Отворите главни мени

Ирфан Смајлагић (Бања Лука, 16. октобар 1961) бивши је југословенски и хрватски рукометаш, тренутно је рукометни тренер.

Ирфан Смајлагић
Личне информације
Надимак Пипе[1]
Датум рођења (1961-10-16)16. октобар 1961.(58 год.)
Место рођења Бања Лука
ФНР Југославија
Маса маса
Позиција десно крило
Сениорска каријера
1978–1987
1987–1991
1991–1994
1994–1996
1996–1997
1997–1998
1998–1999
1999–2000
2000–2001
2001–2002
Борац Бања Лука
Медвешчак
УСАМ Ним
Бадел 1862 Загреб
Замет
Медвешчак
УС Иври
Ливри Гарган
Бордо
Ливри Гарган
Репрезентација
1987–1991
1991–2000
Југославија Југославија
Хрватска Хрватска

93 (290)
Тренерска каријера
2002–2003
2003–2006
2005–2007
2007–2009
2009–2011
2012–2013
2013–2014
2015–2016
Чаковец
Хрватска (асистент)
Хрватска до 21
Египат
Босна Сарајево
Замет
Локомотива Загреб
Иран

КаријераУреди

КлубУреди

Смајлагић је рођен 16. октобра 1961. године у Бања Луци. Започео је каријеру у млађим категоријама рукометног клуба Борац Бања Лука. Са Борцем је освојио по једно првенство и куп, а то је пре свега због доминације Металопластике из Шапца током осамдесетих година. Са клубом Медвешчак Загреб освојио је Куп Југославије 1989. и 1990. године. Након тога је прешао да игра за клубове у француској лиги, најпре у Иври, а потом у УСАМ Ним.[2] Затим се вратио у Хрватску у Бадел 1862 Загреб. Након кратког играња за РК Замет и Медвешчак опет се вратио у Иври и одиграо 26 утакмица.[3] Годину дана је провео у Бордоу, да би 2002. године у Ливри-Гаргану завршио играчку каријеру каријеру.

Након завршетка играчке каријере посветио се тренерском послу. Прво је тренирао Чаковец, а био је помоћник Лину Червару у репрезентацији Хрватске.[4] Године 2008. као тренер освојио је Првенство Африке са репрезентацијом Египта. Био је тренер Босне из Сарајева, Замета и Ирана, од 2013. до 2014. тренирао је женски рукометни клуб Локомотива Загреб.[5]

РепрезентацијаУреди

Смајлагић је освојио бронзану медаљу са репрезентацијом Југославије на Олимпијади у Сеулу 1988. године.[6]

Са репрезентацијом Хрватске, освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 1994. године, сребро на Светском првенству 1995. године. Врхунац репрезентативне каријере му је злато на Олимпијади 1996. у Атланти.[7] Награђен је државном наградом за спорт Фрањо Бучар.[8] Након Европског првенства 2000. године завршио је репрезентативну каријеру. Био је изабран у најбољи тим Светског првенства 1995. и Олимпијских игара 1996. године, а у избору светских рукометних стручњака 1997. изабран је у идеалну рукометну поставу свих времена.[8]

ТрофејиУреди

КлупскиУреди

Играч
Борац Бања Лука
Медвешчак Загреб
УСАМ Ним
Бадел 1862 Загреб

РепрезентативниУреди

Југославија
Хрватска

ИндивидуалниУреди

  • Најбоље десно крило на Светском првенству 1995.
  • Први тим на Светском првенству 1995.
  • Најбољи хрватски рукометаш 1995. године од стране ХРС
  • Најбољи хрватски рукометаш 1995. године од стране Спортских новости
  • Најбоље десно крило на Летњим олимпијским играма 1996.
  • Први тим на Летњим олимпијским играма 1996.
  • 1996. Државна награда за спорт Фрањо Бучар
  • Најбољи стрелац француског првенства 1999/00 — 174 гола
  • Најбољи стрелац француског првенства 2001/02 — 185 голова
Тренер
Египат
Босна Сарајево
ЖРК Локомотива Загреб

РеференцеУреди

  1. ^ „Hrvatski 'Dream Team': Ćavar, Balić i Smajlagić su nedodirljivi”. 12. 1. 2011. Приступљено 7. 12. 2018. 
  2. ^ „Moja zasluga za zlato nije manja od Červarove”. 5. 1. 2007. Приступљено 8. 12. 2018. 
  3. ^ „Selestat: Buteurs 1999/2000”. Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2015. Приступљено 7. 12. 2018. 
  4. ^ „Hrvatska reprezentacija, Irfan smajlagić”. vecernji.hr. 6. 2. 2018. Приступљено 7. 12. 2018. 
  5. ^ „Najteže sam podnio poraz od Slovenije i neodlazak na Olimpijske igre”. vecernji.hr. 26. 11. 2014. Приступљено 7. 12. 2018. 
  6. ^ „Sport u Banja Luci”. znanje.org. Приступљено 7. 12. 2018. 
  7. ^ „Irfan Smajlagic profile”. olympic.org. Приступљено 7. 12. 2018. 
  8. 8,0 8,1 „Irfan Smajlagić”. hoo.hr. 5. 8. 2013. Приступљено 5. 12. 2018. 

Спољашње везеУреди