Кожани
Кожани (грч. Κοζάνη [Kozáni] — Козани) су град у северној Грчкој и управно средиште истоимене општине и округа у периферији Западна Македонија. Најближи већи град Кожанима је Солун, 120 km источно.
| Кожани Κοζάνη | |
|---|---|
 Панорама града | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Западна Македонија |
| Округ | Кожани |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 42.140 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 18′ 02″ С; 21° 47′ 23″ И / 40.30058083428127° С; 21.789813182568572° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 710 m |
  Кожани Кожани на карти Грчке | |
| Поштански број | 501 00 |
| Регистарска ознака | ΚΖ |
Име
уредиГрад је добио назив Кожани јер је био познат као центар производње и трговине животињским крзном.
Природни услови
уредиГрад Кожани се налази у западном делу историјске покрајине Македонија, а близу вештачког језера Политифос на оближњој реци Бистрици (Алиакмонас). Град се налази на јужном ободу висоравни знатне надморске висине (710 m), уоквирене шумовитим планинама: Шапка (Пиерија), Каракамен (Вермио), Снежник (Аскио) и Црвена Гора (Вуринос). Обаст Кожана је веома прометна, јер је пресеца важан пут Игњација.
Клима у Кожанима је због надморске висине града (710 m) и затворнеости овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са не баш тако ретким снегом.
Историја
уредиНајстарији археолошки налази у подручју Кожана (некропола у источном делу града) говоре да је ово подручје било насељено још у време праисторије. У 5. веку п. н. е. пово одручје потпало је под власт античке Македоније и тада је биоло познато као Елимеја. У 2 веку п. н. е. оно је пало под староримску власт.
У средњем веку подручје Кожана је било највише у оквиру Византије, кратко под Бугарском и Србијом, да би у 15. веку пало под отоманску власт. Вероватно је у то време и насељен данашњи град и то насељен хришћанима пресељеницима из плодног Солунског поља, које је било посебно на „удару“ отоманског режима. 1392. године овде су се населили и хришћани протерани из Епира. 1528. године град се први пут помиње под данашњим именом.
Град је у следећем периоду успео да стекне бројне повластице од стамболске власти, између осталог и забрану насељавања Турака у насеље (1664. ). Исте године подигнута је и прва већа црква у граду, посвећена Св. Николи. Препород насеља наставио се и у 18. веку, када се успостављају и трговачке везе са Западом. Међутим, богатство насеља довело је до напада и пљачке турског башибозука у два маха, 1770. и 1830. године. У северној Македонији се сматрало да су варош Кожани средиште грчке науке, с обзиром да је тамошња изврсна "јелинска" (грчка) школа отворена још 1668. године, много пре од оне у Москопољу (1750).[1]
Тек 1912. године град припада савременој Грчкој, а после Грчко-турског рата 1923. године у град се досељавају и грчке пребеглице из Мале Азије. Нови залет град доживаљава одмах после ових дешавања, када се откривају наглаге угља - лигнита. У граду се развила и библиотека, једна од најважнијих у Грчкој и са бројних ретких и старим писаним делима.
Срби у Кожанима
уреди
Извесни Јован Киријак житељ вароши Кожани, био је 1760. године ктитор осликавања Чудотворне иконе Пресвете Богородице, у православном манастиру Српски Ковин, на Чепељској ади, надомак Будима.[2]
Дионизије от Поповић бивши православни епископ Будимски, родио се 1750. године у Македонији, "близу града Салоника (Солуна) у месту тако зовемом Кожани". Ту је његов отац родом Грк, свештеник и протопрезвитер био. Световно име му је било Димитрије, а када је завршио школовање оженио се Иреном, и постао свештеник у свом родном месту. Али убрзо му је умро отац а и супруга млада, након порођаја. Као млад удовац отишао је на Свету Гору у манастир Ватопед, где је постао калуђер јеромонах под новим именом Дионизије. Постао је 1785. године дијецезан Београдски и целе Србије митрополит. После аустријско-турског рата 1787-1791. године, током којег је подстицао устанак Срба (фрајкор), прешао је у Аустрију, где је 1790. године изабран за Будимског владику.[3]
Поручиоци бакрореза српског бакроресца Христифора Жефаровића, са мотивима Пресвете Богородице, били су средином 19. века житељи Кожана: Константин Георгије Руссис, Јован Здравко и Константин Георгије Коца.[4]
Монах Доситеј Василијевић из места Кожани, у Турској, по националности Грк, након 65 година световног живота, током којег се женио и бавио трговином постао је калуђер 1752. године у манастиру Хопову, на Фрушкој гори.[5]
Међу пренумерантима једне српске књиге у Земуну, био је 1848. године Спиридон Константиновић "из Козани у Македонији".[6]
О Србима који су некад живели у Кожани и околини писао је - сведочио 1862. године Грк, Жисис Јанакидис из Кожана. То место је у Тесалији надомак реке Србице. За Србе каже:
| „ | Они су браћа православни Хришћани; примили су од нас веру пре хиљаду година, кад су међу нас дошли. И управо да вам кажем: прво су се овде населили. Они се општим именом зову Срби; зато се и ова Турска варош зове Сервија, а и река Србица, српска река, јер је њихово племе много година овде обитавало. Видите оно село преко реке зове се Каљан, друго с ове стране Коњско, а томо преко реке видите она лепа варош што се зове Кожани; видите да та имена нису наша; као на пример Ктенион, Параскева, Кераша. Но будући да им је ова клима шкодила, преселили су се тамо где и сада живе; и они су пре 400 година имали своје велико Србско царство, и увек су са нашим Грчким царством живили пријатељски - и камо срећа да нису иноверци међу нас посејали раздор, неби Турци данас над нами владали...[7] | ” |
Становништво
уредиСрпски историчар Спиридон Гопчевић, 1890. године бележи да Кожани имају најмање 4.000 становника (без Турака), од чега 3.000 Аромуна, око 100 Словена а остали су Грци. Број Грка је мали јер становници који говоре грчким језиком су углавном хеленизовани Аромуни и Словени.[8] По попису градова у Македонији, почетком 20. века у месту Кожани има 3.000 Турака, 2.800 Грка и 300 Аромуна. Других народа ту наводно нема.[9] Године 1923. турско становништво је принудно исељено у Турску а на њихово место је насељено 955 грчких избеглица. После Грчког грађанског рата у Кожане се доселио велики број караманлијских избеглица, Словени из околине Кајлара и Аромуни из околине Гребена. На попису из 1991. године Кожани су имали 31.553 становника.[10]
Кожани данас имају око 42.000 становника. Становништво су већином етнички Грци. Кретање становништва по годинама било је следеће:
| 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2021. |
|---|---|---|---|---|
| 23.240 | 31.120 | 31.553 | 38.591 | 42.140 |
Привреда
уредиКожани су најважнији привредни центар овог дела Грчке. У целој области града развијена је рударска индустрија (ископавање угља). Кожарска индустрија још је важан у градској привреди. Рурално подручје око града је највише окренуто сточарству.
Саобраћај је за Кожане веома важна могућност. Поред града пролази савремени ауто-пут по траси некада веома важног пута Игњација. Ово је данас други по важности ауто-пут у целој Грчкој. Град има и железничку станицу и пругу, са којом је у вези са Солуном. 4 km од Кожана налази се и Аеродром „Филипос“.
Познате личности
уреди- Хећим-Тома Костић, српски видар
- Дионисије Поповић, митрополит београдски и епископ будимски
- Илијас Атмацидис, бивши грчки фудбалер
- Јанис Аманатидис, бивши грчки фудбалер и фудбалски тренер
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ "Отаџбина", Београд 1890. године
- ^ "Сербска пчела", Будим 1833. године
- ^ "Српски летопис", Будим 1857. године
- ^ "Зборник Српски бакрорез 18. века", Београд ?
- ^ "Српски сион", Карловци 1903. године
- ^ Димитрије Чобић: "Руководство рачуна из главе", Београд 1848. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1862. године
- ^ Гопчевић, Спиридон (1890). Стара Србија и Македонија. Београд. стр. 146.
- ^ "Дело", Београд 1903. године
- ^ Симовски, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија - I дел. Скопје. стр. 317.
