Вуков сабор

културна манифестација посвећена Вуку Стефановићу Караџићу

Вуков сабор је најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији. Посвећена је неговању успомене на живот и дело реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића.[1] Централни програм се традиционално одржава у септембру у Вуковом родном месту Тршићу код Лознице. Део програма се реализује у Лозници, Београду и оближњем манастиру Троноша, месту раног Вуковог школовања.

Вуков сабор
Vukov sabor logo.svg
Амблем Вуковог сабора
Статусактиван
Жанркултурна манифестација
Датумиседмица пре Мале Госпојине
10—16. септембар 2018.
Основан17. септембар 1933.
ЛокацијаЛозница
Тршић
Манастир Троноша
ЗемљаСрбија
ОрганизаторЦентар за културу „Вук Караџић“ Лозница
Град Лозница
Министарство културе и информисања Републике Србије
Веб-сајт
ckvkaradzic.org.rs/cir/manifestacij%D0%B0_vukov_sabor.html
Вуков сабор
Saborište u Tršiću 004.jpg
Сабориште у Тршићу
Нематеријално културно наслеђе
РегионТршић, Западна Србија
ЗаједницаЛокалне заједнице Тршића и околних села
ПредлагачОпштина Чајетина, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић” Чајетина
Веб сајтhttp://nkns.rs/cyr

Вуков сабор уврштен је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[1]

ИсторијаУреди

Први Вуков сабор је одржан 1933. године и од тада није одржан једино за време Другог светског рата.[2] Одржавање Вуковог сабора је за становнике Тршића и околних села време када пријатељи и рођаци из других крајева долазе у госте, као што то раде и приликом сеоске славе, и заједно учествују у програмима у оквиру Сабора.[1]

Програм манифестацијеУреди

Централни програм се традиционално одржава у септембру у Вуковом родном месту Тршићу код Лознице. Део програма се реализује у Лозници, Београду и оближњем манастиру Троноша, месту раног Вуковог школовања. Програм Вуковог сабора обухвата тематске изложбе, позоришне представе, концерте, књижевне и филмске вечери, промоције књига и сличне приредбе.

Централна манифестацијаУреди

Централна манифестација се одржава на саборишту, отвореној позорници у Тршићу, и традиционално почиње изувођењем „Химне Вуку” Стевана Мокрањца и подизањем заставе сабора. Следе поздравни говор председника града Лознице и саборска беседа неког истакнутог књижевника, уметника или научника. Потом се изводи одабрано музичко-сценско дело. На крају наступају фолклорни ансамбли.

СабориштеУреди

Сабориште данас представља јединствен музеј народног неимарства на отвореном, на којем су поред гледалишта и позорнице, у облику амфитеатра, постављене грађевине које потичу из 19. или почетка 20. века.[3][4]

ОрганизаториУреди

Организатори сабора су Центар за културу „Вук Караџић” и град Лозница, под покровитељством Министарство културе и информисања.

Нематеријално културно наслеђеУреди

Локална заједница је имала велику улогу у осмишљавању програма ове манифестације, због чега она чини део идентитата места Тршић, у околини града Лознице у западној Србији. Вуков сабор уврштен је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[1]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „ВУКОВ САБОР”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања Републике Србије, Етнографски музеј у Београду. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ „Почиње 76. Вуков сабор”. Радио-телевизија Републике Српске. 12. 9. 2011. Приступљено 20. 9. 2011. 
  3. ^ „Завршена санација Саборишта у Тршићу”. Новости. 14. 9. 2009. Приступљено 7. 11. 2016. 
  4. ^ „83. Vukov sabor”. Podrinje info. Приступљено 7. 11. 2016. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди