Географија Судана
Судан се налази у североисточној Африци. Граничи се са Египтом на северу, Црвеним морем на североистоку, Еритрејом и Етиопијом на истоку, Јужним Суданом на југу, Централноафричком Републиком на југозападу, Чадом на западу и Либијом на северозападу. Судан је трећа по величини држава у Африци, после Алжира и Демократске Републике Конго. Била је највећа држава на континенту до независности Јужног Судана 2011.
Географске регије уреди
Северни Судан, који лежи између египатске границе и Картума, има два различита дела, пустињу и долину Нила. [1] Источно од Нила лежи Нубијска пустиња; на западу, Либијска пустиња. [2] Оне су сличне - камените, са пешчаним динама. [2] У овим пустињама практично нема падавина, а у Нубијској пустињи нема оаза. [2] На западу постоји неколико малих појила, као што је Бир ан Натрун, где подземна вода допире до површине и формира бунаре који обезбеђују воду за номаде, караване и административне патроле, иако недовољно да подрже оазе и неадекватно за насељавање становништва. [2] Кроз пустињу протиче долина Нила, чији алувијални појас насељивог земљишта није широк више од два километра и чија продуктивност зависи од годишњих поплава. [2]
Западни фронт Судана обухвата регионе познате као Дарфур и Курдуфан који обухватају 850.000 квадратних километара. [2] Традиционално, ово се сматра јединственом регионалном јединицом упркос физичким разликама. [2] Доминантна карактеристика овог огромног подручја је одсуство трајних водотокова; стога људи и животиње морају остати на дохвату сталних бунара. [2] Сходно томе, становништво је ретко и неравномерно распоређено. [2] Западни Дарфур је валовита равница којом доминира вулкански масив Џабал Мара који се уздиже 900 метара изнад суданске равнице; одводњавање са Џабал Мара у равницу може да подржи насељену популацију и разне дивље животиње. [2] Западни Дарфур је у супротности са северним и источним Дарфуром, који су полупустиње са мало воде било из повремених потока познатих као вади или из бунара који обично пресуше током зимских месеци. [2] Северозападно од Дарфура и настављајући се у Чад налази се необична регија која се зове џизу, где спорадичне зимске кише настале из Медитерана често пружају одличну испашу у јануару или чак фебруару. [2] Јужни регион западног Судана познат је као коз, земља пешчаних дина, који у кишној сезони има поузданије изворе воде са својим бунарима него северни. [2] Јединствена карактеристика западног Судана је венац Нубијских планина у југоисточном Курдуфану у центру земље, конгломерат изолованих куполастих брда која се стрмо и нагло уздижу из велике суданске равнице. [2] Многа брда су изолована и простиру се на само неколико квадратних километара, али постоји неколико великих брдских маса са унутрашњим долинама међу планинама високо изнад равнице. [2]
Трећи посебан регион Судана су централне глиновите равнице које се протежу на исток од Нубијских планина до етиопске границе, разбијене само брдима Ингесана, и од Картума на северу до крајњих делова јужног Судана. [2] Између река Диндар и Рахад, низак гребен се спушта са етиопских висоравни да би прекинуо бескрајни хоризонт равница, а понеко брдо истиче се оштрим рељефом. [2] Централне глиновите равнице представљају окосницу економије Судана јер су продуктивне тамо где се насеља групишу око доступне воде. [2] Штавише, у срцу централних глинених равница лежи гезира, земља између Плавог Нила и Белог Нила (буквално на арапском „полуострво“) где је развијен велики Пројекат Гезира. [2] Овај пројекат обухвата узгајање памука за извоз и традиционално производи више од половине прихода Судана и извозних прихода. [2]
Североисточно од централних глинених равница лежи источни Судан, који је подељен између пустиње и полупустиње и обухвата Бутану, делту Каш, брда Црвеног мора и обалску равницу. [2] Бутана је валовито земљиште између Картума и Касале које пружа добру испашу за стоку, овце и козе. [2] Источно од Ал Бутане је необична геолошка формација позната као Делта Каш. [2] Првобитно депресија, била је испуњена песком и муљем које су донеле бујне поплаве реке Каш, стварајући делту изнад околне равнице. [2] Протежећи се 100 километара северно од Касале, цела област коју налива Каш је богата пашњацима. [2] Дрвеће и жбуње обезбеђују испашу камилама са севера, а земљиште богато влагом обезбеђује обиље прехрамбених усева и памука. [2]
Северно иза Каша леже застрашујућа брда Црвеног мора. [2] Сува, суморна и хладнија од околне земље, посебно у врелини суданског лета, протежу се на север у Египат, то је маса брда где је живот тежак и непредвидљив за издржљиве становнике Беје. [2] Испод брда простире се обална равница Црвеног мора, која варира у ширини од око педесет шест километара на југу у близини Тавкара до око двадесет четири километра у близини египатске границе. [2] Приморска равница је сува и неплодна. [2] Састоји се од стена, а морска страна је богата коралним гребенима. [2]
Судан обухвата острва која се налазе у Нилу (укључујући острво Аба, острво Бадиен, острво Саи и, на ушћу Плавог и Белог Нила, острво Тути) и у Црвеном мору (укључујући архипелаг Суакин).
Политичка географија уреди
Судан је подељен на 18 држава и једну област са посебним административним статусом. Као резултат Свеобухватног мировног споразума потписаног 2005. године, област Абјеј је добила посебан административни статус и након независности Јужног Судана 2011. године, сматра се да је истовремено део и Републике Судан и Републике Јужног Судана, ефективно кондоминијум.
Земљишта уреди
Земљишта у држави могу се географски поделити на песковита земљишта северног и западног централног подручја, глиновита земљишта централног региона и латеритна земљишта југа. [3] Мањег обима и одвојена, али од великог економског значаја, је група коју чине алувијална земљишта која се налазе дуж доњих токова река Белог Нила и Плавог Нила, дуж главног Нила до Нубијског језера, у делти реке Каш у области Касала и делти Бараке у области Тавкар близу Црвеног мора у држави Аш Шарки. [3]
У пољопривредном смислу, најважнија тла су глине у централном Судану које се протежу западно од Касале и јужног Курдуфана. [3] Позната као тла која пуцају због праксе да им се дозволи да се осуше и попуцају током сушних месеци како би повратили своју пропусност, користе се у областима Ал Гезира и Кашм ал Кирбах за узгајања са наводњавањем. [3] Источно од Плавог Нила, велике површине се користе за кишом заливана механизована узгајања. [3] Западно од Белог Нила, ова земљишта користе традиционални култиватори за узгој сирка, сусама, кикирикија и (у области око Нубијских планина) памука. [3] Јужни део зоне глиненог тла лежи у широкој плавној равници горњег тока Белог Нила и његових притока, покривајући већину држава Горњи Нил и горњи Бахр ал Газал. [3] Подложна обилним падавинама током кишне сезоне, плавна равница је поплављена четири до шест месеци — велико мочварно подручје, Суд у Јужном Судану, трајно је поплављено — а суседна подручја су поплављена један или два месеца. [3] Уопштено говорећи, ово подручје је слабо погодно за производњу усева, али се траве које подржава током сушних периода користе за испашу. [3]
Пешчано земљиште у полусушним областима јужно од пустиње у државама северног Курдуфана и северног Дарфура подржава вегетацију која се користи за испашу. [3] У јужном делу ових држава и западном делу јужног Дарфура налазе се такозвани коз пескови. [3] Сточарство је главна делатност овог подручја, али се такође јавља и значајна количина гајења усева, углавном бисерног проса. [3] Кикирики и сусам се узгајају као усеви за продају. [3] Коз песак је главна област из које се добија гума арабика из сенегалске акације (локално позната као хашаб). [3] Ово дрво брзо расте у региону, а култиватори повремено саде стабла хашаба када се земљиште укрчи. [3]
Хидрологија уреди
Осим мале области у североисточном Судану, где вади испуштају спорадичне воде у Црвено море или се реке из Еритреје уливају у плитка језера која испаравају западно од брда Црвеног мора, целу земљу дренирају Нил и његове две главне притоке, Плави Нил и Бели Нил. [4] Најдужа река на свету, Нил тече 6.737 километара од свог најудаљенијег извора у централној Африци до Средоземног мора. [4] Значај Нила је препознат још од библијских времена; вековима је река била спас за Судан. [4]
Плави Нил тече из етиопских висоравни да би се сусрео са Белим Нилом у Картуму. [4] Плави Нил је мања од две реке; њен ток обично чини само једну шестину укупног. [4] У августу, међутим, због киша у етиопској висоравни набуја Плави Нил све док не чини 90 одсто укупног тока Нила. [4] Судан је изградио неколико брана за регулисање тока реке, укључујући брану Росеирес, око 100 километара од етиопске границе и највећу, 40 метара високу брану Синар, изграђену 1925. у Синару. [4] [5] Две главне притоке Плавог Нила, Диндар и Рахад, имају извориште у етиопској висоравни и испуштају воду у Плави Нил само током летње сезоне великих вода. [4] У остатку године њихов ток се своди на базене у пешчаним коритима река. [4]
Бели Нил тече из централне Африке, одводњавајући језеро Викторија и планинске регионе Уганде, Руанде и Бурундија. [4] Јужно од Картума, Британци су 1937. године изградили брану Џабал ал Авлија да би ускладиштили воду Белог Нила, а затим је испустили у јесен када ток Плавог Нила ослаби. [4] Међутим, много воде из акумулације је преусмерено за пројекте наводњавања у централном Судану, а велики део остатка испари. [4] До сада су наслаге муља смањиле укупан проток. [4]
Северно од Картума, Нил тече кроз пустињу у великом облику слова S да би се излио у Насерово језеро иза Асуанске бране у Египту. [4] Река полако тече иза Картума, мало пада у надморској висини, иако пет катаракта омета речни транспорт у време ниске воде. [4] Река Атбара(х), која тече из Етиопије, једина је притока северно од Картума, а њене воде стижу до Нила само шест месеци између јула и децембра. [4] Током остатка године, корито Атбараха је суво, осим неколико базена и бара. [4]
Клима уреди
Иако Судан лежи у тропима, клима се креће од хиперсушне на северу до тропске влажне и суве на крајњем југозападу. [6] Температуре се не разликују много у зависности од сезоне на било којој локацији; најзначајније климатске варијабиле су падавине и дужина влажне и сушне сезоне. [6] Варијације у дужини влажне и сушне сезоне зависе од тога који од два ваздушна тока преовлађује: суви северни ветрови из Сахаре и Арапског полуострва или влажни југозападни ветрови из слива реке Конго и југоисточни ветрови из Индијског океана. [6]
Од јануара до марта земља је под утицајем сувих ветрова са североистока. [6] У целој земљи има минималних падавина, осим у малој области у северозападном Судану где ветрови прелазе преко Средоземног мора доносећи повремено слабе кише. [6] Почетком априла, влажни југозападни ветрови стижу до јужног Судана, доносећи обилне кише и грмљавине. [6] До јула, влажан ваздух стиже до Картума, а у августу се протеже до својих уобичајених северних граница око Абу Хамада, иако у неким годинама влажан ваздух стигже и до границе са Египтом. [6] У септембру суви североисточњаци почињу да јачају и иду ка југу, а до краја децембра захватају целу земљу. [6] Картум има тромесечну кишну сезону (јул–септембар) са просечном годишњом количином падавина од 161 мм; Атбара у августу прима пљускове који производе годишњи просек од само 74 мм милиметра. [6]
У неким годинама, долазак југозападњака и њихова киша у централни Судан могу бити одложени, или уопште не долазе. [6] Ако се то догоди, следе суша и глад. [6] У деценијама 1970-их и 1980-их југозападњак је често изостајао, са катастрофалним резултатима за народ и економију Судана. [6]
Температуре су највише на крају сушне сезоне када им небо без облака и сув ваздух омогућавају да се повећају. [6] Далеки југ, међутим, са само кратком сушном сезоном, има уједначено високе температуре током целе године. [6] У Картуму су најтоплији месеци мај и јун, када је просечна температура 41°C, а температуре могу достићи и 48°C. [6] Северни Судан, са кратком кишном сезоном, има веома високе дневне температуре током целе године, осим зимских месеци на северозападу где има падавина у јануару и фебруару. [6] Услови у планинским областима су генерално хладнији, а вруће дневне температуре током сушне сезоне широм централног и северног Судана брзо падају након заласка сунца. [6] Најниже вредности у Картуму у просеку су 15°C у јануару и падају на чак 6°C након проласка хладног фронта зими. [6]
Хабуб, жестока олуја прашине, може се појавити у централном Судану када први пут стигне влажни југозападни ток (од маја до јула). [6] Влажан, нестабилан ваздух ствара грмљавину у послеподневној врућини. [6] Почетни ток ваздуха из олује која се приближава ствара огроман жути/црвени зид од песка и глине који може привремено да смањи видљивост на нулу. [6]
Пустињски региони у централном и северном Судану су међу најсушнијим и најсунчанијим местима на Земљи: трајање сунчеве светлости је увек непрекидно током целе године и пење се до изнад 4.000 часова у најбољим случајевима, или око 91% времена, а небо је све време без облака.[тражи се извор] Области око Вади Халфе и дуж египатске границе могу лако да прођу много година или много деценија без икаквих падавина.[тражи се извор] Они су такође међу најтоплијим местима током летњег и "зимског времена": просечне високе температуре рутински прелазе 40°C четири до скоро шест месеци годишње да би се достигао максимум од око 45°C на неким местима и просечне високе температуре остају изнад 24°C у најсевернијем региону и изнад 30°C на местима као што су Атбара или Мероз.[тражи се извор]
| Клима Khartoum (1971–2000) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 39,7 (103,5) |
42,5 (108,5) |
45,2 (113,4) |
46,2 (115,2) |
46,8 (116,2) |
46,3 (115,3) |
44,5 (112,1) |
43,5 (110,3) |
44,0 (111,2) |
43,0 (109,4) |
41,0 (105,8) |
39,0 (102,2) |
46,8 (116,2) |
| Максимум, °C (°F) | 30,7 (87,3) |
32,6 (90,7) |
36,5 (97,7) |
40,4 (104,7) |
41,9 (107,4) |
41,3 (106,3) |
38,5 (101,3) |
37,6 (99,7) |
38,7 (101,7) |
39,3 (102,7) |
35,2 (95,4) |
31,7 (89,1) |
37,03 (98,67) |
| Просек, °C (°F) | 23,2 (73,8) |
25,0 (77) |
28,7 (83,7) |
31,9 (89,4) |
34,5 (94,1) |
34,3 (93,7) |
32,1 (89,8) |
31,5 (88,7) |
32,5 (90,5) |
32,4 (90,3) |
28,1 (82,6) |
24,5 (76,1) |
29,89 (85,81) |
| Минимум, °C (°F) | 15,6 (60,1) |
16,8 (62,2) |
20,3 (68,5) |
24,1 (75,4) |
27,3 (81,1) |
27,6 (81,7) |
26,2 (79,2) |
25,6 (78,1) |
26,3 (79,3) |
25,9 (78,6) |
21,0 (69,8) |
17,0 (62,6) |
22,81 (73,05) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 8,0 (46,4) |
8,6 (47,5) |
12,6 (54,7) |
12,7 (54,9) |
18,5 (65,3) |
20,2 (68,4) |
17,8 (64) |
18,0 (64,4) |
17,7 (63,9) |
17,5 (63,5) |
11,0 (51,8) |
6,2 (43,2) |
6,2 (43,2) |
| Количина падавина, mm (in) | 0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,1 (0,004) |
0,0 (0) |
3,9 (0,154) |
4,2 (0,165) |
29,6 (1,165) |
48,3 (1,902) |
26,7 (1,051) |
7,8 (0,307) |
0,7 (0,028) |
0,0 (0) |
121,3 (4,776) |
| Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) | 0,0 | 0,0 | 0,1 | 0,0 | 0,9 | 0,9 | 4,0 | 4,2 | 3,4 | 1,2 | 0,0 | 0,0 | 14,7 |
| Релативна влажност, % | 27 | 22 | 17 | 16 | 19 | 28 | 43 | 49 | 40 | 28 | 27 | 30 | 28,8 |
| Сунчани сати — месечни просек | 316,2 | 296,6 | 316,2 | 318,0 | 310,0 | 279,0 | 269,7 | 272,8 | 273,0 | 306,9 | 303,0 | 319,3 | 3.580,7 |
| Сунчани сати — дневни просек | 10,2 | 10,5 | 10,2 | 10,6 | 10,0 | 9,3 | 8,7 | 8,8 | 8,1 | 9,9 | 10,1 | 10,3 | 9,73 |
| Извор #1: World Meteorological Organisation,[7] NOAA (extremes and humidity 1961–1990)[8] | |||||||||||||
| Извор #2: Deutscher Wetterdienst (sun, 1961–1990)[9] | |||||||||||||
Еколошки проблеми уреди
Судан се суочава са озбиљним еколошким проблемима, који се углавном односе на доступност воде или распологање водом. [4] Међу њима су дезертификација, деградација земљишта и крчење шума. [4] Дезертификација, померање границе између пустиње и полупустиње према југу, дешавало се процењеном стопом од 50 до 200 километара откако су 1930-их година почеле да се бележе падавине и вегетација. [4] Тај утицај је био најуочљивији у Северном Дарфуру и Северном Курдуфану. [4] Дезертификација ће вероватно наставити да напредује ка југу због смањења падавина и довешће до континуираног губитка продуктивног земљишта. [4] Пољопривреда, посебно лоше планирана и вођена механизована пољопривреда, довела је до деградације земљишта, загађења воде и повезаних проблема. [4] Деградација земљишта је такође резултат експлозивног раста величине сточних стада од 1960-их, који је преоптеретио пашњаке. [4] Крчење шума се дешава алармантном брзином. [4] Судан би у целини могао да изгуби скоро 12 процената свог шумског покривача између 1990. и 2005. године, или око 8,8 милиона хектара, што је губитак првенствено због губитка земљишта и енергетских потреба. [4]
Суданске еколошке проблеме отежавају дуге године ратовања и резултујући кампови за велики број интерно расељених људи, који претражују околно земљиште у потрази за водом, горивом и храном. [4] Стручњаци Уједињених нација (УН) предвиђају да ће до ерозије речне обале и губитка плодног муља доћи због садашњег амбициозног суданског програма изградње брана на Нилу и његовим притокама. [4] У урбаним областима, брз и неконтролисан прилив становништва у Картум и друге градове и места и општи недостатак објеката за управљање чврстим отпадом и канализацијом су међу главним проблемима животне средине. [4]
Површина и коришћење земљишта уреди
Судан има површину земљишта од 1.731.671 км² и укупну површину од 1.861.484 км². [10] Приближно се наводњава 18.900 км² (2012). [11]
Границе земљишта уреди
Дужина граница Судана је 6.819 км. [11] Пограничне земље су: Централноафричка Република (174 км), Чад (1.403 км), Египат (1.276 км), Еритреја (682 км), Етиопија (744 км), Либија (382 км) и Јужни Судан (2.158 км). [11]
Природни ресурси уреди
Нафта је главни природни ресурс Судана. Земља такође има значајна налазишта руде хрома, бакра, гвожђа, лискуна, сребра, злата, волфрама и цинка.
Нил је доминантна географска карактеристика Судана, тече 3.000 километара од Уганде на југу до Египта на северу. Већина земље лежи у њеном сливном басену. Плави Нил и Бели Нил, који потичу из етиопских висоравни и централноафричких језера, спајају се у Картуму и формирају праву реку Нил која тече у Египат. Друге велике притоке Нила су реке Бахр ел Газал, Собат и Атбара.
Види још уреди
Референце уреди
- ^
Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
- ^ „Water infrastructure in the Nile Basin” (PDF). Food and Agriculture Organization. 19. 7. 2011.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
- ^ „World Weather Information Service – Khartoum”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 06. 02. 2017. г. Приступљено 6. 5. 2010.
- ^ „Khartoum Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 16. 1. 2014.
- ^ „Klimatafel von Khartoum / Sudan” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2017. г. Приступљено 22. 10. 2016.
- ^ „Sudan”. World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 2020-10-20.
- ^ а б в „Sudan”. World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 2020-10-20.
