Данијел Драгојевић
Данијел Драгојевић (Вела Лука, 28. јануар 1934 — Загреб, 19. фебруар 2024[1]) био је хрватски књижевник, сценариста и уредник на радију.[2]
| Данијел Драгојевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. јануар 1934. |
| Место рођења | Вела Лука, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 19. фебруар 2024. (90 год.) |
| Место смрти | Загреб, Хрватска |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Свјетиљка и спавач Невријеме и друго Природопис Раздобље карбона Око нуле Касно љето |
| Награде | Змајева награда Награда Бранко Миљковић Владимир Назор Горанова награда |
Биографија уреди
Родио се 28. јануара 1934. године у Велој Луци на острву Корчули. Био је један од најважнијих хрватских писаца. Утицао је на генерације хрватских аутора својим текстовима, песмама, посебним стилом и бескомпромисним држањем. Добитник бројних домаћих и међународних књижевних награда, између којих: Горанове награде 2005. за књигу Жамор, Награде Владимир Назор 1981. године, Змајеве награде 1981. за књигу Раздобље карбона, награде Бранко Миљковић за књигу "Природопис" 1974. године, и других.[3] Драгојевић је остао доследан свом ставу да избегава сваку врсту публицитета.[4]
О поезији уреди
Данијел Драгојевић песник је једног смирујућег, али опет проактивног става према стварима које нас окружују. Он није песник који кокетира с тугом, очајем, безнађем. Код њега се апстрактно третира као конкретно. Драгојевић је посматрач очевидног и очитог. Његове песме су мудре, он се, као сваки велики песник саживљује с њима, не радећи напречац. Његов најчешћи мотив су непокретне слике, а не слике у покрету. Управо ти статични мотиви упозоравају читатеља да се радња песме одиграва и догађа у самом тексту. Нагласак ставља на сада, на реални живот. Он није песник бунта и боли, одбацује сваку могућност полемике с идеологијом да би засновао поезију, он пропагира слободу, кроз гесту слободе саме.[5]
Дела уреди
Књиге уреди
- Корњача и други предјели (поезија), Матица хрватска, Сплит, 1961;
- У твом стварном тијелу (поезија), Напријед, Загреб, 1964;
- Свјетиљка и спавач (поезија), Напријед, Загреб, 1965;
- Невријеме и друго (поезија), Разлог, Загреб 1968;
- Бијели знак цвијета (поезија), издање аутора, Загреб 1969;
- О Вероници, Безлебубу и куцању на незвјесна врата (проза), Матица хрватска, Загреб, 1970,
- Бајка о вратима (проза), Загреб 1972;
- Четврта животиња (поезија), Напријед, Загреб, 1972,
- Природопис (поезија), Библиотека Тека, Загреб, 1974;
- Измишљотине (проза), Напријед, Загреб 1976,
- Раздобље карбона (поезија), Центар за културну дјелатност омладине, Загреб, Загреб 1981;
- Расути терет (проза), Нолит, Београд 1985,
- Звјездарница (поезија), Хрватска свеучилишна наклада, Загреб 1994,
- Цвјетни трг (проза), Дуриеуx, Загреб 1994,
- Ходање уз пругу (поезија), Матица хрватска, Загреб 1997.
- Жамор (поезија), Меандар, Загреб, 2004 (Горанова награда за најбољу књигу, 2005)
- Негдје (поезија), Фрактура, Загреб 2013
- Касно љето (поезија), Фрактура, Загреб 2018.
Филмски сценарији уреди
- Јутро чистог тијела (1969), режисер: Богдан Жижић
Монографије уреди
- Коста Ангели Радовани, Мала ликовна библиотека св XIX, Напријед, Загреб, 1961.
Чланци и есеји (избор) уреди
- Неки себезнани немир, Књижевна трибина, Загреб, сијечањ 1959.
- Постоји ли криза далматинске скулптуре. Слободна Далмација, Сплит 24.9. 1960.
- Коста Ангели Радовани, Медитеран чистог људског тијела, Ослобођење, Сарајево 24.11. 1963.
- Коста Ангели Радовани – Материја и тијело (Спектар), Телеграм, Загреб,28.11. 1969.
Референце уреди
- ^ „Umro je Danijel Dragojević”. Јутарњи лист. Приступљено 19. 2. 2024.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 161.
- ^ „Утјеха каоса”. Антологија хрватских савремених песника. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ „Тајанствени живот Данијела Драгојевића”. Слободна Далмација. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ „Данијел Драгојевић”. Букса. Приступљено 7. 12. 2018.
