Википедија

Даша Дрндић

Даша Дрндић (Загреб, 10. август 1946 — Ријека, 5. јун 2018) била је хрватски писац, преводилац и универзитетски професор.[1] Њена дела су преведена на енглески, француски, холандски, мађарски, пољски, словачки и словеначки.[2]

Даша Дрндић
Лични подаци
Датум рођења(1946-08-10)10. август 1946.
Место рођењаЗагреб, ФНР Југославија
Датум смрти5. јун 2018.(2018-06-05) (71 год.)
Место смртиРијека, Хрватска

Биографија уреди

Рођена је у Загребу, у породици хрватског националног борца, новинара и дипломате Љубомира Дрндића [3] који је дипломирао у Сплиту. Мајка Тимеа је из Сплита. Деда Едо Дрндић емигрирао је 1921. године из Истре припојене Италији и отишао у Хрватску, у Сплит. Деда Вјекослав Ожеговић био је анархиста, власуљар у позоришту и 1920. благајник „Хајдука“. Бака Анка у Сплиту имала је кројачки салон са четрнаест радника. Њен ујак Бранко Ожеговић био је дугогодишњи новинар Слободне Далмације. Дашин брат Гојко „Кенеди“ играо је ватерполо у јуниорима Јадрана и ПОШК-а. [2]

У Београду је живела од 1953. године. Студирала је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Магистрирала је драматургију на Америчком универзитету у Јужном Илиноису, где је боравила као стипендиста Фулбригхт 1971. Такође је студирала на Универзитету Case Western Reserve у Кливленду. Радила је као књижевни преводилац, професор енглеског језика, драматург (трећи програм Радио Београда) и уредник телевизијског драмског програма. Ауторка је низа радио-драма. [4]

Почетком деведесетих напустила је Београд и преселила се у Ријеку. Од 1995. до 1997. године боравила је у Канади. Докторирала је на Филозофском факултету у Ријеци, где је предавала британску књижевност и креативно писање на катедри за енглески језик од 1999. до пензионисања 2011. [1]Била је чланица Удружења хрватских књижевника и хрватског ПЕН-а. [5] Кћерка Маша Дрндић дипломирала је графику на Академији примењених уметности у Ријеци и постдипломске студије филмске камере студирала у Естонији у Талину. [2]

Њен енглески превод романа Sonnenschein привукао је пажњу међународне публике и књижевне критике. Документарни роман говори о прећутаним темама Другог светског рата. Представљен је на Лондонској недељи јеврејске књиге. Енглески превод се зове „Трст“. У Енглеској је добио независну награду за најбољу страну белетристику по избору читаоца за 2013. годину. Претходно је освојио награду "Фран Галовић" и "Киклоп" за прозно дело године (2007). [2] У прегледу романа, New York Times примећује да је то „дело високе европске културе“, саткано од чињеничних и измишљених радњи, написано достојанствено и лишено сваке сентименталности. Између осталог, критичар наводи да „Дрндић не пише да би забављала или подучавала (...), већ да сведочи“. [6]

Роман "Беладона" британски "Гардијан" уврстио је на листу најбољих нових европских романа који ће бити преведени на енглески језик. [7] У марту 2018. године роман је ушао у финале Књижевне награде EBRD-а, коју додељује Европска банка за обнову и развој са седиштем у Лондону, у сарадњи са Британским саветом и Лондонским сајмом књига, „надмашујући“ романе најеминентнијих писаца данашњице, попут нобеловца Орхана Памука и „букера“ Исмаила Кадареа, који су такође били у конкуренцији. [8]

Умрла је у Ријеци услед болести. [9] [10] У читуљи "Гардијан" цитира реченицу из њеног најновијег романа „ЕЕГ“: „Историја памти имена злочинаца, док се имена жртава заборављају“. [11]

Дела уреди

Проза уреди

  • Пут до суботе, 1982.
  • Камен с неба, 1984.
  • Марија Częstohowska још увјек рони сузе или Умирање у Торонту, 1997.
  • Canzone di guerra, 1998.
  • Totenwande, 2000.
  • Doppelgänger, 2002.[12]
  • Leica format, 2003.
  • Sonnenschein, 2007.
  • Април у Берлину, 2009.
  • Belladonna, 2012.[13]
  • EEG, 2016. [14]

Радио драме уреди

  • Пупи
  • Артур и Исабела
  • Изгубљени у обећаној земљи
  • Црква у Хрватској
  • Дјеца нашег доба
  • О пољским Жидовима
  • Субота
  • Богиње
  • Мате Балота (документарна)
  • Бића ноћи (документарно-драмска дечја радио емисија, с Војиславом Донићем)
  • Мали дани
  • Зов јаребица (документарна, о суђењу Владимиру Гортану)
  • Земљо моја (документарна, учесница Prix Italia 1980.)
  • Истарска почетница (документарна)
  • Са старих фотографија
  • И дјеца умиру
  • У име оца
  • Болница (документарна)
  • Изгубљени и нађени (документарна)
  • Ћуприја на Дрини (документарна, са Зораном Поповићем)
  • Мужеви Lile Weiss, III програм Хрватског радија, 2005.
  • Oh, Happy Day, радио-игра, емитована на III. програму ХРТ-a, 19. 3. 2007.[15][4]

Награде уреди

  • 2014 - "Прозарт", међународна књижевна награда
  • 2013 - Награда "Киклоп" за прозно дело године, за роман Belladonna
  • 2007 - Награда "Киклоп" за прозно дело године, за роман Sonnenschein
  • 2007 - Награда "Фран Галовић" за роман Sonnenschein
  • Прва награда на конкурсу Радио Београда, за радио драму У име оца
  • Друга награда на конкурсу Радио Загреба, радио драма Мали дани
  • Друга награда на конкурсу Радио Београда, за радио драму Бегонија
  • 1989 - "Федор", награда Савеза слепих Југославије, за радио драму Изгубљено и нађено

Референце уреди

  1. ^ а б [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2020) In memoriam Daša Drndić, Filozofski fakultet u Rijeci
  2. ^ а б в г Fraktura Sonnenschein (pristupljeno 2. prosinca 2017.)
  3. ^ iPazin glasistre.hr: Pazin: Kći Daši za oca Ljubu Drndića uručeno odlikovanje predsjednice, 23. kolovoza 2016. (pristupljeno: 2. prosinca 2017.)
  4. ^ а б Hrvatsko društvo pisaca, Daša Drndić Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2017) (pristupljeno 1. prosinca 2017.)
  5. ^ Petra Sapun, Drndić, Daša, Booksa.hr, Zagreb, 1. siječnja 2012. (pristupljeno 1. prosinca 2017.)
  6. ^ NY Times Review: Trieste by Dasa Drndic, 2. veljače 2014. (eng.)
  7. ^ Aida Edemariam i dr., The Next Elena Ferrante? The best European fiction coming your way, Guardian, London, 19. svibnja 2018. (pristupljeno 6. lipnja 2018.)
  8. ^ Kim Cuculić, Daša Drndić s "Belladonnom" među troje finalista za bogatu europsku nagradu, Novi list, Rijeka, 7. ožujka 2018. (pristupljeno 6. lipnja 2018.)
  9. ^ P.N., Odlazak velike književnice: Noćas je u Rijeci preminula Daša Drndić, Novi list, Rijeka, 6. lipnja 2018.[мртва веза] (pristupljeno 6. lipnja 2018.)
  10. ^ HINA, Umrla književnica Daša Drndić, nacional.hr, Zagreb, 6. lipnja 2018. (pristupljeno 6. lipnja 2018.)
  11. ^ Alison Flood, Daša Drndić, 'unflinching' Croatian novelist, dies aged 71, Guardian, London, 6. lipnja 2018. (pristupljeno 6. lipnja 2018.)
  12. ^ Jagna Pogačnik, Daša Drndić - Doppelgänger, Moderna vremena, Zagreb, 12. siječnja 2006. (pristupljeno 1. prosinca 2017.)
  13. ^ Denis Derk, Daša Drndić u Zagrebu predstavila roman "Belladonna", 7. studenog 2012. (pristupljeno 1. prosinca 2017.)
  14. ^ Karmela Devčić, Prošlost ne ubija ako se naučimo s njome nositi, Jutarnji list, Zagreb, 4. lipnja 2016. (pristupljeno 1. prosinca 2017.)
  15. ^ Petra Sapun, Drndić, Daša, Booksa.hr, Zagreb, 1. siječnja 2012. (pristupljeno 1. prosinca 2017.)

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Даша_Дрндић&oldid=27392147”