Отворите главни мени

Павле Јеринић (Београд, 5. новембар 1986) српски је филмски, телевизијски, позоришни и гласовни глумац.

Павле Јеринић
Пуно имеПавле Јеринић
Датум рођења(1986-11-05)5. новембар 1986.(33 год.)
Место рођењаБеоград
 СФРЈ
Активни период2004—данас
IMDb веза

БиографијаУреди

Павле Јеринић је рођен 5. новембра 1986. године у Београду. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду у класи професорке Биљане Машић 2009. године,[1] са оценом десет на дипломском испиту и просечном оценом 9,52.[2] Био је стипендиста Министарства омладине и спорта на конкурсу „1000 талената“, 2008. године. Од 2006. године, стални је члан Народног позоришта у Београду, позоришта „Бошко Буха” и Звездара театра, у којим је одиграо мноштво представа.

Добио је награду Народног позоришта „Петар Банићевић“ која се додељује младом глумцу/глумици старосне доби до 35 година живота, који се уметнички истакао у периоду од 1. новембра 2014. до 31. октобра 2015. године и исказао висок професионализам у послу и односу према Народном позоришту.[2][3] Признање је добио за улогу Дели Јове у представи „Бела кафа“.[2][1] Награду „Томислав Пејчић“, добио је као најбољи млади глумац на XXIII Фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“, за улогу Дели Јове у представи „Бела кафа“.[2] Награду за глумца вечери, према одлуци стручног жирија 21. Глумачких свечаности „Миливоје Живановић“, добио је захваљујући улози Шандора Лепршића у представи „Родољупци“.[2] Такође је добио и јавну похвалу за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2017/2018.[2]

Од 2011. године, ради као професор глуме у драмском студију „Бис“.[2][1][4] Седам година се активно бави кошарком, као и фудбалом, скијањем и пливањем.[2] Свира гитару; бави се музиком и као певач, а поред тога, бави се и фотографисањем.[2] Такође је и познавалац кендоа,[4] вештине самурајског мачевања.[2] Положио је возачки испит Б категорије, као и испит из енглеског језика.[2] Његов отац је познати југословенки и српски глумац, Бранко Јеринић,[5] а рођак, такође југословенски и српски глумац, Бранислав „Цига“ Јеринић. Бави се синхронизацијом филмова и серија за студије Вочаут, Голд диги нет, Лаудворкс и Моби.

ФилмографијаУреди

2000 2010 Укупно
Дугометражни филм 1 0 1
ТВ филм 0 7 7
ТВ серија 4 5 9
Кратки филм 0 3 3
Укупно 5 15 20
Филмографија глумца Павла Јеринића
Год. Назив Улога
2000-е
2004. Јелена пијаниста
2008-2009. Бела лађа новинар, шофер Марко
2008. Краљевина Србија себе
2009. Грех њене мајке (ТВ серија) иследник
2009. Паре или живот Јован
2010-е
2010. Мртав човек не штуца наратор
2010. Тотално нови талас Марко
2010. Флешбек апотекар
2011. Тамарин изостанак Раде
2015. Бићемо прваци света Неца Ђурић
2015. Мркли мрак (кратки филм) Филип
2015. Панта Драшкић цена части капетан Јанковић
2016. Прваци света Неца Ђурић
2017. Мејхем РПФ стражар #3
2017. Нигде (филм из 2017) наратор у позоришту
2018. Краљ Петар Први (ТВ серија) капетан Милоје Савић
2018. Краљ Петар Први (филм) капетан Савић
2018. Народно позориште у 10 чинова Никола Поповић
2019. Пет Ашке
2019. Побуна (филм из 2019) поп

Улоге у синхронизацијамаУреди

Година синх. Филм/серија Лик(ови)
2012. Анђеоски пријатељи Сулфис, Гас
2012. Атлантида: Изгубљено царство Мајло Тач
2012. Аутомобили Шериф, Ред
2012. Вулверин и Икс-мен Вулверин / Џејмс Логан
2012. Дивљина Казар
2013. Авиони Растурач
2013. Вакфу
2013. Живот буба Скокан, Трнавчевић
2013. Мар Нанаши, Посвећени
2013. Мућкалица Антон Его
2014. Авиони 2: Храбри ватрогасци Ветрослав
2014. Град хероја Васаби
2018. Инстант мама Чарли Филипс
2018. Кућа Бука додатни гласови
2018. Миракулус: Авантуре Бубамаре и Црног Мачора Габријел Агрест
2018. Млади мутантни нинџа корњаче (2012) Дракула
2018. Тандерменови Тед Бредфорд (неке епизоде), Чед Бредфорд
2018-2019. Уздизање нинџа корњача Рафаел
2018. Чета витезова Рајкер
2019. Алвин и веверице (2015) разни ликови
2019. Доживотна родбина Кларк
2019. Екипа цица-маца Шеф
2019. Младе снаге истраге господин Велс
2019. Хенри Опасност Рајкер

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Павле Јеринић: Иза кулиса”. Облакодер. 14. 11. 2018. Приступљено 14. 09. 2019. 
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 „Павле Јеринић”. Нарадно позориште у Београду. Приступљено 14. 09. 2019. 
  3. ^ „Павле Јеринић: Добитник награде Петар Банићевић”. еКапија. 02. 11. 2015. Приступљено 14. 09. 2019. 
  4. 4,0 4,1 „Павле Јеринић: Интервју”. Курир. 22. 12. 2013. Приступљено 14. 09. 2019. 
  5. ^ Стругар, Вукица (13. 12. 2013). „Гени завладали и на сцени”. Новости. Приступљено 14. 09. 2019. 

Спољашње везеУреди