Дејан Цицмиловић

српски глумац

Дејан Цицмиловић (Приштина, 21. јул 1971) српски је глумац, позоришни редитељ и универзитетски професор.

Дејан Цицмиловић
Лични подаци
Датум рођења(1971-07-21)21. јул 1971.(53 год.)
Место рођењаПриштина, СР Србија, СФР Југославија
ОбразовањеФакултет уметности
УниверзитетУниверзитет у Приштини
Занимањеглумац
Веза до IMDb-а

Биографија

уреди

Завршио је средњу глумачку школу у Нишу у класи Миме Вуковић Курић.[1] Професионални позоришни ангажман започео је у Књажевско-српском театру у Крагујевцу.[2] Касније је уписао Факултет уметности Универзитета у Приштини и студирао у класи професора Светозара Рапајића. Дипломирао је 1997. године.[3]

Остварио је троцифрени број улога и режирао више десетина представа у аматерским и професионалним позориштима.[4]

Педагошким радом бави се од 2005. године, а 2019. је изабран у звање редовног професора на Факултету уметности у Косовској Митровици.[5]

Улоге

уреди

Позоришне представе

уреди
Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Ружење народа у два дела Мајор Атертон Александар Лукач Књажевско-српски театар 24. септембар 1988.[6][7]
Буђење пролећа Мелхиор Габор Петар Говедаровић 18. децембар 1991.[7]
Бриши од своје жене Репортер 12. јун 1992.[7]
Коштана Стојан Градимир Мирковић 15. јул 1992.[7]
Бриши од свога мужа Детектив Петар Говедаровић 23. децембар 1992.[7]
Од Растка до Светог Саве Свети Сава 27. јануар 1993.[7]
Земља јесмо Он-младић; Он-човек Мима Јанковић 26. март 1993.[7]
Краљ Лир Едгар Петар Говедаровић 9. октобар 1993.[7]
Чаробњак из Оза Лав Лилијана Арсенов Ивановић Покрајинско народно позориште 23. децембар 1994.[8]
Лимунација Срета Јован Кале Глигоријевић Књажевско-српски театар 28. новембар 1995.[9]
Осмех анђела Максим Јовица Павић 1. јун 1996.[9]
Чаробна фрулица Томица Јован Мишковић 17. новембар 1996.[7]
Балкан експрес Келнер Бишко Војислав Солдатовић 23. децембар 1996.[9]
Покондирена тиква Василије Драган Јаковљевић 15. фебруар 1997.[9]
Љубавник Ричард 14. јун 1997.[9]
Огњена купина Владислав колективно 9. октобар 1997.[10]
Драга Јелена Сергејевна Паша Бошко Ђорђевић 1. новембар 1997.[10]
Светозар Рапајић и Бошко Димитријевић Народно позориште у Нишу 25. новембар 1999.[11][12]
Шта је то у људском бићу
што га води према пићу
Божидар Ђуровић Књажевско-српски театар 19. јануар 2001.[10]
Хамлет римејк Хорацио Дејан Крстовић Народно позориште у Нишу 30. март 2001.[11][13]
Полонеза Огињског Дима Радослав Миленковић 15. децембар 2001.[14][13]
Укроћена горопад Хортенсио Милан Караџић 5. фебруар 2002.[11][13]
Сутра ће бити боље Николај Николајевич Рембрант Дејан Крстовић 16. јануар 2003.[11][13]
Ножеви у кокошкама Виљем ждребац Мирослав Бенка 4. октобар 2003.[13]
Је ли било кнежеве вечере? Јаша Томић Кокан Младеновић 4. април 2004.[15]
Краљевић Марко Вукашин Мрњавчевић Југ Радивојевић Покрајинско народно позориште 9. март 2005.[7]
Код лепог изгледа Штрасер Драган Јаковљевић Књажевско-српски театар 26. април 2005.[7]
Едмунд Кин Едмунд Кин Ирфан Менсур Народно позориште у Нишу 3. децембар 2005.[16][17]
Иза кулиса Фредерик Фелоус Ферид Карајица 5. јун 2006.[18][19]
Кућа на граници Дипломата, капетан Југ Радивојевић Покрајинско народно позориште* 2006.[20][21]
Сабирни центар Марко Јовица Павић Народно позориште у Нишу 11. март 2007.[22][23]
Дундо Мароје Дундо Мароје Ирфан Менсур 28. новембар 2007.[22][24]
Одабрани и уништени Ђорђе Карађорђевић Кокан Младеновић 14. фебруар 2008.[22][25]
Не очајавајте никад Марсел Шабанон Милош Јагодић 5. октобар 2008.[26][27]
Бура Калибан Андраш Урбан 11. март 2009.[27]
Niš ex press Дробац Сашо Миленковски 1. јун 2011.[28][29]
Месец дана на селу Игњатије Иљич Шпигељски Сергеј Морозов 5. мај 2012.[30][31]
Свет Тома Мелентијевић Милица Краљ 25. децембар 2012.[32][33]
Константин Галерије Југ Радивојевић Народно позориште у Београду* 27. фебруар 2013.[34][35]
Деветстопетнаеста,
трагедија једног народа
Глумац, Макензен,
Живојин Мишић
Милан Нешковић Народно позориште у Нишу 10. октобар 2013.[36][37]
Мала Миодраг Гончин Иван Вуковић 11. март 2014.[38][39]
Шофери Губик Милан Нешковић 29. децембар 2014.[40][41]
Дуге ноћи и црне заставе Едхем Иван Вуковић Шабачко позориште* 6. јул 2015.[42][43]
Ваљевска болница Радојко Славенко Салетовић Крушевачко позориште 14. октобар 2015.[44][45]
Брод љубави Карл Ангелчо Илијевски Народно позориште у Нишу 9. новембар 2016.[46][47]
На чистини Стојан Душан Петровић 31. јануар 2017.[48][47]
Мртве душе Умиљата госпођа; Ноздрјов Ана Ђорђевић 11. март 2017.[49][50]
Срећна нова 11. март 2017.[51][52]
У чије име Константин Бата Атанасијевић[53] Милан Караџић Народно позориште у Нишу 29. новембар 2017.[54][55]
Лимунација Срета Небојша Брадић 1. децембар 2018.[56][57]
Путујуће позориште Шопаловић Василије Шопаловић Татјана Мандић Ригонат 11. март 2019.[58][59]
Ивкова слава у Призрену Пуковник Бојан Стојчетовић 26. мај 2019.[60][61]
Власт и њена опозиција Апостоловић Егон Савин 5. октобар 2019.[62][63]
Васкрс на Моглену Дејан Цицмиловић 2. новембар 2019.[64][65]
Ана Карењина Карењин Ирфан Менсур 22. јануар 2021.[66]
Деобе[67] Коста Цветић Jуг Радивојевић Српско народно позориште* 16. март 2021.[68][69]
Народ то воли Начелник полиције Бојан Стојчетовић Академија 28 17. април 2021.[70][71]

Филмографија

уреди
1990 2000 2010 2020 Укупно
Дугометражни филм 0 4 3 4 11
ТВ филм 0 0 0 0 0
ТВ серија 1 3 8 14 26
Кратки филм 0 0 0 0 0
Укупно 1 7 11 18 37
Год. Назив Улога
1990-е
1997. Горе доле (серија)
2000-е
2001—2002. Породично благо (серија) Портпарол
2002. Рингераја Вођа ловаца
2004. Пљачка Трећег рајха
2004. Пљачка Трећег рајха (серија)
2006. Битка на Чегру Хуршид-паша
2007. Црна Зора Вујица Вулићевић
2008. Село гори, а баба се чешља (серија) Доктор
2010-е
2014. Фолк (серија) Радник у штампарији
2015. Чизмаши (серија) Мајор Матић
2016. Инкарнација Научник
2016. Споразум Адвокат Тасић
2018. Шифра Деспот (серија) Полицајац 2
2018. Немањићи — рађање краљевине (серија) Византијски посланик
2018. Комшије (серија) Инспектор Кесеровић
2018. Корени (серија) Председник скупштине
2018—2021. Ургентни центар (серија)
2019. Петак 13. II Тито
2019. Жигосани у рекету (серија) Купац прасића
2020-е
2020. Хотел Београд
2021. Александар од Југославије Мештанин на Цетињу 2
2021. Александар од Југославије (серија)
2021. Породица (серија) Генерал Миливоје Бојовић[72]
2021. Бележница професора Мишковића (серија) Сељак 2
2021. Пуцњи у Марсеју Жан-Пол Белен
2021. Време зла (серија) Полицијски начелник
2021. Феликс (серија) Зоран Томић
2021—2022. Клан (серија) Председник Лаковић
2021—2023. Калкански кругови (серија) Милун
2022. Блок 27 (серија) Председник кућног савета
2022. Тајне винове лозе (серија) Мајстор
2022. У клинчу (серија) Мунгос
2023. Пад (серија) Мијат
2023.[73] Игра судбине (серија) Милорад „Мики” Тамбура
2023. Деца зла (серија) Радован Ковач
2023. Тунел (серија) Социјални радник
Црта Клијент

Награде и признања

уреди
Година Остварење Награда
1994. Краљ Лир Награда Јован Милићевић за најбољег младог глумца на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић”[74]
2001. Хамлет римејк Награда за глумачко остварење на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић” у Ужицу[75]
2004. Је ли било кнежеве вечере Глумачка награда на Јоакимфесту у Крагујевцу[76]
2008. Одабрани и уништени Награда за глумачко остварење на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић” у Крушевцу[77][75]
Глумачка награда на Јоакимфесту у Крагујевцу[78][79]
2009. Бура Награда за глумачко остварење на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић” у Шапцу[80][75]
2015. Дуге ноћи и црне заставе Глумац вечери на Позоришној ревији „Театар на правом путу“ у Шапцу[81]

Референце

уреди
  1. ^ Мађарев, Милан. „Часопис „Сцена’’ разговор са Дејаном Цицмиловићем”. kriticarskikaravan.org. Приступљено 28. 6. 2023. 
  2. ^ „Неимари – Дејан Цицмиловић, глумац и професор глуме”. radiozlatousti.rs. 30. 3. 2019. Приступљено 28. 6. 2023. 
  3. ^ „Dejan Cicmilović”. niscafe.com. 9. 4. 2015. Приступљено 28. 6. 2023. 
  4. ^ Petrović, Stanislava (11. 4. 2021). „Dejan Cicmilović: Put posut daskama koje život znače”. Нишке вести. Приступљено 28. 6. 2023. 
  5. ^ „Dejan Cicmilović”. Јужне вести. 16. 5. 2023. Приступљено 28. 6. 2023. 
  6. ^ „Дигитализација у најстаријем позориту у Србији [21. Ружење народа у два дела Слободан Селенић 1988/1989]”. Књажевско-српски театар. Архивирано из оригинала 26. 06. 2023. г. Приступљено 16. 6. 2023. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Cicmilović, Dejan”. Театрослов. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 28. 6. 2023. 
  8. ^ Волк 2006, стр. 557.
  9. ^ а б в г д Волк 2006, стр. 493.
  10. ^ а б в Волк 2006, стр. 494.
  11. ^ а б в г „Predstave”. Народно позориште у Нишу. Архивирано из оригинала 28. 5. 2004. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  12. ^ Волк 2006, стр. 487.
  13. ^ а б в г д Волк 2006, стр. 488.
  14. ^ R, R. (25. 1. 2002). „Poloneza Oginjskog”. Глас јавности. Архивирано из оригинала 30. 06. 2023. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  15. ^ Волк 2006, стр. 489.
  16. ^ „Едмунд Кин”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  17. ^ Годишњак 28 2007, стр. 113.
  18. ^ „Иза кулиса”. Народно позориште у Нишу. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  19. ^ Годишњак 28 2007, стр. 112—113.
  20. ^ „Представе на репертоару”. Народно позориште у Нишу. Архивирано из оригинала 10. 6. 2007. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  21. ^ Knežević, Radmila (31. 10. 2018). „Pozorište koje nikada nije napustilo svoju publiku”. moodiranje.rs. Приступљено 19. 11. 2022. 
  22. ^ а б в „Predstave”. Народно позориште у Нишу. Архивирано из оригинала 25. 4. 2009. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  23. ^ Годишњак 29 2008, стр. 99.
  24. ^ Годишњак 30 2009, стр. 98.
  25. ^ Годишњак 30 2009, стр. 98—99.
  26. ^ „Ne očajavajte nikad”. Народно позориште у Нишу. Архивирано из оригинала 25. 9. 2009. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  27. ^ а б Годишњак 31 2010, стр. 108.
  28. ^ „Niš ex press”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  29. ^ Годишњак 33 2012, стр. 117—118.
  30. ^ „Месец дана на селу”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  31. ^ Годишњак 34 2013, стр. 109.
  32. ^ „Свет”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  33. ^ Годишњак 35 2014, стр. 107.
  34. ^ „Константин”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  35. ^ „Константин”. Народно позориште у Београду. Приступљено 28. 6. 2023. 
  36. ^ „Деветстопетнаеста, трагедија једног народа”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  37. ^ „Деветстопетнаеста – трагедија једног народа”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 23. 9. 2019. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  38. ^ „Мала”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  39. ^ Годишњак 36 2015, стр. 107—108.
  40. ^ „Шофери”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  41. ^ Годишњак 37 2016, стр. 130.
  42. ^ „Дуге ноћи и црне заставе”. Шабачко позориште. Архивирано из оригинала 22. 1. 2016. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  43. ^ „Дуге ноћи и црне заставе”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  44. ^ „Valjevska bolnica”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 19. 8. 2016. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  45. ^ Годишњак 38 2017, стр. 113—114.
  46. ^ „Брод љубави”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  47. ^ а б Годишњак 39 2018, стр. 117.
  48. ^ „На чистини”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  49. ^ „Мртве душе”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  50. ^ Годишњак 39 2018, стр. 117—118.
  51. ^ M, V. (23. 3. 2017). „Nova tragikomedija niškog autora u "Kupini". Јужне вести. Приступљено 28. 6. 2023. 
  52. ^ Videnov, Petar (9. 12. 2021). „Tragikomedija “Srećna Nova” na “Balkan Teatar Festu. far.rs. Приступљено 28. 6. 2023. 
  53. ^ Тодоровић, Тома (1. 12. 2017). „Предуго скривана судбина глумаца”. Политика. Приступљено 28. 6. 2023. 
  54. ^ „У чије име”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  55. ^ Годишњак 40 2019, стр. 115.
  56. ^ „Лимунација”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  57. ^ Годишњак 41 2020, стр. 112.
  58. ^ „Путујуће позориште Шопаловић”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  59. ^ Годишњак 41 2020, стр. 113.
  60. ^ „Ивкова слава у Призрену”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  61. ^ Годишњак 41 2020, стр. 114.
  62. ^ „Власт и њена опозиција”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 
  63. ^ Годишњак 42 2021, стр. 96.
  64. ^ „Vaskrs an Moglenu”. hocupozoriste.rs. Приступљено 28. 6. 2023. 
  65. ^ M, S. (3. 10. 2019). „Nova premijera u niškom Narodnom pozorištu - ratna priča “Vaskrs na Moglenu. Јужне вести. Приступљено 28. 6. 2023. 
  66. ^ „Ана Карењина”. Народно позориште Ниш. Приступљено 28. 6. 2023. 
  67. ^ „"Deobe su aktuelne i danas jer mi i dalje živimo u prošlosti". radiokim.net. 21. 5. 2021. Архивирано из оригинала 09. 05. 2023. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  68. ^ „Деобе”. Српско народно позориште. Приступљено 28. 6. 2023. 
  69. ^ Алманах 55 2022, стр. 65—66.
  70. ^ „Народ то воли”. Академија 28. Архивирано из оригинала 02. 11. 2022. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  71. ^ Komedija "Narod to voli" на сајту Facebook
  72. ^ „Ulogu spremao preko Gugla: Cicmilović igra Miloševićevog generala i šefa obezbeđenja”. Курир. 3. 4. 2021. Приступљено 28. 6. 2023. 
  73. ^ M, S. (19. 10. 2023). „Ko je glumac koji se pojavio u "Igri sudbine"? Gledali smo ga mnogim domaćim serijama - da li ga prepoznajete?”. Прва српска телевизија. Приступљено 16. 11. 2023. 
  74. ^ Пенчић Пољански 2015, стр. 23.
  75. ^ а б в Пенчић Пољански 2015, стр. 13.
  76. ^ „Pobedila "Porfirogeneza". Глас јавности. 15. 5. 2004. Приступљено 28. 6. 2023. 
  77. ^ Дошљаци” и „Тврђава” са највише награда”. Политика. 17. 5. 2008. Приступљено 28. 6. 2023. 
  78. ^ С. Г, Ј. (мај 2008). „Одабрани, уништени, награђени” (PDF). Позоришне новине. стр. 3. Приступљено 28. 6. 2023. 
  79. ^ „Joakimfest”. Књажевско-српски театар. 2008. Архивирано из оригинала 27. 6. 2008. г. Приступљено 28. 6. 2023. 
  80. ^ Годишњак 31 2010, стр. 190.
  81. ^ „Дејан Цицмиловић глумац вечери”. Народно позориште у Нишу. Приступљено 28. 6. 2023. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди