Водни саобраћај у Републици Српској

Водни саобраћај у Републици Српској заједно са друмским транспортом и железницом, игра кључну улогу у превозу терета (како је то регулисано транспортном политиком Европске уније), коју је прихватила и Република Српска, због исплативости, сигурности, уштеде енергије и занемаривог утицаја на животну средину.

Водени пут реке Саве је дуж северне границе БиХ са Хрватском и Дрине дуж источне границе БиХ са Србијом

Реке у систему водног саобраћаја

Уважавајући морфолошке и хидролошке карактеристике водотока, могућност и потребу развоја речног саобраћаја на апростору Босне и Херцеговине, уочава се одвојено разматрање за реку Саву, а одвојено за остале реке – њене притоке.

Река Сава

Види још: Сава

Сава код Славонског Брода

Река Сава код Шамца

У развојним документима пловних путева у Републици Српској , акценат се ставља на реку Саву, која се сматра полазиштем за развој речног саобраћаја. Њен значај проистиче из чињеница да она представља међународни ток, и везу са Дунавом, који повезује земље јужне и источне Европе са црноморском луком Констанца, са једне, и централном Европом са друге стране. Поред тога, река Сава представља за простор Републике Српске прилично безопасну, а уз то економски исплативу транспортну руту.

Река Сава је некада представљала важан унутрашњи пловни пут, а пловидба овом реком је до 1990. била релативно добро развијена.

Луке Брчко, Шамац и Брод (уз луку Сисак у Хрватској) биле су најзначајније луке у региону, а највећи обим транспорта је оствариван преко луке Брод (транспорт за потребе оближње рафинерије нафте).

Од ушћа Саве до Брчког, које се налази на ркм 225, пловност Саве је по АГН-у била класе IV, а од Брчког до Сиска класе III. Генерално посматрано, пловни путеви класе IV и изнад сматрају се за путеве међународног значаја.

Недовољно одржавање, у периоду од почетка ратних дејстава на Балканском полуострву 1990-тих па до данас, знатно смањује могућност коришћења реке Саве за робни транспорт. Конкретно, у кориту се налазе бројне неексплодиране направе, потопљена пловила и густи талог, тако да се услови за пловидбу реком Савом могу описати као лоши, врло захтевни и опасни. Поседица наведеног је да речни саобраћај практично не постоји, изузев на неколико локалних дeoница.

Класификација пловног пута реке Саве кроз БиХ

Деоница реке Саве (низводно)	Деоница реке Саве (узводно)	Дужина (речни – км)	Класа пловног дела	Карактеристике пловила (Макс. дужина x ширина x газ тонажа)
176.0 Млинско острво	185.0 Сремска Рача	9.0	III	70м x 8,2/9,0/10,1 м x 1,6–2,0 м 470–700 тона
185.0 Сремска Рача	305.7 Славонски Шамац	124,7*	III	70м x 8,2/9,0/10,1 м x 1,6–2,0 м 470–700 тона
305.7 Славонски Шамац	330.2 Оприсавци	24,5	III	70 м x 8,2/9,0/10,1 м x 1,6–2,0 м 470–700 тона
330.2 Оприсавци	363.2 Славонски Брод – град	33,0	IV	85 м x 9,5 м x 2,5 1.000–1.500 тона
363.2 Славонски Брод – град	507.4 Доња Градина	219,8	III	70 м x 8,2/9,0/10,1 м x 1,6–2,0 м 470–700 тона

* Разлика од 4 км између обележене и стварне километраже је последица дуплих километарских ознака (речни километри 206 и 207 су двапут обележени) и новопројектованог пловног пута.

Данас река Сава представља границу Босне и Херцеговине са Србијом и Хрватском, у укупној дужини од 332,4 км, од ркм 175,0 (ушће Дрине) до ркм 507,4 (Доња Градина) и истовремено је једини могући пловни пут за превоз терета у Федерацији Босне и Херцеговине.

Река Сава тече територијом Федерације Босне и Херцеговине од ркм 231 до ркм 304,8 и од ркм 306 до ркм 338,8. На ова два потеза, укупне дужине 106,5 км, не налази се ниједна речна лука.

Притоке реке Саве

У притоке реке Саве на територији Босне и Херцеговине чији поједини делови могу бити пловни спадају:

Река Дрина код Зворника (одакле па све до ушћа у Саву може бити пловна)

• Реке Уна са Саном, након обезбеђења пловног пловни пута Уне и Сане, као објекта вишенаменског карактера, реализованог заједно са енергетиком.
• Реке Босна са реком Спречом, након оспособиљавања пловног пута Босне и Спрече.
• Река Дрина, потез од ушћа до Зворника. Тај пловни пут се може остварити само заједно са Србијом (Просторни план Србије, Водопривредна основа Србије).
• Реке Врбас, до индустријске зоне Бања Луке, коришћењем доњег тока Врбаса.

Развој речног саобраћаја у РС

У оквиру опште концепције просторног развоја Републике Српске, оперативни циљеви развоја речног саобраћаја су:

Унутрашња пловидба од лука Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине на Сави и према њима требала би бити комбинована са железничким и путним транспортом како је то некада било.

• обнова и развој унутрашњих пловних путева;
• обнова и развој лука и пристаништа;
• обнова и развој флоте;
• почетне анализе могућности формирања двојног мултимодалног (вишевидовног) чвора Шамац – Брод.

Комбиновани транспорт

Унутрашња пловидба од лука Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине на Сави и према њима требала би бити комбинована са железничким и путним транспортом, како би се повезале индустријске локације, и тиме успоставили ефикасни ланци снабдевања. То би био кључни фактор за развој индустрије (производни погони великих капацитета), којим би се омогућила боља конкурентност на светском тржишту.

Развој речних пристаништа у РС

Накадашњи изглед луке у Броду на Сави

Данашњи изглед луке у Славонском Броду на Сави

Имајући у виду да би изградња одговарајућих пристаништа, директно утицала на развој пловне мреже у Републици Српској, неопходан је развој речних лука на Сави, у:

• Брчком и Шамцу (оспособљавање за око четири милиона тона годишње),
• Броду (са нафтним терминалом) као и у Градишци,
• Бијељини (мањег терминала).

Луке у Броду и Шамцу могуће је повезати у јединствен мултимодални чвор са везама према коридорима Vc и Х.

Обнова пловних путева подразумева и реализацију одговарајућих пристаништа:

• Зворник на Дрини,
• Добој и Модрича на Босни,
• Бања Лука – индустријска зона, Нови Град и Приједор на Уни и Сани;
• Шамац на реци Сави

На реци Сави неопходно је извршити доградњу пристаништа, у циљу повећања постојећих капацитета, а изградњом терминала у Градишци и мањег терминала у Рачи код Бијељине, пловни пут реке Саве био би у потпуности опремљен речним пристаништима.

Сектор за водени и језерски саобраћај министартсва саобраћаја и веза РС

Сектор за водини и језерски саобраћај министартсва саобраћаја и веза РС обавља ове послове који се односе на водни саобраћај:

• припрема, прати и применњуј законскњ и друге прописе и иницира измена и допуна законских прописа из области водног саобраћаја и безбедности пловидбе;
• уређење и подстицање развоја водног саобраћаја и безбедности пловидбе;
• предлаже стратегију и планове развоја водног саобраћаја;
• иницира израду, праћење и спровођење мултилатералних и билатералних споразума у области водног саобраћаја;
• остварује сарадњу са међународним организацијама у области водног саобраћаја;
• даје мишљења на материјале које припремају други органи и организације из делокруга
• прати пројекте који се односе на изградњу и реконструкцију објеката безбедности пловидбе и регулационе радове на унутрашњим водним путевима у циљу повећања безбедности пловидбе;
• води блигационе и својинско-правне односе у области водног саобраћаја;
• прати кретања и задржавања пловила; издавање бродских исправа и књига, издавање личних и других исправа за чланове посаде пловила;
• доноси решења о уписима пловила,

Законска регулатива у области водног саобраћаја

• Закон о унутрашњој пловидби.
• Правилник о начину и условима за пловидбу пловних и премјештање плутајућих објеката.
• Уредба о престанку примјене уредбе о условима које морају да испуњавају луке, односно пристаништа за међународни саобраћај, пловни путеви на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе.
• Одлука о престанку примјене одлука о техничким правилима Југорегистра.
• Правилник о вођењу исправа и књига пловила.

Спољашње везе

• STRATEGIJA TRANSPORTA REPUBLIKE SRPSKE ZA PERIOD 2016–2030. GODINA Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2021) - e-vijecenarodars.net