Грб Немањића је сребрни двоглави орао на црвеној позадини. Српски владари су грб двоглавог орла преузели од Византије. Ана, жена Стефана Немање кћи византијског цара Романа IV "донела је у мираз у Србију белог орла као симбол царски".[1]

Немањићи
Nemanjić dynasty coat of arms, Palavestra.png
Детаљи
НосилацНемањићи

У време Стефана Првовенчаног, користио се црвени двоглави орао на сребрној позадини, док је у време Стефана Душана дошло до инверзије боја и појављује се сребрни орао на црвеној позадини.

Током 14. века су постојале различите варијанте грба Немањића - сребрни двоглави орао на црвеној позадини, и црвени двоглави орао на сребрној позадини. На крају се усталила варијанта сребрног орла на црвеном пољу, насупрот византијског црног орла на златном пољу, и та варијанта се данас сматра грбом Немањића.

Појављивања грбаУреди

 
Двоглави орао као симбол Византијског царства.
 
Грб Њемањића према грбовнику Коренић-Неорић (модерна реконструкција)
 
Стефан Првовенчани са златним орловима на зеленом плашту, из Богородице Љевишке (13071309)

Двоглави орао је првобитно био симбол Византијског царства, и представљао је духовну и световну власт Византијских владара. Касније је постао уобичајни хералдички мотив и током историје се налази на грбу неколицине источноевропских држава.

Најстарија ктиторска фреска на нашим просторима која приказује двоглавог орла је слика хумског великог кнеза Мирослава у цркви Светог апостола Петра на Лиму, код Бијелог Поља. Кнез носи кратак плашт црвене боје, цео покривен малим двоглавим орловима у круговима. [2]

На једном уговору са Дубровником, из 12471249. године, види се печат са двоглавим орлом који користи Мирослављев син Андрија.[2]

Владари из династије Немањића, Стефан Првовенчани (1196—1228), велики жупан па краљ, краљ Радослав и краљ Владислав, на фрескама у Жичи, Богородици Љевишкој, Милешеви и Студеници на одећи носе жуте тј. златне двоглаве орлове у круговима, најчешће на црвеној подлози. Стефан Првовенчани, на познатим фрескама на којима је приказан у манастирима Жича (чији је он био ктитор) и Богородица Љевишка, на различитим хаљинама обавезно носи жуте тј. златне орлове у круговима.[3] Могуће је да исти знак постоји тј. да је постојао и на његовом портрету у манастиру Милешева, али то није могуће утврдити због велике оштећености фреске. Његови портрети у Богородици Љевишкој (1307) и Милешеви (1309—1316) су настали тек нешто после времена Стефана Првовенчаног (велики жупан 1196-1217. и краљ 1217—1228).[2]

Наследник Стефана Првовенчаног, краљ Радослав, оставио је два аутентична фреско-портрета: један у Жичи а други у ризници манастира Студеница (1234). На ове две слике краљ носи различита одела, различитог типа и са различитим орнаментима али се на оба портрета, на црвеној подлози, у круговима, налазе златни двоглави орлови.[2]

 
Застава краља Душана, према портолану Анђелина Дулсерта из 1339. године
 
Приказ двоглавог орла, из Богородице Љевишке (1307 — 1309)

За грб који је користио Душан Немањић (краљ 13311345, цар 13461355) се ни данас не зна, осим за грб на застави који се појављује 1339. године у портолану каталонског картографа, његовог савременика, Анђелина Дунсерта. На њему је приказано краљевство Душана Немањића са његовом престоницом Скопљем, над којим се вијори златни барјак са црвеним двоглавим орлом.[2]

Двоглави орао, кога видимо већ на новцу и печатима Душановог властелина Оливера, и касније Лазаревића и Бранковића, јавља се као двоглави златни орао на црвеном пољу са роговима у кљуну у зборницима Улриха Рихентала (Ulrich Reichental) и Конрада Гриненберга (Konrad Grünenberg) као грб српских деспота.

Иако се двоглави орао први пут код српске властеле појављује још у доба Стефана Немање (1166—1196), потпуну афирмацију стиче тек у време Стефана Душана. То се доводи у везу са настојањима Стефана Душана да српска краљевина постане прави настављач и обновитељ Византијског царства, срушеног 1204. године, уместо државе на чијем челу су се налазила династија Палеолога. Из тог разлога тога је се он прогласио за 'Цара Срба, Бугара и Ромеја, а из Византије је поред већ усвојеног дворског церемонијала преузео и двоглавог орла као симбол царске власти.

РеференцеУреди

  1. ^ Милован Витезовић: "Мисли српски", Београд 1999. године
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Бранко Марушић, 2005.
  3. ^ А. Соловјев, према Марушићу, 2005.

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

Види јошУреди