Владимир Стојиљковић

српски политичар, правник

Владимир Стојиљковић (1965Нови Београд, 12. март 2004) био је српски правник, доктор правних наука, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду и један од оснивача Југословенске левице.

Владимир Стојиљковић
Биографија
Датум рођења(1965-00-00)1965.
Место рођења
 СФР Југославија
Датум смрти12. март 2004.(2004-03-12) (38/39 год.)
Место смртиНови Београд
 Србија и Црна Гора
ДецаЈована Стојиљковић
Професијаправник
УниверзитетПравни факултет Универзитета у Београду
Политичка
странка
Југословенска левица

БиографијаУреди

Образовање и каријераУреди

Рођен је 1965. године као син Влајка Стојиљковића и мајке Јелисавете. Студије на Правном факултету Универзитета у Београду је уписао 1984. године, а дипломирао је 21. новембра 1989. године. У звање асистента приправника Правног факултета Универзитета у Београду, примљен је 1991. године. Магистрирао је 1993. године са тезом "Осигурање извозних кредита од некомерцијалних ризика", а докторску дисертацију "Уговор о конзорцијуму" је одбранио 1996. године.[1]

Убрзо је изабран у звање доцента, потом и ванредног професора Правног факултета Универзитета у Београду.

Био је један од оснивача Југословенске левице, заједно са својим колегом Слободаном Пановом, такође професором Правног факултета Универзитета у Београду.

Његов отац Влајко Стојиљковић је обављао дужност министра унутрашњих послова Републике Србије од 15. априла 1997. до 9. октобра 2000. године. На дан када је усвојен закон о сарадњи са Хашким трибуналом, 11. априла 2002. године, Стојиљковић је на степеништу Дома Народне скупштине Републике Србије извршио покушај самоубиства, будући да је пред овим судом већ постојала оптужница против њега и преминуо је два дана касније.

СамоубиствоУреди

Дана 12. марта 2004. године, Стојиљковић је извршио самоубиство у свом породичном стану на Новом Београду.[2] Сахрањен је на Старом гробљу у Пожаревцу.

Његов колега и пријатељ Слободан Панов, Правног факултета Универзитета у Београду, овако је прокоментарисао вест о самоубиству Стојиљковића[3]:

Влада је био одличан пријатељ. Пожртвован и валики ентузијаста. Постигао је све што је у нашој струци највредније. За трагедију сам сазнао у вестима. Имао је добру и танану душу, која није издржала...

ПородицаУреди

Владимир Стојиљковић је имао два брака. Његова кћерка из првог брака је глумица Јована Стојиљковић. Из другог брака са Наташом Делић, професорком Правног факултета Универзитета у Београду, имао је два сина - Влајка и Божидара.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Samoubistvo sina Vlajka Stojiljkovića”. Glas javnosti. 
  2. ^ „Sin Vlajka Stojiljkovića izvršio samoubistvo”. B92. 12. mart 2004. 
  3. ^ „Patnja zatvorila krug”. Večernje novosti. 13. 03. 2004.