Јована Гавриловић

српска позоришна и телевизијска глумица

Јована Гавриловић (Београд, 27. октобар 1989) српска је позоришна и телевизијска глумица.

Јована Гавриловић
Датум рођења(1989-10-27)27. октобар 1989.(31 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Активни период2010 —
ОбразовањеФакултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду
Занимањеглумица
Битна улогаРеквијем за госпођу Ј. — Ана
Веза до IMDb-а

БиографијаУреди

Иако је завршила зуботехничку школу, Гавриловићева је, након што је била члан драмске секције ове школе, одлучила да упише Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду.[1] Глуму је дипломирала класи професора Владимира Јевтовића и доцента Срђана Карановића.[2] Као студенткиња 4. године, проглашена је најбољом младом глумицом на 21. „Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци2014. за улогу Мине у представи Док нас смрт не раздвоји.[3] Такође, за улогу у том подухвату, као и представи Змајеубице, награђена је из фонда Дара Чаленић за најбољу младу глумицу на Стеријином позорју 2015. године.[4] Награђена је и за улогу Ранке у представи Моје дете, Београдског драмског позоришта.[5]

У филму Реквијем за госпођу Ј. из 2017. године, Јована је остварила своју прву значајнију филмску улогу. У овом остварењу тумачи лик Ане, старије ћерке главне јунакиње (Мирјана Карановић).[6] Године 2019. уручена јој је Стеријина награда за најбоље глумачко остварење, за насловну улогу у представи Петријин венац, рађеној по истоименом роману Драгослава Михаиловића.[7]

Стална је чланица Атељеа 212, а наступа и у представама Југословенског и Београдског драмског позоришта, односно Битеф театра.[8]

УлогеУреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности.
Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представеУреди

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/
Режија Позориште Премијера
Хинкеман: Шта мора нека буде Ернст Толер Вук Бошковић Андреј Носов Југословенско драмско позориште 14. мај 2013.[9]
Уносно место Полина Александар Островски Милош Кречковић Егон Савин 7. март 2014.[10]
Змајеубице Милена Марковић Ива Милошевић 7. јун 2014.[11]
Разбијени крчаг Ева Хајнрих фон Клајст Тамара Бијелић Игор Вук Торбица 13. фебруар 2015.[12]
Авети Регина Енгстранд Хенрик Ибсен Вук Бошковић Андреј Носов Битеф театар 6. август 2015.[13]
Моје дете Ранка Стојан Срдић Ана Ђорђевић Београдско драмско позориште 27. март 2016.[14]
Деца радости Милена Марковић Димитрије Коканов Снежана Тришић Атеље 212 13. новембар 2016.[15]
Дон Жуан Матурина Молијер Горчин Стојановић Југословенско драмско позориште 26. фебруар 2017.[16]
Осећај браде Ксенија Драгунска Димитрије Коканов Миа Кнежевић Атеље 212 6. октобар 2017.[17]
Црна кутија глас Ана Ђорђевић Андреј Носов Београдско драмско позориште 3. новембар 2017.[18]
Моби Дик Девојчица Рејчел Херман Мелвил Димитрије Коканов
Мила Машовић Николић
Снежана Тришић Позориште „Душко Радовић” Београд 8. децембар 2017.[19]
Североисток Зура, Чеченка Торстен Бухштајнер Јана Маричић Битеф театар 14. април 2018.[20]
Пет живота претужног Милутина Милена Марковић Димитрије Коканов Александра Милавић Дејвис Атеље 212 10. јун 2018.[21]
Петријин венац Петрија градска Драгослав Михаиловић Мила Машовић Николић
Јелена Мијовић
Бобан Скерлић 24. новембар 2018.[22]
Гетсимански врт Сузет Гест Дејвид Хер Димитрије Коканов Љиљана Тодоровић 24. мај 2019.[23]
Пред свитање Жена Филип Грујић Анђелка Николић у припреми[24]

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
2010.-те
2010. Добро сам, нема ме Ната
2015. Небо изнад нас Нада
2015. Мркли мрак Трикси
2015. Измишљени светови Даница
2015. Дијамант за Баја Калифорнију Ета Плејс
2016. Уочи Божића Смиљче
2016. Синђелићи Касија Тркуља
2016. Сумњива лица Марица
2017. Реквијем за госпођу Ј. Ана
2017. Немањићи — рађање краљевине млада Рашка Немањић
2017. Хоризонти Јованка
2018. Јутро ће променити све Сенка
2018. Деца радости Принцеза
2018—2019. Жигосани у рекету Луна
2019. Шафарикова 19 Ања
2019. Ујка − нови хоризонти банкарка Сандра
2019. Реална прича Александра
2019. Бисер Бојане (серија) Марија
2020.-те
2020. Мама и тата се играју рата Александра
2021. Клан секретарица Љубица
2021. Камионџије д.о.о. Авдика
2021. Келти
2021. Златни дечко
2021. Каљаве гуме Ема
2021. Радио Милева Сара

Награде и признањаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Marić, Spomenka. „Aktivna, atraktivna, aktuelna: Jovana Gavrilović”. cosmopolitan.rs. Приступљено 28. 7. 2019. 
  2. ^ Rosić, Branko (11. 6. 2017). „Jovana Gavrilović: Još verujem u svoju generaciju”. Недељник. Архивирано из оригинала на датум 01. 12. 2017. Приступљено 28. 11. 2017. 
  3. ^ а б Требјешанин, Б. Г. (5. 6. 2014). „Зуботехнички ножић заменила глумом”. Политика. Приступљено 28. 11. 2017. 
  4. ^ а б „Награде 60. Стеријиног позорја 2015.”. Српско народно позориште. 3. 6. 2015. Приступљено 29. 11. 2017. 
  5. ^ „Моје дете”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2017. Приступљено 29. 11. 2017. 
  6. ^ Janković, Zoran (21. 3. 2017). Radeći na ovom filmu otkrila sam božanstveni filmski svet. fcs.rs. Приступљено 28. 11. 2017. 
  7. ^ а б „Najbolja na 64. Pozorju Hasanaginica, Mladenović najbolji reditelj”. seecult.org. 3. 6. 2019. Приступљено 3. 6. 2019. 
  8. ^ „Glumica Jovana Gavrilović u Dejaninoj RADIOnici”. mixcloud.com. 28. 3. 2017. Приступљено 28. 11. 2017. 
  9. ^ Krtinić, M. (13. 5. 2013). „Ponovo radi scena Studio u JDP-u”. Данас. Приступљено 17. 1. 2021. 
  10. ^ „Уносно место”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 17. 1. 2021. 
  11. ^ „Premijera predstave ZMAJEUBICE u režiji Ive Milošević”. urbanbug.net. 6. 6. 2014. Приступљено 17. 1. 2021. 
  12. ^ „Razbijeni krčag”. hocupozoriste.rs. Приступљено 17. 1. 2021. 
  13. ^ „Авети”. Битеф театар. Приступљено 17. 1. 2021. 
  14. ^ „Moje dete”. hocupozoriste.rs. Приступљено 17. 1. 2021. 
  15. ^ „Deca Radosti”. hocupozoriste.rs. Приступљено 17. 1. 2021. 
  16. ^ „Don Žuan”. hocupozoriste.rs. Приступљено 17. 1. 2021. 
  17. ^ „Премијера: Осећај браде Ксеније Драгунске у режији Мие Кнежевић”. Атеље 212. 4. 10. 2017. Приступљено 17. 1. 2021. 
  18. ^ „Crna kutija”. Београдско драмско позориште. Приступљено 17. 1. 2021. 
  19. ^ „Моби Дик”. Позориште „Душко Радовић” Београд. Приступљено 17. 1. 2021. 
  20. ^ „Североисток”. Битеф театар. Приступљено 17. 1. 2021. 
  21. ^ „Пет живота претужног Милутина”. Атеље 212. Приступљено 17. 1. 2021. 
  22. ^ „Петријин венац”. Атеље 212. Приступљено 17. 1. 2021. 
  23. ^ „Гестимански врт”. Атеље 212. Приступљено 17. 1. 2021. 
  24. ^ „Пред свитање”. Атеље 212. Приступљено 17. 1. 2021. 
  25. ^ „Završen JoakimInterFest: Mirjani Karanović nagrada za glumu”. ritamgrada.rs. 15. 10. 2016. Приступљено 9. 1. 2021. 
  26. ^ „Glogovcu glavna nagrada na Filmskim susretima u Nišu”. Новинска агенција Бета. Н1. 30. 8. 2017. Приступљено 7. 3. 2021. 
  27. ^ „Јовани Гавриловић награда Фондације „Ружица Сокић. Радио-телевизија Србије. 15. 12. 2017. Приступљено 28. 7. 2019. 
  28. ^ „Јована Гавриловић добитница награде „ Милош Жутић . Атеље 212. 31. 12. 2020. Приступљено 4. 1. 2021. 

Спољашње везеУреди