Гуљкевичи
Гуљкевичи (рус. Гулькевичи) град је на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на истоку Краснодарске Покрајине и административно припада њеном Гуљкевичком рејону чији је уједно и административни центар.
Гуљкевичи Гулькевичи | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Гуљкевички рејон |
Основан | 1875. |
Статус града | 1961. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2017. | 34.360 |
— густина | 1.648,75 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 21′ 24″ С; 40° 43′ 19″ И / 45.3567° С; 40.7219° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 100 m |
Површина | 20,84 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 352190 |
Позивни број | (+7) 86160 |
ОКАТО код | 03 213 501 000 |
ОКТМО код | 03 613 101 001 |
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2017. у граду је живело 34.360 становника. Званичан статус града има од 1961. године.
Географија уреди
Град Гуљкевичи се налази у источном делу Краснодарске покрајине, односно на северу припадајућег јој Гуљкевичког рејона. Лежи на ниској левој обали реке Кубањ од које је удаљен око 5 км, а са којом је раније био повезан потоком Самојлова Балка. Град се налази на надморској висини од око 100 m, на око 136 км североисточно од покрајинског центра Краснодара.
Историја уреди
Савремено градско насеље развило се из железничке станице на линији Ростов на Дону−Владикавказ, која је званично пуштена у употребу 15. јула 1875. године. Како је железничка станица саграђена на имању које је припадало руском војном делатнику Николају Гуљкевичу (1814—1876), сама станица, а касније и насеље које се развило уз њу, добили су име по њему − Гуљкевичи.
Захваљујући повољном географском положају и саобраћајној инфраструктури, насеље се брзо развијало и већ 1902. у њему је живело 950 становника. Године 1935. основан је Гуљкевички рејон, а Гуљкевичи постају рејонско седиште. Први званичан административни статус насеље добија у марту 1959. када му је додељен статус радничке варошице (рус. рабочий посёлок), а свега две године касније и статус званичног града.
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 35.244 становника, док је према проценама из 2017. имао 34.360 становнка.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
— | 20.280 | 22.052 | 27.290 | 31.668[2] | 35.141[3] | 35.244[4] | 34.360 |
Према статистичким подацима из 2017. град Кропоткин се налазио на 459. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације. У етничком погледу Руси су чинили апсолутну већину, док су најбројнија мањинска заједница били Јермени и Украјинци са уделом у укупној градској популацији од по 2%.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе уреди