Жагањ

Жагањ (пољ. Żagań, нем. Sagan, чеш. Záhaň, лат. Saganum) је град и општина у војводству Лубуш, седиште жагањског повјата. Кроз град протиче Бобр.

Жагањ пољ. Żagań
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Пољска
Војводство	Војводство лубушко
Основан	у XII веку
Становништво
Становништво	‍
— 2012.	26.653
— густина	660,05 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	51° 37′ 00″ С; 15° 19′ 00″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	40,38 km2
Жагањ Жагањ на карти Пољске
Остали подаци
Градоначелник	Славомир Јан Ковал
Поштански број	од 68-100 до 68-103
Позивни број	+(48) 68
Регистарска ознака	FZG
Веб-сајт
http://www.um.zagan.pl

Јужно од града налази се шума из које истичу леве притоке Бобра, реке Квиса и Черна. Од 1975. до 1998. град је административно припадао Зеленогорском војводству.

По подацима од 30. јуна 2004. у граду је живело 26.665 становника.

Жагањ је и седиште истоимене општине.

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa).

Структура површине

По подацима из 2002, Жагањ заузима површину од 39,92 km², од чега је:

• пољопривредна површина: 14%
• шуме: 48%

Град чини 3,53% површине повјата.

Демографија

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2011. живело 26.791 становника.

Демографија

2002.	2011.	2012.
26.781	26.791	26.653

Историја

По предању град је основан око 700. године од стране словенске кнегиње Жаганне ћерке Ванде (кнегиње из легенди). По историјским изворима насеље је основано у другој половини XII века од стране кнеза Болеслава IV Кудравог. Град је основан као утврђење које је имало да чува прелаз преко реке Бобр. Први документи о Жагњу потичу из 1202. године. Град је настао пре тога, али сигурно после 1155. јер папска була која спомиње градове у Шлеској не спомиње Жагањ. Претпоставља се да се првобитно насеље налазило на око 1,5 km северно од садашњег града.

У близини утврђења је већ половином XIII века настало трговачко насеље које се налазило на територији данашњег села Стари Жагањ у коме се и данас налази црква из тог периода.

Жагањ је статус града добио 1285. године.

Жагањ је једно време био престоница Жагањске кнежевине, као и Жагањско-Глоговске кнежевине.

Преде крај XVIII века Жагањ је потпао под власт породице Биронова, а после Талеирандова. Тај период назван је златно доба Жагња јер су тада саграђене многе грађевине.

Привреда

У граду је развијена дрвна индустрија, металургија, текстилна индустрија, прехрамбена индустрија, као и индустрија грађевинског матерјала.

Спорт

Спортски клубови у граду су:

• ФК Чарњи Жагањ што значи Црни Жагањ (Czarni Żagań)
• WKS Собјески Жагањ WKS (Sobieski Żagań)
• Формоза Жагањ (Formoza Żagań)
• Бубр Жагањ (KS Bóbr Żagań)

Туристичке атракције

Споменик поред замка

• манастирски комплекс Августоваца
  • црква Пресвете Богородице (XIV век, проширена у другој половини XV века)
  • манастир (настао средином XIV века)
  • манастирски амбар (настао крајем XV века)
• манастир Језуита, пре тога Фрањевца са црквом (XIV-XVI век)
• барокни компллекс замка (1670—1686)
• мостови (1803—1804)
• црква светог Петра и Павла (XIV-XVI век)
• црква светог Духа (1701—1702)
• остаци градских бедема (XIV-XVI век)

Makieta Stalagu Luft III

Култура

• Биоскоп Pałac (Замак)
• Замак Културе

Образовање

Основне школе:

• Основна школа бр. 1
• Основна школа бр. 2
• Основна школа бр. 3
• Основна школа бр. 4
• Основна школа бр. 5
• Основна школа бр. 7

Гимназије у поском образовном систему гимназија је трогодишња школа која следи после 6 година школаовања у основној школи:

• Државна гимназија бр. 1
• Државна гимназија бр. 2

Државна гимназија бр. 2

Средње школе:

• Општа Гимназија
• Удружење Механичких школа
• Удружење Текстилно-трговачких школа

Познате особе из Жагња

• Франц Лист - мађарски композитор, два пута је боравио у граду,
• Алберхт фон Валенштејн - чешки племић,
• Вацлав Лобковиц - жагањски кнез,
• Пјотр Битрон - жагањски кнез,
• Свети Јан Капистран
• Јан Кеплер - немачки астроном
• Луј XVIII,
• Оноре де Балзак,

Име

До Другог светског рата град се звао Жегањ, а садашње име је дато четрдесетих година 20. века.

Име означава место на коме је изгорела шума, и највероватније је добијено при почетку насељавања када су паљене шуме да би се добило обрадиво земљиште.

Међународна сарадња

• Нетфен
• Данс

Види још

• Списак градова у Пољској

Спољашње везе

• Интернет презентација града (језик: пољски)
• DEKORGRAF-Слике града (језик: пољски)