Отворите главни мени

Здравко Јовановић

Здравко Јовановић (Осладић, код Ваљева, 1909Дедник, код Велике Лашче, 3. фебруар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

ЗДРАВКО ЈОВАНОВИЋ
Zdravko Jovanovic.jpg
Здравко Јовановић
Датум рођења1909.
Место рођењаОсладић, код Ваљева
 Краљевина Србија
Датум смрти3. фебруар 1943.(1943-02-03) (33/34 год.)
Место смртиДедник, код Велике Лашче
 Краљевина Италија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1937.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска војска
НОВ и ПО Југославије
Народни херој од6. јула 1953.

БиографијаУреди

Рођен је 1909. године у селу Осладићу, код Ваљева. После завршене школе ступио је у активну војну службу и до 1941. године био наредник-водник Војске Краљевине Југославије. Још 1937. године постао је члан Комунистичке партије Југославије.

После Априлског рата и капитулације краљевске војске, успео је да избегне заробљавање и врати се у родни крај. Био је један од организатора устанка у Ваљеском крају. Када је у лето 1941. године формиран Ваљевски партизански одред, Здравко је постављен за команданта. Нарочито се истакао у нападу Одреда на Лајковац, 14. и 15. августа и борбама за ослобођење Крупња, од 1. до 3. септембра 1941. године, када је предводио бомбашки вод, који је нападао немачко утврђење. Његовом заслугом, у борбама на Завлаци, јаке немачке снаге задржане су четрнаест дана и нанети им велики губици.

Као командант Ваљевског партизанског одреда, присуствовао је војном саветовању Главног штаба НОП одреда Југославије, одржаном 26. септембра 1941. године у Столицама.

После Прве непријатељске офанзиве и повлачења Главнине партизанских снага у Санџак, крајем новембра и почетком децембра 1941. године, Здравко је са Ваљевским и Мачванским партизнаксим одредом остао на терену западне Србије. Ови Одреди су крајем 1941. и почетком 1942. године, по врло хладном зимском времену, водили тешке борбе са надмоћнијим непријатељским снагама. Изложен непрекидним нападима, Здравко Јовановић је био присиљен да Ваљевски партизански одред, марта 1942. године, пребаци преко Дрине у источну Босну, где се повезао са Другом пролетерском бригадом.

После преласка у Босну, Здравко је извесно време био на дужности командира чете у Београдском батаљону Прве пролетерске бригаде. Крајем 1942. године завршио је Виши курс војне школе НОВЈ у Доњем Лапцу и одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ послат у Словенију, где му је постављен за начелника Штаба Друге (нотрањске) оперативне зоне Словеније. На тој дужности је и погинуо 3. фебруара 1943. године у месту Дедник, код Велике Лашче, у близине Љубљане.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 6. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

ЛитератураУреди