Заклопача (Гроцка)

За другу употребу, погледајте страницу Заклопача.

Заклопача је насеље у Градској општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2297 становника.

Заклопача
Zaklopača.jpg
Заклопача
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
ОпштинаГроцка
Становништво
 — 2011.Раст 2297
Географске карактеристике
Координате44°40′21″ СГШ; 20°39′14″ ИГД / 44.6725° СГШ; 20.654° ИГД / 44.6725; 20.654Координате: 44°40′21″ СГШ; 20°39′14″ ИГД / 44.6725° СГШ; 20.654° ИГД / 44.6725; 20.654
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Заклопача на мапи Србије
Заклопача
Заклопача
Заклопача на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

ИсторијаУреди

 
Црква Свете Тројице

Место се налази западно од Гроцке. Заклопача није одувек на данашњем месту. У селу има два селишта, и ту је, по предању, раније било село. На месту Ћелијама била је некада црква и ту и данас налазе немачки новац. Село је добило ово име, веле, по томе, што је са свих страна окружено брдима, „заклопљено“. На два километра североисточно од данашњег села било је прво насеље које се сада зове Селиште или Старо село. На томе месту се при орању налазили на остатке од посуђа, алата, накита итд. Са овога места село је премештено недалеко од данашње Заклопаче, западно, у Воћа, а због тога што су у Старом Селу били на удару Турцима, који су пролазећи друмом често навраћали у село. Са овога су места, како предање каже, пре скоро два века прешли да данашње место.

Први су дошли и село основали преци Максимовића, који су раније презивали Узберовићи; не зна се од куда су дошли. После њих су дошли из околине Рудника Пејаковићи. Веле да су отуда овде дошли због глади.

Заклопача је имала 1818.г. 67 кућа. a 1822.г. 75 кућа. По попису из 1921.г. село је имало 248 кућа са 1356 становника. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

ДемографијаУреди

У насељу Заклопача живи 1846 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,3 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 690 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.860
1953. 1.871
1961. 1.782
1971. 1.807
1981. 1.946
1991. 2.197 2.109
2002. 2.252 2.285
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 2.200 97,69 %
Црногорци
  
 6 0,26 %
Југословени
  
 4 0,17 %
Бугари
  
 3 0,13 %
Хрвати
  
 2 0,08 %
Словенци
  
 1 0,04 %
Словаци
  
 1 0,04 %
Руси
  
 1 0,04 %
Румуни
  
 1 0,04 %
Македонци
  
 1 0,04 %
Албанци
  
 1 0,04 %
непознато
  
 7 0,31 %


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 1
  
  
 2
80+ 21
  
  
 31
75—79 31
  
  
 38
70—74 64
  
  
 76
65—69 66
  
  
 62
60—64 70
  
  
 61
55—59 58
  
  
 78
50—54 95
  
  
 87
45—49 103
  
  
 106
40—44 84
  
  
 81
35—39 56
  
  
 57
30—34 60
  
  
 59
25—29 77
  
  
 76
20—24 91
  
  
 89
15—19 66
  
  
 74
10—14 73
  
  
 61
5—9 56
  
  
 48
0—4 51
  
  
 43
Просек : 40,3 42,0
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 391 393 434 473 501 630 690
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 126 158 121 127 62 58 27 9 0 2 3,26
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 943 247 613 53 28 2
Женски 977 190 603 148 35 1
УКУПНО 1.920 437 1.216 201 63 3
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 481 181 0 0 54
Женски 342 122 0 0 33
УКУПНО 823 303 0 0 87
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 8 28 58 12 86
Женски 1 5 74 6 9
УКУПНО 9 33 132 18 95
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 14 8 3 21
Женски 1 5 10 21 47
УКУПНО 2 19 18 24 68
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 6 0 0 1
Женски 4 0 0 4
УКУПНО 10 0 0 5

РеференцеУреди

  1. ^ Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Заклопаче, Бр.612
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везеУреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Заклопача_(Гроцка)&oldid=22951848”