Ненад Ненадовић
Ненад Ненадовић (Београд, 20. октобар 1964 — Београд, 22. септембар 2021) био је српски филмски, телевизијски, гласовни и позоришни глумац, радио и ТВ водитељ.
Ненад Ненадовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Ненад Ненадовић |
Надимци | Неша |
Датум рођења | 20. октобар 1964. |
Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Датум смрти | 22. септембар 2021.56 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Религија | православно хришћанство |
Образовање | Факултет драмских уметности |
Занимање | глумац и водитељ |
Породица | |
Супружник | Снежана Ненадовић (1994—2021) |
Деца | Јана и Мина Ненадовић |
Родитељи | Драгољуб и Живка Ненадовић |
Рад | |
Активни период | 1977—2021. |
Битна улога |
|
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиРођен је 20. октобра 1964. године у Београду од оца Драгољуба и мајке Живке. Завршио је ОШ „Ђуро Ђаковић” у београдској општини Стари град.[1] Године 1975. отишао је на Радио Београд где се одржавала аудиција за Драмски студио Бате Миладиновића и ушао је у ту групу. Последњу годину у Драмском студију, Ненадовићу је предавач био Мирослав Алексић, а у групи је остао до уписа на Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду, 1982. године. Након дипломирања на факултету био је у последњој класи класи професора Миње Дедића.[2][3] Ненадовић је био члан Удружења драмских уметника Србије од 1993. године.[4]
У Позоришту „Бошко Буха” играо је читаву каријеру, а најдражи сарадници из тог позоришта били су му Драган Вујић, Бода Нинковић и Милорад Мандић.[3]
Са супругом Снежаном која је такође уметница био је у браку од 1994. године до смрти. Брачни пар водио је школу глуме кроз коју су прошли глумци као што су Милош Биковић, Јована Стојиљковић, Тијана Максимовић, Лазар Ђукић, Предраг Васић и други.[5] Из брака са Снежаном има ћерке Јану која је завршила нижу балетску школу и Мину која је завршила Балетску школу „Лујо Давичо” и бави се глумом.[2][6]
Преминуо је 22. септембра 2021. од последица инфекције корона вирусом у Ковид болници у Батајници.[7][8] Комеморација поводом смрти Ненадовића одржана је у Театру „Вук”, а поред породице присустовали су јој глумци Миодраг Радоњић, Предраг Васић, Андрија Милошевић, Ђорђе Стојковић, Милан Калинић, Милош Влалукин и многи други.[9] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[10]
Каријера
уредиФилм и ТВ
уредиГлумачку каријеру започео је на Радио Београду код Бате Миладиновића.[3] Прву улогу имао је на ТВ филму Кућна терапија, у улози сина од Вите, којег је глумио Милош Жутић.[11] У то време, глумачки идол био му је Драган Николић, који је заједно са родитељем Александром Ђорђевићем долазио да тражи децу глумце за ТВ серију Повратак отписаних.[3] Ненадовић је добио улогу дечака Мољца који се свети Немцима јер су му погубили оца.[12] Појавио се у једној епизоди серије, а снимање је трајало читаву ноћ.[13][14]
Године 1978. појавио се као Лале у југословенском филму Бошко Буха, исте године и у ТВ филму Сироче.[15] У ТВ серији Вага за тачно мерење (1978—1979) појавио се у двадесет и девет епизода као Горан.[16][2] Наредну улогу имао је у филму Шеста брзина из 1981. године као шегрт Мића, а у улози истог имена појавио се у шест епизода ТВ серије Приче из радионице, где је играо са Зораном Радмиловићем.[17] У филму Далеко небо из 1982. године био је у улози Мацуре, а исте године имао је улогу ученика у филму Тесна кожа.[18] Исте, 1982. године имао је улогу у југословенском ТВ филму Руски Уметнички експеримент, а наредне године у краткометражном ТВ филму Младић, девојка, успомене. Године 1985. појавио се у филму Томбола као препродавац ћебади, а наредне године у филму Од злата јабука као Горчин Вукобрат. Ненадовић је имао улогу и у ТВ серији Одлазак ратника, повратак маршала која је снимљена 1986. године, а наредне године и улогу у ТВ серији Дневник Горчина Вукобрата. Као млади Димитрије Давидовић појавио се у две епизоде ТВ серије Вук Караџић која је емитована 1987. године.[19]
У улози Ђуре био је у ТВ серији Мала Нада из 1982. године, а исте године глумио је Швабу у филму Шта радиш вечерас (сегмент „Кравата обавезна”).[20] Имао је улогу у мини ТВ серији Четрдесет осма — Завера и издаја из 1988. године, а наредне године улоге младог Немца у филму Балкан експрес 2 и у ТВ филму Плави, плави!.[21] Ненадовић се појавио у четири епизоде ТВ серије Балкан експрес 2, а након тога 1992. године у серијама Вуков Видео Буквар и Театар у Срба где је био у улози Доситеја Обрадовића.[22] Као Јоца Сируп глумио је у три епизоде ТВ серије Plywood Dreams , а 2003. године појавио се и у серији Мјешовити брак и филмуПрофесионалац у улози збуњеног вука у склоништу. У првој српској теленовели, под називом Јелена (2004—2005) појавио се у четрдесет и две епизоде, у улози чика Карлоса. Као електричар глумио је ју једној епизоди ситкома Љубав, навика, паника и у две епизоде серије Куку, Васа, 2010. године. Улогу гинеколога имао је у филму Жена са сломљеним носем, док је у једанаест епизода серије Бела лађа био у улози амбасадора Емберија.[23]
Ненадовић је остварио улогу Раше у три епизоде серије Звездара (2013), као и улогу Тим Олгуда у серији ТВ театар из 2014. године. Као човек за кетеринг појавио се у две епизоде серије Жене са Дедиња (2011—2014), а након тога 2015. године у омнибус филму Психо-сеанса, кратком филму Окидач, филму Игра у тами као Шоле и серији Мамурлуци као домаћин Риста.[24] Као мајстор Даре и учитељ имао је улоге у две епизоде ТВ серије Андрија и Анђелка, а након тога 2016. године у три епизоде серије Комшије као Михајло Атанацковић.[25] Ненадовић је био професор у две епизоде серије Истине и лажи (2017), а наредне године играо је у улози Ђилана Туговића у филму Систем. У српској ТВ серији Ургентни центар појавио се у једној епизоди као Митар, а након тога, 2019. године као Добривоје у ТВ филму Није све као што изгледа. У серији Јунаци нашег доба (2019) глумио је у две епизоде као јавни тужилац, а након тога у седам епизода серије Игра судбине као Брунер.[26] Као патолог појавио се у драмско-трилерској мини серији Калуп из 2020. године, а последњу улогу имао је у ТВ серији Александар од Југославије у улози Мустафе Кемала Ататурка.[27]
Када је био дечак појавио се у неколико дечјих емисија укључујући Цврчков албум и Сироче.[13] Током каријере водио је преко хиљаду емисија на телевизији. Неке од дечијих емисија које је водио су Зоотека, Пет шоу, Фазони и Форе и друге.[22] Писао је и режирао за телевизију.[28]
Позориште
уредиНакон што је завршио факултет, 1987. године постао је стални члан ансамбла позоришта „Бошко Буха” у Београду, у којем је остао до краја живота.[29] Играо је у Београдском драмском позоришту и на другим сценама, а матична кућа била му је Позориште „Бошко Буха” у којој је играо од друге године факултета, а рекордер је по броју одиграних представа у 2015. години; у првих пет месеци играо је у 77 представа овог позоришта.[30][31][32][33]
Од 2002. до 2005. године Ненадовић је био управник Позоришта „Бошко Буха” и за време његовог мандата основан је ТИБА фестивал, интернационални фестивал позоришта за децу и младе.[34] За живота одиграо је десетине позоришних улога, прва професионална била је улога Бертрама у представи Све је добро што се добро сврши, на другој години факултета, са Марицом Вулетић.[12] Последња позоришта улога Ненадовића била је Мачор у чизмама Игора Бојовића, а у режији Југа Радивојевића.[34][12]
Ненадовић је играо у великом броју представа а неке од њих су : Зли патуљак, Бајка о Вуку и Србима, Конрад, Жива жеља, Браћа по оружју, Сумњиво лице, Зелени птић, Виђење Исуса Криста у касарни ВП 2507, Новогодишња ревија за децу и радознале, Ау што је школа згодна, Механички месец, Змај, Вадисрце, Рок-ен-рол за децу, Мали Радојица и Краљевић Марко, Сан летње ноћи, Ма шта сејали ту ће живот нићи, Није Нова година мачка у џаку, Принц Растко - монах Сава, Пут око света, Василиса Прекрасна, Сан и слава златног лава - Борца за дечја права, Лаки комади, Флорентински шешир, Успавана лепотица, Царев заточеник, Дечко који обећава, Голи краљ, Три мускетара, Принц - аркадна авантура, Црвени заточеник, Мачор у чизмама, Принцес журка - Хаос бајка, Ромео и Јулија, Снежна краљица, Господар мува, Игра у тами, Том Сојер и ђавола посла, Школа рокенрола, Црвенкапа, Дан одлуке, Последњи змај, Једини на свету, Оливер Твист, 99 кловнова, Иза кулиса, Госпођа министарка, Звездарски витез, Избор за III миленијум, Књига о џунгли, Чаробна је ствар правити дар-мар, Голи краљ, Снежана и седам патуљака, Крчмарица Мирандолина, Слуга двају господара, Петар Пан, Робин Худ, Царица Милица, Змај од Јастрепца, Укроћена горопад и друге.[22][35][36][37]
До средине 2017. одиграо је 3.000 представа, а до фебруара 2019. године, Ненадовић је одиграо 3.100 представа у Позоришту „Бошко Буха”.[28][38]
Добитник је више награда и признања, а како је истицао најдраже награде биле су му награде позоришта „Бошко Буха”, два пута је добио Награду „Гита Предић Нушић”, 1996. године за неколико улога у представи Принц - аркадна авантура Небојше Ромчевића у режији Горчина Стојановића и 1999. године за улогу Луја XIII у представи Три мускетара Александра Диме/Стевана Копривице у режији Миме Караџића.[12][34]
Филмографија
уредиТоком каријере имао је око 50 филмских и ТВ улога. Био је наратор у ТВ драми Проклета авлија из 1984. године, а појавио се и у документарном филму Деца филма из 2003. године.[16] Водио је велики број ТВ емисија, укључујући дечју емисију Тајни агент Изи, серију Шта би било, кад би било, а позајмио је глас Гокуу, у српској верзији аниме серије Змајева кугла.[17]
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1980-е ▲ | |||
1977. | Кућна терапија | Витин син | |
1978. | Повратак отписаних | Мољац | |
1978. | Бошко Буха | Лале | |
1978. | Сироче | ||
1978—1979. | Вага за тачно мерење | Горан | |
1980-е ▲ | |||
1980. | Бошко Буха (ТВ серија) | Лале | |
1981. | Шеста брзина | Мића | |
1982. | Приче из радионице | Мића | |
1982. | Далеко небо | Мацура | |
1982. | Тесна кожа | ученик | |
1982. | Руски Уметнички експеримент | ||
1983. | Младић, девојка, успомене | ||
1985. | Томбола | препродавац ћебади | |
1986. | Одлазак ратника, повратак маршала | ||
1986. | Од злата јабука | Горчин Вукобрат | |
1987. | Дневник Горчина Вукобрата | ||
1987. | Вук Караџић | млади Димитрије Давидовић | |
1988. | Четрдесет осма — Завера и издаја | војник Пешић | |
1988. | Мала Нада | Ђура | |
1988. | Шта радиш вечерас | Шваба | |
1988. | Балкан експрес 2 | млади Немац | |
1989. | Плави, плави! | ||
1989. | Балкан експрес 2 (ТВ серија) | млади Немац | |
1990-е ▲ | |||
1992. | Театар у Срба | Доситеј Обрадовић | |
1992. | Вуков Видео Буквар | ||
1995. | Plywood Dreams | Јоца Сируп | |
2000-е ▲ | |||
2002. | Фазони и Форе 2 | Дача, пингвин | |
2003. | М(ј)ешовити брак | ||
2003. | Професионалац | збуњени вук | |
2004—2005. | Јелена | чика Карлос | |
2006. | Љубав, навика, паника | електричар | |
2010-е ▲ | |||
2010. | Куку, Васа | ||
2010. | Жена са сломљеним носем | гинеколог | |
2009—2012. | Бела лађа | амбасадор Емери | |
2013. | Звездара | Раша | |
2014. | ТВ театар | Тим Олгуд | |
2011—2014. | Жене са Дедиња | Човек за кетеринг | |
2015. | Окидач | галериста Макс | |
2015. | Психо-сеанса | ||
2015. | Игра у тами | Шоле | |
2016. | Комшије | Михајло Атанацковић | |
2016. | Мамурлуци | домаћицин муж Риста | |
2017. | Истине и лажи | професор | |
2018. | Систем | Ђилан Туговић | |
2018. | Ургентни центар | Митар | |
2019. | Није све као што изгледа | Добривоје | |
2019. | Јунаци нашег доба | јавни тужилац | |
2020-е ▲ | |||
2020–2021. | Игра судбине | Томас Брунер | |
2020. | Калуп | патолог | |
2021. | Александар од Југославије | Мустафа Кемал Ататурк |
Рекли су о Ненадовићу
уредиНеша је био шармантан и неодољив. Био је прави глумац за дечије позориште. Разумео је и волео децу.
— Милан Караџић, српски режисер.[39]
Неша је био апсолутни фаворит на нашем пријемном испиту за студије глуме, иако је био тих и ненаметљив. Био је несумњиво талентован, најбољи студент наше класе. За свакога је имао топлу реч и препознатљив осмех.
— Предраг Бјелац, српски глумац.[39]
Неша је поштовао људе, разумео различитости, био је племенит, драг и мио. Долазио је на сваку пробу и никада није био препреден. Био је, верују и човек и велики учитељ. Остаће запамћен заувек и биће заувек вољен.
— Југ Радивојевић, српски режисер.[39]
Увек нас је чинио достојним своје ведрине и осмеха. Једне године је остварио рекордних 77 извођења у „Бошку Бухи”. Био је добри дух нашег позоришта.
— Игор Бојовић, српски драматург и сценариста.[39]
Референце
уреди- ^ „Историја ОШ „Скадарлија” Београд”. osskadarlija.edu.rs. Архивирано из оригинала 26. 09. 2021. г. Приступљено 26. 9. 2021.
- ^ а б в „Biografija Nenada Nenadovića”. sinemanija.com. 2. 9. 2016.
- ^ а б в г „Ненад Ненадовић”. Позориште „Бошко Буха” Београд. Архивирано из оригинала 24. 09. 2021. г. Приступљено 26. 9. 2021.
- ^ „Удружење драмских уметника Србије - Ненадовић”. udus.org.rs. Приступљено 27. 9. 2016.
- ^ „NENAD IH JE UVEO U SVET GLUME: Od njega su zanat učili Biković, Jovana Stojiljković, Peđa Vasić...”. republika.rs. 23. 9. 2021.
- ^ „njom je delio dobro i zlo 27 godina u braku!”. stil.kurir.rs. 23. 9. 2021.
- ^ Sudar, Suzana (23. 9. 2021). „Preminuo glumac Nenad Nenadović”. Нова С. Приступљено 23. 9. 2021.
- ^ „Преминуо глумац Ненад Ненадовић”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. 23. 9. 2021. Приступљено 23. 9. 2021.
- ^ „Комеморација Ненаду Ненадовићу”. Вечерње новости. 27. 9. 2021.
- ^ „Сахрањен Ненад Ненадовић”. RTS. 27. 9. 2021. Приступљено 27. 9. 2021.
- ^ „Kućna terapija”. IMDb. Приступљено 26. 9. 2021.
- ^ а б в г „Неша Ненадовић”. buha.rs. Архивирано из оригинала 24. 09. 2021. г. Приступљено 26. 9. 2021.
- ^ а б „Priča o talentovanom dečaku”. xxzmagazin.com. Архивирано из оригинала 26. 09. 2021. г. Приступљено 26. 9. 2021.
- ^ „Nenad Nenadović, talentovani dečak koji je glumio Moljca”. yugopapir.com. Приступљено 26. 9. 2021.
- ^ „Da li prepoznajete ove dečačiće?”. mondo.rs. 7. 3. 2016.
- ^ а б „Ненад Ненадовић”. IMDb. Приступљено 26. 9. 2021.
- ^ а б „Preminuo glumac Nenad Nenadović, junak detinjstva mnogih - od Moljca i Zooteke do Fazona i fora”. bbc.com. 23. 9. 2021.
- ^ „Daleko nebo (1982)”. tvprofil.com. 2. 9. 2016.
- ^ „Stariji ga znaju iz filma "Boško Buha", mlađi iz "Fazona i fora" – Nenadović, glumac velikog srca”. prva.rs. 23. 9. 2021. Архивирано из оригинала 26. 09. 2021. г. Приступљено 26. 09. 2021.
- ^ „Глумац Ненад Ненадовић изгубио битку са короном”. dnevnik.rs. 23. 9. 2021. Архивирано из оригинала 26. 09. 2021. г. Приступљено 26. 09. 2021.
- ^ „Nenad Nenadović”. akademijaumetnosti.edu.rs. Приступљено 26. 9. 2021.
- ^ а б в „Stariji ga znaju iz filma "Boško Buha", mlađi iz "Fazona i fora" – Nenadović, glumac velikog srca”. Б92. 23. 9. 2021.
- ^ „Čuvena Šojićeva eksencija mu se pridružila na nebu: Gutović i Nenadović ponovo mogu u lov”. telegraf.rs. 23. 9. 2021.
- ^ „Domaći film “Igra u tami” na repertoaru bioskopa Zvezda”. bor030.net. 9. 11. 2015.
- ^ „Nenad Nenadović je toliko zasmejao Anđelku da je snimanje zaustavljeno!”. prva.rs. 9. 11. 2015. Архивирано из оригинала 29. 09. 2021. г. Приступљено 29. 09. 2021.
- ^ „Nenad Nenadović je u seriji "Igra sudbine" igrao negativca Brunera, a to mu je promenilo život”. Блиц. 23. 9. 2021.
- ^ „Kritika serije „Aleksandar od Jugoslavije“: Hibrid školskog recitala i video-instalacije”. danas.rs. 13. 6. 2021.
- ^ а б „Noćni program - Male noćne priče”. Радио телевизија Србије. 10. 2. 2019.
- ^ „Preminuo glumac Nenad Nenadović”. rs.n1info.com. 23. 9. 2021.
- ^ „Неша Ненадовић, рођен да заувек остане млад, од клинаца стварао глумце, али и добре људе”. Радио телевизија Србије. 23. 9. 2021.
- ^ „Nenad Nenadović”. akademijaumetnosti.edu.rs. Приступљено 26. 9. 2021.
- ^ „Nenad Nenadović rekorder po broju predstava”. Блиц. 14. 6. 2012.
- ^ „Nenad Nenadović”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 27. 9. 2021.
- ^ а б в „Odlazak nasmejanog dečaka Nenada Nenadovića”. danas.rs. 23. 9. 2021.
- ^ „Преминуо глумац Ненад Ненадовић, јунак детињства многих - од Мољца и Зоотеке до Фазона и фора”. bbc.com. 23. 9. 2021.
- ^ „Флорентински шешир - позориште Бошко Буха”. centarzakulturubor.org.rs. Приступљено 27. 9. 2021.
- ^ „Nenadović Nenad”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 27. 9. 2021.
- ^ „Ненадовић: Сан ми је да снимим филм за децу”. Вечерње новости. 13. 7. 2017.
- ^ а б в г „Комеморација Ненадовићу: Одлазак глумца са најлепшим осмехом”. dnevnik.rs. 27. 9. 2021. Архивирано из оригинала 29. 09. 2021. г. Приступљено 29. 09. 2021.
Спољашње везе
уреди- Ненад Ненадовић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Ненад Ненадовић Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2021) на сајту Позоришта „Бошко Буха”
- Ненад Ненадовић Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Популарни глумац Ненад Ненадовић (1964-2021), још једна жртва пошасти короне („Вечерње новости”, 23. септембар 2021)
- Добри дух позоришта „Бошко Буха” („Политика”, 28. септембар 2021)