Војислав Дулић

Војислав Дулић — Вуле (Брежане, 12.маја 1900Београд, 2.фебруара 1953) био је, српски лекар, санитетски генерал-мајор, управника Главне војне болнице Југословенске арми­је. Као учесник Народноослободилачке борбе народа Југославије, носилац је Споменице 1941.[2] У години смрти (1953) др Војислава Вулета Дулића, Национална болница у Пожаревцу донела је одлуку да њему у част наси назив Општа болница Пожаревац „Воја Дулић”.[3]

Војислав Дулић
Датум рођења1900 [1]
Место рођењаБрежане
 Краљевина Србија
Датум смрти1953.[1]
Место смртиБеоград
 ФНР Југославија
ИнституцијаВојномедицинска академија

Живот и каријераУреди

Рођен је 12.маја 1909. године у се­лу Брежане, Пожаревачки срез, у коме је провео детињство и завршио основну школу. Када је завршио три разреда гим­назије у Пожаревцу, почео је Први светски рат, због кога је морао да прекине даље школовање. У рату се заједно са оцем, браћом и осталом родољубивом омладином прикључује српској војсци у којој му је отац био редов, а стриц комадант пука. Са српском војском која се повлачила преко Албаније, стигао је на јадранску обалу на којој се укрцао у савезнички брод за Корзику, одакле је потом отишао за Француску., где је у граду Поа­тијеу, са осталом српском омладином наставио је школковање.

По окончању Првог светског рата вратио се у Пожаревац где дипломира гимназију. Потом је наставио школовање на Медицинском факултет у Грацу и Београду на коме је допломирао школске 1931/32.године . Из Београда се као свршени лекар вратио у родни крај, где је радио као лекар опште праксе.[4]

Због сарадње са тада илегалном Комунистичком Партијом Југославије ухапшен је 1937. године и у београдској Главњачи провео три месеца на издржавању казне..

По избијању Другог светског рата, од априла 1941. годи­не до капитулације југословенске војске налазио се на дужности лекара Дринске дивизије.

У ре­дове Крагујевачког партизанског одреда, ступио је 1941. године као одредски лекар. У току Народноослободилачког рата био је на дужностима референта санитета Прве и Друге пролетерске бригаде, Другог народноослобо­дилачког корпуса и начелника санитета Главног штаба Србије.

По ослобођењу Београда постављен је за повереника народног здравља за Србију.

Од јула 1945. године до децембра 1946. године био је на дужности управника Главне војне болнице Југословенске арми­је, а од децембра 1946. до смрти 1953. године био је на служби у Гене­ралштабу ЈНА као старији инспектор санитетске слу­жбе.

Био је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије и потпредседник Главног одбо­ра Црвеног крста Југославије.

Преминуо је у Београд, 2. фебруара 1953. године.

ПризнањаУреди

За показану храброст, пожртвовање и успехе у руковођењу санитетском службом својих јединица у НОР-у одликован је

  • Орденом заслуге за народ првог реда
  • Орденом братства и јединства првог реда
  • Пар­тизанском звездом другог реда
  • Орденом Народне армије другог реда
  • Орденом за храброст.

Носилац је Партизанске споменице 1941.

Њему у част Медицинска школа и Народна Градска болница у Пожаревцу носе његово име . У дворишту болнице при улазу са десне стране постављена је његова биста.

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 „ГЕНЕРАЛ-МАЈОР ДР ВОЈИСЛАВ ДУЛИЋ (1900–1953) У:УПРАВНИЦИ ГЛАВНЕ ВОЈНЕ БОЛНИЦЕ (1944–1949)” (PDF). www.vma.mod.gov.rs. стр. 146. Приступљено 24. 7. 2018. 
  2. ^ Војислав Дулић, Начелници Војномедицинске академе од 1949., У: Војномедицинске академија 170 година. Монографија, Београд, Медија центар „Одбрана”
  3. ^ Opšta bolnica Požarevac, Kratak istorijat bolnice, Opšta bolnica Požarevac, Пристуљено: 25. 2. 2018.
  4. ^ [DR VOJISLAV DULIC]. Vojnosanit Pregl. 1953 Jan-Feb;10(1-2):5-6.

Спољашње везеУреди