Горан Мракић

Горан Мракић (19. јул 1979, Велики Семиклуш, Румунија) је српски песник и афористичар из Румуније.

Горан Мракић
Датум рођења(1979-07-19)19. јул 1979.(41 год.)
Место рођењаВелики Семиклуш
 Румунија

БиографијаУреди

Рођен је 19. јула 1979. у Великом Семиклушу, детињство је провео у Варјашу, где је завршио и основну школу. Српску теоретску гимназију Доситеј Обрадовић завршио је 1997. године у Темишвару. Дипломирао је историју 2001. на Западном универзитету у Темишвару. Један је од уредника недељника на српском језику у Румунији Наша реч. Објавио је две збирке песама, заступљен је у 7 антологија песама у Србији и Румунији, објавио је и збирку афоризама. Добитник је награде Радоје Домановић за најбољег српског сатиричара дијаспоре у 2006. години и Вибове награде за сатиру листа „Политика“.[1] Превео је на румунски језик избор афоризама Александра Чотрића „Кратки резови“ 2007. Мракићев рад објављиван је и НИНу, Политици, Носорогу, Етни, Илустрованој Политици. Превођен је на македонски и мађарски. Живи и ради у Темишвару, али је доста активан и у матици.

БиблиографијаУреди

  • Романтична хирургија,
  • Хулиганске баладе,
  • Српски хард-корени

О његовом стваралаштву писали су Љубинка Перинац Станков, Борко Илин, Спасоје Граховац, Александар Чотрић и Ђорђе Оташевић.

Песма „Коло лепенског вира“Уреди

У трску камени чобанин свира

свемирско коло Лепенског вира

вучије гнездо овде су свиле

Тројанске мајке – Дунавске виле!

С неба је златно бачено семе.

Огњени народ – Винчи на теме!

Зову нас тамо где наше све је

ветрови хладни Хипербореје.

Рајски хајдуци пију крај друма,

небеских река и тамних шума.

Заставе наше – орлујска крила,

на њима златна четир` оцила!

Вечност се пије из крављег рога

Код свете стене, прве до Бога!

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди