Дан захвалности (Канада)

Дан захвалности (енгл. Thanksgiving; франц. Action de grâce), је једнодневни државни празник које се у Канади слави сваке године другог понедељка у октобру. Овим даном се обележава крај жетвене сезоне и одаје захвалност Богу.[1]

Кући за Дан захвалности

Традиционално обележавањеУреди

 
Традиционални ручак за Дан захвалности

Дан захвалности увек пада на други понедељак у октобру, и званични је празник у свим канадским провинцијама осим у Њу Брансвику, Њуфаундленду и Лабрадору и Острву Принца Едварда.[2]

Осим државног то је и црквени празник и сличан је свим осталим жетвеним празницима у Европи. Цркве се ките жетвеним плодовима, одржавају се мисе у захвалност Богу за добијене плодове и у проповедима се спомињу библијске поуке и догађаји у вези са жетвом.

Иако је у Канади званичан Дан захвалности у понедељак, Канађани свој традиционални ручак, где је главно јело ћурка, могу одржати у било који од три дана викенда. У Канади је већ традиционално да се за овај крај недеље одлази у природу на север (North) на излете, пецање или лов са породицом и пријатељима и тамо обележе овај дан.

ИсторијатУреди

 
Пећница за Дан захвалности

Историја настанка Дана захвалности у Канади се повезује са истраживачем Мартином Фробишером, који је покушао да пронађе северни водени пролаз који води за Азију. Записано је да је Мартин Фробишер 1578. године обележио Дан захвалности, свечаним ручком, и захвалио се за успешно преживљавање дугог пута које је прешао током свог истраживања. Овај догађај се збио на територији која је данас канадска провинција позната под именом Њуфаундленд и Лабрадор. Овај догађај се од многих рачуна као прво обележавање дана захвалности у Северној Америци.

Ово, међутим и није баш тако. На територији Северне Америке сличне прославе и обележја су имали Ескими и северноамерички Индијанци. Они су такође обележавали крај жетве традиционалним свечаностима и церемонијалним плесовима у знак захвалности, далеко пре доласка европљана. Ово је забележено код Пуебло индијанаца, Кри и Чирокија, наравно и других[3]. Фробишер је касније проглашен витезом и један излаз на Атлантик на северу Канаде је назван по њему Фробишеров залив (Frobisher Bay).

Негде у исто време француски насељеници Канаде предвођени Самуелом де Шамплајном, такође су обележавали Дан захвалности. Чак су основали и такозвани Ред добре воље у оквиру којег су гајили веома добре међусуседске односе са домородачким становништвом, које се у Канади називају Прве нације. У Прву нацију не спадају Инуити и Метиси.

После завршетка седмогодишњег рата 1763. године, предајући Нову Француску британцима, грађани Халифакса су такође обележили Дан захвалности. Дани захвалности су се редовније почеле обележавати од 1799. године, али опет не сваке године. После америчке револуције, избеглице које су остале лојалне Британцима пребегле су у Канаду и са собом донеле обичаје, од којих је један био и обележавање Дана захвалности. Први Дан захвалности после уједињења Канаде је обележен 5. априла 1872. године, уједно и да се поздрави оздрављење тадашњег принца од Велса, касније краља Едварда VII.

Почевши од 1879. године Дан захвалности је обележаван редовно сваке године, али не истог датума. Сваке године је одређиван неки други датум у зависности од важности неког догађаја, али у раним годинама је најчешћи разлог био прослава завршетка жетве.

После Првог светског рата, два канадска празника Дан примирја (Armistice Day) и Дан захвалности су обележавани у недељи која је падала на 11. новембар. Десет година касније, 1931, ови празници су раздвојени и Дан примирја је преименован у Дан сећања (Remembrance Day), које носи и данас.

Канадски парламент је 31. јануара 1957. године је објавио да се од тога дана Дан захвалности у Канади обележава сваке године у другом понедељку октобра.[1]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 The Globe and Mail
  2. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 02. 2008. Приступљено 12. 10. 2008. 
  3. ^ Историја Дана захвалности - Први Дан захвалности Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2009), Приступљено 31. 3. 2013.

Спољашње везеУреди