Википедија

Nenad Nenadović

Nenad Nenadović (Beograd, 20. oktobar 1964 — Beograd, 22. septembar 2021) bio je srpski filmski, televizijski, glasovni i pozorišni glumac, radio i TV voditelj.

Nenad Nenadović
Nenad Nenadović 2015. godine
Lični podaci
Puno imeNenad Nenadović
NadimciNeša
Datum rođenja(1964-10-20)20. oktobar 1964.
Mesto rođenjaBeograd, SFR Jugoslavija
Datum smrti22. septembar 2021.(2021-09-22) (56 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Religijapravoslavno hrišćanstvo
ObrazovanjeFakultet dramskih umetnosti
Zanimanjeglumac i voditelj
Porodica
SupružnikSnežana Nenadović (1994—2021)
DecaJana i Mina Nenadović
RoditeljiDragoljub i Živka Nenadović
Rad
Aktivni period1977—2021.
Bitna uloga
Veza do IMDb-a

Biografija uredi

Rođen je 20. oktobra 1964. godine u Beogradu od oca Dragoljuba i majke Živke. Završio je OŠ „Đuro Đaković” u beogradskoj opštini Stari grad.[1] Godine 1975. otišao je na Radio Beograd gde se održavala audicija za Dramski studio Bate Miladinovića i ušao je u tu grupu. Poslednju godinu u Dramskom studiju, Nenadoviću je predavač bio Miroslav Aleksić, a u grupi je ostao do upisa na Fakultet dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, 1982. godine. Nakon diplomiranja na fakultetu bio je u poslednjoj klasi klasi profesora Minje Dedića.[2][3] Nenadović je bio član Udruženja dramskih umetnika Srbije od 1993. godine.[4]

U Pozorištu „Boško Buha” igrao je čitavu karijeru, a najdraži saradnici iz tog pozorišta bili su mu Dragan Vujić, Boda Ninković i Milorad Mandić.[3]

Sa suprugom Snežanom koja je takođe umetnica bio je u braku od 1994. godine do smrti. Bračni par vodio je školu glume kroz koju su prošli glumci kao što su Miloš Biković, Jovana Stojiljković, Tijana Maksimović, Lazar Đukić, Predrag Vasić i drugi.[5] Iz braka sa Snežanom ima ćerke Janu koja je završila nižu baletsku školu i Minu koja je završila Baletsku školu „Lujo Davičo” i bavi se glumom.[2][6]

Preminuo je 22. septembra 2021. od posledica infekcije korona virusom u Kovid bolnici u Batajnici.[7][8] Komemoracija povodom smrti Nenadovića održana je u Teatru „Vuk”, a pored porodice prisustovali su joj glumci Miodrag Radonjić, Predrag Vasić, Andrija Milošević, Đorđe Stojković, Milan Kalinić, Miloš Vlalukin i mnogi drugi.[9] Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[10]

Karijera uredi

Film i TV uredi

 
Naslovna strana lista „TV Novosti” posvećena filmu Boško Buha. Na fotografiji Ivan Kojundžić i Nenad Nenadović (greškom je potpisan Dragan Bjelogrlić)

Glumačku karijeru započeo je na Radio Beogradu kod Bate Miladinovića.[3] Prvu ulogu imao je na TV filmu Kućna terapija, u ulozi sina od Vite, kojeg je glumio Miloš Žutić.[11] U to vreme, glumački idol bio mu je Dragan Nikolić, koji je zajedno sa roditeljem Aleksandrom Đorđevićem dolazio da traži decu glumce za TV seriju Povratak otpisanih.[3] Nenadović je dobio ulogu dečaka Moljca koji se sveti Nemcima jer su mu pogubili oca.[12] Pojavio se u jednoj epizodi serije, a snimanje je trajalo čitavu noć.[13][14]

Godine 1978. pojavio se kao Lale u jugoslovenskom filmu Boško Buha, iste godine i u TV filmu Siroče.[15] U TV seriji Vagi za tačno merenje (1978—1979) pojavio se u dvadeset i devet epizoda kao Goran.[16][2] Narednu ulogu imao je u filmu Šesta brzina iz 1981. godine kao šegrt Mića, a u ulozi istog imena pojavio se u šest epizoda TV serije Priče iz radionice, gde je igrao sa Zoranom Radmilovićem.[17] U filmu Daleko nebo iz 1982. godine bio je u ulozi Macure, a iste godine imao je ulogu učenika u filmu Tesna koža.[18] Iste, 1982. godine imao je ulogu u jugoslovenskom TV filmu Ruski Umetnički eksperiment, a naredne godine u kratkometražnom TV filmu Mladić, devojka, uspomene. Godine 1985. pojavio se u filmu Tombola kao preprodavac ćebadi, a naredne godine u filmu Od zlata jabuka kao Gorčin Vukobrat. Nenadović je imao ulogu i u TV seriji Odlazak ratnika, povratak maršala koja je snimljena 1986. godine, a naredne godine i ulogu u TV seriji Dnevnik Gorčina Vukobrata. Kao mladi Dimitrije Davidović pojavio se u dve epizode TV serije Vuk Karadžić koja je emitovana 1987. godine.[19]

U ulozi Đure bio je u TV seriji Mala Nada iz 1982. godine, a iste godine glumio je Švabu u filmu Šta radiš večeras (segment „Kravata obavezna”).[20] Imao je ulogu u mini TV seriji Četrdeset osma — Zavera i izdaja iz 1988. godine, a naredne godine uloge mladog Nemca u filmu Balkan ekspres 2 i u TV filmu Plavi, plavi!.[21] Nenadović se pojavio u četiri epizode TV serije Balkan ekspres 2, a nakon toga 1992. godine u serijama Vukov Video Bukvar i Teatar u Srba gde je bio u ulozi Dositeja Obradovića.[22] Kao Joca Sirup glumio je u tri epizode TV serije Plywood Dreams , a 2003. godine pojavio se i u seriji Mješoviti brak i filmuProfesionalac u ulozi zbunjenog vuka u skloništu. U prvoj srpskoj telenoveli, pod nazivom Jelena (2004—2005) pojavio se u četrdeset i dve epizode, u ulozi čika Karlosa. Kao električar glumio je ju jednoj epizodi sitkoma Ljubav, navika, panika i u dve epizode serije Kuku, Vasa, 2010. godine. Ulogu ginekologa imao je u filmu Žena sa slomljenim nosem, dok je u jedanaest epizoda serije Bela lađa bio u ulozi ambasadora Emberija.[23]

Nenadović je ostvario ulogu Raše u tri epizode serije Zvezdara (2013), kao i ulogu Tim Olguda u seriji TV teatar iz 2014. godine. Kao čovek za ketering pojavio se u dve epizode serije Žene sa Dedinja (2011—2014), a nakon toga 2015. godine u omnibus filmu Psiho-seansa, kratkom filmu Okidač, filmu Igra u tami kao Šole i seriji Mamurluci kao domaćin Rista.[24] Kao majstor Dare i učitelj imao je uloge u dve epizode TV serije Andrija i Anđelka, a nakon toga 2016. godine u tri epizode serije Komšije kao Mihajlo Atanacković.[25] Nenadović je bio profesor u dve epizode serije Istine i laži (2017), a naredne godine igrao je u ulozi Đilana Tugovića u filmu Sistem. U srpskoj TV seriji Urgentni centar pojavio se u jednoj epizodi kao Mitar, a nakon toga, 2019. godine kao Dobrivoje u TV filmu Nije sve kao što izgleda. U seriji Junaci našeg doba (2019) glumio je u dve epizode kao javni tužilac, a nakon toga u sedam epizoda serije Igra sudbine kao Bruner.[26] Kao patolog pojavio se u dramsko-trilerskoj mini seriji Kalup iz 2020. godine, a poslednju ulogu imao je u TV seriji Aleksandar od Jugoslavije u ulozi Mustafe Kemala Ataturka.[27]

Kada je bio dečak pojavio se u nekoliko dečjih emisija uključujući Cvrčkov album i Siroče.[13] Tokom karijere vodio je preko hiljadu emisija na televiziji. Neke od dečijih emisija koje je vodio su Zooteka, Pet šou, Fazoni i Fore i druge.[22] Pisao je i režirao za televiziju.[28]

Pozorište uredi

Nakon što je završio fakultet, 1987. godine postao je stalni član ansambla pozorišta „Boško Buha” u Beogradu, u kojem je ostao do kraja života.[29] Igrao je u Beogradskom dramskom pozorištu i na drugim scenama, a matična kuća bila mu je Pozorište „Boško Buha” u kojoj je igrao od druge godine fakulteta, a rekorder je po broju odigranih predstava u 2015. godini; u prvih pet meseci igrao je u 77 predstava ovog pozorišta.[30][31][32][33]

Od 2002. do 2005. godine Nenadović je bio upravnik Pozorišta „Boško Buha” i za vreme njegovog mandata osnovan je TIBA festival, internacionalni festival pozorišta za decu i mlade.[34] Za života odigrao je desetine pozorišnih uloga, prva profesionalna bila je uloga Bertrama u predstavi Sve je dobro što se dobro svrši, na drugoj godini fakulteta, sa Maricom Vuletić.[12] Poslednja pozorišta uloga Nenadovića bila je Mačor u čizmama Igora Bojovića, a u režiji Juga Radivojevića.[34][12]

Nenadović je igrao u velikom broju predstava a neke od njih su : Zli patuljak, Bajka o Vuku i Srbima, Konrad, Živa želja, Braća po oružju, Sumnjivo lice, Zeleni ptić, Viđenje Isusa Krista u kasarni VP 2507, Novogodišnja revija za decu i radoznale, Au što je škola zgodna, Mehanički mesec, Zmaj, Vadisrce, Rok-en-rol za decu, Mali Radojica i Kraljević Marko, San letnje noći, Ma šta sejali tu će život nići, Nije Nova godina mačka u džaku, Princ Rastko - monah Sava, Put oko sveta, Vasilisa Prekrasna, San i slava zlatnog lava - Borca za dečja prava, Laki komadi, Florentinski šešir, Uspavana lepotica, Carev zatočenik, Dečko koji obećava, Goli kralj, Tri musketara, Princ - arkadna avantura, Crveni zatočenik, Mačor u čizmama, Princes žurka - Haos bajka, Romeo i Julija, Snežna kraljica, Gospodar muva, Igra u tami, Tom Sojer i đavola posla, Škola rokenrola, Crvenkapa, Dan odluke, Poslednji zmaj, Jedini na svetu, Oliver Tvist, 99 klovnova, Iza kulisa, Gospođa ministarka, Zvezdarski vitez, Izbor za III milenijum, Knjiga o džungli, Čarobna je stvar praviti dar-mar, Goli kralj, Snežana i sedam patuljaka, Krčmarica Mirandolina, Sluga dvaju gospodara, Petar Pan, Robin Hud, Carica Milica, Zmaj od Jastrepca, Ukroćena goropad i druge.[22][35][36][37]

Do sredine 2017. odigrao je 3.000 predstava, a do februara 2019. godine, Nenadović je odigrao 3.100 predstava u Pozorištu „Boško Buha”.[28][38]

Dobitnik je više nagrada i priznanja, a kako je isticao najdraže nagrade bile su mu nagrade pozorišta „Boško Buha”, dva puta je dobio Nagradu „Gita Predić Nušić”, 1996. godine za nekoliko uloga u predstavi Princ - arkadna avantura Nebojše Romčevića u režiji Gorčina Stojanovića i 1999. godine za ulogu Luja XIII u predstavi Tri musketara Aleksandra Dime/Stevana Koprivice u režiji Mime Karadžića.[12][34]

Filmografija uredi

Tokom karijere imao je oko 50 filmskih i TV uloga. Bio je narator u TV drami Prokleta avlija iz 1984. godine, a pojavio se i u dokumentarnom filmu Deca filma iz 2003. godine.[16] Vodio je veliki broj TV emisija, uključujući dečju emisiju Tajni agent Izi, seriju Šta bi bilo, kad bi bilo, a pozajmio je glas Gokuu, u srpskoj verziji anime serije Zmajeva kugla.[17]

God. Naziv Uloga
1980-e ▲
1977. Kućna terapija Vitin sin
1978. Povratak otpisanih Moljac
1978. Boško Buha Lale
1978. Siroče
1978—1979. Vaga za tačno merenje Goran
1980-e ▲
1980. Boško Buha (TV serija) Lale
1981. Šesta brzina Mića
1982. Priče iz radionice Mića
1982. Daleko nebo Macura
1982. Tesna koža učenik
1982. Ruski Umetnički eksperiment
1983. Mladić, devojka, uspomene
1985. Tombola preprodavac ćebadi
1986. Odlazak ratnika, povratak maršala
1986. Od zlata jabuka Gorčin Vukobrat
1987. Dnevnik Gorčina Vukobrata
1987. Vuk Karadžić mladi Dimitrije Davidović
1988. Četrdeset osma — Zavera i izdaja vojnik Pešić
1988. Mala Nada Đura
1988. Šta radiš večeras Švaba
1988. Balkan ekspres 2 mladi Nemac
1989. Plavi, plavi!
1989. Balkan ekspres 2 (TV serija) mladi Nemac
1990-e ▲
1992. Teatar u Srba Dositej Obradović
1992. Vukov Video Bukvar
1995. Plywood Dreams Joca Sirup
2000-e ▲
2002. Fazoni i Fore 2 Dača, pingvin
2003. M(j)ešoviti brak
2003. Profesionalac zbunjeni vuk
2004—2005. Jelena čika Karlos
2006. Ljubav, navika, panika električar
2010-e ▲
2010. Kuku, Vasa
2010. Žena sa slomljenim nosem ginekolog
2009—2012. Bela lađa ambasador Emeri
2013. Zvezdara Raša
2014. TV teatar Tim Olgud
2011—2014. Žene sa Dedinja Čovek za ketering
2015. Okidač galerista Maks
2015. Psiho-seansa
2015. Igra u tami Šole
2016. Komšije Mihajlo Atanacković
2016. Mamurluci domaćicin muž Rista
2017. Istine i laži profesor
2018. Sistem Đilan Tugović
2018. Urgentni centar Mitar
2019. Nije sve kao što izgleda Dobrivoje
2019. Junaci našeg doba javni tužilac
2020-e ▲
2020–2021. Igra sudbine Tomas Bruner
2020. Kalup patolog
2021. Aleksandar od Jugoslavije Mustafa Kemal Ataturk

Rekli su o Nenadoviću uredi

Neša je bio šarmantan i neodoljiv. Bio je pravi glumac za dečije pozorište. Razumeo je i voleo decu.

— Milan Karadžić, srpski režiser.[39]

Neša je bio apsolutni favorit na našem prijemnom ispitu za studije glume, iako je bio tih i nenametljiv. Bio je nesumnjivo talentovan, najbolji student naše klase. Za svakoga je imao toplu reč i prepoznatljiv osmeh.

— Predrag Bjelac, srpski glumac.[39]

Neša je poštovao ljude, razumeo različitosti, bio je plemenit, drag i mio. Dolazio je na svaku probu i nikada nije bio prepreden. Bio je, veruju i čovek i veliki učitelj. Ostaće zapamćen zauvek i biće zauvek voljen.

— Jug Radivojević, srpski režiser.[39]

Uvek nas je činio dostojnim svoje vedrine i osmeha. Jedne godine je ostvario rekordnih 77 izvođenja u „Bošku Buhi”. Bio je dobri duh našeg pozorišta.

— Igor Bojović, srpski dramaturg i scenarista.[39]

Reference uredi

  1. ^ „Istorija OŠ „Skadarlija” Beograd”. osskadarlija.edu.rs. Arhivirano iz originala 26. 09. 2021. g. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  2. ^ a b v „Biografija Nenada Nenadovića”. sinemanija.com. 2. 9. 2016. 
  3. ^ a b v g „Nenad Nenadović”. Pozorište „Boško Buha” Beograd. Arhivirano iz originala 24. 09. 2021. g. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  4. ^ „Udruženje dramskih umetnika Srbije - Nenadović”. udus.org.rs. Pristupljeno 27. 9. 2016. 
  5. ^ „NENAD IH JE UVEO U SVET GLUME: Od njega su zanat učili Biković, Jovana Stojiljković, Peđa Vasić...”. republika.rs. 23. 9. 2021. 
  6. ^ „njom je delio dobro i zlo 27 godina u braku!”. stil.kurir.rs. 23. 9. 2021. 
  7. ^ Sudar, Suzana (23. 9. 2021). „Preminuo glumac Nenad Nenadović”. Nova S. Pristupljeno 23. 9. 2021. 
  8. ^ „Preminuo glumac Nenad Nenadović”. Tanjug. Radio-televizija Srbije. 23. 9. 2021. Pristupljeno 23. 9. 2021. 
  9. ^ „Komemoracija Nenadu Nenadoviću”. Večernje novosti. 27. 9. 2021. 
  10. ^ „Sahranjen Nenad Nenadović”. RTS. 27. 9. 2021. Pristupljeno 27. 9. 2021. 
  11. ^ „Kućna terapija”. IMDb. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  12. ^ a b v g „Neša Nenadović”. buha.rs. Arhivirano iz originala 24. 09. 2021. g. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  13. ^ a b „Priča o talentovanom dečaku”. xxzmagazin.com. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  14. ^ „Nenad Nenadović, talentovani dečak koji je glumio Moljca”. yugopapir.com. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  15. ^ „Da li prepoznajete ove dečačiće?”. mondo.rs. 7. 3. 2016. 
  16. ^ a b „Nenad Nenadović”. IMDb. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  17. ^ a b „Preminuo glumac Nenad Nenadović, junak detinjstva mnogih - od Moljca i Zooteke do Fazona i fora”. bbc.com. 23. 9. 2021. 
  18. ^ „Daleko nebo (1982)”. tvprofil.com. 2. 9. 2016. 
  19. ^ „Stariji ga znaju iz filma "Boško Buha", mlađi iz "Fazona i fora" – Nenadović, glumac velikog srca”. prva.rs. 23. 9. 2021. 
  20. ^ „Glumac Nenad Nenadović izgubio bitku sa koronom”. dnevnik.rs. 23. 9. 2021. Arhivirano iz originala 26. 09. 2021. g. Pristupljeno 26. 09. 2021. 
  21. ^ „Nenad Nenadović”. akademijaumetnosti.edu.rs. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  22. ^ a b v „Stariji ga znaju iz filma "Boško Buha", mlađi iz "Fazona i fora" – Nenadović, glumac velikog srca”. B92. 23. 9. 2021. 
  23. ^ „Čuvena Šojićeva eksencija mu se pridružila na nebu: Gutović i Nenadović ponovo mogu u lov”. telegraf.rs. 23. 9. 2021. 
  24. ^ „Domaći film “Igra u tami” na repertoaru bioskopa Zvezda”. bor030.net. 9. 11. 2015. 
  25. ^ „Nenad Nenadović je toliko zasmejao Anđelku da je snimanje zaustavljeno!”. prva.rs. 9. 11. 2015. 
  26. ^ „Nenad Nenadović je u seriji "Igra sudbine" igrao negativca Brunera, a to mu je promenilo život”. Blic. 23. 9. 2021. 
  27. ^ „Kritika serije „Aleksandar od Jugoslavije“: Hibrid školskog recitala i video-instalacije”. danas.rs. 13. 6. 2021. 
  28. ^ a b „Noćni program - Male noćne priče”. Radio televizija Srbije. 10. 2. 2019. 
  29. ^ „Preminuo glumac Nenad Nenadović”. rs.n1info.com. 23. 9. 2021. 
  30. ^ „Neša Nenadović, rođen da zauvek ostane mlad, od klinaca stvarao glumce, ali i dobre ljude”. Radio televizija Srbije. 23. 9. 2021. 
  31. ^ „Nenad Nenadović”. akademijaumetnosti.edu.rs. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  32. ^ „Nenad Nenadović rekorder po broju predstava”. Blic. 14. 6. 2012. 
  33. ^ „Nenad Nenadović”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 27. 9. 2021. 
  34. ^ a b v „Odlazak nasmejanog dečaka Nenada Nenadovića”. danas.rs. 23. 9. 2021. 
  35. ^ „Preminuo glumac Nenad Nenadović, junak detinjstva mnogih - od Moljca i Zooteke do Fazona i fora”. bbc.com. 23. 9. 2021. 
  36. ^ „Florentinski šešir - pozorište Boško Buha”. centarzakulturubor.org.rs. Pristupljeno 27. 9. 2021. 
  37. ^ „Nenadović Nenad”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 27. 9. 2021. 
  38. ^ „Nenadović: San mi je da snimim film za decu”. Večernje novosti. 13. 7. 2017. 
  39. ^ a b v g „Komemoracija Nenadoviću: Odlazak glumca sa najlepšim osmehom”. dnevnik.rs. 27. 9. 2021. Arhivirano iz originala 29. 09. 2021. g. Pristupljeno 29. 09. 2021. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Ненадовић&oldid=27396865”