Википедија

Марко Грабеж

српски глумац и музичар

Марко Грабеж (Београд, 30. мај 1992) српски је глумац и музичар.

Марко Грабеж
Лични подаци
Датум рођења(1992-05-30)30. мај 1992. (31 год.)
Место рођењаБеоград, СР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумац
Веза до IMDb-а

Биографија уреди

Неколико година је провео у ДАДОВу, док је касније био члан студија глуме Сандре Родић у Петој београдској гимназији.[1] Дипломирао је на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића Пелета.[2] С њим су студирали Тамара Алексић, Јована Стојиљковић, Владимир Вучковић, Анђела Јовановић, Михаило Јовановић, Јована Пантић, Ђорђе Стојковић, Марта Бјелица, Страхиња Блажић, Нина Нешковић и Вучић Перовић.[3]

Заједно с колегом Страхињом Блажићем основао је музички састав CheGuerillaz који је постојао до концерта у „Божидарцу” 2014. године. Убрзо након тога се разишао, а Грабеж је с бубњаром Иваном Павловићем Гизмом радио на стварању новог бенда. Тако је 2017. почео развој групе Коикои.[4] У њој пева и свира гитару.[5] Први албум, под називом Позиви у страну, објавили су 2021. године.[6]

У априлу 2021. је примљен у стални ансамбл Атељеа 212.[7]

Глумачка каријера уреди

Филм и телевизија уреди

На почецима каријере играо је у више кратких филмова.[8] Прву значајну улогу остварио је у филму Бранио сам Младу Босну, а затим и истоименој телевизијској серији где је тумачио лик Недељка Чабриновића.[1] Касније је имао мању улогу у филму Отаџбина.[8] Раст популарности донела му је улога инспектора Божидара Зечевића у другој сезони серије Сенке над Балканом.[9] Кроз филм Нечиста крв - грех предака и сродну телевизијску серију тумачио је лик Ефенди Мите.[10] У филму Усековање појављује се као Душан, старији брат главног јунака чији лик тумачи Павле Менсур.[11][12] Припала му је главна мушка улога у остварењу редитељке Маје Милош, Пукотина у леду.[13] У серији Сабља додељена му је улога Чедомира Јовановића.[14]

Позориште уреди

Прву професиналну улогу добио је у представи Гробница за Бориса Давидовича.[8] Касније је играо у неколико београдских позоришта.[15] Тако је био у поставкама представа Магареће године и Дан одлуке (Позориште „Бошко Буха”), Дневник о Чарнојевићу и Ајнштајнови снови (Југословенско драмско позориште), Авети (Битеф театар) те Кафа и цигарете – Поздрав из Београда, Деца радости, Урнебесна тама, Ножеви у кокошкама (Атеље 212).[16] Такође, сцени Театра Вук заиграо је у пројекту Укалупљивање, насталом као студентска вежба.[15][10] С Браниславом Лечићем је био у поставци представе Црвена која је премијерно изведена на Град театру у Будви.[17] Заједно с Димитријем Кокановим и Мајом Калафатић изводио је ауторски пројекат To feel or not to feel.[1] У Београдском драмском позоришту је у октобру 2020. премијерно заиграо у комаду Читач,[18] док се наредне године прикључио сталном ансамблу Атељеа 212.[19]

Улоге уреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе уреди

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Дечаци Павлове улице Бока Ана Григоровић ДАДОВ 10. март 2010.[20][21]
Смешне прециозе Марко Томановић Установа културе „Вук” 20. јул 2012.[22][23]
Гробница за Бориса Давидовича Ивица Буљан Битеф театар 21. јул 2014.[24][25]
Магареће године Дуле Дабић Марко Манојловић Позориште „Бошко Буха” 23. новембар 2014.[26][27]
Дневник о Чарнојевићу Милош Лолић Југословенско драмско позориште 17. децембар 2014.[28][29]
Авети Освалд Алвинг Андреј Носов Битеф театар 6. август 2015.[30][31]
Кафа и цигарете – Поздрав из Београда Студент (Он) Миа Кнежевић Атеље 212 29. септембар 2015.[32][33]
Укалупљивање Зорка Максим Милошевић УK „Вук Стефановић Kараџић” 4. април 2016.[34]
Црвена Вељко Маруновић Град театар 6. август 2016.[35][17]
Дан одлуке Бил Марко Манојловић Позориште „Бошко Буха” 28. октобар 2016.[36][27]
Деца радости Златни дечак Снежана Тришић Атеље 212 13. новембар 2016.[37][38]
Ајнштајнови снови Фелини, Млади Модесто, Тонино, Брајан Слободан Унковски Југословенско драмско позориште 15. октобар 2017.[39][40]
Урнебесна тама Лодети Јована Томић Атеље 212 7. децембар 2017.[41][42]
Предатор Бојан Ђорђев Центар за културну деконтаминацију 30. децембар 2017.[43][44]
To feel or not to feel Дорћол Platz 26. мај 2018.[45][46]
Ножеви у кокошкама Гилберт Хорн Катарина Жутић Атеље 212 30. септембар 2019.[47][48]
Читач Михаел Берг Борис Лијешевић Београдско драмско позориште 24. октобар 2020.[49]
Пристанак Небојша Брадић Атеље 212 18. новембар 2021.[50]
Амстердам Ива Милошевић 11. фебруар 2022.[51]
Као и све слободне дјевојке Селма Спахић 21. октобар 2022.[52]
Отац Паоло Мађели 27. март 2023.[53]

Филмографија уреди

2010 ▼ 2020 ▼ Укупно
Дугометражни филм 2 4 6
ТВ филм 0 0 0
ТВ серија 3 6 9
Кратки филм 10 4 14
Укупно 15 14 29
Год. Назив Улога
2010-е ▲
2013. Пролећна сунца (кратки филм) Филип
2013. Херој (кратки филм)
2013. Мој сусед је вампир (кратки филм)
2013. Сама (кратки филм) Стефан
2014. Бранио сам Младу Босну Недељко Чабриновић
2015. Бранио сам Младу Босну (серија)
2015. Изгледа да смо сами (кратки филм) Огњен
2015. Отаџбина Момак
2016. Интермецо (кратки филм)
2016. Тата (кратки филм) Бојан
2016. Парализа (кратки филм)
2017. Живот траје три дана (кратки филм)
2018. Страно тело (кратки филм)
2018. Јутро ће променити све (серија) Марко
2019—2020. Сенке над Балканом (серија) Божидар Зечевић
2020-е ▲
2020. Мочвара (серија) Шуле
2020. Узидани (кратки филм)
2020. За Васоту (кратки филм) Јован
2020. Тајкун (серија) Душан Тадин
2021. Нечиста крв - грех предака Мита
2021. Нечиста крв (серија)
2021. Пиштољи и кациге (кратки филм) Бели
2021. Даљина (кратки филм) Марко
2022. Усековање Душан
2022. Бранилац (серија) Драгутин Гарић
2023. Посета (серија)
2024. Сабља (серија) Чедомир Јовановић
2024. Хајдуци
2024. Пукотина у леду Лука Ћук

Гласовне улоге уреди

Радио драме
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.
  • Ричард Трећи, I, II и III (2017)[54][55]
  • Призори конструисаног односа (2017)[56]
  • Боли коло (2020)[57]

Референце уреди

  1. ^ а б в Marojević, Jakša (17. 9. 2018). „Marko Grabež – gluma u službi emancipacije”. oblakoder.org.rs. Приступљено 4. 11. 2023. 
  2. ^ „R2C predstavlja: Marko Grabež na CON-u”. cinemacity.org. 13. 12. 2022. Приступљено 4. 11. 2023. 
  3. ^ Ćirić, Emina (30. 1. 2016). „Tamara Aleksić: Snovi postaju stvarnost”. onamagazin.com. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 4. 11. 2023. 
  4. ^ Kojić, Zorica (20. 4. 2023). „Intervju: Marko Grabež, glumac i muzičar”. Време. Приступљено 4. 11. 2023. 
  5. ^ Ćuk, Aleksandra (3. 7. 2022). „Marko Grabež: Teško je razlikovati društveni angažman glumca od njegove samopromocije”. Данас. Приступљено 4. 11. 2023. 
  6. ^ „Novogodišnji intervju: Marko Grabež”. oradio.rs. 1. 1. 2023. Приступљено 4. 11. 2023. 
  7. ^ Sudar, Suzana (9. 4. 2021). „Posle Hane Selimović i Marko Grabež postaje član Ateljea 212”. Нова. Приступљено 4. 11. 2023. 
  8. ^ а б в Петровић, Љиљана (3. 12. 2019). „Млади глумац са дугим стажом”. Политика. Приступљено 4. 11. 2023. 
  9. ^ Димитријевић, Зорица (12—15. 3. 2020). „Мој избор: Марко Грабеж”. Југословенска кинотека. Приступљено 4. 11. 2023. 
  10. ^ а б Milić, Marija (6. 10. 2021). „Marko Grabež: Otkako sviram, iskreniji sam na pozorišnoj sceni”. oblakoder.org.rs. Приступљено 4. 11. 2023. 
  11. ^ „Marko Grabež: Film "Usekovanje" govori o porodici koja ne ume da komunicira, a takvih je mnogo”. Танјуг. Euronews. 1. 2. 2023. Приступљено 4. 11. 2023. 
  12. ^ Đorđević, Vladimir (4. 2. 2023). „Marko Grabež o svojoj ulozi u filmu "Usekovanje": Kada stariji brat preuzme ulogu roditelja”. Телеграф. Приступљено 4. 11. 2023. 
  13. ^ Koljević, Katarina (17. 3. 2022). „Marko Grabež: Poziv glumca nosi veliku odgovornost”. Филмски центар Србије. Приступљено 4. 11. 2023. 
  14. ^ „Ексклузивно: Погледајте први званични трејлер серије „Сабља””. Радио-телевизија Србије. 9. 2. 2024. Приступљено 10. 2. 2024. 
  15. ^ а б Jovanović, Mila (8. 2. 2021). „Marko Grabež: „Nismo generacija sklona nečinjenju””. hocupozoriste.rs. Приступљено 4. 11. 2023. 
  16. ^ Milojević, Nevena (15. 6. 2017). „Osećaj prisustva u vremenu”. Време. Приступљено 4. 11. 2023. 
  17. ^ а б „Beogradska premijera predstave "Crvena"”. Танјуг. Б92. 31. 10. 2016. Приступљено 5. 11. 2023. 
  18. ^ Лазукић, Н. (24. 9. 2022). „Марко Грабеж о улози у представи „Читач“: Феномен стида у човјеку је невјероватан”. Вечерње новости. vecernjenovosti.ba. Приступљено 4. 11. 2023. 
  19. ^ Dašić, Miloš (23. 12. 2021). „Marko Grabež za Noizz, kako spaja muziku i glumu: Malo se isforsiraš, pa se razboliš, odmoriš, a onda nazad u gas”. noizz.rs. Приступљено 4. 11. 2023. 
  20. ^ „„Дечаци Павлове улице“”. Pozorista.com. Приступљено 4. 11. 2023. 
  21. ^ Б, Е. (10. 3. 2020). „“Павлова улица””. Вечерње новости. Приступљено 4. 11. 2023. 
  22. ^ „Студенти загосподарили "Вуком"”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 4. 11. 2023. 
  23. ^ Годишњак 34 2013, стр. 82.
  24. ^ „Grobnica za Borisa Davidoviča”. bgedtculture@blogspot.com. 19. 11. 2014. Приступљено 4. 11. 2023. 
  25. ^ Годишњак 37 2016, стр. 22.
  26. ^ „Магареће године”. Позориште „Бошко Буха” Београд. Приступљено 4. 11. 2023. 
  27. ^ а б Монографија 2020, стр. 224.
  28. ^ „Dnevnik o Čarnojeviću”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 25. 12. 2014. г. Приступљено 4. 11. 2023. 
  29. ^ Годишњак 37 2016, стр. 34.
  30. ^ „Авети”. Битеф театар. Приступљено 4. 11. 2023. 
  31. ^ Годишњак 38 2017, стр. 21.
  32. ^ „Кафа и цигарете – Поздрав из Београда – М.Кнежевић”. Атеље 212. Приступљено 4. 11. 2023. 
  33. ^ Годишњак 38 2017, стр. 65.
  34. ^ „Укалупљивање”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала 30. 8. 2019. г. Приступљено 4. 11. 2023. 
  35. ^ „Grad teatar – Premijerno izvedena predstava „Crvena“”. butua.com. 7. 8. 2016. Приступљено 5. 11. 2023. 
  36. ^ „Дан одлуке”. Позориште „Бошко Буха” Београд. Приступљено 4. 11. 2023. 
  37. ^ „Деца радости – М. Марковић”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 20. 11. 2016. г. Приступљено 4. 11. 2023. 
  38. ^ Годишњак 39 2018, стр. 60—61.
  39. ^ „Ајнштајнови снови”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 27. 1. 2021. г. Приступљено 4. 11. 2023. 
  40. ^ Годишњак 40 2019, стр. 29.
  41. ^ „Урнебесна тама – В. Лоц”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 3. 1. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2023. 
  42. ^ Годишњак 40 2019, стр. 63.
  43. ^ „Počele probe za predstavu Predator u Centru za kulturnu dekontaminaciju (foto)”. Glossy. espreso.co.rs. 18. 12. 2017. Приступљено 4. 11. 2023. 
  44. ^ „Scensko čitanje i prostorna instalacija „Predator“”. Центар за културну деконтаминацију. 30. 12. 2017. Приступљено 4. 11. 2023. 
  45. ^ „Nakultiviši se u Dorćol Platzu: Treći po redu umetnički festival od 26 do 27. maja”. Glossy. espreso.co.rs. 10. 5. 2018. Приступљено 5. 11. 2023. 
  46. ^ „Emocionalnost glumačke izvedbe”. SEEcult.org. 30. 3. 2019. Приступљено 5. 11. 2023. 
  47. ^ „Noževi u kokoškama”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 30. 1. 2021. г. Приступљено 4. 11. 2023. 
  48. ^ Годишњак 42 2021, стр. 51—52.
  49. ^ „Читач”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 04. 11. 2023. г. Приступљено 4. 11. 2023. 
  50. ^ „Пристанак”. Атеље 212. Приступљено 4. 11. 2023. 
  51. ^ „Амстердам”. Атеље 212. Приступљено 4. 11. 2023. 
  52. ^ „Као и све слободне девојке”. Атеље 212. Приступљено 4. 11. 2023. 
  53. ^ „Отац”. Атеље 212. Приступљено 4. 11. 2023. 
  54. ^ „Радиотека - Вилијам Шекспир: Ричард Трећи, први део, премијера”. Радио-телевизија Србије. 7. 5. 2017. Приступљено 7. 12. 2023. 
  55. ^ „Радиотека - Вилијам Шекспир: Ричард Трећи, други део, премијера”. Радио-телевизија Србије. 14. 5. 2017. Приступљено 7. 12. 2023. 
  56. ^ Драмски програм (8. 11. 2017). „Димитрије Коканов: Призори конструисаног односа (премијера)”. Радио Београд 2. Радио-телевизија Србије. Приступљено 7. 12. 2023. 
  57. ^ Драмски програм (15. 1. 2020). „Димитрије Коканов - Боли коло (премијера)”. Радио Београд 2. Радио-телевизија Србије. Приступљено 7. 12. 2023. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Грабеж&oldid=27678894”