Душан Пејчић (Београд, 1965) српски је учитељ и писац за децу.[1]

Душан Пејчић
Душан Пејчић
Лични подаци
Датум рођења(1965-06-05)5. јун 1965.(58 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Књижевни рад
Најважнија делаПесак и звезде-приче за оштрење ума
Мушки дневник
Глиста за Јелену

Биографија уреди

Рођен је 5. јуна 1965. године у Београду и у слободно време бави писањем за децу. До сада је објавио шест књига у издању Издавачке куће „Дерета”. На Педагошкој академији у Београду је дипломирао 1986. године, а звање мастер учитеља стекао 2015. године, на Педагошком факултету у Јагодини.

У периоду од 1982. до 1989. године био је члан фолклорног ансамбла АKУД „Шпанац”.

Био је један од аутора и водитеља ТВ емисије за децу „Земља играчака” емитованих на „Kаналу Д” у интервалу од 2004. до 2008. године када је емитовано преко 200 епизода ове контакт емисије за децу.

Председник је Удружења „Соробан Србија” које се бави популаризацијом менталне аритметике уз коришћење јапанског абакуса.

Сарадник је агенције „Суперлино травел” која се бави дечијим туризмом и новим концептом активног одмора за децу основно - школског узраста у оквиру програма „Мој супер распуст”. У оквиру програма који се спроводе творац је радионице „Умовање” засноване на причама за оштрење ума. Такође је један од предавача и ментора на семинарима за обуку дечијих аниматора „Мој супер аниматор”.

Аутор је и реализатор радионица за децу „Приче за оштрење ума” и „Тинејџерски ставови” заснованих на његовим делима које спроводи по основним школама и вртићима у Србији.

По мотивима романа „Мушки дневник” реализована је представа у извођењу драмског студија „БИС!” (режија Павле Јеринић, адаптација оригиналног текста Јован Љубеновић).

Живи и ради у Београду.

Библиографија уреди

  • „Песак и звезде - приче за оштрење ума”, два издања (2013). Искуства из рада са децом пренео је у своја књижевна дела. Приче у збиркама „Песак и звезде - приче за оштрење ума” настале су из непосредне праксе, са жељом да занимљивости из света који нас окружује деца спознају трагањем и промишљањем. Оно што је за ове приче занимљиво је да, иако свака има само једно тачно решење, сваки одговор из угла дечијег поимања света има своју вредност и да приче подстичу маштовитост и креативност у размишљању.
  • „Мушки дневник”, три издања (2014).[2] Настао је са жељом да покаже како се универзалне вредности одрастања и дилема које оно носи нису промениле у данашње време савремених технологија и отуђења. Дилеме, страхови, прве љубави, проблеми са родитељима и наставницима, авантуре дечијег света, као и емоције које то прате потпуно су исте као и пре неколико деценија.
  • „Мушки дневник 2 - Досањан сан” (2015)
  • „Песак и звезде 2 - зрнца српске историје” (2016)
  • „Мушки дневник 3 - Тајна најтајнија” (2017)
  • „Глиста за Јелену” - приче о деци” (2019). Збирка прича „Глиста за Јелену” је осврт на непосредан вишедеценијски рад са децом у школи и опис мноштва анегдота са којим се један учитељ сусреће. Овим причама аутор жели да помогне родитељима и свима онима који раде са децом, да боље разумеју дечији свет и начин размишљања.[3]

Награде и признања уреди

  • Награда „Савеза KУД-ова Београда”, за изузетан допринос у аматеризму
  • Тинејџерски роман „Мушки дневник” награђен је „Доситејевим пером”- наградом коју додељују деца, за најбољи тинејџерски роман у 2014. години.[4]
  • На XXV Фестивалу дечије монодраме, под покровитељством „Змајевих дечијих игара”, 2016. године, добитник је прве награде „Сигридруг” за најбољи оригинални текст „Глиста за Јелену”.[5]

Извори уреди

  1. ^ „Dušan Pejčić”. Izdavačka kuća Dereta. Приступљено 18. 12. 2019. 
  2. ^ „Zašto je "Muški dnevnik" knjiga koju bi svako od nas trebalo da pročita”. Snežana Moldovan blog. Приступљено 18. 12. 2019. 
  3. ^ „GLISTA ZA JELENU Priče o deci”. Knjižare Vulkan. Приступљено 18. 12. 2019. 
  4. ^ „Učitelj Dušan Pejčić dobitnik nagrade "Dositejevo pero". N1. Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г. Приступљено 18. 12. 2019. 
  5. ^ „Dušan Pejčić dobitnik nagrade Zmajevih dečjih igara”. PRess Serbia. Приступљено 18. 12. 2019. 

Спољашње везе уреди