување природе.

Након одобравања сценарија и дизајна ликова, сценарио се преноси групи уметника сценарија. За сваку 22-минутну епизоду уметници припремају 450 страница сценарија, које се користе за састављање анимације. У овој фази се додају дијалог и музика да би се одредила дужина сваке сцене.[53] У оригиналној серији (1—4. сезона), уста ликова анимирана су тако да одговарају текстовима италијанских гласовних глумаца; у оживљеној серији покрети уста поклапали су се са енглеским сценаријима.[54] На епизодама се ради истовремено, јер свака од њих захтева око две године рада

На почетку прве сезоне, продукцијски тим од десет људи радио је у оригиналном седишту студија Rainbow у Рецанатију. Током 2006. године, Страфи је отворио други студио у Риму за рачунарски-анимиране пројекте.[55] Током пете и шесте сезоне, у серију су први пут уграђене 3D CGI, анимиране у студију у Риму. Према CGI аниматорима студија Rainbow, анимација косе ликова у подводним сценама била је посебно тешка и анимирана је одвојено од ликова.

Улоге

уреди

У Италији, глумци у серији укључују Летицију Чампу (Блум), Перлу Либератори (Стела), Иларију Латини (Флора), Домитилу Д'Амико (Техна), Џему Донати (Мјуза) и Лауру Ленђи (Ајша). Према Иларији Латини, ликовима су изабране гласовни глумци пре финализације дизајна ликова и глумцима су показане црно-беле скице њихових улога.[56] Глумци снимају своје редове у Риму. 1—4. сезона је анимирана да се подудара са италијанским гласовима. Почев од 5. сезоне, анимација је синхронизована како би одговарала енглеским сценаријима.[57]

 
 
Звезде канала Nickelodeon Елизабет Гилис и Аријана Гранде позајмљују гласове Дафни (Блуминој сестри) и Дијаспро, тим редоследом.

Специјали из 2011. представили су нови састав холивудских глумаца. Иђинио Страфи је сам помогао у одабиру гласова главних ликова и глумци су снимали своје текстове у студију Atlas Oceanic у Бербанку.[58][59] Моли Квин је позајмила глас главној улози Блум и првобитно је испробала цртани глас за свој лик. Nickelodeon јој је саветовао да уместо тога користи свој прави глас, говорећи: „Не, овог пута желимо гласове стварних девојака.”[60]

За глумачку поставу за 2011. годину, Viacom је ангажовао популарне глумце чија су се имена оглашавала у етеру како би привукли америчке гледаоце; међу ове звезде ушли су Аријана Гранде као Дијаспро,[61] Елизабет Гилис као Дафни, Кики Палмер као Ајша, Мет Шајвли као Скај[62] и Данијела Моне као Мици.[63] Ови глумци су дали глас за прва два Винкс филма и сезоне од треће до шесте. Током 2014. године, Viacom је енглеске улоге преселио у студио DuArt у Њујорку; ово је урађено као мера смањења трошкова и уштеде времена јер је студио Rainbow у то време претрпео значајан финансијски губитак. Упркос променама у гласовним глумцима, анимација серије наставила је да се поклапа са енглеским сценаријима канала Nickelodeon и студија Rainbow за седму сезону

Музика

уреди

Према Иђинију Страфију, музика игра пресудну улогу у серији. Оригиналне поп песме у „„стилу Бритни Спирс и Бијонсе” снимљене су на око 40 језика за серију. Међу честим композиторима програма су Микеле Беттали, Стефано Карара, Фабрицио Кастанија и Маурицио Д'Анијело. Један од композитора канала Nickelodeon, добитник награда Еми и Греми Питер Цицо, придружио се тиму током заједничке продукције са каналом Nickelodeon од пете сезоне. Његова музика се појављује у петој, шестој[64] и седмој[65] сезони. Свакој песми треба између пет и дванаест месеци да се заврши.[66] Многе нумере у серији изводи италијанска певачица Елиса Росели,[67] која је започела снимање песама за Винкс 2007. године. Роселијева је наставила да продуцира музику за серију (обично у сарадњи са Д'Анијелом или Питером Цицом са канала Nickelodeon) до своје седме сезоне.

Nickelodeon је за серију Винкс створио неколико играних музичких спотова које су изводиле звезде из других серија канала Nick. Једна садржи Елизабет Гилис из серије Викторијус (која је такође позајмила глас Блуминој сестри Дафни) певајући „We Are Believix”.[68] Ова песма је објављена као самостални сингл на платформи iTunes. Други музички спот садржи Симфоник Милер из серије Како рокати која пева „Winx, You're Magic Now”. Милерова је такође уживо извела своју Винкс песму на презентацији канала Nickelodeon у Лас Вегасу.[69]

Епизоде

уреди
Главни чланак: Списак епизода серије Винкс
СезонаЕпизодеОригинално емитовање
ПремијераФинале
Пилотнеемитован
1.2628. јануар 2004. (2004-01-28)26. март 2004. (2004-03-26)
2.2619. април 2005. (2005-04-19)14. јул 2005. (2005-07-14)
3.2629. јануар 2007. (2007-01-29)28. март 2007. (2007-03-28)
4.2615. април 2009. (2009-04-15)13. новембар 2009. (2009-11-13)
СезонаЕпизодеОригинално емитовање
ПремијераФинале
Специјали421. новембар 2011. (2011-11-21)12. децембар 2011. (2011-12-12)
5.2616. октобар 2012. (2012-10-16)[б]24. април 2013. (2013-04-24)
6.266. јануар 2014. (2014-01-06)[б]4. август 2014. (2014-08-04)
7.2621. септембар 2015. (2015-09-21)[б]3. октобар 2015. (2015-10-03)
8.2615. април 2019. (2019-04-15)[70]17. септембар 2019. (2019-09-17)
СезонаЕпизодеОригинално емитовање
ПремијераФинале
9S.262025. (2025)ТВА

Емитовање

уреди

Серија Винкс је премијерно емитована 28. јануара 2004. године на италијанском телевизијском каналу Rai 2. Репризе су касније емитоване на каналу Rai Gulp, сестринском каналу канала Rai 2 намењен деци, убрзо након што је мрежа покренута 2007. године. Nickelodeon је 2. септембра 2010. године најавио је саопштењем за штампу да ће продуцирати потпуно нове сезоне са студијом Rainbow. Nickelodeon је дебитовао са четири једносатна специјала (такође копродуцирана са студијом Rainbow) резимирајући прве две сезоне, од којих је први премијерно емитован на њиховим водећем америчком каналу 27. јуна 2011. године. Изузев Италије, пета, шеста и седма сезона покренуте су на каналима Nickelodeon у земљи и иностранству.

Током шесте сезоне 2014. године, премијере епизода премештене су са канала Rai 2 на канал Rai Gulp у Италији и са канала Nickelodeon на канал Nick Jr. у Сједињеним Државама. Промена мрежа на оне за млађе уследила је након одлуке студија Rainbow да снизи циљну демографску категорију серије Винкс на млађу публику него као што је било током ранијих сезона.[71] Седму сезону заједнички су најавили Nickelodeon и Rainbow у априлу 2014. године као део свог континуираног партнерства.[72] У Азији, премијера је била 22. јуна 2015. године,[73] коју су пратиле премијере на каналима Rai Gulp у Италији (21. септембар 2015) и Nick Jr. у Сједињеним Државама (10. јануар 2016).

До 2014. године, серија је емитована у преко 150 земаља. Током 2019, након што је најављено спајање предузећа Viacom-CBS, Television Business International издавача Informa уврстио је серију међу најважније својства на међународном нивоу предузећа Viacom.[74] Независни емитери који су набавили серију су кинески КЦТ,[75] ирски TG4[76] и 4Kids,[77] последњи од којих је емитовао серију у Сједињеним Државама све док њихов уговор о емитовању није трајно опозвао студио Rainbow током 2009. године. 4Kids је цензурисао и уредио оригинални садржај у покушају локализације. Иђинио Страфи критиковао је ова прилагођавања у интервјуу из 2008. године, рекавши „Винкс виле не могу тамо да разговарају о момцима. Мислим да ово уклања нешто суштинско.”[78] Страфи је желео да серију покрене у Јапану, али је напустио ту идеју због државне регулативе да страни продуценти садржаја морају да плаћају време емитовања.

Емитовање у Србији

уреди

Серија Винкс је премијерно емитована у августу 2007. године на каналу РТС 1. Друга сезона је премијерно емитована 2007. године на каналу РТС 2. Репризе прве и друге сезоне и премијера треће сезоне биле су 2008. године на каналу Ултра. Четврта сезона је премијерно емитована 12. фебруара 2010. године на каналу Happy, док се касније репризирала на каналу Кошава. Пета сезона је премијерно емитована 20. новембра 2012. године на каналу Happy Kids, док се касније репризирала на каналима Pink 2, Pink Kids, РТВ 1,[79] Nickelodeon, Dexy TV и Nicktoons и стриминг услузи Netflix. Шеста сезона премијерно емитована 2014. године на каналу Happy Kids, док се касније репризирала на каналима Nickelodeon, Dexy TV, Nicktoons и на стриминг услузи Netflix. Седма сезона је премијерно емитована 2. новембра 2015. године на каналу Happy Kids, док се касније репризирала на каналима Nickelodeon, Dexy TV и Nicktoons и на стриминг услузи Netflix. Осма сезона је премијерно емитована 7. фебруара 2021. године на каналу Dexy TV.

Прве три и осму сезону синхронизовао је студио Облакодер (током прве три сезоне под именом Loudworks). Четврта сезона има две синхронизације. Прву је радио студио Blue Housе 2010. године, а другу студио Облакодер 2023. године. Првих 13 епизода пете сезоне синхронизовао је студио Идеограм и других 13 епизода, као и шесту и седму сезону, синхронизовао је студио Happy Kids. Luxor Co. је целу прву сезону објавио као DVD додатак уз часопис Boomerang. Првих 15 епизода прве сезоне је објавио на пет DVD издања, након чега је цела сезона објављена на шест DVD издања. Luxor Co. је 11—13. епизоду друге сезоне објавио на DVD издању уз новогодишњи пакетић. Luxor Co. је прве три епизоде треће сезоне објавио као DVD додатак уз часопис Дечје царство. Apsolut Velpro и Gold Audio Video објавили су прву епизоду пете сезоне као DVD додатак уз часопис Фризби. Целу пету сезону су објавили на шест DVD издања.

Пријем

уреди

Рејтинзи

уреди

По дебију, серија Винкс је постигла успех у рејтингу. Током своје прве сезоне 2004. године, серија је постала један од програма са најбољим рејтингом на каналу Rai 2 са просечним шером публике од 17%. Међу гледаоцима старим од 4 до 14 година, просечан удео је био 45%. У Француској и Белгији сезона је достигла 56% шера међу 10 до 14 година.[80] Према каналу Rai 2009. године, родна мешавина публике сеерије Винкс била је готово једнака током прве три сезоне; у циљној демографској групи од 4 до 14 година, жене су представљале само 3% више публике од мушкараца.[81] Премијера четврте сезоне поставила је рекорд за публику анимиране серије на каналу Rai 2 са 500.000 гледалаца.[82] Током 2007. године, Иђинио Страфи је приметио да је на територијама које говоре енглески језик било нижих рејтинга него у Европи у то време, за шта је претпоставио да је због културних разлика.[83]

Дана 27. јуна 2011, први специјал продуциран са каналом Nickelodeon премијерно је приказана на каналу Nick С.А.Д. за 2.278 милиона гледалаца.[84] Сваки од следећа три специјална показао се боље од оног претходног, са четвртим („Мрачни Феникс”) који је био #1 у свом временском термину, међу гледаоцима узраста 2—11 година.[85] Током првог квартала 2012. године, у просеку је 38,5 милиона гледалаца гледало серију у девет међународних продајних места канала Nickelodeon, што је пораст од 60% у односу на четврти квартал 2011. На каналу Nickelodeon УК, серија Винкс је повећала рејтинг мреже за 58% при покретању викендом у септембру 2011. године, сврставајући се у други најпопуларнији програм на каналу и у најпопуларнију серију са женама старости 7—15 година.[86] Од 2019. године, серије Винкс и Сунђер Боб Коцкалоне су једине анимиране серије које се и даље емитују на главној мрежи Nickelodeon УК.[87]

Пријем критичара

уреди

У чланку новина The New York Times, професор универзитета Бокони Паола Дубини изјавила је да су теме и ликови серије Винкс привлачни и циљној публици и њиховим родитељима. Дубинијева је написала да су виле „дефинисане и различите личности” учиниле доступнима гледаоцима.[88] Рецензенткиња организације Common Sense Media Тара Свордс дала је серији три звездице, назвавши је „маштовитом причом са смелим јунакињама у вођству”, истовремено тврдећи да серију ометају њени елементи дизајна.[89]

Серија Винкс привукла је академско интересовање за презентацију родних улога. У часопису Државног универзитета у Волгограду руски социолози Георгик Антонов и Елена Лактиукина оценили су да су женски ликови у серији приказани као доминантни, док су мушкарци пасивни.[90] Као примере жена које су усвојиле традиционално мушке улоге, навели су женске виле које се боре за своје момке, спасавају их од непријатеља и позивају их на састанке, док истовремено имају потешкоће у обављању кућних послова попут кувања и чишћења. Пишући за Државни универзитет у Кабардону-Балкарији, Залина Докхова и Татјана Чепракова изјавиле су да серија преноси „и позитивне и негативне стереотипе”,[91] позивајући се на супротне личности Стеле и Ајше. Написали су да Стелин лик укључује стереотипно женске страсти за куповину и одећу, док Ајша представља реалнији лик са интересовањем за спорт којим доминирају мушкарци.

Професорка Универзитета Родс Џин Принслу написала је 2014. године да епизоде серије Винкс „представљају сложене наративе са активним женским протагонистима и позитивним односима који потврђују 'моћ жена'”.[92] У интервјуу за новине Corriere della Sera, психотерапеуткиња Ђианна Шелото која истиче позитивне аспекте попут пријатељства, водећи женске гледаоце „даље од супермодела у које их комерцијални свет вуче”.[93] Il Sole 24 Ore такође је позитивно писао о феминистичким темама серије, похваљујући како ликови „излажу нарцисоидну мушкост”.

Одећа ликова изазвала је одређене контроверзе у јуну 2017. године, када је пакистанска Регулаторна агенција за електронске медије (PEMRA) казнила пакистански канал Nickelodeon након што је емитовао епизоду у којој су Винкс приказане у купаћим костимима.[94]

Културни утицај

уреди
 
Косплеј лика Рокси током 2014.

Серија Винкс је популарна на конвенцијама обожаваоца. На пример, 2012. и 2013. године серија је имала велико присуство на штанду канала Nickelodeon на фестивалу San Diego Comic-Con, где су нове колекционарске предмете приређиване обожаваоцима.[95] Nickelodeon је за догађај 2012. године направио две ексклузивне лутке (сребрну Блум и златну Блум)[96] и још две за 2013. годину (Дафни у облику нимфе и Блум у облику Хармоникса).[97] 2015. године у Језолу је одржано четвородневно дружење обожаваоца серије Винкс,[98] где је Nickelodeon инсталирао „зид обожавалаца” за приказивање порука светских обожавалаца.[99] У октобру 2018. године одржана је изложба за петнаесту годишњицу серије на највећем европском фестивалу стрипа, конвенцији Lucca Comics & Games у Тоскани.[100]

Федерико Верселино из новина Il Sole 24 Ore описао је серију као „деструктивни и конструктивни феномен”[101] који је гледаоце упознао са феминистичким причама о побуњеним женским ликовима. Студија из 2019. године спроведена за Corriere della Sera известила је да је серија Винкс четврта најпопуларнија италијанска серија ван земље, са великом потражњом у Русији и Сједињеним Државама.[102]

Током 2018. године, Џована Гало из часописа Cosmopolitan изјавила је да су ликови програма постали „праве модне иконе” и приметила популарност серије код косплејера,[103] уметника перформанса који носе костиме и додатке да представљају ликове серије. Костими серије Винкс били су у фокусу епизоде друге сезоне серије Шегрт, у којој је Флавио Бријаторе изазвао тимове серије да креирају три Винкс одеће намењене женама од 25 до 35 година, које су требале бити достављене на пресуду Иђинија Страфија.[104] Марина Амадуци из новина la Repubblica приписала је популарност моде инспирисане серијом Винкс жељи обожавалаца да опонашају ликове, наводећи да се „Винкс фанатици облаче, крећу и дишу попут својих хероина”.[105]

Регионални савет Маркеа, изабрао је виле серије Винкс да представљају Марке и Италију на светском сајму Expo 2010 у Шангају.[106] Четвороминутни видео који користи стереоскопску технологију приказује Винкс у туристичким дестинацијама Маркеа анимиран је за италијански павиљон. Током 2015. године, италијански премијер Матео Ренци посетио је студио Rainbow и написао да су „Винкс лепа прича италијанског талента”.[107]

Тужба

уреди

У априлу 2004. године,[108] предузеће The Walt Disney Company поднело је неуспешну тужбу због кршења ауторских права против студија Rainbow. Предузеће је оптужило Rainbow за копирање концепта серије Винкс из свог стрипа Вич, који је објављен више од годину дана након почетка продукције серије Винкс. Disney се пријавио за налог за заустављање даљег објављивања серије Винкс и стрипова; да прогласи заштитни знак серије Винкс неважећим и да одузме периодични и филмски материјал који носи наводно име Винкс. Rainbow је добио случај против предузећа Disney и судија је изјавио да међу њима није било збуњујуће сличности. Страфи је напоменуо да је пилот серије Винкс у продукцију ушао 2000. године, док је стрип Вич објављен тек у мају 2001. године.[109][110] Дана 2. августа 2004. године,[111] сви захтеви за кршење закона предузећа Disney одбили је Одељење за специјализована комерцијална питања у Болоњи, сматрајући их неоснованим. Тужба је касније постала предмет семинара о привредном праву на Универзитету у Мачерати 2009. године.

Током 2005. године, Иђинио Страфи је интервјуисан за часопис IO Donna о правној бици.[109] Упитан је какав је осећај „бити један од најомраженијих људи предузећа Disney” и одговорио је да му је—као оснивачу малог студија за анимацију—драго што је „победио” масивни конгломерат. „Осећам одређени понос због тога што сам изнервирао таквог гиганта. Инспиративно је,” објаснио је. Као резултат тужбе, Страфи је избегао било какво пословање са корпорацијом Disney; коментарисао је 2014. године, „Изгубили су шансу да истраже нашу креативност.”[112]

Повезани медији

уреди

Филмови

уреди
 
Плесачице који приказују Винкс присуствују премијери филма Тајна изгубљеног краљевства на Римском филмском фестивалу

Тајна изгубљеног краљевства

уреди
Главни чланак: Магија Винкс: Тајна изгубљеног краљевства

Дана 8. октобра 2006. године, дугометражни филм Винкс је најављен на веб-сајту студија Rainbow. Филм Тајна изгубљеног краљевства објављен је у Италији 30. новембра 2007. године.[113] Телевизијска премијера била је 11. марта 2012. године на каналу Nickelodeon у Сједињеним Државама.[114] Радња се одвија након догађаја из прве три сезоне, пратећи Блум док тражи биолошке родитеље и бори се са Античким вештицама које су уништиле њену родну планету. Иђинио Страфи је од почетка развоја серије планирао дугометражну причу и филм је на крају ушао у продукцију након што је Страфи основао Rainbow CGI у Риму.

Чаробна авантура

уреди
Главни чланак: Винкс 3Д: Чаробна авантура

Дана 9. новембра 2009, најављен је наставак филма за датум објављивања током 2010. године.[115] Филм Винкс 3Д: Чаробна авантура објављен је у Италији 29. октобра 2010. године.[116] Телевизијска премијера била је 20. маја 2013. на каналу Nickelodeon у Сједињеним Државама.[117] У филму, Скај запроси Блум, али Скајев отац не одобрава њихов брак. Продукција филма Чаробна авантура започела је 2007. године, док је први филм још био у фази израде. То је први италијански филм анимиран у стереоскопском 3D.[118]

Дана 19. фебруара 2013. године, Nickelodeon је одржао специјалну пројекцију филма у кинеском позоришту ти-си-ел у Холивуду.[119] Премијери су присуствовали канала Nickelodeon Данијела Моне[120] (која у серији позајмљује глас Блуминој ривалки Мици) и творац Иђинио Страфи.[121]

Мистерија бездани

уреди
Главни чланак: Винкс: Мистерија бездани

Крајем 2010. најављено је да ће предузеће Viacom (власник канала Nickelodeon и евентуални сувласник студија Rainbow) обезбедити ресурсе потребне за продукцију новог филма Винкс. Филм под називом Винкс: Мистерија бездани објављен је у Италији 4. септембра 2014. године.[122] Телевизијска премијера била је 8. августа 2015. године каналу Nickelodeon Немачка.[123] Радња прати Винкс које кроз Бескрајни океан спасавају Скаја, који је затворен од стране Трикса. Према Иђинију Страфију, филм има комичнији тон од претходна два филма.

Спин-офови

уреди

Поп Пикси је мини-серија која је трајала једну сезону током два месеца 2011. године. Она садржи чиби-инсипирисане Пикси ликове који су први пут представљени у другој сезони серије Винкс. Након што је Nickelodeon постао суразвијач главне серије, најављено је да ће се серија Поп Пикси емитовати на глобалној мрежи канала Nickelodeon почев од краја 2011. године.[124]

Винкс свет је спин-оф серија која је премијерно емитована 2016. године; Страфи ју је описао као „са више графика за одрасле, врсту приче која више одговара старијој публици”[125] од оригиналне серије. У њој Винкс који путују на Земљу у тајној мисији како би пронашле отмичара познатог као Лопов талената.[126] Продуцирано је 26 епизода током две сезоне.[127]

Играна адаптација

уреди

Током 2018. године, најављена је играна адаптација за младе.[128] Снимање је почело у септембру 2019. године, са Абигејл Ковен која глуми Блум.[129] Серија је светску премијеру остварила 22. јануара 2021. године, након најаве објављене 10. децембра 2020. године.[130]

Писци серије Винкс сага: Судбина били су потпуно нови за Винкс франшизу и регрутовани су из тинејџерских драма попут серије Вампирски дневници.[131] Почетком продукције, амерички чланови екипе из цртаћа канала Nickelodeon (укључујући Блумину гласовну глумицу, Моли Квин)[132] састали су се са продукцијским тимом серије Судбина и прегледали сценарио за пилот.[132] Џоен Ли из студија Rainbow је такође надгледала серију као извршна продуценткиња.

Рестарт

уреди

Дан 6. новембар 2022, креатор Игинио Страфи је најавио да "поново почиње да се покреће нова ЦГ Винк анимирана серија. Да, поновно покретање."[133][134] Поред нове серије, нова функција за радњу уживо. филм је такође у развоју.[135] У јануару 2023., Paramount (Viacom) је продао свој удео у Раинбов Страфију, омогућавајући му потпуну креативну контролу над поновним покретањем.[136]

Остали догађају

уреди

У септембру 2005. године, мјузикл уживо под називом „Магија Винкс шоу” започео је турнеју по Италији.[137] Мјузикл се касније проширио и на друге европске земље и глумачка екипа је наступила на додели награда Nickelodeon Kids' Choice Awards у Милану.[138] Наставак као шоу на леду у којој је глумила Каролина Костнер покренут је у новембру 2008. године.[139] У октобру 2012. године, Nickelodeon је одржао догађај уживо у Одеон синема ковент гардену, заједно са „ружичастим тепихом” и прегледима предстојећих епизода.[140]

Роба

уреди

Иђинио Страфи отворио се за лиценцирање робе серије Винкс како би финансирао друге пројекте свог студија;[141] 2008. године изјавио је да враћа „готово све” назад у Rainbow. Током првих десет година серије, више од 6.000[142] комада везане робе издале су спољна предузећа за издавање дозвола.[143]Од 2014. године, Винкс робне дозволе генерирале су око 50 милиона евра годишње,[144] при чему је већина прихода ишла корисницима лиценци, а не само студију Rainbow. Према чланку часописа VideoAge International, Rainbow узима од продаје робе у просеку 10 процената, док неки послови дају студију само пет процената. Изван Европе, предузеће Mattel[145] је објављивало производе засноване на серији до 2012. године, када је Nickelodeon именовао предузеће Jakks Pacific за новог трговинског партнера серије.[146] Саопштење је уследило након рекламне кампање серије Винкс на коју је Nickelodeon потрошио 100 милиона америчких долара.[147]

Колекције лутака засноване на ликовима серије први пут су објављене у јануару 2004. године како би се поклопиле са њеним дебијем.[148] У Италији, лутке производи Witty Toys (подружница студија Rainbow)[149] и дистрибуира Giochi Preziosi. Од 2016. године, дизајнирано је више од 100 колекција и продато преко 60 милиона лутки серије Винкс.[150] Rainbow је 2013. године покренуо винтиџ лутке као колекционарске предмете.[151]

Серија стрипова која је у току објављена је од премијере серије.[152] Преко 180 италијанских издања објављено је од 2019. године. Светски тираж стрипова 2014. износио је 25 милиона примерака, са 55.000 примерака који се месечно продају у Италији. У Сједињеним Државама, Viz Media је превео неколико од првих 88 бројева и објавио их у девет нових свезака.[153] Направљене су и друге везане књиге које нису повезане са стриповима, почевши од водича за ликове које дистрибуира Giunti Editore. Партнер канала Nickelodeon, Random House објављује књиге серије Винкс на енглеском језику од 2012. године.[154]

Игре

уреди

На основу серије произведено је неколико видео-конзолских игри. Прва, конгломерата Konami Europe, Winx Club, објављена је 15. новембра 2005. године.[155] Остале видео-игре засноване на франшизи укључују Winx Club: The Quest for the Codex (2006), Winx Club: Join the Club (2007), Winx Club: Mission Enchantix (2008), Winx Club: Believix in You (2010) и Winx Club: Magical Fairy Party (2012).[156] Игра Magical Fairy Party објављена је као део партнерства канала Nickelodeon са предузећем D3Publisher. Игра са физичким картама заснована на франшизи и продуцента Upper Deck Company објављена је 2005. године.[157]

Веб-сајт канала Nickelodeon, Nick.com, створио је различите флеш-игре на основу серије. Одељак серије Винкс на Nick.com постао је једна од најпосећенијих страница на веб-сајту, са милионом месечних посетилаца средином 2013. године и преко 2,6 милиона играчких сесија.

Српска DVD издања

уреди
Издавач Сезона Број DVD-ја Епизоде Језици Земље продаје
Luxor Co.
(уз часопис Boomerang)		 1. 1—26. 1—26. српски Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина
Luxor Co. 1. 1. 1—3. српски Србија, Црна Гора
Luxor Co. 1. 2. 4—6. српски Србија, Црна Гора
Luxor Co. 1. 3. 7—9. српски Србија, Црна Гора
Luxor Co. 1. 4. 10—12 српски Србија, Црна Гора
Luxor Co. 1. 5. 13—15. српски Србија, Црна Гора
Luxor Co. 1. 1. 1—4. српски Србија, Црна Гора
Luxor Co. 1. 2. 5—8. српски Србија, Црна Гора
Luxor Co. 1. 3. 9—13. српски Србија, Црна Гора
Luxor Co. 1. 4. 14—17. српски Србија, Црна Гора
Luxor Co. 1. 5. 18—21. српски Србија, Црна Гора
Luxor Co. 1. 6. 22—26. српски Србија, Црна Гора
Luxor Co. 2. промо DVD 11—13. српски Србија, Црна Гора
Luxor Co.
(уз часопис Дечје царство)		 3. промо DVD 1—3. српски Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. промо DVD 1. српски Србија, Црна Гора, Хрватска
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. 1. 1—5. српски, хрватски Србија, Црна Гора, Хрватска
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. 2. 6—9. српски, хрватски Србија, Црна Гора, Хрватска
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. 3. 10—13. српски, хрватски Србија, Црна Гора, Хрватска
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. 4. 14—18. српски Србија, Црна Гора, Хрватска
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. 5. 19—22. српски Србија, Црна Гора, Хрватска
Apsolut Velpro
Gold Audio Video		 5. 6. 23—26. српски Србија, Црна Гора, Хрватска

Напомене

уреди
  1. ^ Током 2011, америчко предузеће Viacom постало је сувласник студија Rainbow.[158] После, нове сезоне серије Винкс су биле су развијене између студија предузећа Viacom, Nickelodeon Animation Studio у С.А.Д и Rainbow у Италији.
  2. ^ а б в Специјале и 5-7. сезону је такође развио Nickelodeon и премијере су биле на мрежама канала Nickelodeon пре италијанског емитовања. 5. сезона је имала премијеру 26. августа 2012. на каналу Nick С.А.Д, 6. сезона је имала премијеру 29. септембра 2013. на каналу Nick С.А.Д. и 7. сезона је имала премијеру 22. јуна 2015. на каналу Nick Азија

Референце

уреди
  1. ^ Maffioletti, Chiara (2. 9. 2010). „Winx, fatine italiane coprodotte negli USA (Winx, Italian fairies co-produced in the USA)” (PDF). Corriere della Sera (на језику: италијански). Архивирано из оригинала (PDF) 04. 07. 2019. г. Приступљено 20. 04. 2020. 
  2. ^ „Le Winx compiono 10 anni, tra marketing ed ecologia”. 2014-01-25. 
  3. ^ „Winx Club - Il Segreto del Regno Perduto: Le protagoniste”. FantasyMagazine (на језику: италијански). 29. 11. 2007. 
  4. ^ Santini, Gabriella (2009). Winx Club: Scopri i cuccioli con Roxy (на језику: италијански). Rainbow S.p.A. back cover. ISBN 9788845151262. „Roxy, che è la settima Winx e anche la fata degli animali. [Roxy, who is the seventh Winx and the Fairy of Animals.]” 
  5. ^ „Le Winx tornano su Rai Due”. RAI (на језику: италијански). 30. 8. 2010. Архивирано из оригинала 4. 8. 2010. г. „una settima fata, Roxy ... Il nuovo personaggio, Roxy, si unirà al gruppo delle Winx. [a seventh fairy, Roxy ... The new character, Roxy, will join the Winx group.]” 
  6. ^ „Roxy from Winx Club”. Nickelodeon. Архивирано из оригинала 16. 9. 2012. г. Приступљено 17. 8. 2020. „[Roxy] joins the Club...” 
  7. ^ „Winx Club: i nuovi episodi dal 15 Aprile su RaiDue”. MoviePlayer.it (на језику: италијански). 9. 4. 2009. 
  8. ^ Minardi, Sabina (24. 2. 2011). „Winx, le fatine fanno il botto”. L'espresso (на језику: италијански). 
  9. ^ „Fairies worth more than a billion dollars”. Channel NewsAsia. 9. 12. 2008. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. 
  10. ^ Marmiroli, Adriana (11. 5. 2014). „Iginio Straffi: le mie Winx sono le ragazze d'oggi”. La Stampa (на језику: италијански). 
  11. ^ Cavazzuti, Nicole (24. 11. 2008). „Iginio Straffi, padre delle Winx, ad Affaritaliani: così ho rilanciato il cartoon made in Italy nel mondo”. Affaritaliani.it (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 24. 09. 2019. г. Приступљено 24. 02. 2021. 
  12. ^ Straffi, Iginio (14. 4. 2011). „Iginio Straffi: l'Italia non dimentichi la sua capacità creativa” (интервју) (на језику: италијански). Интервју са Vincenzo Petraglia. 
  13. ^ Straffi, Iginio (2005). „Fenomeno Winx” (интервју). Интервју са Chiara Galavotti. 
  14. ^ Filippetti, Simone. „Borsa addio, alle fatine Winx non riesce mai la magia di Piazza Affari”. Il Sole 24 Ore. 
  15. ^ „Magic Bloom - Pilot 2001”. Lucca Comics & Games: Rainbow S.p.A. 
  16. ^ Ashdown, Simon (1. 9. 2003). „Kids TV producers turn to style specialists for design innovations”. Kidscreen. 
  17. ^ „Il papà del fenomeno Winx: "Così ho sconfitto i giapponesi"”. Il Giornale (на језику: италијански). 20. 1. 2007. 
  18. ^ Straffi, Iginio. „Nautilus Arte - Iginio Straffi” (интервју) (на језику: италијански). Интервју са Federico Taddia. Архивирано из оригинала (video) 2018-12-28. г. Приступљено 2019-09-01. 
  19. ^ „When the Drama of Fiction Enters Politics, It Turns Into a RAI Sitcom” (PDF). VideoAge International. октобар 2014. 
  20. ^ Zampa, Alice (3. 1. 2016). „Animazione: perché l'Italia resta indietro? Ce lo racconta Iginio Straffi”. Movieplayer.it (на језику: италијански). 
  21. ^ „Девочки понимают, что наши Winx — настоящие”. Vedomosti (на језику: руски). 31. 3. 2010. 
  22. ^ „Le fatine di Winx club alla conquista dell' America”. la Repubblica. 23. 4. 2004. 
  23. ^ „In Production: The Winx”. Rainbow S.p.A. (на језику: италијански). 27. 7. 2002. Архивирано из оригинала 27. 7. 2002. г. Приступљено 6. 10. 2006. „DELIVERY: Autumn 2003” 
  24. ^ Baisley, Sarah (26. 9. 2003). „MIPCOM News: Rainbow Puts Designs on WINX CLUB, Monster Allergy”. Animation World Network. 
  25. ^ Meza, Ed (9. 10. 2003). „Mipcom Jr. big draw”. Variety. 
  26. ^ Fascia, Claudia (27. 1. 2014). „Winx, 10 anni fa le fatine in tv”. Agenzia Nazionale Stampa Associata (на језику: италијански). 
  27. ^ Fabrizi, Stefano (3. 1. 2014). „Ecco le avventure delle mie Winx”. Corriere Adriatico. 
  28. ^ „La Paramount mette sotto contratto le Winx (Paramount signs the Winx)”. Business People (на језику: италијански). 4. 2. 2011. 
  29. ^ Vivarelli, Nick (4. 2. 2011). „Viacom takes stake in Rainbow”. Variety. 
  30. ^ „Winx Club Mini Documentary”. 2010. 
  31. ^ „Nickelodeon and Rainbow S.p.A. Announce Global Partnership for "Winx Club" Animated Series”. New York. PR Newswire. 2. 9. 2010. Приступљено 9. 5. 2012. 
  32. ^ „Nickelodeon Animation Studio: What We Do - Winx Club”. Nickelodeon. 2014. Архивирано из оригинала 2014-06-13. г. 
  33. ^ „Nickelodeon Packaging Guide Refresh”. Nickelodeon Consumer Products. Viacom International, Inc. 14. 7. 2016. 
  34. ^ Foss, Jonathan (2014). „Jonathan Foss (Coordinating Producer / Writer - Winx Club)”. 
  35. ^ „Sirenix (season 5 credits)”. Winx Club. 23:09 мин. 
  36. ^ Wolfe, Jennifer. „Rainbow and Nickelodeon Announce 'Winx Club' Season Seven”. Animation World Network. 
  37. ^ Boni, Federico (22. 10. 2012). „Gladiatori di Roma 3D fa flop al botteghino”. Cineblog.it (на језику: италијански). 
  38. ^ „Shows A-Z – Winx Club on Nick Jr.”. The Futon Critic. Приступљено 27. 4. 2016. 
  39. ^ „Viacom International Media Networks (VIMN) Announces Key Leadership Changes, Elevates OTT and Studio Businesses”. Business Wire. 20. 11. 2019. 
  40. ^ „Il Mercato e l'Industria del Cinema in Italia 2010 (pages 70-71)” (PDF). Fondazione ente dello spettacolo. 2011. стр. 70—71. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-10-18. г. 
  41. ^ Carotti, Daniele (29. 9. 2018). „Le Winx compiono 15 anni, fatine per la nuova generazione di ragazze indipendenti - Teen”. Agenzia Nazionale Stampa Associata. 
  42. ^ Rosselli, Elisa (2019). „Elisa Rosselli Interview” (интервју). 
  43. ^ Straffi, Iginio (26. 11. 2007). „Iginio Straffi: "Attenta Pixar arrivano le Winx"”. Luce Cinecittà (интервју) (на језику: италијански). Интервју са Valentina Neri. 
  44. ^ Vivarelli, Nick (20. 2. 2009). „Straffi's animation firm crosses borders”. Variety. 
  45. ^ Pennati, Nicoletta (9. 7. 2011). „TIVÙ Iginio Straffi racconta le sue Winx ambientaliste”. IO Donna (на језику: италијански). 
  46. ^ Здесь был «Летидор»: анимационная студия Rainbow в Италии ["Letidor" was here: Rainbow animation studio in Italy]. Letidor.ru (на језику: руски). 10. 2. 2019. 
  47. ^ Bombino, Silvia (14. 10. 2009). „Laggiù dove pettinano le bambole” (PDF). Vanity Fair (на језику: италијански). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 12. 2020. г. Приступљено 24. 02. 2021. 
  48. ^ Pierleoni, Francesca (12. 7. 2014). „Fenomeno Rainbow, passione e arte, viaggio dove nascono le Winx”. Agenzia Nazionale Stampa Associata (на језику: италијански). 
  49. ^ Di Maira, Paolo (4. 4. 2013). „A Tycoon in Loreto”. Cinema & Video International. 
  50. ^ Lodato, Francesco. „Dieci anni di Winx”. FantasyMagazine. 
  51. ^ „Anecdotes du film Winx Club”. AlloCiné. 
  52. ^ Morganti, Tiziana (15. 7. 2014). „Rainbow Studios: le Winx ci aprono le porte del loro mondo”. Movieplayer.it. 
  53. ^ Reynoso, Alejandra (23. 10. 2011). „Stars of Nickelodeon Cast of Winx Club Exclusive Interview” (интервју). „Season 5, they're original records, so those are the days we come together and they send our voices to Italy and then they animate the show based on our voices.” 
  54. ^ „About Us - Rainbow CGI”. Rainbow S.p.A. 
  55. ^ „TV Ribelle - Buon Compleanno Winx”. Rai Gulp (на језику: италијански). 2014. 
  56. ^ „Rainbow's next steps”. Licensing Special Report. 2014. Архивирано из оригинала 2020-01-07. г. 
  57. ^ Quinn, Molly C. [MollyQuinn93] (30. 8. 2011). „On Tuesdays I record Winx until 6PM in Burbank. I may be a little late, but can stay until the end.” (твит) — преко Twitter-а. 
  58. ^ Gross, Amy [AmyBadGorilla] (17. 11. 2011). „Had a great time recording the #WinxClub movie at @AtlasOceanic studio this morning! Ran into @KekePalmer on the way out. :)” (твит) — преко Twitter-а. 
  59. ^ Quinn, Molly C. [MollyQuinn93] (11. 8. 2012). „We came n w/ our "cartoon" voices & Nick was ... 'No, we want voices of real girls this time around.'” (твит) — преко Twitter-а. 
  60. ^ „The Winx Club gets star power from Nick celebs”. Nick.com. 23. 8. 2012. Архивирано из оригинала 04. 04. 2013. г. Приступљено 24. 02. 2021. 
  61. ^ „Global Hit Animated Series 'Winx Club' Comes To Nickelodeon, Starting June 27”. Screener. 9. 6. 2011. Архивирано из оригинала 4. 2. 2016. г. 
  62. ^ „Winx Club sizzle reel”. Nickelodeon. 2013. 
  63. ^ „Inspiration of Sirenix (season 6 credits)”. Winx Club. 22:29 мин. 
  64. ^ „The Alfea Natural Park (season 7 credits)”. Winx Club. 23:23 мин. 
  65. ^ Rosselli, Elisa. „Elisa Rosselli – Exklusives GWN-Interview” (интервју) (на језику: немачки). 
  66. ^ Rosselli, Elisa. „Club Winx - Entrevista Elisa Rosselli” (интервју). 
  67. ^ „Nick Stars: Winx "We Are Believix" Music Video”. Nickelodeon. 30. 7. 2012. Архивирано из оригинала 6. 8. 2012. г. 
  68. ^ Brekken, Isaac. „Nickelodeon at the Licensing Show 2011”. Getty. „Cymphonique Miller, star of Nick's new show How to Rock, sings the Winx Club theme song during Nickelodeon's special Licensing International Expo presentation” 
  69. ^ Le avventure del #WinxClub tornano su #RaiYoyo, con la nuovissima serie 8, dal 15 aprile. Non perdete i nuovi viaggi nell’Universo Magico, tanti concerti, il nuovo potere Cosmix e un vecchio nemico sempre pronto a creare scompiglio..sapete già di chi si tratta? #WinxClub8 (на језику: италијански) (1112656096798203905), 1. 4. 2019 
  70. ^ „TV Kids: Iginio Straffi”. Worldscreen. 22. 5. 2019. 
  71. ^ „Rainbow and Nickelodeon Announce 'Winx Club' Season Seven”. Animation World Network. 7. 4. 2014. 
  72. ^ „Season 7: New Episodes”. Nickelodeon Asia. 12. 6. 2015. 
  73. ^ Middleton, Richard (16. 8. 2019). „TBI Weekly: ViacomCBS, a US deal with global implications”. TBI Vision. Informa. 
  74. ^ „Winx to hit China”. Agenzia Nazionale Stampa Associata. 12. 6. 2014. 
  75. ^ „TG4 Programmes: Winx Club”. TG4. 2012. Архивирано из оригинала 27. 2. 2012. г. Приступљено 17. 8. 2020. 
  76. ^ McClintock, Amela; Oei, Lily (30. 10. 2003). „No walk in park for 'George'”. Variety. 
  77. ^ Beekman, Bor (17. 4. 2008). „Sexy feeën in 130 landen”. de Volkskrant (на језику: холандски). 
  78. ^ Винкс клуб - Емисије - Радио-телевизија Војводине
  79. ^ „Caccia alle streghe made in Italy”. la Repubblica. 1. 4. 2004. 
  80. ^ Giannelli, Alessandra (9. 4. 2009). „Winx, un made in Italy di fama mondiale”. 
  81. ^ „Cartoon: ascolti record per la quarta serie di Winx Club”. Duesse Communication. 17. 4. 2009. 
  82. ^ Straffi, Iginio (26. 11. 2007). „"Winx - Il segreto del regno perduto" Intervista al regista.” (интервју). Интервју са Federico Raponi. Архивирано из оригинала 14. 09. 2008. г. Приступљено 25. 02. 2021. 
  83. ^ „Monday's Cable Ratings: "WWE Raw" Claims Top Honors”. The Futon Critic. 28. 6. 2011. 
  84. ^ „Winx Club - 20below Presentation”. Rainbow-Viacom. 2012. 
  85. ^ Loveday, Samantha (10. 10. 2011). „Nickelodeon Consumer Products' Winx Club drive bolstered by strong viewing figures”. Licensing.biz. Архивирано из оригинала 11. 10. 2011. г. 
  86. ^ „Nickelodeon UK March 2019”. Nickelodeon. 2019. Архивирано из оригинала 2019-03-05. г. 
  87. ^ Povoledo, Elisabetta (9. 12. 2007). „A commercial 'phenomenon' in Italy: teenage fairies”. New York Times. 
  88. ^ Swords, Tara (22. 5. 2005). „Winx Club TV Review”. Common Sense Media. 
  89. ^ Antonov, Georgiy; Laktyukhina, Elena (2013). „Мультсериал "Клуб Винкс"”. Journal of Volgograd State University: 92—99. ISSN 1998-9946. 
  90. ^ Dokhova, Zalina; Cheprakova, Tatiana (2011). „Мультипликационный фильм как экстралингвистический фактор формирования языковой личности ребёнка (на материале мультипликационного сериала "Винкс")” (PDF). Journal of Kabardino-Balcarian State University (journal). 1 (4): 108—111. ISSN 1992-6464. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 12. 2020. г. Приступљено 25. 02. 2021. 
  91. ^ Sexualisation and Children's Relationship with the Media (PDF). The International Clearinghouse on Children, Youth and Media. 2014. стр. 81. ISBN 978-91-86523-89-3. ISSN 1651-6028. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 02. 2021. г. Приступљено 25. 02. 2021. 
  92. ^ Pierluigi, Panza (24. 11. 2007). „Né malizia, né mossette E finalmente gli eroi non sono solo maschi”. Corriere della Sera. Архивирано из оригинала 31. 12. 2015. г. 
  93. ^ „PEMRA fines Nickelodeon for showing indecent content”. Pakistan Today. 15. 6. 2017. 
  94. ^ Hoevel, Ann (14. 7. 2012). „Comic-Con is in high gear”. CNN. Архивирано из оригинала 17. 07. 2012. г. Приступљено 25. 02. 2021. 
  95. ^ Johnston, Rick (4. 7. 2012). „San Diego PR Runaround – Electric Man, Poyo, Udon, Walking Dead And More”. Bleeding Cool. 
  96. ^ „Nickelodeon Exclusives San Diego Comic-Con 2013 (press pictures)”. 
  97. ^ „Winx Worldwide Reunion, dal 2 al 4 settembre attese a Lignano 100 mila persone”. TriestePrima. 28. 5. 2016. 
  98. ^ „Join the Winx Worldwide Reunion”. „It will be included into the Nickelodeon special Fan Wall in Jesolo (Italy)!” 
  99. ^ Basso, Fabrizio (2. 11. 2018). „Lucca Comics & Games accoglie le Winx e la loro poetica, tra musica e magia”. Sky Italia. 
  100. ^ Vercellino, Federico (6. 2. 2019). „Quindici anni di Winx, il femminismo spiegato alle bambine”. Il Sole 24 Ore (на језику: италијански). 
  101. ^ Fasola, Giacomo (27. 1. 2019). „Serie tv italiane, le più popolari all'estero”. Corriere della Sera (на језику: италијански). 
  102. ^ Gallo, Giovanna (15. 3. 2018). „Winx, Su Netflix arriva la serie tv delle Winx con le fatine in carne e ossa”. Cosmopolitan (на језику: италијански). 
  103. ^ „The Apprentice: Winx Club”. The Apprentice. Сезона 2. Епизода 4 (на језику: италијански). 7. 2. 2014. Cielo. 
  104. ^ Amaduzzi, Marina (18. 12. 2005). „Fenomeno Winx centinaia di bimbi assediano le fatine”. la Repubblica. 
  105. ^ „World Expo Shanghai 2010 - "Marche: Land of Magic" - Per 15 giorni le Winx racconteranno la Regione Marche ai visitatori del Padiglione Italiano”. Marche Regional Council. 19. 5. 2010. 
  106. ^ „Renzi visita le Winx poi carica Ceriscioli”. Corriere Adriatico. 29. 5. 2015. 
  107. ^ Gradozzi, Francesco (2008). „I segni distintivi nella giurisprudenza” (PDF) (на језику: италијански). University of Macerata. 
  108. ^ а б Brena, Silvia (10. 9. 2005). „Con le mie fate sfido Disney”. IO Donna. 
  109. ^ Artibani, Francesco (9. 4. 2006). „Intervista a Francesco Artibani”. Comicus (интервју) (на језику: италијански). 
  110. ^ Gradozzi, Francesco (2. 3. 2009). „Winx vs. WITCH” (на језику: италијански). 
  111. ^ Fumarola, Silvia (30. 10. 2014). „Iginio Straffi, creatore delle Winx: "Abbiamo serie di qualità ma ci usano come terra di conquista"”. la Repubblica (на језику: италијански). 
  112. ^ „Le orme delle Winx tra Londra e Tokio”. la Repubblica (на језику: италијански). 30. 11. 2007. 
  113. ^ „Nickelodeon commercial: The Secret of the Lost Kingdom”. Nickelodeon. 24. 2. 2012. 
  114. ^ Brzoznowski, Kristin (9. 11. 2009). „Rainbow Extends Winx Club Film Franchise”. WorldScreen.com. Архивирано из оригинала 16. 11. 2009. г. 
  115. ^ „Straffi, le mie 'Winx' stavolta volano in 3D”. Agenzia Giornalistica Italia (на језику: италијански). 28. 10. 2010. 
  116. ^ „Winx Magic Adventure Movie: Monday”. Nickelodeon. 16. 5. 2013. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. 
  117. ^ Vivarelli, Nick (15. 3. 2010). „Medusa to release 3D 'Adventure'”. Variety. 
  118. ^ Nickelodeon (19. 2. 2013). „Nickelodeon: We're showing our #Winx CG movie "Magical Adventure" tomorrow @ 6:30pm at the TCL Chinese Theatre in Hollywood, CA. Come if you're around!” (твит) — преко Twitter-а. 
  119. ^ „Nickelodeon screening poster / special guests”. 2013. 
  120. ^ „Program 2013”. Los Angeles Italia. Архивирано из оригинала 13. 02. 2013. г. Приступљено 25. 02. 2021. „6:30 pm Winx Club 3D: Magical Adventure dir Iginio Straffi (93') - Special Screening: The producer-director will be attending the event.” 
  121. ^ Catalli, Claudia (1. 8. 2014). „Iginio Straffi: 'Presto una webserie delle Winx'”. Wired (на језику: италијански). 
  122. ^ „Winx Club - Das Geheimnis des Ozeans”. Winx Club Deutschland. 15. 6. 2015. 
  123. ^ Goldman Getzler, Wendy (11. 4. 2011). „Nickelodeon Plucks PopPixie”. Kidscreen. Brunico Communications. 
  124. ^ Papini, Roberto Davide (8. 1. 2015). „Winx, non solo il musical. Le fatine volano al cinema”. La Nazione (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 10. 3. 2015. г. 
  125. ^ „Rainbow Set to Light Up MIPTV”. Animation World Network. 31. 3. 2016. Приступљено 19. 9. 2019. 
  126. ^ Wolfe, Jennifer (25. 9. 2014). „'Winx Club' Spin-off Headed to Netflix”. Animation World Network. 
  127. ^ Fisher, Jacob (31. 7. 2019). „Live-Action 'Winx Club' Series In Pre-Production at Netflix, Brian Young Set as Showrunner (EXCLUSIVE)”. Discussing Film. 
  128. ^ „Netflix young-adult series begins filming in Wicklow”. Irish Examiner. 17. 9. 2019. 
  129. ^ Weiss, Josh (10. 12. 2020). „Nickelodeon's 'Winx Club' enters live-action with teaser for 'Fate: The Winx Saga' coming to Netflix”. Syfy. 
  130. ^ Jones, Ellen (10. 12. 2020). „'Boys can be fairies – it's the 21st century': How Fate: The Winx Saga finds the reality in fantasy”. The Guardian. 
  131. ^ а б MollyQuinn93 (8. 1. 2021). „I did get to meet with the great production team and read the pilot! It’ll be a fun show and I think the casting is wonderful” (твит) — преко Twitter-а. 
  132. ^ „Recently Canceled 'Fate: The Winx Saga' Nabs CG Animated Series Reboot and Live-Action Film”. Архивирано из оригинала 5. 12. 2022. г. Приступљено 28. 4. 2023. 
  133. ^ „Winx Club Animated Reboot Announced by Creator”. comicbook.com. Архивирано из оригинала 25. 2. 2023. г. Приступљено 2023-02-25. 
  134. ^ „'Winx Club' creator says movie, animated series in the works”. UPI (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 11. 2022. г. Приступљено 2023-02-25. 
  135. ^ SemiColonWeb. „Good Morning, Cinecittà!”. news.cinecitta.com. Архивирано из оригинала 25. 1. 2023. г. Приступљено 2023-02-25. 
  136. ^ „Winx Power Show, le fate sbarcano in teatro”. FantasyMagazine (на језику: италијански). 23. 5. 2005. 
  137. ^ „Due premi speciali ai 'Nickelodeon Kids' Choice Awards'”. ADC Group (на језику: италијански). 29. 11. 2006. 
  138. ^ „'Winx on ice', c'è anche Carolina Kostner”. La Nazione (на језику: италијански). 29. 7. 2008. 
  139. ^ „Winx take flight at Covent Garden launch party”. Toy World Magazine. 29. 10. 2012. Архивирано из оригинала 04. 02. 2021. г. Приступљено 25. 02. 2021. 
  140. ^ Straffi, Iginio (1. 10. 2010). „Iginio Straffi, uomo senza sonno” (интервју) (на језику: италијански). Интервју са Mauro Uzzeo. 
  141. ^ „Straffi's Rainbow: Europe's Largest Animation House Has Growing Pains” (PDF). VideoAge International. октобар 2014. 
  142. ^ Sigismondi, Paolo (2015). „The Winx Club phenomenon in the global animation landscape”. Journal of Italian Cinema & Media Studies (journal). 3 (3): 282. ISSN 2047-7368. doi:10.1386/jicms.3.3.271_1. 
  143. ^ Reguly, Eric (11. 12. 2007). „Winx Club fairies take the world by storm”. The Globe and Mail. 
  144. ^ „Winx Club, un successo”. FantasyMagazine. 30. 3. 2004. 
  145. ^ „Nickelodeon Announces JAKKS Pacific As Master Toy Licensee for Innovative Girls Brand: Winx Club”. Nickelodeon. 14. 6. 2011. 
  146. ^ „Nickelodeon Programming and Marketing Calendar 2011-2013”. Nickelodeon. 2011. 
  147. ^ „Licensing: ascolti e vendite da record per il cartoon Winx”. Duesse Communication. 18. 4. 2005. 
  148. ^ Calder, Kate (11. 6. 2012). „Rainbow extends global reach for Winx Club toys”. Kidscreen. 
  149. ^ Burke, Jade (2. 2. 2016). „Nuremberg 2016: Witty Toys debuts new Winx Club doll”. ToyNews. [мртва веза]
  150. ^ „Winx still going strong on 10th anniversary”. Gazzetta del Sud. 22. 7. 2013. Архивирано из оригинала 04. 02. 2021. г. Приступљено 25. 02. 2021. 
  151. ^ „Le Winx in edicola e in libreria”. FantasyMagazine. 28. 2. 2004. 
  152. ^ „Viz Media's Perfect Square Imprint Delivers Fairy Action and Adventure in New Winx Club: Magic Collection Omnibus”. Viz Media. 10. 9. 2014. 
  153. ^ Raugust, Karen (19. 3. 2012). „Nickelodeon Heads to Random House”. Publishers Weekly. 
  154. ^ „Winx Club Now Accepting Members”. IGN. 15. 11. 2005. 
  155. ^ McCleary-Harris, Sierra (20. 9. 2012). „D3Publisher, Nickelodeon To Release New Games for Holiday Season”. The Toybook. 
  156. ^ „The Upper Deck Company Announces New Entertainment Products for 2005 Season”. Upper Deck Entertainment. 17. 2. 2005. Архивирано из оригинала 14. 5. 2005. г. 
  157. ^ Vivarelli, Nick (26. 2. 2011). „Winx creator in the pink”. Variety. Приступљено 9. 8. 2015. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Винкс&oldid=28876842”