Владимир Варићак
Владимир Варићак (Швица код Оточца, 1. март 1865 — Загреб, 17. јануар 1942) био је српски и југословенски математичар, физичар и професор анализе.[1][2]
| Владимир Варићак | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. март 1865. |
| Место рођења | Швица, Оточац, Аустријско царство |
| Датум смрти | 17. јануар 1942. (76 год.) |
| Место смрти | Загреб, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто) |
| Научни рад | |
| Поље | математика, физика |
Биографија
уредиРођен је у етнички српској породици у селу Швица покрај Оточца 1865. године у тадашњем Аустријском царству, простор данашње Хрватске. Основну школу је похађао у Сиску, у Петрињи средњу школу коју је завршио 1880. године, а вишу школу у Загребу коју је завршио 1883. године.[3] Студирао је математику и физику на Филозофском факултету у Загребу. Дипломирао је 1888. године. Докторирао је већ 1891. године на тему "Теорија ножиштних кривуља".[3] Након тога радио је као професор на реалним гимназијама у Земуну, Бакру, Загребу и Осијеку.[3] Предавао је Милутину Миланковићу.
Наставио је с академским напредовањем, хабилитован је на Филозофском факултету 1895. године, а исте године му је додељена дозвола предавања на универзитету (venia legendi) за алгебарску анализу и сферну тригонометрију.[3] 1898. године је основана Шумарска академија. Варићак је у новој школи постављен као професор математике и физике. Године 1899. је постао суплент на Филозофском факултету након што је отишао професор Карел Захрадник у Брно, а већ 1902. предаје математику као редовни професор.[2] Редовни је члан ХАЗУ-а од 1904. године.[4]
Веома је заслужан за успех математичара Радивоја Кашанина који је тада студирао у Загребу, и био је инструктор Ђури Курепи. Академске године 1921–1922. Варићак је вршио дужност декана факултета. Био је ректор Универзитета у Загребу од 1921. до 1922. године. Проректор је био након ректорског мандата у три наврата 1922–1923. затим 1928–1929. и 1931–1932. године. Кад је умро ректор Милер 1928. године, по други је пут је изабран за проректора.[2]
Био је члан Југословенске академије наука и уметности, Српске академије наука и уметности, Чешке академије наука, Хрватског природњачког друштва и Југословенског математичког друштва.[5]
Научни интереси професора Варићака били су теорија равних линија, теорија функција, теорија релативности и математичко-педагошка проблематика. Много је допринео анализирању Бошковићевог математичког деловања.[2] Имао је светски углед. Водио је кореспонденцију са угледним светским научницима попут Милеве и Алберта Ајнштајна, Милутина Миланковића и других.[6][7][8]
Владимиров син Светозар је после завршене матуре отпочео студије у Цириху 1910. године, а Милева и Алберт Ајнштајн су му издавали собу. Истовремено, Светозарев отац Владимир је увелико предавао у Загребу: истраживао је и објављивао радове на тему теорије релативитета и интензивно се дописивао са Ајнштајновима.[9][10]
Владимир Варићак је почетком рата 1941. веома тешко поднео живот у тадашњој Независној Држави Хрватској те се осамио. Угасио се као свећа и отишао у вечност 17. јануара 1942. Као Србину нимало му није било лако да гледа усташке злочине, па прерани завршетак његовог живота у 77. години није изненађујућ.[9][10][11]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Владимир Варићак на веб презентацији САНУ-а (језик: српски)
- ^ а б в г Ректори загребачког универзитета (језик: хрватски)
- ^ а б в г „Владимир Варићак (1865–1942) pp. 169 (језик: хрватски)[[Категорија:Чланци са спољашњим везама на језику — хрватски]]” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2014. г. Приступљено 29. 09. 2017. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Летопис Југословенске академије наука и уметности за 1905. годину, издање број 20, (1906). pp. 7-16, ЈАНУ, Загреб
- ^ Првановић, Милева & Благојевић, Милутин (2006), „Владимир Варићак 1865–1942”, Ур.: В. Ђорђевић; Д. Виторовић & Д. Маринковић, Живот и рад српских научника, Београд: Српска академија наука и уметности (САНУ)
- ^ Miller, A.I., "Varičak and Einstein", Albert Einstein's special theory of relativity. Emergence (1905) and early interpretation (1905–1911), Reading: Addison–Wesley. 1981. ISBN 978-0-201-04679-3. стр. 249–253.
- ^ „Математичар Владимир Варићак – сина студента поверио Милеви Ајнштајн, а Миланковића усмерио ка науци”, РТ, 17. јануар 2025. Посећено 17. марта 2025.
- ^ „Познати математичар Владимир Варићак поверио свог сина студента Милеви Ајнштајн – а Миланковића усмерио ка науци”, РТС, 29. јануар 2025. Посећено 17. марта 2025.
- ^ а б Крстић, Ђ. У. (2005). Милева и Алберт Ајнштајн – љубав и заједнички научни рад. Нови Сад: Матица српска. ISBN 86-363-0448-2.
- ^ а б Милентијевић, Р. (2010). Милева Марић Ајнштајн – живот са Албертом Ајнштајном. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-066-0.
- ^ „Еруптивни математички дух”, Новости, 17. март 2015. Посећено 18. марта 2025.
