Горан Мракић
Горан Мракић (Велики Семиклуш, 19. јул 1979) српски је песник и афористичар из Румуније.
Горан Мракић | |
---|---|
Датум рођења | 19. јул 1979. |
Место рођења | Велики Семиклуш, Румунија |
Биографија
уредиРођен је 19. јула 1979. у Великом Семиклушу, детињство је провео у Варјашу, где је завршио и основну школу. Српску теоретску гимназију Доситеј Обрадовић завршио је 1997. године у Темишвару. Дипломирао је историју 2001. на Западном универзитету у Темишвару. Један је од уредника недељника на српском језику у Румунији Наша реч. Објавио је две збирке песама, заступљен је у 7 антологија песама у Србији и Румунији, објавио је и збирку афоризама. Добитник је награде Радоје Домановић за најбољег српског сатиричара дијаспоре у 2006. години и Вибове награде за сатиру листа „Политика“.[1] Превео је на румунски језик избор афоризама Александра Чотрића „Кратки резови“ 2007. Мракићев рад објављиван је и НИНу, Политици, Носорогу, Етни, Илустрованој Политици. Превођен је на македонски и мађарски. Живи и ради у Темишвару, али је доста активан и у матици.
Библиографија
уреди- Романтична хирургија,
- Хулиганске баладе,
- Српски хард-корени
О његовом стваралаштву писали су Љубинка Перинац Станков, Борко Илин, Спасоје Граховац, Александар Чотрић и Ђорђе Оташевић.
Песма „Коло лепенског вира“
уредиУ трску камени чобанин свира
свемирско коло Лепенског вира
вучије гнездо овде су свиле
Тројанске мајке – Дунавске виле!
С неба је златно бачено семе.
Огњени народ – Винчи на теме!
Зову нас тамо где наше све је
ветрови хладни Хипербореје.
Рајски хајдуци пију крај друма,
небеских река и тамних шума.
Заставе наше – орлујска крила,
на њима златна четир` оцила!
Вечност се пије из крављег рога
Код свете стене, прве до Бога!
Извори
уредиЛитература
уреди- Танјуг (18. 2. 2011). „Горану Мракићу "Вибова награда" за сатиру”. РТВ. Приступљено 1. 9. 2015.
Спољашње везе
уреди