Касна сремза (Prunus serotina Ehrh.) је свој научни назив добила 1784. године, а аутор је Jakob Friedrich Ehrhart (1742-1795) немачки ботаничар, Линеов ученик. Епитет врсте serotina на латинском значи касна, због времена цветања у односу на већину врста рода. Српски назив је доводи у везу са аутохтоном дивљом трешњом - сремзом (Prunus padus L.).

Kасна сремза
Prunus serotina tree.jpg
Kасна сремза у арборетуму Шумарског факултета
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. serotina
Биномијално име
Prunus serotina
Ehrh.
Prunus serotina range map 1.png
Ареал
Синоними
  • Cerasus serotina (Ehrh.) Loisel.
  • Padus serotina (Ehrh.) Borkh.
  • Padus serotina (Ehrh.) J.Agardh.
  • Prunus capuli Cav.
  • Cerasus capollin DC. ex Ser.
  • Cerasus capollini DC.
  • Cerasus capuli (Cav. ex Spreng.) Ser.
  • Cerasus longifolius Nutt. ex Torr. & A.Gray
  • Cerasus salicifolia (Kunth) Ser.
  • Laurocerasus salicifolia (Kunth) M.Roem.
  • Lauro-cerasus salicifolia (Kunth) M.Roem.
  • Padus capollin (Ser.) M.Roem.
  • Padus capollin (DC. ex Ser.) C.K.Schneid.
  • Padus capuli (Cav. ex Spreng.) Moldenke
  • Padus capulinos Hamelin
  • Padus salicifolia (Kunth) C.K.Schneid.
  • Padus serotina var. salicifolia (Kunth) Belozor
  • Prunus capollin (Cav. ex Spreng.) Zucc.
  • Prunus capuli Cav. ex Spreng.
  • Prunus copallina hort.
  • Padus eximia (Small) Small
  • Prunus eximia Small
  • Padus alabamensis (C.Mohr) Small
  • Padus cuthbertii (Small) Small
  • Prunus australis Beadle
  • Prunus cuthbertii Small
  • Prunus hirsuta Elliott
  • Padus rufula Wooton & Standl.
  • Prunus parksii Cory
  • Prunus rufula (Wooton & Standl.) Tidestr.
  • Prunus rufula (Wooton & Standl.) A.Nelson
  • Prunus virens (Wooton & Standl.) Standl.
  • Prunus virens (Wooton & Standl.) Shreve
  • Prunus cartilaginea Lehm.
  • Prunus novoleontis Standl.
Кора.
Листови и цвасти.
Недозрели плодови.
Зреле коштунице.
Коштице.
Клијавци.

Опис врстеУреди

Листопадно дрво које достиже висину од 30 m, а пречник стабла 70-120 cm. Кора је тамно браон, ситно испуцала, ароматична. Изданци су голи.

Листови су издужено јајасти или ланцетасти, дуги 5-12 cm, широки 2,5-4,5 cm, на врху постепено зашиљени, при основи клинасти, по ободу ситно тестерасти, а зупци су са жлездицама; при цветању су бронзанозелени, а касније су на лицу сјајни, тамно зелени, на наличју светлији са рђастим длачицама до половине главног нерва. При основи лисне плоче или у горњем делу лисне петељке налазе се крупне жлездице. У јесен су листови интензивно светложути.

Цветови су у цилиндричним гроздастим цвастима које су дугачке 10-14 cm и 2-3 cm широке, са по 40 цветова и 2-4 листа при основи. Цветови 10-15 mm у пречнику, петочлани са белим круничним листићима и око 20 прашника.

Коштуница округласта, 8-10 mm у пречнику, у почетку црвена, при сазревању црна. Коштица јајаста, 6-7 mm дуга.[1][2][3][4][5]

АреалУреди

Расте у природи у источном делу Северне Америке: на северу ареал је ограничен на јужни део канадских провинција Онтарио и Квебек, јужна граница ареала је централни део америчких држава Флорида и Тексас. Појединачне популације налазе се у државама Аризона и Нови Мексико и у планинама Мексика и Гватемале. Као пионирска врста, насељава територије лишене вегетације. На средњем западу расте на напуштеним пољима заједно са другим хелиофитним врстама: црним орахом, багремом и америчким копривићем.

Биоеколошке карактеристикеУреди

Врста светлости која се јавља се на богатом влажном земљишту. Расте брзо, прилично је отпорна на мраз, добро подноси сушу, нарочито је отпорна на дим, расте добро у градским условима.[4].

ЗначајУреди

Prunus serotina је интродукована у Европу још у XVII веку као декоративна врста, мада је њена декоративност знатно мања од сродних јапанских трешања. У XIX веку ова врста је почела да се користи и у ветрозаштитним појасевима, затим за пошумљaвање пожаришта и као врста која поправља квалитет земљишта.

Листови, гранчице, кора као и семе ове врста је отровно за домаће животиње. Лист, посебно по опадању, садржи цијаногене гликозиде, који варењем прелазе у изузетно токсичну цијановодоничну киселину. Белорепи јелен је једина животиња која може да се храни листовима, а да му не нашкоде. Сам плод није отрован и представља храну за многе животиње, као што су мрки медвед, лисица, веверице, зечеви и многе птице. У људској исхрани може да се једе пресан, а може да буде замена за вишњу у џемовима, кремовима и сладоледу.

Као врста са орнаменталним дрветом користи се и у индустрији намештаја[5][4].

ИнвазивностУреди

У неким државама Европе постала је инванзивна средином XX века. Трошкови контроле ове врсте су велики. У Немачкој се годишње потроши 25 милиона евра, у Холандији трошкови контроле износе 150 до 1500 евра по хектару. Механичке мере сузбијања показале су се као делимично успешне, али због великих трошкова, траже се алтернативна решења.

Од хемијских метода употреба 2,4,5-T показале се ефикасна за биљке до 3m висине. Још један од ефикасних начина уништавања ове врсте је третирање земљишта бромацилом, фенуромом и триклопиром.

Биолошка контрола: белорепи јелен, врста интродукована код нас, се успешно користи, нарочито ако су у питању велике популације. Као конкурентне врсте биљака користе се: Pteridium aquilinum, Dennstaedtia punctilobula, Aster accuminatus, A. umbellatus, Solidigo rugosa и Danthonia compressa. Користи се и већи број инсеката и фитопатогених организама: Malacosoma americanum, Hydria prunivorata, Phytobia pruni, Phloeotribus liminaris, Synathedon pictipes, Archips spp., Contarinia cerasiserotinae, Coccomyces lutescens, Apiosporina morbosa, Cytospora leucostoma[6] [7].

РазмножавањеУреди

Размножава се и генеративним и вегетативним путем. Максимална продукција плода је у периоду од 30. до 100. годинe. Биљке плодоносе сваке или сваке друге године, зависно од услова станишта. У килограму има просечно 10 500 зрна, клијавости преко 90%. Семе се шири ендозоохорно. Након сече стабала или пожара, ова врста се јако брзо шири изданачки.[8][9]

Вегетативно касна сремза се размножава зеленим резницама током јуна и јула из третман са IBA (0,5%), или зрелим резницама узетим током новембра – децембра. Супстрат за ожиљавање је од једнаких делова тресета и песка. Обично је проценат ожиљавања низак 50% и мање. Хетеровегетативне методе се не примењују, а касна сремза није најбоља ни као подлога због брзог раста и неусклађеног метаболизма са другим представницима рода[10][11]

РеференцеУреди

  1. ^ Bean. W. (1981): Trees and Shrubs Hardy in Great Britain. Vol 1 - 4 and Supplement. Murray
  2. ^ Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
  3. ^ Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
  4. 4,0 4,1 4,2 Михаило Грбић (уредник) (2010): Инвазивне биљке у биотопима Београда. Студија у оквиру пројекта 21024 технолошког развоја: Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних биљака у биотопима Београда
  5. 5,0 5,1 Huxley. A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press 1992 ISBN 978-0-333-47494-5
  6. ^ Vanhellemont M (2009) Present and future population dynamics of Prunus serotina in forests in its introduced range. PhD thesis, Ghent University, Ghent, Belgium
  7. ^ Andrašev, S., Keča, LJ., Orlović, S., Keča, N., Grbić, M. (2017): Non-Native Tree Species for European Forests: Experiences, Risks and Opportunities. COST Action FP1403 NNEXT. Country Reports - Serbia. Edited by: Hubert Hasenauer, Anna Gazda, Monika Konnert, Katharina Lapin, G.M.J. (Frits) Mohren, Heinrich Spiecker, Marcela van Loo, Elisabeth Pötzelsberger. Vienna, Austria
  8. ^ Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд
  9. ^ Baskin CC, Baskin JM (2002) Propagation protocol for production of container Prunus serotina Ehrh. plants. In: Native plant Network. University of Kentucky, Lexington, Kentucky
  10. ^ Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд: ISBN 978-86-7602-009-6
  11. ^ Pijut, Paula & Espinosa, Carolina. (2004). Development of a Rooted Cutting Propagation Method for Prunus serotina Development of a Rooted Cutting Propagation Method for Prunus serotina © Prunus serotina © Prunus serotina. Comb. Proc. Intl. Plant Prop. Soc. 54.