Војно-технички завод у Крагујевцу
Војно-технчички завод у Крагујевцу представља непокретно културно добро као просторна културно-историјска целина од изузетног значаја, одлуком Владе РС број 633- 2365/2014, од 25. марта 2014. године (Сл. Гл. РС бр. 36/2014. од 24. марта 2014. године), а категорисан је за споменик културе од изузетног значаја одлуком Народне скупштине РС бр. 2, Сл. Гл. РС бр. 12 од 12. фебруара 2016. године.[1]
| Војно-технчички завод у Крагујевцу | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Крагујевац |
| Општина | Град Крагујевац |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1850. |
| Тип културног добра | просторна културно-историјска целина од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
| www | |
Историјат уреди
Војно-технички завод у Крагујевцу, настао је подизањем Тополивнице, одлуком Владе Кнежевине Србије 1850. године. Изградња је започета 1851. године, а завршена 1853. године, када су први топови и изливени. Залагањем кнеза Александра, уз сагласност цара Наполеона III, за првог управника је именован Шарл Лубри, надзорник приватне ливнице у Дуеу. Значајним деловањем Лубриа, основана је Прва занатлијска школа ради планске и систематске припреме кадрова неопходних новој војној фабрици, као и Радничка болесничка каса - претеча установа пензијског осигурања у Србији. Због ефикаснијег снабдевања, 1892. године, пуштена је у рад железничка линија. Тако је фабрика у Крагујевцу постала најзначајније место за производњу оружја, као и захваљујући чувеном инжењеру и професору Тодору Тоши Селесковићу, место где је направљена и пуштена у рад прва електрична централа у Србији. Након Првог светског рата, почела је пионирска производња и поправка аутомобила, која ће касније израсти у највећу фабрику на овим просторима.
Грађевине уреди
У оквиру просторне културно-историјске целине Војно-технички завод, налазе се следећи објекти:
- Стара тополивница (сада музеј Стара ливница),
- Велики димњак,
- Стара чаурница,
- Машинска/механичка радионица,
- Управна зграда,
- Стан управника Завода,
- Српска краљевска војнозанатлијска школа (сада Друга техничка школа),
- Интернат војнозанатлијске школе (сада Политехничка школа),
- Артиљеријска радионица,
- Стара енергетика,
- Дечије обданиште,
- Стара амбуланта,
- Артиљеријска подофицирска школа,
- Официрски станови,
- Застава безбедност,
- Радионица муниције и пушкарнице,
- Каросерија,
- Пресерај,
- Производна хала Р.А.П.,
- Кајин магацин,
- Стара сенара,
- Коњушница,
- Чаурница,
- Ватрогасна кула,
- Зграда амбуланте,
- Управна зграда пиротехнике и низ других објеката.
Зграда Тополивнице уреди
Зграда Тополивнице је најстарије здање у оквиру комплекса Војнотехничког завода, подигнута 1882. године. Зграду је пројектовао Тодор Селесковић. Зграда је 1968. године, након измештања, постала музеј. Здање је симетрично, у основи правоугаоно, са равним чеоним фасадама и извученим централним ризалитом на источној, главној фасади. Фасаде су успешна композиција фуговане опеке, између дрвених греда и малтерних површина. Ентеријер је дефиснисан формом хале са вишим централним и два нижа бочна брода.
У непосредној близини се налази и димњак старе котларе, који је подземном везом физички повезан са зградом Ливнице. Грађен је опеком на високом соклу од грубље тесаног шестоугаоног камена, са кога се постепено уздиже сужавајући се ка врху. На каменој плочи сокла се налази урезани текст са годином градње оба објекта: Сазидано под Владом Краља Милана 188(2—9). год.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Војно-технчички завод у Крагујевцу”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 13. 01. 2019.
