Заклопача (Гроцка)
Заклопача је насеље у Градској општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2297 становника.
| Заклопача | |
|---|---|
 Заклопача | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Гроцка |
| Становништво | |
| — 2011. |  2297 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°40′21″ СГШ; 20°39′14″ ИГД / 44.6725° СГШ; 20.654° ИГДКоординате: 44°40′21″ СГШ; 20°39′14″ ИГД / 44.6725° СГШ; 20.654° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Заклопача Заклопача на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
ИсторијаУреди
Место се налази западно од Гроцке. Заклопача није од увек на данашњем месту. У селу има два селишта, и ту је, по предању, раније било село. На месту Ћелијама била је некада црква и ту и данас налазе немачки новац. Село је добило ово име, веле, по томе, што је са свих страна окружено брдима, „заклопљено“. На два километара североисточно од данашњег села било је прво насеље које се сада зове Селиште или Старо село. На томе месту се при орању налазили на остатке од посуђа, алата, накита итд. Са овога места село је премештено недалеко од данашње Заклопаче, западно, у Воћа, а због тога што су у Старом Селу били на удару Турцима, који су пролазећи друмом често навраћали у село. Са овога су места, како предање каже, пре скоро два века прешли да данашње место.
Први су дошли и село основали преци Максимовића, који су раније презивали Узберовићи; не зна се од куда су дошли. После њих су дошли из околине Рудника Пејаковићи. Веле да су отуда овде дошли због глади.
Заклопача је имала 1818.г. 67 кућа. a 1822.г. 75 кућа. По попису из 1921.г. село је имало 248 кућа са 1356 становника. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
ДемографијаУреди
У насељу Заклопача живи 1846 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,3 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 690 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 21 | 31 | ||
| 75—79 | 31 | 38 | ||
| 70—74 | 64 | 76 | ||
| 65—69 | 66 | 62 | ||
| 60—64 | 70 | 61 | ||
| 55—59 | 58 | 78 | ||
| 50—54 | 95 | 87 | ||
| 45—49 | 103 | 106 | ||
| 40—44 | 84 | 81 | ||
| 35—39 | 56 | 57 | ||
| 30—34 | 60 | 59 | ||
| 25—29 | 77 | 76 | ||
| 20—24 | 91 | 89 | ||
| 15—19 | 66 | 74 | ||
| 10—14 | 73 | 61 | ||
| 5—9 | 56 | 48 | ||
| 0—4 | 51 | 43 | ||
| Просек : | 40,3 | 42,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 943 | 247 | 613 | 53 | 28 | 2 |
| Женски | 977 | 190 | 603 | 148 | 35 | 1 |
| УКУПНО | 1.920 | 437 | 1.216 | 201 | 63 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 481 | 181 | 0 | 0 | 54 |
| Женски | 342 | 122 | 0 | 0 | 33 |
| УКУПНО | 823 | 303 | 0 | 0 | 87 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 8 | 28 | 58 | 12 | 86 |
| Женски | 1 | 5 | 74 | 6 | 9 |
| УКУПНО | 9 | 33 | 132 | 18 | 95 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 14 | 8 | 3 | 21 |
| Женски | 1 | 5 | 10 | 21 | 47 |
| УКУПНО | 2 | 19 | 18 | 24 | 68 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 4 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 10 | 0 | 0 | 5 | |
РеференцеУреди
- ^ Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Заклопаче, Бр.612
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
ЛитератураУреди
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
