Заклопача (Гроцка)

Заклопача
Заклопача;
	Заклопача
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Гроцка
Становништво
— 2011.	2297
Географске карактеристике
Координате	44°40′21″ СГШ; 20°39′14″ ИГД / 44.6725° СГШ; 20.654° ИГДКоординате: 44°40′21″ СГШ; 20°39′14″ ИГД / 44.6725° СГШ; 20.654° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Заклопача Заклопача на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Заклопача је насеље у Градској општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2297 становника.

ИсторијаУреди

Црква Свете Тројице

Место се налази западно од Гроцке. Заклопача није одувек на данашњем месту. У селу има два селишта, и ту је, по предању, раније било село. На месту Ћелијама била је некада црква и ту и данас налазе немачки новац. Село је добило ово име, веле, по томе, што је са свих страна окружено брдима, „заклопљено“. На два километра североисточно од данашњег села било је прво насеље које се сада зове Селиште или Старо село. На томе месту се при орању налазили на остатке од посуђа, алата, накита итд. Са овога места село је премештено недалеко од данашње Заклопаче, западно, у Воћа, а због тога што су у Старом Селу били на удару Турцима, који су пролазећи друмом често навраћали у село. Са овога су места, како предање каже, пре скоро два века прешли да данашње место.

Први су дошли и село основали преци Максимовића, који су раније презивали Узберовићи; не зна се од куда су дошли. После њих су дошли из околине Рудника Пејаковићи. Веле да су отуда овде дошли због глади.

Заклопача је имала 1818.г. 67 кућа. a 1822.г. 75 кућа. По попису из 1921.г. село је имало 248 кућа са 1356 становника. (подаци крајем 1921. године).^[1]^[2]

ДемографијаУреди

У насељу Заклопача живи 1846 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,3 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 690 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.860
1953.	1.871
1961.	1.782
1971.	1.807
1981.	1.946
1991.	2.197	2.109
2002.	2.252	2.285

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.200	97,69 %
Црногорци	6	0,26 %
Југословени	4	0,17 %
Бугари	3	0,13 %
Хрвати	2	0,08 %
Словенци	1	0,04 %
Словаци	1	0,04 %
Руси	1	0,04 %
Румуни	1	0,04 %
Македонци	1	0,04 %
Албанци	1	0,04 %
непознато	7	0,31 %

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	2
80+	21	31
75—79	31	38
70—74	64	76
65—69	66	62
60—64	70	61
55—59	58	78
50—54	95	87
45—49	103	106
40—44	84	81
35—39	56	57
30—34	60	59
25—29	77	76
20—24	91	89
15—19	66	74
10—14	73	61
5—9	56	48
0—4	51	43
Просек :	40,3	42,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	391	393	434	473	501	630	690

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	126	158	121	127	62	58	27	9	0	2	3,26

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	943	247	613	53	28	2
Женски	977	190	603	148	35	1
УКУПНО	1.920	437	1.216	201	63	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	481	181	0	0	54
Женски	342	122	0	0	33
УКУПНО	823	303	0	0	87
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	28	58	12	86
Женски	1	5	74	6	9
УКУПНО	9	33	132	18	95
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	14	8	3	21
Женски	1	5	10	21	47
УКУПНО	2	19	18	24	68
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	1
Женски	4	0	0	4
УКУПНО	10	0	0	5

РеференцеУреди

^ Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Заклопаче, Бр.612
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

ЛитератураУреди

Коришћена Литература:
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везеУреди

[1] Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Заклопаче, Бр.612

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]