Душан Смиљанић

четнички војвода

Душан Дуја Смиљанић (Јабучје, 1893Јагоштица, 1945) био је српски официр. У Првом светском рату је био учесник пробоја Солунског фронта и носилац Албанске споменице. Као капетана војске Краљевине Југославије Други светски рат га је затекао на граници.[1]

Душан Смиљанић
Душан Смиљанић као мајор
Лични подаци
НадимакДуја
Датум рођења(1893-00-00)1893.
Место рођењаЈабучје, Србија
Датум смрти11. мај 1945.(1945-05-11) (51/52 год.)
Место смртиЈагоштица
Војна каријера
Служба?—1945.
ВојскаСрпска војска, Југословенска војска и Југословенска војска у отаџбини
Чинпуковник
Јединица1. шумадијски јуришни корпус
Учешће у ратовимаПрви светски рат,
Други светски рат

Биографија уреди

У јуну 1941. године ступио је под команду ђенерала Драже Михаиловића, где је у чину капетана ЈВуО, био је командант Гружанског четничког одреда до краја 1941. године, 1. шумадијског корпуса до пролећа 1944. и шумадијског јуришног корпуса, у чину потпуковника. Са Гружанским четничким одредом је ослободио Горњи Милановац 28. септембра 1941. године и заробио војнике које је спровео на Равну Гору.

Дочекао је војну савезничку мисију и официре Алберта Сајца, Била Хадсона и Валтера Менсфилда у селу Каменица код Груже 24. новембра 1943. године.

На територији Србије био је све време до одласка у Босну крајем октобра 1944. године, када је са Вучијака 13. априла 1945. године кренуо кроз Босну, да би се преко Дрине вратио у Србију.

Од 11. маја 1945. године Шумадијски јуришни корпус био је заштитница врховне команде, преживевши босанску голготу и после борби са партизанима на Зеленгори 13. маја 1945. године у покушају да пређе Дрину, пуковник Душан Смиљанић је погинуо, док је потпуковник Драгутин Кесеровић ухваћен.[2]

Одликовања уреди

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „Dušan Duja Uroš Smiljanić”. Geni. Приступљено 24. 1. 2019. 
  2. ^ „Кесеровић и Смиљанић”. Погледи. Архивирано из оригинала 12. 07. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2019. 
  3. ^ Тимотијевић, Милош (2015). „Звонимир Звонко Вучковић (1916-2004): Биографија, документа, сећања” (PDF). Зборник радова Народног музеја. XLV: 186—187. 

Референце уреди


Спољашње везе уреди