Википедија

Игор Дуљај

Игор Дуљај (Топола, 29. октобар 1979) бивши је српски фудбалер a садашњи фудбалски тренер. Тренутно је шеф стручног штаба ФК Партизан.

Игор Дуљај
Игор Дуљај, 2009. године
Лични подаци
Пуно име Игор Дуљај
Датум рођења (1979-10-29)29. октобар 1979. (44 год.)
Место рођења Топола, СФР Југославија
Висина 1,75 m
Позиција дефанзивни везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 Партизан (шеф стручног штаба)
Јуниорска каријера
1990—1997 Партизан
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1997—2003 Партизан 154 (4)
2004—2010 Шахтјор Доњецк 118 (5)
2010—2014 Севастопољ 82 (3)
Репрезентативна каријера
2000—2007 СРЈ / СЦГ / Србија 47 (0)
Тренерска каријера
2016—2019 Шахтјор Доњецк (помоћник)
2019—2022 Партизан (помоћник)
2022 Телеоптик
2023— Партизан

Играчка каријера уреди

Клупска уреди

Дуљај је у млађе категорије Партизана прешао 1990. године.[1] За први тим је дебитовао у сезони 1997/98. Дебитантски наступ је забележио против Земуна а први гол је постигао против Чукаричког.[2] У дресу Партизана је освојио три шампионске титуле (1999, 2002. и 2003) и два национална Купа (1998. и 2001). Дуљај је са клубом изборио и пласман у Лигу шампиона у сезони 2003/04.[3] Наступио је тада на свих шест утакмица групе Ф у којој су Партизанови противници били Реал Мадрид, Порто и Олимпик Марсељ.[4] За Партизан је наступио на укупно 207 такмичарских утакмица и постигао је пет голова.[5]

Дана 16. фебруара 2004. године, Дуљај је добио понуду од Шахтјора из Доњецка. Председник клуба Ринат Ахметов је послао приватан авион по њега.[6] По слетању у Доњецк одлази на лекарске прегледе и после само осам сати од првог контакта са тимом из Украјине, Дуљај прихвата понуду и потписује верност „наранџасто-црнима” на пет година.[7] У фебруару 2006. године је потписао нови петогодишњи уговор са Шахтјором.[8] Остао је у Шахтјору шест и по година и учествовао је у највећим успесима у клупској историји. Са клубом из Доњецка је четири пута био првак државе (2005, 2006, 2008. и 2010) и два пута освајач националног Купа (2004. и 2008). Поред овога, са Шахтјором је освојио и Куп УЕФА у сезони 2008/09.[9] Због овог успеха, сви фудбалери клуба из Доњецка, међу којима је и српски интернационалац Игор Дуљај, одликовани су "Орденом за храброст трећег реда" од стране тадашњег председника Украјине Виктора Јушченка.[10]

У јулу 2010. је потписао за новог украјинског прволигаша, ФК Севастопољ.[11] У овом клубу је остао до 2014. године када је услед припајања Крима Руској Федерацији, ФК Севастопољ престао да постоји.

Репрезентативна уреди

За репрезентацију је дебитовао 15. новембра 2000. године у пријатељском мечу са Румунијом (1:2).[12] Био је стандардни члан репрезентације Србије и Црне Горе у квалификацијама за СП 2006. На Светском првенству 2006. у Немачкој био је стартер у сва три меча репрезентације СЦГ.[12]

Након првенства био је стандардан члан репрезентације Србије. На првој, историјској утакмици под именом Србија, 16 августа 2006 године, са новим дресовима, надимком, заставом и химном остварен је тријумф над селекцијом Републике Чешке. По изласку Дејана Станковића из игре, Дуљај је носио капитенску траку своје земље.[6] Последњи пут за Србију наступио је 24. новембра 2007. против Казахстана (1:0) у Београду.

На турнеји репрезентације СР Југославије 2001. у Индији одиграо је још пет утакмица. Наступио је на мечевима против Босне и Херцеговине (1:0), Бангладеша (4:1), Румуније (2:0), Јапана (1:0) и поново у финалу против БИХ (2:0), али ФИФА није признала сусрете са овог турнира као званичне међудржавне. На сусрету против Јапана (1:0) је био и стрелац победоносног гола.[13]

У новембру 2007. године, Фудбалски савез Србије (ФСС) доделио је Игору Дуљају "Златну лопту" за јубиларних 50 одиграних утакмица у националном дресу. Ово признање Дуљају је у спортском центру "Ковилово" уручио тадашњи председник ФСС Звездан Терзић.[14]

За репрезентације СР Југославије, Србије и Црне Горе и на крају Србије одиграо је укупно 52 утакмице, од тога 47 званичних сусрета.

Тренерска каријера уреди

За тренерску профи лиценцу се школовао у Украјини где му је први посао био у Б тиму Шахтјора. Потом је три године био помоћник Паулу Фонсеки у првом тиму клуба из Доњецка.[15][16]

У Партизан се вратио на позив Сава Милошевића и појачао стручни штаб црно-белих у децембру 2019. године.[17] Када је Милошевић отишао, наредни тренер Александар Станојевић је задржао Дуљаја у стручном штабу и промовисао га у првог помоћника.[18] Након одласка Станојевића и доласка Илије Столице, Дуљај је преузео место главног тренера у Партизановој филијали Телеоптику.[19] Са Телеоптиком је први део сезоне 2022/23. у Српској лиги Београда завршио на четвртом месту. Након оставке Гордана Петрића крајем фебруара 2023, Игор Дуљај је постављен за тренера Партизана.[20]

Статистика уреди

Клупска уреди

Клуб Сезона Првенство Куп Европа Остало Укупно
Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Партизан 1997/98. 5 1 2 0 0 0 — 7 1
1998/99. 15 0 5 0 2 0 — 22 0
1999/00. 32 1 2 0 7 0 — 41 1
2000/01. 28 1 5 0 4 0 — 37 1
2001/02. 29 1 1 1 4 0 — 34 2
2002/03. 31 0 3 0 7 0 — 41 0
2003/04. 14 0 1 0 10 0 — 25 0
Укупно 154 4 19 1 34 0 — 207 5
Шахтјор Доњецк 2003/04. 9 0 2 0 0 0 — 11 0
2004/05. 24 2 7 0 13 0 0 0 44 2
2005/06. 24 0 1 0 10 0 1 0 36 0
2006/07. 20 1 4 0 7 0 1 0 32 1
2007/08. 14 1 7 1 6 0 1 0 28 2
2008/09. 13 1 2 0 10 0 1 0 26 1
2009/10. 14 0 2 0 2 0 — 18 0
Укупно 118 5 25 1 48 0 4 0 195 6
Севастопољ 2010/11. 23 0 1 0 — — 24 0
2011/12. 28 2 2 0 — — 30 2
2012/13. 22 1 5 0 — — 27 1
2013/14. 9 0 1 0 — — 10 0
Укупно 82 3 9 0 — — 91 3
Укупно у каријери 354 12 53 2 82 0 4 0 493 14

Репрезентативна уреди

Репрезентација Година Утакмице Голови
СР Југославија 2000. 2 0
2001. 2 0
2002. 7 0
Србија и Црна Гора 2003. 6 0
2004. 5 0
2005. 8 0
2006. 5 0
Србија 2006. 6 0
2007. 6 0
Укупно 47 0

Трофеји уреди

Партизан

Шахтјор

Референце уреди

  1. ^ „Umesto hleba, prodavao je finte sa loptom!”. mondo.rs. 2. 6. 2016. Приступљено 1. 3. 2023. 
  2. ^ „ЈЕДНОГ ДАНА ТРЕНЕР ПАРТИЗАНА - Игор Дуљај о каријери, Телеоптику, рату у Украјини…”. Спортски журнал. 4. 1. 2023. Приступљено 1. 3. 2023. 
  3. ^ „Partizan u Ligi šampiona !!! (update)”. b92.net. 28. 8. 2003. Приступљено 1. 3. 2023. 
  4. ^ „Igor Duljaj - Matches in European Cups”. rsssf.org (на језику: енглески). Приступљено 1. 3. 2023. 
  5. ^ „Igor Duljaj”. partizanopedia.rs. Приступљено 1. 3. 2023. 
  6. ^ а б „Igor Duljaj - biografija”. akademija-duljaj.com. Приступљено 1. 3. 2023. 
  7. ^ „Duljaj:"Teško mi je, odlazim od kuće"”. b92.net. 17. 2. 2004. Приступљено 1. 3. 2023. 
  8. ^ „Duljaj produžio ugovor sa Šahtjorom”. mondo.rs. 21. 2. 2006. Приступљено 1. 3. 2023. 
  9. ^ „Šahtjor-poslednji osvajač Kupa UEFA”. b92.net. 28. 9. 2009. Приступљено 1. 3. 2023. 
  10. ^ „Juščenko odlikovao igrače Šahtjora”. b92.net. 26. 5. 2009. Приступљено 1. 3. 2023. 
  11. ^ „Duljaj iz Donjecka u Sevastopolj”. b92.net. 27. 7. 2010. Приступљено 1. 3. 2023. 
  12. ^ а б „Igor Duljaj”. reprezentacija.rs. Приступљено 1. 3. 2023. 
  13. ^ „JUGOSLAVIJA - Japan 1:0”. arhiva.srbija-info.gov.rs. 23. 1. 2001. Приступљено 1. 3. 2023. 
  14. ^ „"Zlatna lopta" Igoru Duljaju”. mondo.rs. 15. 11. 2007. Приступљено 1. 3. 2023. 
  15. ^ „Bravo! Duljaj uz Fonseku na klupi Šahtjora”. mozzartsport.com. 1. 6. 2016. Приступљено 1. 3. 2023. 
  16. ^ „Poruka Igora Duljaja: Partizane, osloni se na svoju školu”. mozzartsport.com. 3. 2. 2019. Приступљено 1. 3. 2023. 
  17. ^ „Milošević pojačao stručni štab: Duljaj u Partizanu”. novosti.rs. 20. 12. 2019. Приступљено 1. 3. 2023. 
  18. ^ „STANOJEVIĆ PRESEKAO: Partizanov RATNIK ostaje u Humskoj!”. republika.rs. 1. 9. 2020. Приступљено 1. 3. 2023. 
  19. ^ „Igor Duljaj trener Teleoptika”. mozzartsport.com. 16. 8. 2022. Приступљено 1. 3. 2023. 
  20. ^ „Игоре, добро дошао!”. partizan.rs. 27. 2. 2023. Приступљено 1. 3. 2023. 

Спољашње везе уреди

 
Игор Дуљај на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игор_Дуљај&oldid=27709865”