Густаф III Шведски
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Густав III од Шведске (швед. Gustav III; Стокхолм, 24. јануар 1746 — Стокхолм, 29. март 1792) био је краљ Шведске од 1771. до 1792.
| Густав III од Шведске | |
|---|---|
.png) Густав III, Краљ Швеђана, Гота и Венда итд. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. јануар 1746. |
| Место рођења | Стокхолм, Шведска |
| Датум смрти | 29. март 1792. (46 год.) |
| Место смрти | Стокхолм, Шведска |
| Породица | |
| Супружник | Софија Магдалена од Данске |
| Потомство | Густав IV Адолф, Karl Gustav av Sverige |
| Родитељи | Адолф Фредерик од Шведске Лујза Улрика од Пруске |
| Династија | Duke of Holstein-Gottorp |
| Краљ Шведске | |
| Претходник | Адолф Фредерик од Шведске |
| Наследник | Густаф IV Адолф Шведски |
Биографија
уредиБио је најстарији син краља Адолфа Фридрика од Шведске и Лујзе Улрике од Пруске, сестре Фридриха II Великог. Био је мецена уметности и књижевности. Основао је неколико академија, између осталих Шведску академију. Изградио је и Шведску краљевску оперу.
Одупирао се парламентаристичким реформама, које су проглашене пре његова доласка на трон. Покушао је и да прошири границе Пољске у неуспелом рату против Русије, Руско-шведском рату (1788—1790). Убијен је у једној племићкој завери 1792.
Образовање
уредиОбразовала су га двојица истакнутих шведских државника Карл Густав Тесин и Карл Фридрик Шефер, а много дугује песнику и историчару Олофу фон Далину. Док је још био дете постојао је утицај државе на његово образовање, а тај утицај је био штетан. Скупштина је поставила учитеље, а родитељи су га учили да мрзи те наметнуте учитеље. Чак су и непријатељски учитељи били изненађени природним талентима Густава.
Политика
уредиГустав III се први пут укључио у политику 1768, када је захтевао да се сазове ванредна скупштина која би реформисала устав више у монархистичком смеру. Међутим партија која је победила на изборима је одбила да изврши реформу, коју је Густаву обећала пре избора. Шведска је била парламентарна монархија са огромним овлашћењима скупштине — риксдага. Скупштина је имала 4 дома — дом племића, дом свештеника, дом грађана и дом сељака. Веома је било тешко прогласити закон јер је било потребно изгласавање у три дома скупштине. Скупштина је имала врховну законодавну и судску власт, контролисала је спољну политику, отпуштала министре и често поништавала судске одлуке.
У фебруару и марту 1771. Густав је посетио Париз. Ту се упознао и са француским двором и са многим песницима и филозофима. Са многима се дописивао цели живот. Посета Паризу није била само забава, него и политичка мисија. Тајни агенти шведског двора су већ раније припремили терен за разговоре о томе како Француска да помогне свом савезнику Шведској да спроведе реформу, тј да се поново успостави пуна краљевска власт, уместо парламентарне власти. Француска влада је потпомагала Шведску са 1,5 милиуона ливри годишње. При повратку навратио је до свог ујака Фридриха Великог, који га је информисао да је он са Русијом и Данском гарантовао постојећи шведски устав и позивао је Густава да се уздржи од насиља.
Револуција
уредиПо повратку у Шведску био је посредник између две партије Шешира и Капа. Он се 21. јуна 1771. обратио шведској скупштини (Риксдагу) по први пут након једног века на шведском језику. Тада доминантна партија Капа покушала је да умањи његову улогу на краља без овлашћења, а то је њега подстакло да спроведе револуцију. Приликом крунисања краљ је дужан да положи заклетву, а настојали су да му заклетвом још више умање моћ.
Французи су му помогли да припреми државни удар. Завереници су са краљем припремили да најпре изврше побуну у Финској, да заузму тврђаву Свеаборг и кад освоје Финску да се близу Стокхолма придруже краљу и осталима. Јохан Христофер Тол је предложио да након Финске подигну устанак и у Сканији и заузму тврђаву Кристијанстад. Настарији краљев брат војвода Карл, будући краљ Карл XIII, такође учествује у побуни и договор је био да он мобилизује гарнизоне да тобоже сломе побуну у Кристианстаду, а кад стигну до тврђаве да се придруже побуњеницима и да одатле крену према Стокхолму.
Тол је 6. августа 1772. заузео тврђаву Кристијанстад, а Спренгпортен је 16. августа заузео Свеаборг, али због лоших ветрова нису могли да дођу до Стокхолма. Краљ Густав се налазио у непријатељском гнезду Стокхолму, а Спренгпортен и Тол су били бар хиљаду километара удаљени. Одлучио је да сам изврши удар. Увече 18. августа 1772. послао је тајне инструкције онима у које је имао поверења да се сакупе следеће јутро на великом тргу испред арсенала. Око 10 сати 19. августа Густав је на коњу кренуо према арсеналу, а успут су му се придружиле мање групе. Било је око 200 официра. Скупили су се и положили заклетву краљу. Похапсили су чланове владе. Густав је након тога прошетао градом и народ га је одушевљено поздрављао.
Навече 20. августа гласници су на улицама позивали депутате да се појаве на скупштини на краљеву двору и прокламовано је да ко се од депутата не појави да ће бити сматран непријатељем државе. Скупштина сталежа је одржана 21. августа. Краљ је одржао један од мајсторских говора, у којима је предбацивао скупштини сталежа због грешака у прошлости. После тога скупштини је прочитан нови устав, кога је краљ припремио. Скупштина је једногласно прихватила устав и после тога је распуштена.
Између уставности и апсолутизма
уредиГустав је радио као и други монарси у доба просветитељства. Укинута је тортура, а и смртна казна је укинута за многе злочине. Ојачао је борбу против корупције, која се узела маха за време параламентарне власти. Цели врховни суд је оптужио. Предузео је мере за реформу административних и судских процедура. Обезбедио је 1774. слободу штампе, али до извесних граница. Побољшао је стање финансија. Морнарица је толико ојачана да је постала једна од завиднијих у Европи. Увео је 1775. слободу трговине житом, а укинуо је и бројне извозне дажбине. За католике и Јевреје обезбедио је ограничену слободу вере. Један од неуспеха је био покушај да трговина алкохолом постане државни монопол. То се сукобљавало са привилегијама сталежа. И даље је краљ имао проблема са скупштином, а посебно 1786. Тада су одбијали све краљеве предлоге или их модификовали до те мере да би их краљ сам повлачио.
Апсолутистичка монархија
уредиПосле 1786. краљ је показао одлучност да влада без парламента. У исто време његова спољна политика постала је све више авантуристичка. Најпре је тражио руску подршку да би добио Норвешку, која је била у унији са Данском. Када је Катарина Велика одбила да напусти свога савезника Густав III је објавио рат Русији 1788. Био је то Руско-шведски рат (1788—1790). Русија је у исто време била ангажована у рату са Турском на југу. Густава је у рат увукла британска и пруска дипломатија. Краљ је прогласио рат без одобрења скупштине сталежа, чиме је прекршио властити устав из 1772. Приликом првога неуспеха у рату избила је побуна официра аристократа у Финској. Данска-Норвешка је такође објавила рат Шведској. Међутим британска дипломатија је неутрализовала ту опасност.
Угушио је аристократску побуну и похапсио коловође, а искористио је и антиаристократко расположење тако да 1789. три нижа сталежа скупштине проглашавају закон којим се ојачава краљева власт, а бројне привилегије племства се укидају. Са Русијом је склопио 1790. мир у Варали, а 1791. склопио је осмогодишњи обрамбени савез. После тога Густав склапа савез кнежева против јакобинаца и утицаја Француске револуције. Атентатор је на краља пуцао 16. марта 1792. у шведској опери. Преминуо је 29. марта.
У браку са Софијом Магдаленом од Данске, ћерком данског краља Фредерика V од Данске, имао је само једног сина Густава IV Адолфа, који га је и наследио на трону.
Породично стабло
уредиЛитература
уреди- Bain, R. Nisbet (1894). Gustavus III and His Contemporaries, 2 vols.
- Barton, H. Arnold (1986). Scandinavia in the Revolutionary Era, 1760–1815. ISBN 978-0-8166-1392-2.
- Hennings, Beth. Gustav III. (1957).
- Lönnroth, Erik (1986). Den stora rollen. ISBN 978-91-1-863652-3.
- Stavenow, Ludvig (1925). Den gustavianska tiden 1772–1809.
- Barton, H. Arnold (1972). „Gustav III of Sweden and the Enlightenment”. Eighteenth-Century Studies. 6 (1): 1—34. JSTOR 3031560. doi:10.2307/3031560.
Спољашње везе
уреди
- GustavIII.kunskaper.nu - A brief historical summary about the Swedish regent Gustav III (in Swedish).
- Краљ који је хтео да казни затвореника на смрт - испијањем кафе (Б92, 15. мај 2017)
