Дубњица на Ваху
Дубњица на Ваху (слч. Dubnica nad Váhom, мађ. Máriatölgyes, нем. Dubnitz an der Waag) град је у Словачкој и четврти по важности град у Тренчинском крају.
Дубњица на Ваху Dubnica nad Váhom | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Крај | Тренчински |
Округ | Илава |
Регија | Поважје |
Становништво | |
Становништво | |
— 31. 12. 2008. | 25.247 |
— густина | 513,78 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 48° 57′ 27″ С; 18° 09′ 58″ И / 48.9575° С; 18.16603° ИКоординате: 48° 57′ 27″ С; 18° 09′ 58″ И / 48.9575° С; 18.16603° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 242 m |
Површина | 49,14 km2 |
Поштански број | 018 41 |
Позивни број | +421-42 |
Регистарска ознака | IL |
ГеографијаУреди
Дубњица на Ваху је смештена у западном делу Словачке, близу државне границе са Чешком. Главни град државе, Братислава, налази се 140 км јужно.
Рељеф: Дубњица на Ваху се развила у области крајње западних Карпатских планина. Град је смештен у котлини највеће словачке реке Вах. Котлина је са запада ограђена планинама Бијели Карпати, а са истока планинама Стражовске врхи. Надморска висина града је око 240 m.
Клима: Клима у Дубњици на Ваху је континентална.
Воде: Кроз Дубњицу на Ваху протиче река Вах, чији је назив део назива града.
ИсторијаУреди
Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под овим именом први пут се спомиње у 1193, али се током следећих векова није уздигло до насеља већег значаја.
Крајем 1918. Дубњица на Ваху је постао део новоосноване Чехословачке. У међуратном времену овде су изграђен пространи индустријски комплекс војне индустрије, који дотадашњем селу дао полет. У време комунизма насеље се нагло развило, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
СтановништвоУреди
Данас Дубњица на Ваху има око 25.000 становника и последњих година број становника опада.
Етнички састав: По попису из 2001. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. састав је следећи:
- римокатолици - 76,7%,
- атеисти - 16,4%,
- лутерани - 2,5%,
- остали.