Данијел Драгојевић

Данијел Драгојевић (Вела Лука, 28. јануар 1934) хрватски је песник, есејиста, прозни писац, сценариста и уредник на радију.

Данијел Драгојевић
Датум рођења(1934-01-28)28. јануар 1934.(87 год.)
Место рођењаВела Лука, Краљевина Југославија
Најважнија дела
Свјетиљка и спавач
Невријеме и друго
Природопис
Раздобље карбона
Око нуле
Касно љето
НаградеЗмајева награда
Награда Бранко Миљковић
Владимир Назор
Горанова награда

БиографијаУреди

Родио се 28. јануара 1934. године у Велој Луци на острву Корчули. Један од најважнијих хрватских писаца данас. Утицао на генерације хрватских аутора својим текстовима, песмама, посебним стилом и бескомпромисним држањем. Добитник бројних домаћих и међународних књижевних награда, између којих: Горанове награде 2005. за књигу Жамор, Награде Владимир Назор 1981. године, Змајеве награде 1981. за књигу Раздобље карбона, награде Бранко Миљковић за књигу "Природопис" 1974. године, и других.[1] Драгојевић је остао доследан свом ставу да избегава сваку врсту публицитета.[2]

О поезијиУреди

Данијел Драгојевић песник је једног смирујућег, али опет проактивног става према стварима које нас окружују. Он није песник који кокетира с тугом, очајем, безнађем. Код њега се апстрактно третира као конкретно. Драгојевић је посматрач очевидног и очитог. Његове песме су мудре, он се, као сваки велики песник саживљује с њима, не радећи напречац. Његов најчешћи мотив су непокретне слике, а не слике у покрету. Управо ти статични мотиви упозоравају читатеља да се радња песме одиграва и догађа у самом тексту. Нагласак ставља на сада, на реални живот. Он није песник бунта и боли, одбацује сваку могућност полемике с идеологијом да би засновао поезију, он пропагира слободу, кроз гесту слободе саме.[3]

Објављена делаУреди

  • Корњача и други предјели (поезија), Матица хрватска, Сплит, 1961;
  • У твом стварном тијелу (поезија), Напријед, Загреб, 1964;
  • Свјетиљка и спавач (поезија), Напријед, Загреб, 1965;
  • Невријеме и друго (поезија), Разлог, Загреб 1968;
  • Бијели знак цвијета (поезија), издање аутора, Загреб 1969;
  • О Вероници, Безлебубу и куцању на незвјесна врата (проза), Матица хрватска, Загреб, 1970,
  • Бајка о вратима (проза), Загреб 1972;
  • Четврта животиња (поезија), Напријед, Загреб, 1972,
  • Природопис (поезија), Библиотека Тека, Загреб, 1974;
  • Измишљотине (проза), Напријед, Загреб 1976,
  • Раздобље карбона (поезија), Центар за културну дјелатност омладине, Загреб, Загреб 1981;
  • Расути терет (проза), Нолит, Београд 1985,
  • Звјездарница (поезија), Хрватска свеучилишна наклада, Загреб 1994,
  • Цвјетни трг (проза), Дуриеуx, Загреб 1994,
  • Ходање уз пругу (поезија), Матица хрватска, Загреб 1997.
  • Жамор (поезија), Меандар, Загреб, 2004 (Горанова награда за најбољу књигу, 2005.)
  • Негдје (поезија), Фрактура, Загреб 2013
  • Касно љето (поезија), Фрактура, Загреб 2018.

Филмски сценаријиУреди

  • Јутро чистог тијела (1969), режисер: Богдан Жижић

Монографије и друге књигеУреди

  • Коста Ангели Радовани, Мала ликовна библиотека св XIX, Напријед, Загреб, 1961.

Чланци и есеји (избор)Уреди

  • Неки себезнани немир, Књижевна трибина, Загреб, сијечањ 1959.
  • Постоји ли криза далматинске скулптуре. Слободна Далмација, Сплит 24.9. 1960.
  • Коста Ангели Радовани, Медитеран чистог људског тијела, Ослобођење, Сарајево 24.11. 1963.
  • Коста Ангели Радовани – Материја и тијело (Спектар), Телеграм, Загреб,28.11. 1969.

РеференцеУреди

  1. ^ „Утјеха каоса”. Антологија хрватских савремених песника. Приступљено 7. 12. 2018. 
  2. ^ „Тајанствени живот Данијела Драгојевића”. Слободна Далмација. Приступљено 7. 12. 2018. 
  3. ^ „Данијел Драгојевић”. Букса. Приступљено 7. 12. 2018.