Демографија Африке

Популација Африке је брзо расла током 20. века[1] и сходно томе показује да је више младих људи, додатно појачан ниским животним веком испод 50 година у неким афричким земљама.[2][3] Укупна популација до 2020. године процењена је на више од 1,3 милијарде[4], са стопом раста од више од 2,5% годишње. Укупна стопа фертилитета (рођења по жени) за подсахарску Африку је 4,7 до 2018. године, највиша у свету према Светској банци.[тражи се извор] Најмногољуднија афричка држава је Нигерија са преко 206 милиона становника до 2020. године и стопом раста од 2,6% годишње.[5]

Карта Африке са индексом људског развоја (2021).

Популација уреди

Историја уреди

Алтернативне процене афричке популације, 0–2018 године (у хиљадама) уреди

Извор : Универзитет Гронинген[6]

Година[6] 0. 1000. 1500. 1600. 1700. 1820. 1870. 1913. 1950. 1973. 1998. 2018. 2100.
(процена)
Африка 16 500 33 000 46 000 55 000 61 000 74 208 90 466 124 697 228 342 387 645 759 954 1 321 000[7] 3 924 421[8]
Свет 230 820 268 273 437 818 555 828 603 410 1 041 092 1 270 014 1 791 020 2 524 531 3 913 482 5 907 680 7 500 000[9] 10 349 323[8]

Удео Африке и светског становништва, 0–2020. године (% укупног светског становништва) уреди

Извор : Универзитет Гронинген[6]

Године[6] 0 1000 1500 1600 1700 1820 1870 1913 1950 1973 1998 2020 2100
(процена)
Африка 7.1 12.3 10.5 9.9 10.1 7.1 7.1 7.0 9.0 9.9 12.9 18.2[7] 37.9[8]

Витална статистика 1950–2021 уреди

Регистрација виталних догађаја у већини Африке је непотпуна. Сајт Наш свет у подацима припремио је следеће процене засноване на статистичким подацима Одељења за становништво Уједињених нација.[10]

Средовечно становништво Живорођени (хиљаде) Смрти (хиљаде) Природне промене (хиљаде) Груба стопа наталитета (по 1000) Груба стопа смртности (по 1000) Природне промене (по 1000) Стопа укупног фертилитета Смртност одојчади (по 1000 живорођених) Животни век (по годинама)
1950 227 549 10 949 6 063 4 886 48.1 26.6 21.5 6.59 186.6 37.62
1951   232 484   11 200   6 132   5 068 48.2 26.4 21.8 6.59 184.5 37.93
1952   237 586   11 448   6 155   5 293 48.2 25.9 22.3 6.60 181.3 38.44
1953   242 837   11 708   6 188   5 520 48.2 25.5 22.7 6.61 178.0 38.92
1954   248 245   11 941   6 234   5 708 48.1 25.1 23.0 6.61 174.7 39.30
1955   253 848   12 190   6 258   5 933 48.0 24.6 23.4 6.62 171.5 39.80
1956   259 631   12 453   6 312   6 141 47.9 24.3 23.6 6.63 168.9 40.17
1957   265 515   12 717   6 490   6 227 47.9 24.4 23.4 6.64 169.1 40.01
1958   271 430   12 982   6 556   6 427 47.8 24.1 23.7 6.65 166.5 40.30
1959   277 648   13 244   6 459   6 785 47.7 23.2 24.4 6.66 161.0 41.28
1960   284 288   13 538   6 553   6 985 47.6 23.0 24.6 6.67 158.6 41.48
1961   291 178   13 864   6 612   7 251 47.6 22.7 24.9 6.69 156.2 41.87
1962   298 334   14 205   6 670   7 535 47.6 22.3 25.2 6.71 153.9 42.32
1963   305 755   14 531   6 724   7 808 47.5 22.0 25.5 6.71 151.6 42.78
1964   313 466   14 864   6 773   8 090 47.4 21.6 25.8 6.72 149.3 43.25
1965   321 447   15 202   6 887   8 315 47.3 21.4 25.9 6.71 147.6 43.44
1966   329 658   15 559   7 054   8 505 47.2 21.4 25.8 6.72 146.8 43.43
1967   338 160   15 920   7 156   8 764 47.1 21.2 25.9 6.72 144.4 43.65
1968   346 980   16 292   7 210   9 082 46.9 20.8 26.2 6.72 142.6 44.10
1969   356 070   16 689   7 328   9 361 46.9 20.6 26.3 6.71 141.0 44.32
1970   365 450   17 086   7 384   9 702 46.7 20.2 26.5 6.71 139.2 44.78
1971   375 086   17 528   7 423   10 105 46.7 19.8 26.9 6.71 137.1 45.32
1972   384 930   17 939   7 572   10 367 46.6 19.7 26.9 6.71 135.6 45.41
1973   395 212   18 341   7 547   10 794 46.4 19.1 27.3 6.70 133.1 46.15
1974   406 069   18 817   7 658   11 160 46.3 18.9 27.5 6.70 132.0 46.46
1975   417 557   19 324   7 724   11 600 46.3 18.5 27.8 6.69 129.6 46.90
1976   429 573   19 818   7 710   12 109 46.1 17.9 28.2 6.68 126.1 47.64
1977   441 701   20 340   7 764   12 576 46.0 17.6 28.5 6.67 123.6 48.16
1978   454 463   20 861   7 841   13 019 45.9 17.3 28.7 6.66 121.3 48.57
1979   467 976   21 448   7 901   13 546 45.8 16.9 28.9 6.64 118.7 49.10
1980   481 543   21 984   7 986   13 998 45.6 16.6 29.0 6.60 116.4 49.51
1981   495 655   22 490   8 055   14 435 45.4 16.3 29.1 6.56 114.2 49.91
1982   510 540   23 060   8 146   14 914 45.2 16.0 29.2 6.51 111.7 50.28
1983   525 335   23 656   8 633   15 023 45.0 16.4 28.6 6.47 114.1 49.55
1984   540 183   24 153   8 774   15 379 44.7 16.2 28.5 6.41 112.0 49.71
1985   555 653   24 673   8 850   15 823 44.4 15.9 28.5 6.34 109.8 50.09
1986   571 646   25 161   8 891   16 270 44.0 15.6 28.5 6.26 107.0 50.55
1987   588 080   25 632   8 944   16 689 43.6 15.2 28.4 6.20 103.0 50.90
1988   604 511   26 013   9 360   16 653 43.0 15.5 27.5 6.11 105.1 50.43
1989   621 168   26 405   9 072   17 333 42.5 14.6 27.9 6.02 100.5 51.68
1990   638 157   26 758   9 278   17 480 41.9 14.5 27.4 5.91 99.8 51.65
1991   655 040   27 202   9 556   17 646 41.5 14.6 26.9 5.83 100.4 51.49
1992   671 932   27 649   9 850   17 798 41.1 14.6 26.5 5.76 99.7 51.24
1993   689 140   28 063   9 907   18 156 40.7 14.4 26.3 5.67 97.4 51.55
1994   706 488   28 449   10 476   17 973 40.2 14.8 25.4 5.59 96.5 50.52
1995   724 332   28 953   10 080   18 873 40.0 13.9 26.0 5.51 95.0 52.12
1996   742 765   29 395   10 282   19 113 39.6 13.8 25.7 5.42 94.0 52.13
1997   761 224   29 764   10 413   19 351 39.1 13.7 25.4 5.34 92.4 52.31
1998   779 908   30 212   10 806   19 406 38.7 13.8 24.9 5.27 91.7 51.90
1999   799 099   30 849   10 633   20 216 38.6 13.3 25.3 5.22 88.3 52.78
2000   818 952   31 448   10 614   20 833 38.4 13.0 25.4 5.18 85.9 53.35
2001   839 464   32 119   10 728   21 392 38.2 12.8 25.5 5.14 83.4 53.62
2002   860 611   32 750   10 799   21 951 38.0 12.5 25.5 5.10 80.9 54.00
2003   882 349   33 422   10 849   22 574 37.9 12.3 25.6 5.06 78.2 54.42
2004   904 781   34 130   10 876   23 254 37.7 12.0 25.7 5.02 75.5 54.90
2005   927 898   34 950   10 866   24 084 37.6 11.7 25.9 5.00 72.8 55.47
2006   951 740   35 735   10 807   24 928 37.5 11.3 26.2 4.97 70.2 56.14
2007   976 461   36 540   10 784   25 756 37.4 11.0 26.4 4.95 67.7 56.73
2008 1 001 981   37 411   10 769   26 642 37.3 10.7 26.6 4.93 65.3 57.31
2009 1 028 200   38 122   10 679   27 443 37.1 10.4 26.7 4.89 62.9 58.02
2010 1 055 233   38 920   10 652   28 268 36.9 10.1 26.8 4.86 60.9 58.61
2011 1 082 676   39 651   10 594   29 057 36.6 9.8 26.8 4.82 58.9 59.25
2012 1 110 797   40 262   10 562   29 700 36.2 9.5 26.7 4.77 57.0 59.81
2013 1 140 181   40 882   10 569   30 313 35.8 9.3 26.6 4.72 55.4 60.29
2014 1 170 299   41 517   10 590   30 927 35.5 9.0 26.4 4.67 53.9 60.75
2015 1 201 108   42 128   10 647   31 481 35.1 8.9 26.2 4.63 52.5 61.13
2016 1 232 112   42 515   10 652   31 863 34.5 8.6 25.8 4.56 51.3 61.59
2017 1 263 334   43 102   10 695   32 408 34.1 8.5 25.6 4.52 50.0 61.99
2018 1 295 265   43 713   10 763   32 950 33.7 8.3 25.4 4.47 48.8 62.34
2019 1 327 701   44 295   10 841   33 454 33.3 8.2 25.2 4.42 47.7 62.69
2020 1 360 677   44 807   11 390   33 417 32.9 8.4 24.6 4.36 46.4 62.23
2021 1 393 676   45 369   12 038   33 331 32.5 8.6 23.9 4.31 45.4 61.66

Раст популације уреди

 
Већина афричких земаља има расто популације око 2%.

Популација Африке је 1950. године износила 177 милиона, а порасла је 7,6 пута на више од 1,341 милијарде до 2020. године.[3]

Пораст становништва је експлозиван, са популацијом испод 14 година у фази експоненцијалног раста, што је разлика од скоро остатка света, који је већ у равнотежи (САД 1966, Европа 1969, Мексико 1990, Латинска Америка 2000, Индија 2009, Азија 1977).

Од 2019. године, укупна популација Африке се процењује на 1,3 милијарде, што представља 16 одсто светске популације.[тражи се извор] Према проценама УН, популација Африке би могла да достигне 2,49 милијарди до 2050. године (око 26% од укупног светског броја) и 4,28 милијарди до 2100. године (око 39% од укупног светског становништва).[11] Очекује се да ће број беба рођених у Африци у поређењу са остатком света достићи приближно 37% у 2050. години.[11][12]

Број становника Африке је први пут премашио милијарду 2009. године, са временом удвостручења од 27 година (стопа раста 2,6% годишње).[13]

Раст становништва је настављен скоро истим темпом, а очекује се да ће укупна популација премашити 2 милијарде до 2038. (време удвостручавања 29 година, 2,4% годишње).[5]

Разлог неконтролисаног пораста становништва од средине 20. века је смањење морталитета новорођенчади и опште повећање животног века без одговарајућег смањења стопе фертилитета, због веома ограничене употребе контрацептивних средстава. Даљи фактори који су генерално повезани са смањеном плодношћу укључују богатство, образовање и учешће жена у раду.[тражи се извор] Неконтролисани раст становништва прети да преплави развој инфраструктуре и да осакати економски развој..[14][15] Кенија и Замбија спроводе програме за промовисање планирања породице у покушају да обуздају стопе раста.[16]

Екстремни раст становништва у Африци потакнут је Источном Африком, средњом Африком и Западном Африком, за које се предвиђа да ће се током 21. века своје становништво више него петоструко повећати. Најекстремнија од њих је Средња Африка, са процењеним порастом становништва за 681%, са мање од 100 милиона у 2000. на више од 750 милиона у 2100. (скоро половину ове бројке води Демократска Република Конго, за коју се предвиђа да повећање са 47 милиона у 2000. на 362 милиона у 2100). Предвиђени раст становништва је мање екстреман у Јужној Африци и Северној Африци, за које се очекује да неће сасвим удвостручити или утростручити своју популацију у истом периоду.[11]

 
  84.00–85.99
  82.00–83.99
  80.00–81.99
  78.00–79.99
  76.00–77.99
  74.00–75.99
  72.00–73.99
  70.00–71.99
  68.00–69.99
  66.00–67.99
  64.00–65.99
  62.00–63.99
  60.00–61.99
  58.00–59.99
  56.00–57.99
  54.00–55.99
  52.00–53.99
  no data
Life expectancy by region in 2021[17]

Population estimates by region (in billions):

2000 2050 2100
Источна Африка 0.26 0.85 (+227%, +1.8% p.a.) 1.45 (+458%, +0.6% p.a.)
Централна Африка 0.096 0.38 (+296%, +2.1% p.a.) 0.75 (+681%, +0.8% p.a.)
Северна Африка 0.17 0.37 (+118%, +1.1% p.a.) 0.50 (+194%, +0.3% p.a.)
Јужна Африка 0.051 0.087 (+70%, +0.6% p.a.) 0.094 (+82%, -0.1% p.a.)
Западна Африка 0.23 0.80 (+248%, +2.0% p.a.) 1.48 (+543%, +0.7% p.a.)
Африка 0.81 2.49 (+207%, +1.7% p.a.) 4.28 (+428%, +0.6% p.a.)
Свет 6.14 9.73 (+58%, +0.5% p.a.) 10.88 (+77%, +0.0% p.a.)

Језици Африке уреди

 
Групе афричких језика
 
Мапа афричких језика

Афрички језици се деле у пет великих група:

  • афро-азијски језици користи се још и назив семитско-хамитски језици - у Африци међу њима су најраспрострањенији Арапски, Амхара, група берберских језика, група кушитских језика (Оромо, Сомалијски), Хауса.
  • нило-сахарски језици - у Кенији (Луо, Масаи), у Уганди (Ланго, Ачоли), у Малију и Нигеру (Сонгај група, нпр. Ђерма), у Нигеру и Нигерији (Канури), Судан, Чад итд.
  • нигер-конгоански језици - дели се на две подгрупе: група језика западне Африке (најраспрострањенији су Јоруба, Игбо, Фулани, Волофски, Манде група међу којима су Мандинка, Бамбара) и Банту група (најраспрострањенији су Свахили, Кирунди, Лингала, Киконго, Зулу, Шона, Чичева)
  • којсански језици - говоре се у југоисточној Африци (Боцвана, Намибија, Ангола) и типично је присуство кликтања језиком при изговарању речи, становништво које говори ове језике су Бушмани и Хотентоти
  • малгашки језик који припада групи аустронезијских језика

Поред ових пет аутохтоних група у Африци се говоре и индоевропски језици као резултат колонизације — африканерски је језик који се говори у Јужноафричкој Републици. У бившим британским, француским и португалским колонијама су присутни језици ових земаља у њиховом уобичајеном облику или модификовани у виду Креолских језика.

Према проценама у Африци се говори око 2.000 језика.[18] Велика лингвистичка разноликост афричких држава (само у Нигерији се говори око 250 језика, што уједно представља и једну од највећих концентрација лингвистичке разноликости у свету) је довела до тога да је језичка политика једна од важних тема у пост-колонијалном периоду. У 21. веку су афричке државе постале у потпоуности свесне вредности коју представља њихова језичка баштина. Језичка политика се данас усмерава највише у смеру мултилингвизма. Афричка унија је 2006. годину прогласила годином афричких језика.[19] Иако се све чешће афрички језици користе у медијима или у образовању, а неки језици су добили статус државних језика као што је на пример случај у Демократској Републици Конго где су поред француског државни језици и Лингала, Киконго, Чилуба и Свахили.

Референце уреди

  1. ^ Zinkina J., Korotayev A. Explosive Population Growth in Tropical Africa: Crucial Omission in Development Forecasts (Emerging Risks and Way Out). World Futures 70/2 (2014): 120–139 Архивирано 23 август 2016 на сајту Wayback Machine.
  2. ^ See List of countries by life expectancy; according to the 2012 CIA Factbook, 4 of 53 countries show a life expectancy at birth below 50 years
  3. ^ а б „Population of Africa (2019) – Worldometers”. www.worldometers.info (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 3. 2018. г. Приступљено 2019-04-17. 
  4. ^ „Fertility rate, total (births per woman) - Sub-Saharan Africa”. The World Bank. Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено 29. 5. 2020. 
  5. ^ а б „World Population Prospects – Population Division – United Nations”. esa.un.org. Архивирано из оригинала 24. 1. 2018. г. Приступљено 2017-11-29. 
  6. ^ а б в г Maddison (27. 7. 2016). „Growth of World Population, GDP and GDP Per Capita before 1820” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 12. 2. 2021. г. Приступљено 17. 7. 2019. 
  7. ^ а б „Africa Population (LIVE)”. worldometers.info. Архивирано из оригинала 2. 9. 2020. г. Приступљено 17. 7. 2019. 
  8. ^ а б в „Five key findings from the 2022 UN Population Prospects”. Our World in Data. Приступљено 2022-07-23. 
  9. ^ „World Population Day: July 11, 2018”. United States Census Bureau. 11. 7. 2018. Архивирано из оригинала 18. 7. 2019. г. Приступљено 18. 7. 2019. 
  10. ^ „Population & Demography Data Explorer”. Our World in Data. Приступљено 2022-07-22. 
  11. ^ а б в „United Nations Department of Economic and Social Affairs, World Population Prospects, 2019”. Архивирано из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 2021-01-31. 
  12. ^ „What to do about Africa's dangerous baby boom”. The Economist. 2018-09-22. ISSN 0013-0613. Архивирано из оригинала 25. 9. 2018. г. Приступљено 2020-12-27. 
  13. ^ „Africa population tops a billion”. BBC. 18. 11. 2009. Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 18. 11. 2009. "World Population Prospects: The 2004 Revision" Архивирано 22 август 2017 на сајту Wayback Machine United Nations (Department of Economic and Social Affairs, population division)
  14. ^ Bloom, David E.; Canning, David; Fink, Günther; Finlay, Jocelyn E. (2009-06-01). „Fertility, female labor force participation, and the demographic dividend”. Journal of Economic Growth (на језику: енглески). 14 (2): 79—101. ISSN 1573-7020. doi:10.1007/s10887-009-9039-9 . 
  15. ^ Eliya Zulu, "How to defuse sub-Saharan Africa’s population bomb" Архивирано 6 април 2018 на сајту Wayback Machine, New Scientist, 26 April 2012. Jeffrey Gutman and Nirav Patel, "Urban Africa: Avoiding the perfect storm" Архивирано 6 април 2018 на сајту Wayback Machine, Foresight Africa, 26 January 2018.
  16. ^ Joseph J Bish, "Population growth in Africa: grasping the scale of the challenge" Архивирано 30 новембар 2016 на сајту Wayback Machine, The Guardian, 11 January 2016. "African fertility has not fallen as expected. Precipitous declines in fertility in Asia and Latin America, from five children per woman in the 1970s to around 2.5 today, led many to believe Africa would follow a similar course. [...] Unfortunately, since the early 1990s, family planning programmes in Africa have not had the same attention [as in other parts of the world], resulting in slow, sometimes negligible, fertility declines. In a handful of countries, previous declines have stalled altogether and are reversing. [...] A few heroic efforts, such as Family Planning 2020, are attempting to stimulate family planning programmes across the continent, and there are some signs of success. Recent figures from Kenya and Zambia show substantial strengthening of contraceptive use among married women. In Kenya, 58% of married women now use modern contraception, and in Zambia this measure has risen from 33% to 45% in the last three years. In both cases, the catalysts for improvements were government commitment and commensurate budget financing. The virtuous circle may not be completely out of reach, but many more African governments must make haste and make substantial investments in contraceptive information and access for their people."
  17. ^ „Life expectancy at birth, total”. The World Bank Group. 29. 6. 2023. Приступљено 6. 7. 2023. 
  18. ^ „Africa”. UNESCO. 2005. Архивирано из оригинала 02. 06. 2008. г. Приступљено 1. 3. 2009. 
  19. ^ African Union Summit 2006 Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2006) Khartoum, Sudan. SARPN

Литература уреди

  • Childs, G. Tucker (2003). An Introduction to African Languages. Amsterdam: John Benjamin.
  • Chimhundu, Herbert (2002). Language Policies in Africa. (Final report of the Intergovernmental Conference on Language Policies in Africa.) Revised version. UNESCO.
  • Cust, Robert Needham (1883). Modern Languages of Africa.
  • Ellis, Stephen (ed.) (1996). Africa Now: People - Policies - Institutions. The Hague: Ministry of Foreign Affairs (DGIS).
  • Elugbe, Ben (1998) "Cross-border and major languages of Africa." In K. Legère (editor), Cross-border Languages: Reports and Studies, Regional Workshop on Cross-Border Languages, National Institute for Educational Development (NIED), Okahandja, 23–27 September 1996. Windhoek: Gamsberg Macmillan.
  • Ethnologue.com's Africa: A listing of African languages and language families.
  • Greenberg, Joseph H. (1983). 'Some areal characteristics of African languages.' In Ivan R. Dihoff (editor), Current Approaches to African Linguistics, Vol. 1 (Publications in African Languages and Linguistics, Vol. 1), Dordrecht: Foris, 3-21.
  • Greenberg, Joseph H. (1966). The Languages of Africa (2nd edition with additions and corrections). Bloomington: Indiana University.
  • Heine, Bernd and Derek Nurse (editors) (2000). African Languages: An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Webb, Vic and Kembo-Sure (editors) (1998). African Voices: An Introduction to the Languages and Linguistics of Africa. Cape Town: Oxford University Press Southern Africa.
  • Westphal, E. O. J. (1963). „The Linguistic Prehistory of Southern Africa: Bush, Kwadi, Hottentot, and Bantu Linguistic Relationships”. Africa: Journal of the International African Institute. 33 (3): 237—265. JSTOR 1157418. S2CID 143635864. doi:10.2307/1157418.