Горње Водичево
Горње Водичево је насељено место у општини Нови Град, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живело 278 становника.
Горње Водичево | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Нови Град |
| Становништво | |
| — 2013. |  278 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 07′ 39″ С; 16° 29′ 07″ И / 45.12742° С; 16.48531° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Горње Водичево Горње Водичево на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 052 |
Географија уреди
Почетком двадесетог века аустроугарске власти су наручиле геолошку студију Горњег Водичева и околине.[1] Наручена студија показује да ово село лежи на великим наслагама угља.
Историја уреди
Котар Водице и село Водичево се први пут спомињу 1197, а затим 1200. године. Овај котар је припадао средњовековним кнежевима рода Бабоњић.[2]
Гроф Стефан Бабоњић Горички, који је добио село Водичево због успешне одбране граница Беле крајине од Турака, уступио је ово село реду католичких Темплара 1210. године.[3]
За време турске власти Горње Водичево се спомиње 1604 године као село у костајничкој нахији.[4] Споменик на турску власт су данас рушевине турске куле која је била 4 м дугачка, 2 м широка (унутрашње димензије) и 7 м висока а била је саграђена од камена. Зидови ове куле су били 65-70 центиметара дебели а око куле је био и водени ров ископан као заштита.[5]
У току Другог светског рата, Горње Водичево је било партизанско упориште.[6][7][8] У истом селу су усташе и Немци убили 21 дете током Другог светског рата.[9]
Становништво уреди
| Националност[10] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 354 | 414 | 641 | 704 |
| Југословени | 6 | 82 | ||
| Хрвати | 1 | 1 | 1 | |
| остали и непознато | 8 | 4 | ||
| Укупно | 368 | 499 | 646 | 705 |
| Демографија[10] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 705 | |
| 1971. | 646 | |
| 1981. | 499 | |
| 1991. | 368 | |
| 2013. | 278 | |
Знамените личности уреди
- Драган Колунџија (Драгомир Драган Колунџија), српски песник
- Михаило Ђурић, народни херој Југославије
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und der Herzegowina, Volume 8, Das Museum, 1902, 27. Das kohlevorkommen von Vodicevo, III Naturwissenschaft chapter, pages 372-373
- ^ Dragomir Vukičić, Asim Peco, Nevenka Gošić; Zbornik referata i materijala V jugoslovenske onomastičke konferencije, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1985, str. 79
- ^ The Crusades and the Military Orders: Expanding the Frontiers of Medieval Latin Christianity by Zsolt Hunyadi, József Laszlovszky, Central European University Press, 2001, str. 136
- ^ Državni arhiv Bjelovar by Mirela Slukan, Mirela Slukan Altić, str. 56
- ^ Mihić 1981, стр. 289
- ^ Ratno djetinjstvo: zbornik dokumenata i sjećanja o postanku, razvoju i radu saveza pionira u Bosni i Hercegovini, Svjetlost Sarajevo, 1961, str. 62
Najveći pionirski odred bio je u selu Gornje Vodičevo. U njemu je bilo sto pionira. Prvi rukovodioci toga odreda bili su najaktívniji pioniri (Ljuban M. Kolundžija i Rade M. Zec). Pioniri okupljeni u svoje organizacije učili su da čitaju i pišu, pomagali su članovima narodnih odbora u selu u prikupljanju hrane za NOV - ^ Kozara: priroda, čovjek, istorija by Ljubo Mihić Dnevnik, 1981, str. 778
4. brigada krenula je pravcem selo Svodna-Agino polje-Pošta brdo-selo Lješljani-selo Gornje Vodičevo, gdje se razmjestila u rezervu divizije - ^ Vojno-istoriski glasnik, Volume 2, Issues 1-3, 1951 — World War, 1939-1945, str. 54
1942. године патрола једне наше чете I батаљона нашла је 2 карабина из акције која је изведена децембра мјесеца на школу на Ометаљци (Горње Водичево). - ^ Lukić 1979.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература уреди
- Lukić, Dragoje (1979). Rat i djeca Kozare (1. изд.). Beograd: Narodna knjiga.
