Габела
Габела је насељено место у Босни и Херцеговини, у граду Чапљина, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живело 2.315 становника.
Габела | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
Град | Чапљина |
Становништво | |
— 2013. | 2.315 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 03′ 50″ С; 17° 41′ 27″ И / 43.063781° С; 17.690897° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 68 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 88306 |
Позивни број | 036 |
Географија
уредиНалази се 5 км јужно од Чапљине, на десној обали Неретве (на 68 метара надморске висине) уз руб истоименог поља, уз саму границу са Хрватском. Становништво се претежно бави пољопривредом (поврће, воће, дуван и винова лоза). Добри путеви и везе омогућиле су ангажовање дела активног становништва у Чапљини и Метковићу.
Историја
уредиИме Габела итал. gabella — царина носи од друге половине 15. века када су трг Дријева на левој обали Неретве и град на десној обали, који су подигли Млечани после 1452. године. Убрзо је Габела пала под угарску власт, а после смрти Матије Корвина (1490) освојили су је Турци.
Године 1664. у Габели је било 150 кућа, 3 џамије, 1 текија, 2 хана и око 30 дућана, а на Неретви две наоружане галије. Најпре је као скела припадала кадилуку Невесиње, а самосталан кадилук је постала је између 1567. и 1620.
Млечани су је заузели 1693. који су габелски град у турско-млетачком рату дигли у ваздух. Пожаревачким миром 1718. Габела је поново дошла под турску власт.
До 1878. била је важно погранично место између Херцеговине и Далмације, а улогу Габеле као утврђења преузео је у овом крају град Почитељ.
После потписивања Дејтонског споразума Габела је са комплетном општином Чапљина, (32 насеља), ушла у састав Федерација Босне и Херцеговине.
Становништво
уредиНационалност[1] | 1991. | 1981. | 1971. |
Хрвати | 2.046 (83,85%) | 2.007 (79,70%) | 1.615 (77,79%) |
Срби | 324 (13,27%) | 377 (14,97%) | 435 (20,95%) |
Муслимани [а] | 32 (1,31%) | 38 (1,50%) | 9 (0,43%) |
Југословени | 24 (0,98%) | 90 (3,57%) | 11 (0,52%) |
остали и непознато | 14 (0,57%) | 6 (0,23%) | 6 (0,28%) |
Укупно | 2.440 | 2.518 | 2.076 |
Демографија[2] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 1.640 | |
1971. | 2.076 | |
1981. | 2.518 | |
1991. | 2.440 | |
2013. | 2.315 |
Галерија
уреди-
Стадион у Габели
-
Црква Светог Стјепана
-
Црква Светог Стјепана
Напомене
уредиИзвори
уреди- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf