Елбрус
Елбрус (рус. Эльбрус) је угашени стратовулкан на Кавказу чији западни врх (Западни Елбрус) са надморском висином од 5.642 m представља највиши врх Европе[1] и Русије.[2][3] Други део некадашњег вулканског гротла је источни врх (Источни Елбрус) са надморском висином од 5.621 m. Налази се на југу европског дела Русије, недалеко од границе са Грузијом и удаљен је 65 km од града Кисловодска. Данас се на Елбрусу налази велики скијашки центар са системом жичара и гондола које излазе до висине од око 3.800 m нмв на којој се налазе тзв. Дизел склоништа. Скијање на његовим падинама траје током читаве године јер се граница сталног снега налази нешто испод 3.700 m нмв.
| Елбрус | |
|---|---|
 Елбрус | |
| Ндм. висина | 5.642 метара m |
| Координате | 43°21′18″С 42°26′21″И |
| Географија | |
| Локација |  Русија |
| Масив | Кавказ |
| Најлакши пут | лако пењање по снегу/леду |
Док се гледишта разликују у погледу расподеле Кавказа између Европе и Азије, најрелевантнији модерни ауторитети дефинишу континенталну границу као кавкаску вододелницу, стављајући Елбус у Европу услед његове позиције на северној страни слива у Русији.[4]
Географска поставкаУреди
Елбрус се налази 20 km (12 mi) северно од главног ланца of the Великог Кавказа и 65 km (40 mi) јужно-југозападно од руског града Кисловодска. Његова перманентна ледена капа напаја 22 глечера, из којих настају реке Баксан, Кубањ и Малка.[5]
Елбрус седи на покретној тектонској области, и повезан је са раседом. Залиха магме лежи дубоко испод неактивног вулкана.[6]
Успон на врхУреди
Успон на врх Елбруса се обавља готово искључиво јужном страном и започиње у сеоцима Терскол и Чегет која се налази испод самог Елбруса на надморској висини од око 2.100 m. На њих се надовезује туристичко насеље Азау на чијем се крају (на око 2.300 m) налази почетак скијашких терена и полазиште гондола и жичара, као и стазе којом се пешице отпочиње успон на врх.
Поред успона уском стазом ка врху, први део успона је могуће прећи и гондолама које прво излазе на висину од око 2.900 m нвм, а потом и на 3.460 m нмв до станице Мир. Од ње се наставља широка стаза која прати двоседну жичару која излази на око 3.900 m до тзв. склоништа Цистерна.
Успон се даље наставља широким гребеном, између два ледника, покривеним вечитим снегом који је заправо утабана скијашка стаза који релативно благо води до надморске висине од око 4.157 m на којој се налази склониште Пријут 11 односно Дизел склониште, неколико мањих стамбених контејнера и рушевине старог склоништа Пријут које је страдало у великом пожару 1999. године у коме је погинуло неколико планинара. Ова висина представља место на коме се поставља последњи висински логор и са кога се креће на завршни успон ка врху до кога треба савладати још око 1.500 m нмв. Овај сегмент успона је такође могуће прећи и помоћу ратрака који превозе како планинаре, тако и љубитеље зимских спортова који се потом спуштају низбрдо до склоништа Цистерна.
Завршни успон који почиње од Пријута наставља да прати гребен чији је нагиб одатле много оштрији и који се полако сужава до стене Пастухова (највиша тачка до које излазе ратраци) на око 4.670 m нмв после чега почиње најопаснији део успона током кога је неопходно праћење јарких маркера који обележавају најсигурнији пролаз ка врху због великог броја пукотина у снегу које се налазе на том делу Елбруса. Уска снежна стаза води до под источни врх на око 4.950 m нмв, после чега почиње да га обилази, а сам нагиб успона се опет драстично ублажава.
Последњи сегмент успона представља обилазак око подножја источног врха изнад ледника до седловине између два врха која се налази на висини од око 5.416 m и на којој има скромних остатака мањег склоништа. Са ње полазе маркиране стазе које воде ка највишем западном врху (5.642 m нмв) и нешто нижем источном врху (5.621 m нмв), на чијим се обронцима налазе остаци британског Ленд Ровер Дефендера.
Прва жена са инвалидитетом која је освојила Елбрус је Данијела Јовановић која је 11.08. 2008. године изашла на врх између 9 и 10 часова по локалном времену. Она је рођена са тешким инвалидитетом, без шака и стопала, а спортом је почела да се бави 2001. године[7].
РеференцеУреди
- ^ Данас се узима да границу Европе и Азије чини Кавказ односно вододелница коју он прави и према том схватању Елбрус се налази у Европи, због чега се он данас сматра највишим врхом старог континента уместо увреженог мишљења да је то Мон Блан.
- ^ Mount Elbrus Map Sample. Ewpnet.com. Приступљено 15 May 2014.
- ^ Mount Elbrus and Upper Baksan Valley Map and Guide (Мапа) (2nd изд.). 1:50,000 with mountaineering information. EWP Map Guides. Картографија: EWP. EWP. 2007. ISBN 978-0-906227-95-4.
- ^ „CIA World Factbook – Russia, Geography”. US CIA. US Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала на датум 03. 07. 2015. Приступљено 22. 2. 2016.
- ^ Caucasus from Elbrus to Kazbek (Мапа) (1st изд.). 1:200,000 with general information. Map Guides. Картографија: EWP. Robin Collomb and Andrew Wielochowski. 1993. ISBN 0-906227-54-2.
- ^ Milyukov, V. K; Kopaev, A. V; Lagutkina, A. V; Mironov, A. P; Myasnikov, A. V (новембар 2007). „Observations of crustal tide strains in the Elbrus area”. Izvestiya Physics of the Solid Earth. MAIK Nauka. 43 (11): 922—930. Bibcode:2007IzPSE..43..922M. doi:10.1134/S106935130711002X.
- ^ Вести о успону (www.vesti.rs)
ЛитератураУреди
- Anthony Huxley, Standard Encyclopedia of the World's Mountains (New York: Putnam, 1962)
Спољашње везеУреди
- Подаци о успону (www.summitpost.org) (језик: енглески)
- Подаци о успону (www.elbrus.org.uk) (језик: енглески)
- Фотографије Елбруса и околине (језик: енглески)
- Топографска карта Кавказа Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2016)
- Ленд Ровер на врху Елбруса (www.mounteverest.net)
- "Elbrus, Mount." Encyclopædia Britannica. 2006. Encyclopædia Britannica Online. 14 November 2006.
- Computer generated summit panoramas North South. There are a few discontinuities due to incomplete data.
- NASA Earth Observatory pages on Mount Elbrus: Mt. Elbrus (July 2003) Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2005), Mt. Elbrus, Caucasus Range (November 2002) Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2007)
- Mt. Elbrus Expedition Cybercast Archives
- Bureau, Geographic. „Elbrus Region”. Приступљено 5. 1. 2010.
