Јована Стојиљковић
Јована Стојиљковић (Београд, 19. марта 1992) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.
Јована Стојиљковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Јована Стојиљковић |
Датум рођења | 19. март 1992. |
Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Образовање | Факултет драмских уметности |
Универзитет | Универзитет у Београду |
Занимање | глумица |
Породица | |
Родитељи | Владимир Стојиљковић |
Рад | |
Активни период | 2004 — |
Битна улога | Самац у браку — Татјана Панама — Маја Јовановић Сумњива лица — Маја Јужни ветар — Софија Јутро ће променити све — Анђела Сенке над Балканом — Бојана Антић Подручје без сигнала — Шејла Вера — Вера Пешић |
Веза до IMDb-а |
Од другог разреда основне ишла је у школу глуме Ненада Ненадовића, а у трећој години средње добија своју прву улогу у филму Клип. Дипломирала је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића.
Награђена је за улогу Маје у филму Панама, за најбољу женску улогу нишких филмских фестивала Царица Теодора, фестивала Цинема цитy у Новом Саду и филмском фестивалу „LIFFE” у Лесковцу. Такође, Јована је награђена за улогу Дуње у кратком филму Град и најбољу женску улогу на Филмском фестивалу у Сарајеву. Ту је и Башта фест и Студенски фестивал Илиноису (САД). Такође има награде Факултета драмских уметности „Мата Милошевић” и „Бранивој Ђорђевић”. Игра главну женску улогу у филму Јужни ветар Милоша Аврамовића.
Биографија
уредиЈована Стојиљковић је рођена у Београду, 19. марта 1992. године. Одрасла је у Земуну.[1] Њен отац је био др Владимир Стојиљковић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду, а деда Влајко Стојиљковић, председник Привредне коморе Србије и министар унутрашњих послова.[2]
Од другог разреда основне школе похађала је часове глуме у школи глуме Ненада Ненадовића,[3] а прву улогу добила је у ТВ драми Радио-телевизије Србије, Мали положајник, са својих 11. година.[4]
Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића Пелета и асистента Милоша Биковића, после чега је завршила и постдипломске студије.[5] С њом су студирали Тамара Алексић, Владимир Вучковић, Анђела Јовановић, Марко Грабеж, Михаило Јовановић, Јована Пантић, Ђорђе Стојковић, Марта Бјелица, Страхиња Блажић, Нина Нешковић и Вучић Перовић.[6] Уз диплому јој је уручена и Награда „Мата Милошевић”, намењена најбољем студенту глуме за 2015. годину.[7]
У јануару 2016. примљена је у стални ансамбл Атељеа 212, где је претходно играла у више представа. Улоге је остварила у још неколико београдских позоришта.[8]
Била је у саставу жирија на 9. Босифесту 2018, као и 25. Сарајевском филмском фестивалу, одржаном 2019. године.[9][10][11]
Професионална каријера
уредиПрво дугометражно филмско остварење у којем се појавила био је пројекат Клип, редитељке Маје Милош.[5] Јована је тада била ученица треће године средње школе, а филм је премијерно приказан 2012. године.[12] Током студија је добила улоге у представама Ћелава певачица, Казимир и Каролина и Танго, Атељеа 212,[13][14][15] Сан летње ноћи Позоришта „Бошко Буха“,[16] док је у комаду Рођендан господина Нушића Звездара театра била у алтернацији са Тамаром Драгичевић.[17] Улоге је тумачила у филму Кад љубав закасни и телевизијској серији Самац у браку, рађеним по мотивима Мир-Јам, те насловима Бранио сам Младу Босну и Бићемо прваци света. Играла је у неколико кратких филмова.[18] Прву значајнију улогу одиграла је у филму Панама из 2015, где јој је поверен главни женски лик. Њеног партнера у том остварењу тумачио је Славен Дошло. Филм је исте године приказан на Канском фестивалу, а главни јунаци су се појавили међу званицама.[19][20][21]
За улогу у том филму, Јовани Стојиљковић је припало посебно признање на фестивалу Синема сити у Новом Саду.[22] Награда Царица Теодора додељена јој је на Филмским сусретима у Нишу.[23][24][25] На фестивалу LIFFE у Лесковцу, поделила је награду „Златни лешник” за најбољу женску улогу са словеначком глумицом Инти Шрај.[26] Поред Канског и фестивала фестивала широм Србије, филм је учествовао на 20. Међународном фестивалу у Бусану.[27][28][29]
Касније се појавила у улози Албанке у филму Отаџбина, редитеља Олега Новковића, као и у телевизијској серији Чизмаши. До краја 2015. играла је у премијери представе Чаробњак из Оза, Позоришта „Бошко Буха“,[30] као и Клаустрофобична комедија, Звездара театра.[31] Почетком 2016. примљена је у стални ангажман у Атељеу 212, заједно са још неколико младих глумаца. Исте године је играла у остварењу Sarajevo Songs of Woe,[32] као и у неколико кратких филмова, за које је вишеструко награђена.[33] Тако је за улогу Дуње у краткометражном остварењу Град добила награде на студентском фестивалу у Илиноису,[34] односно на омладинском фестивалу Youth Sarajevo .[8][33] Такође, на Башта фесту у Бајиној Башти, поред тог, награђена је и за улогу у филму Једна ноћ.[35]
Исте године остварила је запаженију улогу у телевизијској серији Сумњива лица, која је приказивана на Радио-телевизији Србије.[36] Значајно остварење у њеној каријери била је и представа Хамлет, Југословенског драмског позоришта, рађеној по истоименој трагедији Вилијама Шекспира. У поставци тог комада, редитеља Александра Поповског, тумачила је лик Офелије.[37][38][39] Представа је извођена до краја наредне календарске године, током које је глумица остварила још две премијере у свом матичном позоришту. На сцени Атељеа 212 добила је улоге у насловима Детроит,[40] односно Урнебесна тама.[41] Радио-телевизија Србије је у оквиру ТВ театра екранизовала представу Казимир и Каролина из 2014.[42] У трилеру Моја ћерка је нестала, Јована Стојиљковић је играла лик Лауре.[43][44] Запажену улогу током 2017. године тумачила је у серији Драгана Бјелогрлића, Сенке над Балканом, где се појавила као Бојана Антић, која је у том пројекту представљена као једна од првих жена патолога у Србији.[45] Према оцени блога Belgrade Edt Culture, Јована Стојиљковић је одабрана за најбољу младу глумицу у сезони 2016/17,[46] док ју је Татјана Њежић, новинарка листа Блиц, сврстала међу три најзапаженије младе глумице у 2017. години, уз Јовану Гавриловић и Милицу Гојковић.[47]
Током 2018. године, Јована Стојиљковић је остварила главну женску улогу у серији Јутро ће променити све, а за њен приказ добила награду „Милена Дравић” на Федису по завршетку телевизијске сезоне.[48][49][50] Током снимања тог пројекта, паралелно је радила на представи Пет живота претужног Милутина у својој матичној кући.[51] Велико и значајно остварење у том периоду њене каријере био је и филм Јужни ветар, са својим наставцима у виду истоимене телевизијске серије односно другог дела под називом Убрзање. Ту јој је такође поверена главна женска улога, партнерка насловног јунака, Петра Мараша.[52][53][54][55] Наредне године играла је у филму Шавови и за улогу Иване, ћерке главне јунакиње, награђена на Сомбор филм фесту.[56][57][58] Појавила се и у телевизијској серији Жмурке,[59] а остварила је и премијеру представе Хомо Фабер у Атељеу 2012.[60] Као алтернација је играла улоге Милене Живановић у представама Отело и Краљ Бетајнове.[61][62] У Народном позоришту се остварила у улози Софке, главне јунакиње Нечисте крви у режији Милана Нешковића.[63] За то остварење јој је исте године уручена награда из Фондације „Ружица Сокић”, док је 2022. добила и награду „Петар Банићевић”.[64][65][66] Похвалне критике добила је и за улогу у представи Бели бубрези, Атељеа 212.[67] Ту је наредне године премијерно играла у комаду Дабогда те мајка родила.[68][69][70] Играла је у кратком филму Пред нама,[71] док је у остварењу Келти имала мању улогу.[72] Једну од главних улога одиграла је у серији Подручје без сигнала, хрватске продукције.[73] Поверене су јој главне улоге у филмовима Вера и Пукотина у леду.[74][75][76] Крајем 2022. у Атељеу 212 премијерно је изведена представа Револт.[77][78]
По други пут је добила Награду Царица Теодора на 58. Филмским сусретима, за насловну улогу у филму Вера.[79]
Улоге
уредиПозоришне представе
уредиНаслов | Улога | Редитељ | Позориште | Премијера |
---|---|---|---|---|
Пази вамо | Маша | Бојана Лазић | Позориште „Бошко Буха” | 9. децембар 2010.[80][81] |
Смешне прециозе | Марко Томановић | Установа културе „Вук” | 20. јул 2012.[82][83] | |
Отело | Дездемона (алтернација Милени Живановић)[61] | Милош Лолић | Југословенско драмско позориште | 23. децембар 2012.[84][85] |
Ћелава певачица | Гђа Мартин | Исидора Гонцић | Атеље 212 | 23. март 2014.[13][86] |
Рођендан господина Нушића | Боба (алтернација Тамари Драгичевић)[17] | Небојша Брадић | Звездара театар | 10. април 2014.[87][88] |
Сан летње ноћи | Хермија | Ђурђа Тешић | Позориште „Бошко Буха” | 6. новембар 2014.[16][89] |
Казимир и Каролина | Мариа | Снежана Тришић | Атеље 212 | 8. децембар 2014.[14][90] |
Танго | Ала | Филип Гринвалд | 29. април 2015.[15][91] | |
Чаробњак из Оза | Дороти | Сташа Копривица | Позориште „Бошко Буха“ | 7. новембар 2015.[30][92] |
Клаустрофобична комедија | Весела Крај | Дарко Бајић | Звездара театар | 14. децембар 2015.[31][93] |
Хамлет | Офелија | Александар Поповски | Југословенско драмско позориште | 17. септембар 2016.[94][95] |
Детроит | Шерон | Олег Новаковић | Атеље 212 | 9. фебруар 2017.[96][97] |
Урнебесна тама | Дорш | Јована Томић | 7. децембар 2017.[41][98] | |
Краљ Бетајнове | Францка (алтернација Милени Живановић)[62] | Милан Нешковић | Југословенско драмско позориште | 3. април 2018.[99][100] |
Пет живота претужног Милутина | Александра Милавић Дејвис | Атеље 212 | 10. јун 2018.[101][102] | |
Хомо Фабер | Сабет | Ана Томовић | 7. март 2019.[103][104] | |
Нечиста крв | Софка | Милан Нешковић | Народно позориште у Београду | 12. април 2019.[105][106] |
Бели бубрези | Гђа Мартин | Исидора Гонцић | Атеље 212 | 29. новембар 2019.[107][108] |
Дабогда те мајка родила | Анђео (Мала) | Татјана Мандић Ригонат | 11. септембар 2020.[109][110] | |
Револт | Јована Томић | 23. децембар 2022.[111][112] |
Филмографија
уреди2000 ▼ | 2010 ▼ | 2020 ▼ | Укупно | |
---|---|---|---|---|
Дугометражни филм | 0 | 9 | 5 | 14 |
ТВ филм | 1 | 1 | 0 | 2 |
ТВ серија | 0 | 8 | 6 | 14 |
Кратки филм | 0 | 5 | 1 | 6 |
Укупно | 1 | 23 | 12 | 36 |
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
2000-е ▲ | |||
2004. | Мали положајник (ТВ филм) | Сања | |
2010-е ▲ | |||
2012. | Клип | Тања | |
2014. | Кад љубав закасни | Татјана | |
2014. | Самац у браку (серија) | ||
2014. | Сама (кратки филм) | Ана | |
2014. | Ноћас ми срце пати (кратки филм) | Ива | |
2014. | Бранио сам Младу Босну | Јелена | |
2015. | Бранио сам Младу Босну (серија) | ||
2015. | Бићемо прваци света | Ксенија | |
2015. | Панама | Маја Јовановић | |
2015. | Отаџбина | Албанка | |
2015. | Чизмаши (серија) | Драгиња | |
2016. | Град (кратки филм) | Дуња | |
2016. | Прваци света (серија) | Ксенија | |
2016. | Sarajevo Songs of Woe | ||
2016. | Једна ноћ (кратки филм) | Софија | |
2016. | Тата (кратки филм) | Азра | |
2016—2017. | Сумњива лица (серија) | Маја | |
2017. | Моја ћерка је нестала (ТВ филм) | Лаура | |
2017—2020. | Сенке над Балканом (серија) | Бојана Антић | |
2018. | Јужни ветар | Софија | |
2018. | Јутро ће променити све (серија) | Анђела | |
2019. | Шавови | Ивана | |
2019. | Жмурке (серија) | Госпођа Зекавица | |
2020-е ▲ | |||
2020—2022. | Јужни ветар (серија) | Софија | |
2020. | Пред нама (кратки филм) | Јасна | |
2021. | Келти | Девојка на улици | |
2021. | Јужни ветар 2: Убрзање | Софија | |
2021—2022. | Подручје без сигнала (серија) | Шејла | |
2022. | Јужни ветар 2: Убрзање (серија) | Софија | |
2022. | Вера | Вера Пешић | |
2023. | Вера (серија) | ||
2023. | Јужни ветар: На граници (серија) | Софија | |
2023. | Деца зла (серија) | Бојана Новаковић | |
2024. | Пукотина у леду | Марија | |
2024. | Буди Бог с нама | ||
2024. | Yugo Florida |
Гласовне улоге
уредиРадио драме |
---|
|
Награде и признања
уредиГодина | Остварење | Награда |
---|---|---|
2015. | Годишња награда Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду за академску 2014/2015.[114] | |
Награда „Мата Милошевић”, Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду, намењена најбољем студенту глуме за 2015. годину.[7] | ||
Награда „др Бранивоје Ђорђевић”, Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду, за највиши просек оцена из предмета Дикција[114] | ||
Панама | Посебно признање на фестивалу Cinema City због природне, уверљиве, харизматичне и дирљиве изведбе[22] | |
Награда Царица Теодора за улогу Маје на 50. Фестивалу глумачких остварења Филмски сусрети у Нишу[25][115] | ||
Глумица вечери на 50. Филмским сусретима[23][24] | ||
„Златни лешник” за најбољу женску улогу на фестивалу LIFFE у Лесковцу[26] | ||
2016. | Град | Награда за најбољу женску улогу на студентском фестивалу у Илиноису[34][8] |
Награда за најбољу женску улогу на омладинском фестивалу Youth Sarajevo .[8][33] | ||
Златна интерпретација на трећем „Башта фесту” у Бајиној Башти[35][114] | ||
Једна ноћ | ||
2019. | Јутро ће променити све | Награда „Милена Дравић” на 9. по реду Федису[116][50] |
Шавови | Награда за глумицу до 30 година старости на другом Сомбор филм фесту[58] | |
Нечиста крв | Награда „Ружица Сокић”[117][118] | |
2022. | Награда „Петар Банићевић”[119] | |
2023. | Вера | Награда Срце Сарајева за најбољу глумицу[120] |
Награда Царица Теодора на 58. Филмским сусретима у Нишу[121] | ||
Награда „Милена Дравић” на 13. Федису[122] |
Референце
уреди- ^ Marić, Spomenka (29. 11. 2018). „AAA devojka: Jovana Stojiljković”. cosmopolitan.rs. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Manojlović, Jelena (29. 8. 2022). „Porodične tragedije i teško detinjstvo glumice: Morala sam da sačuvam glavu”. Нова С. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ „Божићна представа: Мали положајник”. Радио-телевизија Србије. 7. 1. 2020. Приступљено 22. 4. 2020.
- ^ Janković, Zoran (21. 6. 2019). „Jovana Stojiljković članica žirija Takmičarskog programa – igrani film 25. Sarajevo Film Festival-a”. Филмски центар Србије. Приступљено 22. 4. 2020.
- ^ а б Ćirić, Sonja. „Jovana Stojiljković: Nova nada glume”. elle.rs. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Ćirić, Emina (30. 1. 2016). „Tamara Aleksić: Snovi postaju stvarnost”. onamagazin.com. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2020.
- ^ а б „Ово је била њихова година”. Политика. 30. 12. 2015. Приступљено 22. 4. 2019.
- ^ а б в г „BIZLife lista “30 ispod 30”: Jovana Stojiljković, umetnost”. bizlife.rs. 27. 7. 2018. Приступљено 22. 4. 2020.[мртва веза]
- ^ „Žiri 9. Bosifesta: Goran Marković, Dragan Petrović Pele i Jovana Stojiljković”. 2018.bosifest.rs. 11. 5. 2018. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ „Jovana Stojiljković”. Sarajevski filmski festival. 2019. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ N, M. (16. 8. 2019). „Jovana Stojiljković: Uloga člana žirija SFF-a je velika čast”. Klix.ba. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ „Prikaz filmova koji učestvuju u takmičarskom programu”. Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи. 2012. Приступљено 22. 4. 2020.
- ^ а б „Ћелава певачица – вечерас премијера!”. Атеље 212. 23. 3. 2014. Приступљено 4. 9. 2014.
- ^ а б „Kazimir i Karolina”. hocupozoriste.rs. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ а б „Танго”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 04. 12. 2023. г. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ а б „Сан летње ноћи”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ а б „Rođendan gospodina Nušića”. hocupozoriste.rs. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ „Jovana Stojiljković: Gluma je moj način izražavanja i učestvovanja u ovom svetu”. antrfile.com. 1. 10. 2018. Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2020.
- ^ Janačković, Branko (25. 8. 2015). „Jovana Stojiljković i Slaven Došlo zvezde filma "Panama": Uživali smo u snimanju scena seksa”. Блиц. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ „"Панама" Павла Вучковића приказан у Кану”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 19. 5. 2015. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ „Jovana je imala scene žestokog seksa sa čak pet srpskih glumaca, a poznata je i kao devojka košarkaša (FOTO)”. srbijadanas.com. 11. 12. 2018. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ а б „"Ničije dete" najbolji film Cinema City festivala”. Танјуг. Б92. 6. 7. 2015. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ а б „Jovana Stojiljković glumica druge festivalske večeri”. jugmedia.rs. 24. 8. 2015. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ а б Milenković, Zorica (24. 8. 2015). „Jovana Stojiljković – glumica druge festivalske večeri”. Ниш: radiocity.rs. Архивирано из оригинала 6. 9. 2019. г. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ а б S, M. (28. 8. 2015). „FS: Gran pri Đuzi Stojiljkoviću- Rakočević i Stojiljkovićeva poneli titule Cara Konstantina i Carice Teodore”. gradjanin.rs. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ а б Marinković, D. (13. 9. 2015). „“Ničije dete” pobednik ovogodišnjeg “LIFFE-a””. Јужне вести. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ Šinković, Norbert (29. 6. 2015). „Počeo je Cinema City”. Радио Слободна Европа. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ Krtinić, Marija (29. 6. 2015). „Zabranjena ljubav više nije pitanje staleža ili nacionalnosti, već moderne konvencije”. Данас. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „"Panama" nastavlja da osvaja najznačajnije svetske festivale”. Синема сити. 14. 10. 2015. Приступљено 24. 4. 2020.
- ^ а б „Чаробњак из Оза”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ а б „Клаустрофобична комедија”. Звездара театар. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ „Sarajevo Songs of Woe”. Cineuropa (на језику: енглески). 9. 10. 2016. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ а б в Anastasov, Dusica (7. 7. 2019). „Intervju Jovana Stojiljković: Nisam glumica urbanog repertoara”. ekspres.net. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ а б „Official Selection” [Званични програм фестивала]. Ilinifest Student Film Festival (на језику: енглески). 2016. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ а б Bajić, Đorđe (12. 7. 2016). „Bašta fest 2016 – Utisci i razmišljanja 3/3: „Jedna noć“ i dodela nagrada (treći i četvrti dan)”. Филмски центар Србије. Приступљено 26. 4. 2020.
- ^ „„Sumnjiva lica“ na ATV-u: Sitkom inspirisan Nušićevim likovima”. Алтернативна ТВ. 1. 8. 2018. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ Nježić, Tatjana (19. 9. 2016). „"Blic" kritika premijere "Hamleta" | Hrabro, duhovito, radikalno”. Блиц. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ Бошковић, Драгана (22. 9. 2016). „Позоришна критика: Остало је ћутање...”. Вечерње новости. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ „Gledati ili ne gledati – Hamlet Jugoslovensko dramsko pozorište”. indijankadanka.com. 22. 1. 2017. Архивирано из оригинала 24. 2. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ Г. Т, Б. (8. 2. 2017). „„Детроит” у Атељеу 212”. Политика. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ а б „Urnebesna tama”. hocupozoriste.rs. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ „ТВ Театар: Казимир и Каролина”. Радио-телевизија Србије. 7. 10. 2017. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ Hawkins, Kayla (25. 6. 2017). „'My Daughter Is Missing' May Remind You Of A Certain Action Franchise” (на језику: енглески). Bustle. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ „Synopsis to the movie - ‘My daughter is missing’” [Синопсис филма „Моја ћерка је нестала”]. ogefash.reviews (на језику: енглески). 20. 9. 2017. Архивирано из оригинала 1. 10. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ M, M. (12. 4. 2019). „Ona je bila najslobodnija Beograđanka: Veridba sa slavnim košarkašem se završila raskidom, a sada intrigira u trejleru za nove "Senke nad Balkanom"”. Блиц жена. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ „Najbolje pozorišne glumice u 2016-2017. sezoni”. bgedtculture@blogspot.com. 12. 9. 2017. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Nježić, Tatjana (26. 2. 2018). „Talentovane, lepe i vredne | Ovo su tri glumice budućnosti”. Блиц. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ „Jutro će promeniti sve: Pretpremijerno u Sarajevu”. naxi.rs. 20. 8. 2018. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ Zogović, Mirela (3. 12. 2018). „Glumice Jovana Stojiljković i Isidora Simijonović poručuju: "Jutro..." nas je ponovo spojilo na setu”. Вијести. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ а б „Izabrane najbolje domaće serije i glumci u protekloj godini”. mondo.rs. ddl.rs. 4. 10. 2019. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ Janković, Zoran (6. 5. 2019). „Jovana Stojiljković: Uvek slušam srce i stomak”. citymagazine.rs. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ Ničić, Aleksandra (26. 8. 2018). „Jovana Stojiljković: Svaka uloga, kadar i scena su novi izazov”. Studentski dnevni list. Архивирано из оригинала 5. 9. 2022. г. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ „Prvi red: Jovana Stojiljković o Senkama i Južnom vetru”. mondo.rs. 30. 6. 2019. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ M, V. (19. 4. 2020). „Sa Bikovićem je raznežila sve u finalu "Južnog vetra", a evo kako je o njemu nekada govorila: "Dugo ja znam Miloša..."”. Блиц жена. Приступљено 22. 4. 2019.
- ^ Bradanji, Ivana (26. 4. 2020). „Jovana Stojiljković: Besmisleno je povezivati glumce s ulogama”. Нова С. Приступљено 13. 7. 2020.
- ^ „Šavovi: Film nagrađen na Berlinaleu verna je preslika života, bez happy enda”. Lupiga.Com. 17. 2. 2019. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ „Jovana Stojiljković: Svakome može da se dogodi muka glavne junakinje Šavova”. espreso.rs. 20. 2. 2019. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ а б Ћурчија, Предраг (17. 7. 2019). „Филм "Изван система" добитник златног признања”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ „Премијера серије „Жмурке“”. Радио-телевизија Србије. 31. 3. 2019. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ „Homo Faber u Ateljeu 212”. SEEcult.org. Данас. 6. 3. 2019. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ а б „Посета Југословенском драмском позоришту”. Техничка школа Косјерић. 26. 3. 2019. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ а б „Kralj Betajnove”. repertoar.rs. 22. 9. 2019. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (9. 4. 2019). „Свака од нас данас може бити Софка”. Политика. Приступљено 10. 4. 2019.
- ^ „Mlada glumica Jovana Stojiljković dobitnica nagrade "Ružica Sokić"”. Блиц. 021.rs. 14. 12. 2019. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Ћирић, Дејан (28. 3. 2020). „Јована Стојиљковић: Спремна сам да ми живот покаже шта ме чека”. Вечерње новости. Приступљено 22. 4. 2019.
- ^ Radosavljević, Radmila (18. 1. 2022). „Jovana Stojiljković: Glumica koja osvaja trke „s preponama“”. Данас. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ „Jovana Stojiljković: "Verujem da ne može biti zaboravljena empatija"”. Танјуг. Б92. 2. 1. 2020. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ „Atelje 212 otvorio krov: Četiri premijere na jesen”. Нова С. Н1. 14. 8. 2020. Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020.
- ^ „Премијера представе "Дабогда те мајка родила" у Атељеу 212”. Танјуг. Дневник холдинг. 10. 9. 2020. Приступљено 11. 9. 2020.
- ^ „Premijera predstave "Dabogda te majka rodila" u Ateljeu 212”. Б92. 10. 9. 2020. Приступљено 11. 9. 2020.
- ^ Dašić, Miloš (1. 5. 2021). „Oskarovski pobednici, zanimljivi filmski naslovi i domaće premijere koje ne bi trebalo da propustite na 49. beogradskom Festu”. noizz.rs. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ „Domaći film „Kelti“ sutra premijerno na 27. FAF-u”. Танјуг. Крстарица. 26. 11. 2021. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ Милић, Маја (20. 2. 2022). „Јована Стојиљковић: „Подручје без сигнала" као на дугме - буди емпатију”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ „Počelo snimanje filma „Pukotina u ledu“ u režiji Maje Miloš”. Данас. 28. 1. 2022. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ „Снима се филм "Вера" - Јована Стојиљковић и Никола Којо као српски шпијуни из Другог светског рата”. Радио-телевизија Србије. 13. 4. 2022. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ Ćirić, Dejan (28. 10. 2022). „Istinita priča o srpskoj Mata Hari uskoro u bioskopima: Jovana Stojiljković u ulozi misteriozne špijunke (foto/video)”. 24sedam.rs. Приступљено 28. 10. 2022.
- ^ Ćirić, Dejan (12. 12. 2022). „Jovana Stojiljković za 24sedam: Privatno sam daleko od tragičnog”. 24sedam.rs. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ R, R. (20. 12. 2022). „U Ateljeu 212 premijera predstave „Revolt“ po drami slavne Alis Berč, u režiji Jovane Tomić: Poziv na žensku pobunu”. Данас. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ „Zatvoreni Filmski susreti u Nišu uz nagrade i vatromet! (video)”. svetplus.com. 2. 9. 2023. Приступљено 15. 11. 2023.
- ^ „Premijera predstave "Pazi vamo"”. Глас јавности. Vesti.rs. 10. 12. 2010. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ „Pazi vamo – Boško Buha”. Tiketklub.com. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ „Студенти загосподарили "Вуком"”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ Годишњак 34 2013, стр. 82.
- ^ „Отело”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ Годишњак 35 2014, стр. 24.
- ^ Годишњак 36 2015, стр. 237.
- ^ „Rođendan gospodina Nušića”. Звездара театар. Архивирано из оригинала 12. 4. 2014. г. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ Годишњак 36 2015, стр. 82.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 73—74.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 68.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 68—69.
- ^ Годишњак 38 2017, стр. 69—70.
- ^ Годишњак 38 2017, стр. 27.
- ^ „Hamlet”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 22. 11. 2017. г. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Годишњак 39 2018, стр. 27.
- ^ „Predstava “Detroit” -Atelje 212”. roditeljsrbija.com. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ Годишњак 39 2018, стр. 62.
- ^ Годишњак 40 2019, стр. 63.
- ^ „Краљ Бејтанове”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Годишњак 40 2019, стр. 29—30.
- ^ „Пет живота претужног Милутина”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Годишњак 40 2019, стр. 62—63.
- ^ „Хомо Фабер”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Годишњак 41 2020, стр. 56—57.
- ^ „Нечиста крв”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Годишњак 41 2020, стр. 38.
- ^ „Бели бубрези”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 22. 09. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Годишњак 42 2021, стр. 52.
- ^ „Дабогда те мајка родила”. Атеље 212. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ Годишњак 43 2022, стр. 50—51.
- ^ „Револт”. Атеље 212. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ „Oduševljena publika na premijeri predstave "Revolt": Od apsurda do ekstrema (foto)”. 24sedam.rs. 24. 12. 2022. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ Драмски програм (17. 2. 2019). „Радиотека - Меша Селимовић: Дјевојка црвене косе”. Радио Београд 1. Радио-телевизија Србије. Приступљено 10. 12. 2023.
- ^ а б в „Извештај о раду за школску 2015/2016. годину” (PDF). Универзитет уметности у Београду. 1. 10. 2015. стр. 87—89. Приступљено 30. 9. 2016.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 246.
- ^ D, K. (29. 9. 2019). „Nagrada „Milena Dravić“ na festivalu FEDIS”. Данас. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ „Глумица Јована Стојиљковић добитница Награде „Ружица Сокић” за улогу Софке у „Нечистој крви””. Народно позориште у Београду. 14. 12. 2019. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ „Награде фондације”. Фондација Ружице Сокић. Приступљено 5. 9. 2022.
- ^ „Глумици Јовани Стојиљковић награда „Петар Банићевић"”. Политика. 14. 1. 2022. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „Jovani Stojiljković "Srce Sarajeva" za ulogu srpske Mata Hari: Proglašene najbolje regionalne serije”. 24sedam.rs. 14. 8. 2023. Приступљено 15. 11. 2023.
- ^ „Nagrade 58. Filmskih susreta u senci bojkota glumaca”. SEEcult.org. 1. 9. 2023. Приступљено 15. 11. 2023.
- ^ „Награде ФЕДИС припале Немирнима, Милану Марићу, Јовани Стојиљковић”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 6. 10. 2023. Приступљено 15. 11. 2023.
Литература
уреди- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2013). Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012. (PDF). 34. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Керенац, Весна [ур.] (2014). Годишњак позоришта Србије 2012/2013. (PDF). 35. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2015). Годишњак позоришта Србије 2013/2014. (PDF). 36. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2016). Годишњак позоришта Србије 2014/2015. (PDF). 37. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра [ур.] (2017). Годишњак позоришта Србије 2015/2016. (PDF). 38. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра [ур.] (2018). Годишњак позоришта Србије 2016/2017. (PDF). 39. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2019). Годишњак позоришта Србије 2017/2018. (PDF). 40. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2020). Годишњак позоришта Србије 2018/2019. (PDF). 41. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав; Витасовић, Милена [ур.] (2021). Годишњак позоришта Србије 2019/2020. (PDF). 42. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав; Витасовић, Милена [ур.] (2022). Godišnjak pozorišta Srbije 2020/2021. (PDF). 43. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
Спољашње везе
уреди- Јована Стојиљковић Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Јована Стојиљковић на сајту Атељеа 212
- Јована Стојиљковић на сајту Стеријиног позорја
- Јована Стојиљковић на сајту Tickets.rs
- Јована Стојиљковић на сајту Pozorista.com
- Јована Стојиљковић на сајту TvProfil
- Јована Стојиљковић на сајту Biografija.org
- Аутопортрет: Јована Стојиљковић