Габела

насеље у Босни и Херцеговини

Габела је насељено место у Босни и Херцеговини, у граду Чапљина, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живело 2.315 становника.

Габела
Панорама Габеле
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонХерцеговачко-неретвански кантон
ГрадЧапљина
Становништво
 — 2013.Пад 2.315
Географске карактеристике
Координате43° 03′ 50″ С; 17° 41′ 27″ И / 43.063781° С; 17.690897° И / 43.063781; 17.690897
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина68 m
Габела на карти Босне и Херцеговине
Габела
Габела
Габела на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број88306
Позивни број036

Географија

уреди

Налази се 5 км јужно од Чапљине, на десној обали Неретве (на 68 метара надморске висине) уз руб истоименог поља, уз саму границу са Хрватском. Становништво се претежно бави пољопривредом (поврће, воће, дуван и винова лоза). Добри путеви и везе омогућиле су ангажовање дела активног становништва у Чапљини и Метковићу.

Историја

уреди
 
Остаци тврђаве

Име Габела итал. gabella — царина носи од друге половине 15. века када су трг Дријева на левој обали Неретве и град на десној обали, који су подигли Млечани после 1452. године. Убрзо је Габела пала под угарску власт, а после смрти Матије Корвина (1490) освојили су је Турци.

Године 1664. у Габели је било 150 кућа, 3 џамије, 1 текија, 2 хана и око 30 дућана, а на Неретви две наоружане галије. Најпре је као скела припадала кадилуку Невесиње, а самосталан кадилук је постала је између 1567. и 1620.

Млечани су је заузели 1693. који су габелски град у турско-млетачком рату дигли у ваздух. Пожаревачким миром 1718. Габела је поново дошла под турску власт.

До 1878. била је важно погранично место између Херцеговине и Далмације, а улогу Габеле као утврђења преузео је у овом крају град Почитељ.

После потписивања Дејтонског споразума Габела је са комплетном општином Чапљина, (32 насеља), ушла у састав Федерација Босне и Херцеговине.

Становништво

уреди
Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Хрвати 2.046 (83,85%) 2.007 (79,70%) 1.615 (77,79%)
Срби 324 (13,27%) 377 (14,97%) 435 (20,95%)
Муслимани [а] 32 (1,31%) 38 (1,50%) 9 (0,43%)
Југословени 24 (0,98%) 90 (3,57%) 11 (0,52%)
остали и непознато 14 (0,57%) 6 (0,23%) 6 (0,28%)
Укупно 2.440 2.518 2.076
Демографија[2]
Година Становника
1961. 1.640
1971. 2.076
1981. 2.518
1991. 2.440
2013. 2.315

Галерија

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Извори

уреди
  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Референце

уреди
  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

уреди