Глоговац
Глоговац (алб. Gllogoc, Gllogoci; Gllogovc, Gllogovci; Drenas, Drenasi) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 6.143 становника.[б]
| Глоговац | |
|---|---|
 Железничка станица у Глоговцу | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Глоговац |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 6.143 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 37′ 25″ С; 20° 53′ 38″ И / 42.62349° С; 20.89385° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 592 m |
.svg)  Глоговац Глоговац на карти Србије | |
| Регистарска ознака | PR |
| Веб-сајт | |
| kk | |
Географија
уредиГлоговац се налази између планине Чичавица на истоку и брда Дренице на северу и западу, око 30 km западно од Приштине. Представља средиште планинске регије Дреница, познате као главно упориште терористичке Ослободилачке војске Косова за време рата на Косову и Метохији.
Историја
уредиОпштинско средиште на падинама планине Космач и у долини реке Дренице. Од просечног села, педесетогодишњим улагањима Србије, Од 1945. до 1999. године, село Глоговац прерасло је у градић са новим зградама, асфалтираним улицама и тротоарима са канделабрима, рудником „Фероникл“ фабриком текстилних производа „Клуз“ из Београда, управним зградама рудника, установа, школа, водоводом, зградама трговинских предузећа и новим стамбеним зградама — једном речју, у савремени град.
Јужно од Глоговца, на планини Космач, изнад Врела, извора планинске воде, постојали су средњовековна црква Јежевица и манастир које је, по предању и неким мишљењима историчара, подигао српски краљ Милутин - Јежевица је обновљена у Чикатову 1935.[1] Албанци су априла месеца 1941. године спалили и разорили 109 српских кућа заједно са црквом и све Србе протерали.
Снаге НАТО–а су 30. априла 1999. бомбардовале рударски комбинат „Фероникл“, потпуно уништиле управне зграде, радионице, пратеће зграде предузећа у којем је било запослено око 3.000 радника, махом Албанаца. Албанци су маја 1999, по други пут у 20. веку, протерали све Србе не само из села, него и из рудника и тамошњих фабрика, установа, предузећа, приватних и друштвених станова.[2]
Становништво
уредиПрема попису из 1981. године град је био углавном насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина малобројних Срба је напустила Глоговац.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
уреди- ^ „Политика”, 25. јул 1935
- ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417. COBISS.SR 278213639
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
