Године (књига)
Године (франц. Les Années) је публицистичка књига Ени Ерно (франц. Annie Ernaux) из 2008. године. Књига је описана као „хибридни“ мемоари, који обухватају период од 1941. до 2006. [1] [2] [3] Ерноов енглески издавач, Seven Stories Press, описао га је као аутобиографију која је „истовремено субјективна и безлична, приватна и колективна“.[3]Роман Године код нас је објавила издавачка кућа Штрик 2023. године у преводу Јелене Стакић.[4]
| Године | |
|---|---|
 Насловна страна српског издања књиге Године, 2023. година | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Les Années |
| Аутор | Ани Ерно |
| Земља |  Француска |
| Језик | француски |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Издавач | Галимард |
| Датум | 2008. |
| Превод | |
| Преводилац | Јелена Стакић |
О аутору уреди
Ани Ерно (1940) је француска књижевница и професор књижевности. Завршила је два факултета: Универзитет у Руану и Универзитет у Бордоу. Дуги низ година радила је као професор. Књижевну каријеру започела је 1974. године романом Les Armoires Vides (Празни ормани). [5]До сада је написала више од 20 књига. Већина књига су веома кратке и бележе догађаје из њеног живота и живота људи око ње.[6]
Радња уреди
У књизи, Ерно пише о себи у трећем лицу ( elle, или „ она“ на српском) по први пут, пружајући живописан поглед на француско друштво непосредно после Другог светског рата до раних 2000-их. [7] То је дирљива друштвена прича о жени и друштву у развоју у којем је живела. Са овом карактеристиком књиге, Едмунд Вајт ју је описао као „колективну аутобиографију“, у својој рецензији за The New York Times . [3]
Пријем и награде уреди
Године су веома добро прихваћене од стране француских критичара и многи је сматрају њеним великим опусом. [8]
Освојио је 2008. Françoise-Mauriac награду од Француске академије, Награду Маргерит Дирас 2008, [9] награду за француски језик 2008, награду читалаца Le Télégramme 2009. и награду Strega European Prize 2016. године. У преводу Алисон Л. Страјер, роман Године је био финалиста 31. годишње награде за превод француско-америчке фондације. Енглески превод Алисон Л. Страиер ушао је у ужи избор за Међународну Букерову награду 2019. [10]
Референце уреди
- ^ Schwartz, Madeleine (13. 4. 2020). „A Memoirist Who Mistrusts Her Own Memories”. The New Yorker. Приступљено 8. 8. 2023.
- ^ Elkin, Lauren (22. 6. 2018). „The Years by Annie Ernaux review – a masterpiece memoir of French life”. The Guardian. Приступљено 8. 8. 2023.
- ^ а б в White, Edmund (19. 1. 2018). „Reclaiming the Past in the Internet's 'Infinite Present'”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 9. 10. 2022.
- ^ „Godine / Ani Erno”. plus.cobiss.net. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ „Ko je Ani Erno, dobitnica Nobelove nagrade za književnost: Čita Danila Kiša i Mirka Kovača”. danas.rs. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ „Nobelova nagrada za književnost francuskoj autorki Ani Erno”. slobodnaevropa.org. Приступљено 17. 10. 2023.
- ^ Laurin, Danielle (3. 4. 2008). „Autobiographie : Les années: le livre d'une vie” (на језику: француски). Radio-Canada. Приступљено 31. 10. 2010.
- ^ Peras, Delphine (11. 2. 2010). „Les Années par Annie Ernaux”. L'EXPRESS (на језику: француски). Архивирано из оригинала 29. 10. 2010. г. Приступљено 31. 10. 2010.
- ^ „Prix Marguerite Duras”. Association Marguerite Duras (на језику: француски). Приступљено 18. 4. 2019.
- ^ „Annie Ernaux | The Booker Prizes”. thebookerprizes.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2022.
